94 replies to this topic

[st.anger]

Zaključio sam da bolujem od homofobije, još nisam išao kod lekara ali svi simptomi te bolesti su prisutni kod mene.
Bojim se da je kod mene ta bolest neizlečiva, postoji li bar način da bar koliko toliko popravim stanje. Imate li neki savet ?

U principu trenutno i inače ne osećam nikakve tegobe ali ako se zateknem negde gde zaključim da ima homoseksualaca preplavi me snažan osećaj neugode i gađenja (nek izvine onaj koga ovo vređa ali pokušavam biti iskren)

Nadam se da zbog svoje bolesti neću biti diskriminisan ovde, već da ću naići na razumevanje.

[MaRkOMaN]

Imate li neki savet ?

imamo - edukuj se; druzi s homoseksualcima, il konacno - idi kod shrinka

[vladan]

Problem je kulturoloski i civilizacijski i ne pripada medicini.

[st.anger]

Problem je kulturoloski i civilizacijski i ne pripada medicini.

Na kulturološkom i civilizacijskom nivou mogu da racionalizujem stvar i prihvatim njihovo sexualno opredelenje kao nešto što je njihova stvar i evo sad kad pišem nemam neki problem s time ali kao što sam napisao u RL je sasvim drugačije - bolest prevlada.

[sta dalje]

Na kulturološkom i civilizacijskom nivou mogu da racionalizujem stvar i prihvatim njihovo sexualno opredelenje kao nešto što je njihova stvar i evo sad kad pišem nemam neki problem s time ali kao što sam napisao u RL je sasvim drugačije - bolest prevlada.

ja nisam znala da je homofobija bolest..
a kakve to tegobe osecas kad se nadjes u drustvu homoseksulaca?

[st.anger]

a kakve to tegobe osecas kad se nadjes u drustvu homoseksulaca?

Napisao sam već, snažan osećaj neugode i gađenja,pokušavam to izbeči tako što odlazim sa tog mesta i to pomaže ali nekad je nemoguće otići pa se kod mene javlja prilično agresivan stav.

[sta dalje]

pa nesto ne verujem da su gadjenje i agresivan stav prema homoseksualcima simptomi bolesti, te se vracamo na vladanov odgovor

Problem je kulturoloski i civilizacijski i ne pripada medicini.

mozda bi bilo bolje da si temu otvorio na drustvu.

[st.anger]

pa nesto ne verujem da su gadjenje i agresivan stav prema homoseksualcima simptomi bolesti, te se vracamo na vladanov odgovor

Napisao sam i snažan osećaj neugode

mozda bi bilo bolje da si temu otvorio na drustvu.

Ne verujem da bi na društvu našao razumevanje za svoju bolest

Zanimljivo je da je vladan napisao da problem ne pripada medicini, ali koliko znam fobijama se u pravilu bavi medicina ili se varam ?

Što se mene tiče neka moderatori dislociraju topić na Društvo ako smatraju da je tamo primerenije raspravljati o mojoj bolesti.
Iskreno mislim da nisam jedini koji ima simptome homofobije ali se ljudi stide govoriti o tome zbog agresivnog stava okoline.

Edited by st.anger, 02 July 2008 - 19:12.

[XXL]

Zaključio sam da bolujem od homofobije, još nisam išao kod lekara ali svi simptomi te bolesti su prisutni kod mene.
Bojim se da je kod mene ta bolest neizlečiva, postoji li bar način da bar koliko toliko popravim stanje. Imate li neki savet ?

U principu trenutno i inače ne osećam nikakve tegobe ali ako se zateknem negde gde zaključim da ima homoseksualaca preplavi me snažan osećaj neugode i gađenja (nek izvine onaj koga ovo vređa ali pokušavam biti iskren)

Nadam se da zbog svoje bolesti neću biti diskriminisan ovde, već da ću naići na razumevanje.

Nemoj me molim te pogresno shvatiti, ali slucajno poznajem neke tipove koji su imali isto takvo gadjenje do odlaska u KPD Zenica na par godina. Nisu poslije ni spominjali.

[vladan]

Zanimljivo je da je vladan napisao da problem ne pripada medicini, ali koliko znam fobijama se u pravilu bavi medicina ili se varam ?

Koristeci se sasvim prostim srpskim jezikom, to nije fobija, nego nevaspitanje.

[Homo unius ideae]

Napisao sam i snažan osećaj neugode


Ne verujem da bi na društvu našao razumevanje za svoju bolest

Zanimljivo je da je vladan napisao da problem ne pripada medicini, ali koliko znam fobijama se u pravilu bavi medicina ili se varam ?

Što se mene tiče neka moderatori dislociraju topić na Društvo ako smatraju da je tamo primerenije raspravljati o mojoj bolesti.
Iskreno mislim da nisam jedini koji ima simptome homofobije ali se ljudi stide govoriti o tome zbog agresivnog stava okoline.

Nemoj ni mene pogresno shvatiti, ali tebe na ovom forumu znam jedino po pokretanju ozbiljno ironicnog topica o psima i njihovim vlasnicima, kojim si ozbiljno kroz ironiju iskazao da si ironicno ozbiljan na datu temu. Elem, bez ikakvog valjanog obrazlozenja zasto tako mislim i bez zelje da trolujem ili nesto trece, ovo mi mirise na slican pokusaj otvaranja ironicne ozbiljne medicinsko - drustvene raspre o problematici poznatijoj u narodu kao ...ne smem da kazem, kaznice me modovi.

