172 replies to this topic

[shivaja]

U supersvinjariju na najvišem državnom nivou.

Neki potežu čak i reč "veleizdaja" (jer će posledice ove velesvinjarije osećati i naredne generacije), ali ja je ne koristim jer se izanđala od preterane upotrebe. Eto, dočekasmo da čak i Toma Grobar postane izdajnik i strani plaćenik.

jel bese do 2025 ? dokle traje taj ugovor s rusima ? cini mi se do 2025...

sto se tome tice, stvarno cudo...

[Mashinovodja]

Професори из афере „Индекс” предају етику

Jel' onu: "uzmi sve što ti život pruža"? Naročito kad je u kešu...

[Giacomo]

To možeš samo ti kao vlasnik posta ili administrator kao "nadvlasnik". Inače, kad bi bilo dozvoljeno da svako proizvoljno briše tuđe postove, više ne bi bilo razmena uvreda na forumu nego samo trka ko brže briše postove onih s kojima se ne slaže! Ali pitanje je da li bi onda išta ostalo za čitanje

Da su samo Kragujevčani, gde bi nam kraj bio! Ta zaštita ne deluje na osnovu zemljačkih veza, nego novčano-valutnih.

Neka to uradi admin inace nema sta da radi jer smo mi svi fini.

E, da. ne stite se samo Kragujevcani u vrhu piramide, to je sigurno.

[prins]

Не знам на каво ниво е корупцията при вас в Сърбия , тука в България я има и до най-горните етажи на властта, влезнахме в ЕУ и станаха още по-алчни, западняците са видеха в чудо с нашата долна политическа сган.

[Shedou]

Neki ljudi su pravdu iz Strazbura docekali i to za kratko vreme?
Znam slucaj u kojem je pravda preko Strazbura ostvarena za dve godine dok u Srbiji nije za dvadeset.

P.S. A ovako se pametni ljudi ophode sa korumpiranom bandom u srpskom pravosudju:
(zbog privatnosti izbrisana imena). Ovo mi se mnogo dopalo kad sam procitao.
Jeste opsirno ali vredi procitati. Divim se hrabrosti ove osobe od koje mozemo da naucimo kako se to radi sa korupiranom bandom. Pravo u brk bez
uvijanja i straha od represije.


OKRUŽNOM SUDU KRAGUJEVAC P. 2643/00
Predsedniku suda
Trg Vojvode Radomira Putnika 4
34000 K r a g u j e v a c Kopija: European Court of Human Rights
SRBIJA Council of Europe
[42284/06]

Vrhovni Sud Srbije
Ministarstvo Pravde


Vaš znak: XXXXXXXXXXXXXXXXXXXX

Tužilac ………………………….
Protiv .........................................

Povodom Vašeg obaveštenja o stanju predmeta a koje obaveštenje je standardno, odnosno identično i prethodnom, kako ste Predsedniku Opštinskog suda naložili ‘’da preduzme sve potrebne mere kako bi postupak u istom bio što pre okončan i odluka doneta’’ odgovaram da sam na takva obaveštenja već navikla. Meni ništa drugo i ne preostaje obzirom da još uvek nisam primetila drugih rezultata osim da sud i dalje daje prostora tuženiku koji igra svoju perfidnu igru u nedogled jer je on profesionalac u malverzacijama što je i dokazivao godinama.

Vi ste sa Vaše strane obavili svoju dužnost tako što ste nalog deligirali Vašem kolegi Predsedniku Opštinskog suda koji će takođe deligirati nalog postupajućoj sudiji i time se zatvara krug i završava sva odgovornost dok će se besplodne rasprave i dalje razvlačiti bez ikakvog osnovanog razloga ali u smislu zamaranja mene do moje sledeće žalbe kada će se meni dostaviti isti odgovor i tako u nedogled.
U međuvremenu tuženik mirno ‘’posluje’’ u privrednom kriminalu a ohrabren stavom suda.
U takvim okolnostima, dok se na očigled žrtve i svih posmatrača sahranjuje pravda, rađaju se nove ideje kriminalaca kako da izbegnu lice pravde dok država i građani u njoj stradaju. Zgađena sam takvim okolnostima koje se svesno kreiraju a u kojima se nalazi moja zemlja rođenja.

