Е сад што се тиче овог другог дела.
Prvo to važi za žene koje žele decu, koje rađaju iz ljubavi i želje za potomstvom, i u tom slučaju da ljubav je nemerljiva, ne moram biti roditelj da bih to znala. Na stranu to što je svako od nas nečije dete i osetio je roditeljsku ljubav, tako da to svakako zna. (Naivno pretpostavljam da si i ti to doživeo, ako nisi stvarno mi (te) žao). Ali to nikako ne važi za sve žene, jer kao što rekoh puna sirotišta. A ako si odrastao u sirotištu onda tek ne znam koji te đavo tera na ovu temu i ovakve stavove? It's beyond me i pored toga što sam psiholog po profesiji.
Ти као психолог по професији кажеш да је оно шта смо као деца "осетили" према својим родитељима исто што и бити родитељ? Ајде лепо попричај о томе са неком старијом колегиницом која има деце па се онда јави. Не могу да верујем да један психолог изјави овако нешто.
И шта си се више ухватила за та сиротишта (која ниси никакав аргумент али ајде кад већ не чујеш шта сам ти одговорио поводом тога) када је број деце у сиротиштима мизеран у односу на број абортуса? Колико је деце у сиротиштима толико је абортуса у Србији било између твоје две последње поруке.