[yossarian]

Napisao sam i snažan osećaj neugode


Ne verujem da bi na društvu našao razumevanje za svoju bolest

Zanimljivo je da je vladan napisao da problem ne pripada medicini, ali koliko znam fobijama se u pravilu bavi medicina ili se varam ?

Što se mene tiče neka moderatori dislociraju topić na Društvo ako smatraju da je tamo primerenije raspravljati o mojoj bolesti.
Iskreno mislim da nisam jedini koji ima simptome homofobije ali se ljudi stide govoriti o tome zbog agresivnog stava okoline.

Zanima me kako znaš da su homoseksualci?

Imao sam više homoseksualaca kolega u firmama u kojima sam radio, a takođe i lezbejki.

Saznao sam za njihova opredeljenja tek kada su mi to rekli (meni ili ostalim kolegama). Da nisu, ne bih ni znao, jer se to nas njima ama baš ni po čemu nije moglo primetiti. Sasvim obična odeća, sasvim obično ponašanje...

Tipove obučene kao da su ispali iz filma "Cruising" možeš sresti samo na specijalnim žurkama u gay klubovima i na gay paradama, a i tamo su teška manjina. Pošto tamo ne zalazim, video sam ih samo na slikama.

Zanima me čime te iritiraju, jer ovi koje sam ja upoznao ni po čemu ne odskaču od okoline i, ako bi to prikrivali, niko nikada ne bi ni provalio da su gay. Samo što ne kriju jer ih niko ne dira, a kada na neku proslavu u firmi, na kojoj su dobrodošli i partneri, gay tipovi dovedu svoje muževe a lezbejke svoje žene, ne samo da se niko ne potresa nego se trudimo da ih upoznamo kao što se trudimo da upoznamo i žene i muževe svojih heteroseksualnih kolega. Pre tri godine se jedan gay kolega venčao i pola firme je bilo na svadbi.

Već godinama i godinama pokušavam da vidim razliku između gayeva i hetero populacije i ne uspeva mi.
Neki su dobričine, neki su đubrad, neki su macho tipovi, a neki šonje, neki imaju ukusa, a neki nemaju, neki su tankoćutne duše sa smislom za umetnost a neki apsolutno nezainetresovani - a ogormna verćina je negde po sredi - ni tamo ni ovamo, baš kao i heteroseksualni svet.

Edited by yossarian, 02 July 2008 - 20:25.

[Amelija]

mozda bi bilo bolje da si temu otvorio na drustvu.

a još bi bolje bilo na Deponiji

[sta dalje]

ja sam to i mislila da kazem, nego htela da budem suptilna

[st.anger]

Koristeci se sasvim prostim srpskim jezikom, to nije fobija, nego nevaspitanje.

Dobro ako je tako, opet to nije moja greška vaspitan sam mislim u normalnoj porodici a i majka mi je bila prosvetni radnik pa si umišljam da je znala bar nešto o vaspitanju dece mada ne mora da znači jer mi nije nikad govorila o homoseksualnim odnosima niti su me moji učitelji i profesori upoznali sa istim.
Ja sam kasnije sam čitajući došao do zaključka da je homofob nekako uobičajena reč za moje stanje ili bolest, ali dozvoljavam da nije tako.

Eto kod mene postoji volja da prevaziđem te nedostatke vaspitanja ali jednostavno mi ne polazi za rukom

Moj prvi susret u RL sa homoseksualcima i tim fenomenom bio je kad sam imao nekih 18-19 godina, pomalo dizao tegove a sa starijim bratom i njegovom ekipom se žešće mlatio rukavicama od 12 unci.
Išao sam pred jutro iz Kulušića i čekao tramvaj, primetio sam da me neki visoki čovek napadno gleda - bulji u mene i pomislio sam da je reč o nekom krimosu/alkosu koji planira da me opljačka....
...
Ja fino odustanem od čekanja tramvaja na toj stanici i krenem pešice niz Ilicu...
...kad primetim lik me prati tj. ide iza mene...
i tako ja mislim čeka me fajt i stanem pa ko fol gledam izlog ali lik isto stane desetak metara i gleda neki drugi izlog ali ko fol kriomice bulji u mene i ne prilazi iako su ulice puste i nigde nikog....
i tako kroz celu Ilicu
...
Ja još uvek ništa ne kužim (mislim krimos) nego zapalim cigaru i lagano uđem u zonu gde je slabije osvetljenje a ni nema baš više izloga, osvrnem se i pomislim da je lik odustao jer ga više nisam video....
i tako ja idem ali oprezan osluškujući spreman za fajt ali više se ne okrećem nadajući se da je priča gotova, u jednom trenutku (nisam uopšte čuo da mi je prišao) lik mi stavi ruku na rame....
...

Jebiga u meni adrenalin 100% na sat, pošto sam držao cigaretu u ruci kad sam ga nabo u facu iz face mu sevnu tisuće malih varnica (ja si spalio prste, to sam primetio tek kasnije)
...on iznenađujuće mlitavo posrne što je meni dalo još više kuraža i ja ga potegnem nogom on zatetura i okrene se i poče bežati kao furija a ja ga ispratim uz psovke....
kad sam posle rekonstruisao događaj on mi je u trenutku kad me je primio za rame rekao; "Jesmo li se mi uopće razumjeli ?" ali ja to u tom trenutku uopšte nisam registrovao već sam reagovao na opisan način.

Eto, možda je zbog tog mog prvog susreta sa homoseksualcima moj odnos prema njima takav i zbog toga sam neizlečivi homofob sa onim popratnim manifestacijama.