Osim toga izostavili ste da me obavestite šta je se desilo sa mojom krivičnom prijavom protiv svedoka tuženika izvesnog ....................... koji je davao lažne iskaze pred sudom u korist tuženog. Krivičnu prijavu sa materijalnim dokazima sam preko Ministarstva Pravde Srbije podnela još 10. marta 2008.g., a sada je septembar! Ili za gradske moćnike bivše i sadašnje direktore ne važi isti Zakon koji kaže da su davanje lažnih iskaza pred sudom i prevare krivična dela? Ne mogu da verujem.

U međuvremenu sam podrobno upoznata sa kojim gradskim moćnicima je tuženik u vezi pa me i ne čudi više odakle tolike privilegije da on i pored više sudskih postupaka koji se protiv njega vode, ili su kako je on sam na saslušanju izjavio vođeni, i dalje mirno ‘’posluje’’. Tuženik se redovno pred sudom pojavljuje kako bi sebe pred sudom prestavio ‘’finim’’ dok se u međuvremenu mojim svedocima preti. Ako to nije perfidnost.
Skoro čitavu deceniju tuženik očigledno zloupotrebljava procesno pravo ali u zapisnicima i izveštajima suda on postupa po ‘’zakonskim rokovima’’. Čudno je to ali za onoga ko nije upoznt sa metodama tuženika ali i okolnostima u kojima se kreiraju mogućnosti tuženika koje su očigledne jer je on na svom terenu.
Meni preostaje jedino da ulažem žalbe na koje dobijam uvek iste odgovore kao da je tuženik izvan zakona dok sam ja obespravljena jer se moje žalbe tretiraju i kao ‘’uvrede suda’’. To su neviđene prakse koje ponižavaju i vređaju zdrav razum.

Predmet je jednostavan, postojao je Ugovor o radu koji od strane tuženika nije ni približno ispoštovan, svi relevantni materijalni dokazi su pred sudom ali se predmet samo komplikuje zamagljivanjem tuženika. Ali nije to sve. Tu je i prekomerna tolerancija zloupotrebe procesnog prava tuženika dok se meni ne toleriše ama baš ništa
Kakav zaključak bi ste Vi doneli da je u pitanju Vaš porodični budžet i lični višegodišnji hod po mukama i zdravlje? Kakav, gospodine Predsedniče?

Takav način suđenja nema veze sa zakonom i njegovim sporovođenjem niti ima veze sa jednakošću pred zakonom. Pre će biti da on ima veze sa beskrupuloznim stavom da se nema empatija prema oštećenoj strani dok se maksimalno štite prava tuženog koji je se bogatio na račun jedne skromne porodice čije je poverenje zloupotrebljeno. To je sramota, to je bestidan stav koji govori o neodgovornosti onih koji treba da se zovu delioci pravde.

Nasuprot meni tuženik je uživao privilegovanost da on hladnokrvno može da zloupotrebljava procesno pravo zbog čega sam ja kontinuirano bila prinuđena da ulažem žalbe. Osim toga mene se u okolnostima iscrpljenosti mašte i obimnih mogućnosti dovodi u situaciju da ja ponovo moram da dokazujem ono što sam već dokazala u samom startu da zbog ponavljanja laži tuženika kojima on pokušava da ubedi sud podnosim iste dokaze koje sam podnela i uz tužbu još davne 2000. godine. (!)

Sud koji je tuženiku godinama davao sav prostor za malverzacije i omogućio mu zloupotrebu procesnog prava, i koji godinama ne izriče valjanu i pravičnu presudu kako bi stao na put zloupotrebi zakona izjednačio je se sa kršiteljem zakona.
Vi treba da se nadate i molite da Vama jednoga dana kada i Vi postanete običan građanin takav sud nikada ne zatreba.

Zbog svega navedenog molim ljubazno da mi ne dostavljate više ovakve izveštaje koji jedino mogu da imaju za cilj nečije opravdanje nego ako možete da me obavestite o promenama koje znače da i u Srbiji Zakon važi za sve podjednako i da svaki građanin, pa i ja, ima pravo na fer suđnje u razumnom roku. Do sada, skoro čitavu deceniju, ja nisam imala fer suđenje u Kragujevcu.
Po mojim krivičnim prijava se i ne postupa i zato ja to mogu odgovorno da tvrdim dok se sve to vidi i iz skučenosti zapisnika u koje selektivno ulaze izjave. Zapisnik sa poslednjeg ročišta jasno ukazuje ko u ovom predmetu ima bezgranična prava a kome su prava ograničena. Tuženiku se kontinuirano daje sav prostor za malverzacije dok se meni i mojoj porodici uskraćuje svako pravo. Za tu konstataciju se ne mora biti ni pravno lice.
Možda ste mislili da ako sam u svojoj neupućenosti naivno poverovala slatkorečivosti jednog beskrupuloznog preduzimača iz građevinske mafije u Srbiji sada poverujem i u ovakve izveštaje i u pravičan ishod pred sudom u Kragujevcu. Ako ste tako mislili pogrešili ste. Ja sam godinama direktan posmatrač svega šta se radi čak i pred sudom u Kragujevcu. Moje je razočarenje nečija sramota a čija je to sramota to procenite sami.




Oštećena,

Obrisi boldovane X (u tvom postu) ako ti je stalo do privatnosti.

[Giacomo]

Obrisi boldovane X (u tvom postu) ako ti je stalo do privatnosti.

To je samo broj pismena na koji doticna osoba odgovara.

[shivaja]

INTERVJUI ARHIVA Intervju: Verica BaraćObjavljeno: Pon, 13. 10. 2008. 10:29 OGREZLI U KORUPCIJU, DALEKO OD EU
U večitoj zavadi sa ministrima zaposlenima u ovoj zgradi: Verica Barać ispred Vlade Srbije
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ

Srbija je daleko od ulaska u Evropsku uniju, čak nije ni na pravom putu. Put ka Evropskoj uniji znači donošenje dobrih zakona i stvaranje nezavisnih i jakih institucija koje će omogućiti primenu zakona. Srbija se ne kreće tim putem. Razgovarali: Nikola Jablanov i Dejan Kožul

„Baviću se korupcijom do god nas vlada ne ukine. Jer ona mora da bude kažnjiva, a ne isplativa“, govorila je svojevremeno predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, verovatno ne sluteći da bi taj dan mogao doći svega tri godine posle. Advokat po struci, borac protiv korupcije po nahođenju, Verica Barać već pet godina vodi svojevrsnu bitku sa vetrenjačama. Dok ona sa jedne strane pokušava da zaustavi njihovo razorno delovanje na društveno i državno tkivo u zemlji Srbiji, sa druge strane zamah im daju oni koji su je i postavili na drugu stranu – Vlada Srbije.

Mnogi bi rekli da Verica Barać grize granu na kojoj sedi, što je donekle i istina, ali ako ćemo već metaforički da se izražavamo ta grana je poprilično trula i pad Saveta je i u tom slučaju neminovan.

Najava da će Vlada Srbije u borbu protiv korupcije krenuti sa novim telom, odnosno Agencijom za borbu protiv korupcije svoje korene vuče još iz doba ministrovanja Zorana Stojkovića, a kako stvari stoje ideju će sprovesti u delo kabinet Mirka Cvetkovića, koji nema ništa bolji odnos prema svom telu, odnosno Savetu od prethodnih vlada i moglo bi se reći da im je to jedna od retkih zajedničkih crta.

Razovarali smo sa Vericom Barać o mogućem gašenju Saveta, radi osnivanja novog tela, šta Vlada zapravo želi time da postigne, postoji li kod nas istinska želja da se pozabavimo problemom korupcije, koji ćemo morati da rešimo budemo li želeli u EU.

* Zašto formiranje Agencija za borbu protiv korupcije ustvari usporava borbu protiv iste?

Vlada pokušava da formiranje antikorupcijske agencije pogrešno predstavi kao ispunjenje zahteva Evropske unije. Naprotiv, Srbija je sama predložila osnivanje agencije kao rešenje problema korupcije, i sada iz Evropske unije očekuju da se to predloženo rešenje realizuje. Konvencija UN protiv korupcije predviđa da svaka zemlja prema sopstvenim potrebama i u skladu sa svojim pravnim sistemom treba da formira telo ili tela za borbu protiv korupcije, što znači da je Srbija slobodna da sama osmisli način efikasne borbe protiv korupcije. Međutim, predloženo rešenje neće doprineti borbi protiv korupcije. Nadležnost agencije se uglavnom svodi na poslove koje obavlja Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa, s tim što su nadležnosti agencije u suzbijanju sukoba interesa proširene. Ukoliko je Vlada zaista želela da poboljša stanje u toj oblasti, trebalo je da poveća ovlašćenja Republičkom odboru kroz izmene Zakona o sprečavanju sukoba interesa i tako unapredi uslove za rad instituciji koja je za protekle tri godine postigla rezultate u regulisanju ove oblasti i pokazala da je otporna na pritiske. Ali, umesto da popravi zakon i unapredi rad Odbora, Vlada predlaže zakon o novom telu kojim reguliše nešto što je regulisano – sukob interesa – i ukida instituciju koja već radi u ovoj oblasti, i to radi vrlo dobro, uprkos tome što je Vlada praktično od samog osnivanja nastojala da je destabilizuje. Podsećam vas da je prvi nacrt zakona o agenciji, koji je takođe predviđao ukidanje Odbora, urađen svega 20 meseci nakon što je Odbor osnovan. To je jedan od uobičajenih načina kako vlast u Srbiji onemogućava rad institucija. Suština dobre vladavine su jake, stabilne i efikasne institucije. Naša Vlada, međutim, ne dozvoljava da one to postanu. Za izgradnju ozbiljne institucije tri godine je premalo vremena, a potpuno je pogubno nakon tri godine, ili svega dvadeset meseci, predlagati osnivanje novog tela i poništiti ono što se u međuvremenu postiglo. Čak i da je da je agencija idealno zamišljena, ljudi koji će u njoj biti zaposleni počinju sa radom znajući da je institucija koje se pre njih bavila sprečavanjem sukoba interesa, rasformirana nakon samo tri godine, i to nakon što je njen rad dao određene razultate.


NEZAINTERESOVANA VLADA

* Koliko se odnos vlasti, s obzirom da su promenjene u kratkom periodu tri vlade, promenio u odnosu na Savet, da li se uopšte menjao. I da li su rešanja o formiranju Agencije ona koja je spominjao u svom predlogu i svojevremeno bivši ministar pravde Zoran Stojković?

Aktuelni predlog zakona o agenciji je gotovo nepromenjen u odnosu na onaj koji je predlagao Stojković, kao što se nije promenio ni odnos Vlade prema Savetu. Vlast u Srbiji ima isti odnos prema svim institucijama. Da je zaista želela da se bori protiv korupcije, vlada je mogla vrlo dobro da iskoristi iskustvo Saveta, jer se nakon sedam godina pokazalo da je Đinđićeva ideja bila dobra i da Srbija može da pronađe put ka stvaranju institucija. Međutim, Vlada koja dozvoli da njen ministar na konferenciji za štampu najavi koliko će sudija biti uhapšeno, očigledno nije zainteresovana da gradi i unapređuje institucije, već naprotiv, može da zaključi da joj dobra iskustva u radu institucija nanose štetu. Setite se na primer kakav je pritisak pre godinu dana vršen na Komisiju za zaštitu konkurencije kada je donela rešenje o monopolu u maloprodaji u Beogradu? Sada čujemo da je tu bilo ozbiljnih pretnji, da se očigledno zna ko je pretio, ali da je moćnim pojedincima u Srbiji dozvoljeno da prete ljudima u institucijama. Ovde su sigurni samo oni koji imaju mnogo novca, ili su na vlasti. Svi drugi nisu sigurni ni u svoja osnovna ljudska prava.

* Šta je trebalo uraditi?

Zaključak radne grupe koja je pisala Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, u kojoj su učestvovali Ministarstvo pravde, Savet za borbu protiv korupcije i stručnjaci Saveta Evrope, bio je da treba doneti zakon o borbi protiv korupcije, i kroz sveobuhvatan pristup problemu korupcije u Srbiji tražiti adekvatnu formu antikorupcijskog tela. Zaključak radne grupe je bio da će se tim zakonom regulisati i odnos između novog tela i postojećih institucija za borbu protiv korupcije, odnosno u to vreme samo Saveta, pošto tada, krajem 2004. godine, Republički odbor još uvek nije bio počeo sa radom. Problem korupcije u Srbiji je bitno drugačiji od problema korupcije u državama sa stabilnom demokratijom, gde je korupcija problem kriminaliteta, dok je kod nas to sistemski problem, koji se može rešavati samo dobro koncipiranim i dosledno sprovedenim dugoročnim reformama. Borba protiv ovakve korupcije nije pitanje jedne agencije, niti povremenih policijskih akcija, već kontinuiran rad na osnaživanju institucija, tako da je suštinski problem sa osnovanjem agencije to što se borba protiv korupcije vraća na početak, i što će se poništiti pomak koji su napravile postojeće institucije, poput Republičkog odbora. Od trenutka kad je najavljeno osnivanje agencije i ukidanje odbora, veliki broj funkcionera u Srbiji je jednostavno prestao da dostavlja odboru imovinske podatke koje je po zakonu dužan da dostavi, i samo taj podatak bi vladi koja zaista želi da se bori protiv korupcije morao biti dovoljan da preispita odluku o ukidanju odbora i formiranju novog tela. Na žalost, izgleda da je cilj osnivanja agencije upravo taj da se ponište rezultati koje je Republički odbor postigao u sprečavanju sukoba interesa. Nije ovo prvi put da Vlada onemogućava primenu zakona tako što destabilizuje institucije koje treba da ih primenjuju, ili odbija da im obezbedi uslove za rad, ili u sam zakon ugradi nedostatke koji sprečavaju efikasnu primenu, što se kasnije pokaže u praksi.

* Reč je o državnoj revizorskoj agenciji?

Za takvu jednu instituciju je potrebno vreme da postane respektabilna, a vlada joj još uvek nije omogućila ni osnovne uslove za rad, čime se već na samom početku narušava kredibilitet institucije koja treba da kontroliše rad vlade, odnosno vlada vrlo jasno demonstrira da je i pored proklamovane nezavisnosti, rad institucije praktično pod kontrolom izvršne vlasti. Na sličan način, samo sa drugim mehanizmima, onemogućena je i primena Zakona o finansiranju političkih stranaka, Zakon o zaštiti konkurencije je takođe napisan tako da onemogući rad instituciji koja treba da ga primenjuje, Zakon o javnim nabavkama reguliše samo postupak raspisivanja i dodele nabavke, dok planiranje i izvršenje ugovora o nabavci ne podležu nikakvoj kontroli, i da ne nabrajam dalje, na isti način se postupa sa svim institucijama čiji nezavisan i efikasan rad je neophodan državi u borbi protiv korupcije.

* Pojasnite nam malo priču oko javnih nabavki, pošto državna revizorska kuća nije u mogućnosti da ih prati?


Bojim se da su građani suviše osiromašeni, nezaposleni, ili jednostavno umorni od protesta u kojima su zahtevali promene
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ


Ako jedan ministar može sam da planira nabavke, ako može sam da odredi da mu je potreban određeni broj automobila, ili skeneri sa određenim karakteristikama, i da pritom niko ne kontroliše da li je nabavka zaista potrebna, racionalna, ekonomski opravdana, onda je praktično nemoguće sprečiti zloupotrebe u samom postupku tendera. Ili ako se skupi više ministara i objavi da u budžetu postoji suficit, a ne deficit, i onda naprave Nacionalni investicioni plan, u koji stave predloge svojih opštinskih odbora da pred izbore naprave zatvorene bazene, ski-liftove, vodovode u mesnim zajednicama, ili da u bolnicama zamene sve krevete starije od pet godina, onda se zapravo u planiranju nabavke već desila korupcija sa mnogo razornijim posledicama nego što je nameštanje tendera, jer je koalicija na vlasti urušila budžetski sistem zemlje kako bi pobedila na sledećim izborima. S druge strane, nema ni kontrole izvršenja ugovora zaključenih sa izabranim ponuđačima, tako da ne postoji način da se proveri da li je nabavka realizovana kao što je bilo planirano. Jednostavno, otvorene su mogućnosti da se bez ikakve kontrole troše budžetska sredstva za lične i stranačke potrebe, jer Državna revizorska institucija, koja treba da kontroliše planiranje i izvršenje nabavki, nema mogućnosti da počne sa radom. Ukoliko bi postojala državna revizija, imali bismo valjanu procenu da li je za državu ekonomski opravdano ulaganje sa Fijatom. Za ministre i njihove stranke svakako jeste, jer oni su na kratko kupili političku podršku u Kragujevcu tako što su omogućili jedan broj radnih mesta, ili su makar stvorili nadu da će biti radnih mesta, što je u politici ponekad jednako značajno kao i konkretan rezultat, međutim javnost nema nikakvu informaciju koliko nas je koštao taj posao, da li je povoljan za Srbiju, da li je čak tako povoljan i za Kragujevac. Osim izjava ministara sa konferencija za štampu, mi o tom poslu zapravo ništa ne znamo.

* Kakav je ineres Vlade da se to ostavi po strani? Sakrivaju korupciju u svojim redovima?

To je pokušaj da se partokratski način vladavine u Srbiji zadrži što duže, da država što duže ostane zarobljena korupcijom. Očigledan je interes političkih stranaka i njihovih finansijera da postojeći sistem vlasti što duže traje. Već nebrojeno puta smo videli da za političke stranke i finansijske moćnike nijedan zakon ne važi, da vladu nijedan zakon ne obavezuje. Ne obavezuje ih Zakon o budžetu, jer je Narodna skupština tako ustrojena da nema kapacitet da razmatra izveštaje o završnom računu. Ne obavezuju ih ni zakoni koji im nalažu da omoguće rad pravosuđu, tako da i dalje nemamo upravni sud, što je verovatno polje nejvećeg kršenja ljudskih prava u Srbiji, jer konačni upravni akti u ovoj državi zapravo nemaju efikasnu sudsku kontrolu. Kada sve ovo navedemo, zaista se nameće pitanje zbog čega je vlada kao rešenje problema korupcije u Srbiji nametnula osnovanje jedne agencije čije će nadležnosti u najvećoj meri biti iste one koje je do sada obavljao Republički odbor za sukob interesa. Teško je oteti se utisku da je namera pre svega da se ponošti sve ono što je Republički odbor uradio, a da se istovremeno napravi glomazno i skupo telo u kom će se zaposliti 150 partijskih poslušnika, na istim poslovima koje je do sada radilo devet članova Republičkog odbora sa sekretarijatom od 13 zaposlenih. Agenciji će biti omogućen i poslovni prostor, oprema, veliki broj činovnika, ukratko sve ono što navodno ne može da se omogući Državnoj revizorskoj instituciji, za čijim efikasnim radom postoji preka potreba. Agencija se očigledno pravi kako bi se zadržao postojeći način vršenja vlasti, u kom za moćne pojedince zakon ne važi, bilo da se radi o uspostavljanju monopola, nameštanju tendera, pranju novca... A onda će vlast, kad nezadovoljstvo javnosti počne da je ugrožava, napraviti afere o takozvanim „mafijama”, koje treba da nas ubede da napokon počinje borba protiv korupcije. Zapravo, ove policijske akcije treba da zabrinu građane, jer u našoj zemlji ne postoje institucionalni uslovi za ozbiljnu borbu protiv korupcije, i uvek se moramo zapitati koja je pozadina svih tih hapšenja. Naše institucije su slabe i vrlo podložne uticaju političara na vlasti i tajkuna. U zemlji u kojoj je državni tužilac već osam godina vršilac dužnosti, i u kojoj je nakon promene socijalističkog ustava tužilaštvo došlo u još nepovoljniji položaj nego ranije, ne može se govoriti o ozbiljnoj borbi protiv korupcije.

* Spomenuli ste da će Vlada kako bi građanima zamazala oči povremeno praviti afere. Da li smatrate da je to slučaj i sa hapšenjem gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića?

Ne znamo mnogo o tome, osim informacija objavljenih u medijima, ali ima nekoliko elemenata koji daju povoda za zabrinutost. Prvo, povodom hapšenja u Zrenjaninu je ponovo najavljena odlučna borba protiv korupcije u jednoj oblasti, sada u urbanizmu i građevinarstvu, iako smo prethodno videli da proces protiv takozvane „stečajne mafije” nije ni malo unapredio rad pravosuđa, već naprotiv, poslužio je kao dodatni pritisak na sudije jer je vlast demonstrirala šta može da uradi predsedniku trgovinskog suda koji je stao na stranu pogrešnog moćnika. Što se obračuna sa „prosvetnom mafijom” tiče, videli smo da su profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu koji su bili optuženi za prodaju diploma sada oslobođeni. Da bi se krenulo u odlučnu borbu protiv korupcije, neophodno je da postoji samostalno i profesionalno tužilaštvo koje će da pripremi kvalitetnu optužnicu, i nezavisan i efikasan sud koji će vrlo brzo da donese pravosnažnu presudu i proglasi krivce za korupciju. Ono što je najvažnije kod korupcije je da ona mora biti kažnjiva, i da ne biti isplativa, odnosno da se utvrdi kolika je šteta pričinjena korupcijom i kome će ona biti nadoknađena. U svim postupcima koji su do sada vođeni to je izostalo, tako da zaključak javnosti na kraju uvek bude da se iza hapšenja „mafija” ustvari kriju razni obračuni, naročito kada vidimo da organi gonjenja ne preduzimaju ništa povodom sumnji na krupnu korupciju u koju su umešani visoki državni funkcioneri – stečaj Sartida, privatizacija šećerana, Nacionalna štedionica, Mobtel, preuzimanje C-marketa i Luke Beograd, pa sve do sada aktuelnih poslova oko prodaje NIS-a, ili koncesija Horgoš-Požega. Mi ne možemo da cenimo da li je tu bilo korupcije, to je posao suda, ali sud nije ni došao u poziciju da utvrdi činjenice, jer ni jedan od ovih slučajeva nije procesuiran.

* Znači da je onda najveći problem u neefikasnom sudstvu?


Očigledan je interes političkih stranaka i njihovih finansijera da postojeći sistem vlasti što duže traje.
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ


Najveći problem je u slabim institucijama koje su takve jer su podređene izvršnoj vlasti. Pravosuđe i dalje u svemu zavisi od izvršne. Plata, izbor, reizbor sudija, sve i dalje zavisi od stranaka na vlasti. Državni tužilac je već osam godina v.d, specijalni tužilac se bira na svake dve godine. Pritom su hapšenja raznih „mafija» očigledno imala jedini učinak u tome što su ljudi u institucijama, pa i sami građani, zaplašeni, jer više nije bezbedno živeti u zemlji gde se od hapšenja može praviti politička kampanja, i gde kada vas uhapse može da se napravi takva atmosfera linča u kojoj sud nema uslove za nezavistan o profesionalan rad, u kojoj uhapšeni nemaju elementarna prava garantovana u svakoj civilizovanoj zemlji – da su nevini dok se ne dokaže suprotno. S druge strane, nezamislivo je da se tužilac uopšte usudi da procesuira slučajeve krupne korupcije, gde se radi o velikom novcu i moćnim ljudima koji očigledno finansiraju većinu političkih stranaka, kad ni sam ne zna da li će sutra i dalje biti tužilac, ili će možda biti uhapšen.

* I kako onda sa tolikim problemom korupcije uopšte možemo da očekujemo da uđemo u EU?

Srbija je daleko od ulaska Evropske unije, čak nije ni na pravom putu. Put ka Evropskoj uniji znači donošenje dobrih zakona i stvaranje nezavisnih i jakih institucija koje omogućiti primenu zakona. Srbija se ne kreće tim putem. Na primer, 2004. godine smo doneli Zakon o sprečavanju sukoba interesa, 2005. je skupština izabrala Republički odbor. Sada Vlada predlaže skupštini ukidanje odbora i osnivanje agencije, a parlament ne pita zašto se to radi kad je telo izabrano pre tri godine i još uvek nije završilo svoj mandat. Poslanici vladajućih stranaka su samo glasačka mašina svojih stranačkih šefova koja realizuje dogovore sklopljene negde van skupštine, tako da tu nema mesta racionalnoj i kritičkoj raspravi. Da u skupštini zaista sede predstavnici naroda, a ne stranaka, postavilo bi se pitanje odgovornosti za vreme i novac koji su utrošeni na model koji je vlada predložila pre četiri godine. Razmatrao bi se izveštaj o radu Republičkog odbora, razmatralo bi se da li odbor zaista treba ukinuti nakon tri godine rada, kao što vlada predlaže. Čulo bi se da država koja svake tri godine ukida institucije i osnova nove nikada neće napraviti prvi korak ka EU. Na žalost, ovakva pitanja se ne čuju ni u skupštini, ni u medijima, koji su očigledno pod kontrolom istih centara moći koji kontrolišu i političke stranke. Ako naš parlament i javnost dozvoljavaju vladi da se na ovaj način poigrava sa institucijama i zakonima, onda je najbolje da se ne donose zakoni.

* Da li postoji ta kritična masa koja će u jednom trenutku da kaže stop takvom ponašanju?


ZAKASNELA DODELA PROSTORIJA DRI

* Baš ovih dana je Državnoj revizorskoj instituciji konačno dodeljen prostor za rad u Palati Srbija (bivši SIV).

Zakon o državnoj revizorskoj instituciji je donet sa velikim zakašnjenjem 2005. godine. Iako je zakonom predviđeno da se Savet DRI izabere u roku od šest meseci od donošenja zakona, on je izabran tek 2007. godine, a tek krajem 2008. čujemo kako će institucija dobiti prostor za rad, a ne znamo kada će moći da zaposli kadrove koji su joj potrebni da počne da vrši poslove revizije. Istovremeno, sve zemlje u našem okruženju imaju državnu reviziju, mađarska državna revizorska institucija je čak uradila završni račun privatizacije u toj zemlji. U Srbiji će se i privatizacija i drugi veliki poslovi u tranziciji završiti pre nego što DRI uopšte bude mogla da počne sa normalnim radom, a za sve to vreme i dalje nećemo imati kontrolu planiranja i izvršenja ugovora u nabavkama, kontrolu finansiranja političkih stranaka, reviziju izvršenja budžeta, i to vrlo jasno govori o namerama vlasti u Srbiji da se bori protiv korupcije.

Bojim se da su građani suviše osiromašeni, nezaposleni, ili jednostavno umorni od protesta u kojima su zahtevali promene, a od kojih su doživeli razočarenje, jer se na kraju uvek ispostavljalo da vlast samo želi da očuva sistem partokratije. Obični ljudi, koji hoće da žive od svog rada, razumeju šta nije u redu, ali ne postoji mehanizam da građani utiču da se nešto promeni. Stranke ih se sete samo pred izbore, u kampanji ih zasipaju obećanjima, a nakon što osvoje vlast ispunjavaju zahteve i interese onih koji su finansirali kampanju. Ovo što radi vlada u Srbiji nije ničiji interes, sem uskog kruga ljudi oko vlasti, i bojim se da tu ništa neće moći da se promeni dokle god budemo imali ovakav izborni zakon, koji omogućava da poslanici u skupštini ne predstavljaju volju naroda, već partijskih šefova, i dokle god budemo imali zakon o finansiranju političkih stranaka koji zapravo prikriva finansijere stranaka, odnosno prikriva čije interese stranke zastupaju nakon što osvoje vlast.

* Koliko ozbiljno gledate na najave za rešavanje problema korupcije u Beogradu?

Sa ovakvim institucijama ne postoje nikakve pretpostavke da se to desi, jer za ljude u Srbiji koji imaju mnogo novca ne važi nijedan zakon. Kod nas koalicioni sporazum može da poništi zakon. Kada je Savet radio izveštaj o C-marketu, poslali smo tužilaštvu memorandum o tajnom kartelskom sporazumu između Miroslava Miškovića, Milana Beka i Slobodana Radulovića, potpisan 2005. godine na inicijativu Danka Đunića i tadašnjeg premijera. Tako je makar pisalo u memorandumu. Međutim, tužilac nam je odgovorio da je dokument koji smo mu poslali fotokopija. Sa ovakvim tužilaštvom, nemoguće je da se rasvetle tako ozbiljne sumnje na korupciju u Beogradu kao što postoje u dodeli izgradnje Univerzitetskog naselja firmi „Blok 67 Associates”. Ako se i pokrene policijska akcija, sigurna sam da neće obuhvatiti ni Univerzitetsko naselje, ni premeštanje Luke Beograd, ni način na koji su kupljene akcije Luke ili C-marketa.

LINK

[Mashinovodja]

LINK

Ceo intervju je, kao i obično, briljantan i ja nemam ništa da mu dodam ni da oduzem, ali bih ipak istakao ovaj deo:

Bojim se da su građani suviše osiromašeni, nezaposleni, ili jednostavno umorni od protesta u kojima su zahtevali promene, a od kojih su doživeli razočarenje, jer se na kraju uvek ispostavljalo da vlast samo želi da očuva sistem partokratije. Obični ljudi, koji hoće da žive od svog rada, razumeju šta nije u redu, ali ne postoji mehanizam da građani utiču da se nešto promeni. Stranke ih se sete samo pred izbore, u kampanji ih zasipaju obećanjima, a nakon što osvoje vlast ispunjavaju zahteve i interese onih koji su finansirali kampanju. Ovo što radi vlada u Srbiji nije ničiji interes, sem uskog kruga ljudi oko vlasti, i bojim se da tu ništa neće moći da se promeni dokle god budemo imali ovakav izborni zakon, koji omogućava da poslanici u skupštini ne predstavljaju volju naroda, već partijskih šefova, i dokle god budemo imali zakon o finansiranju političkih stranaka koji zapravo prikriva finansijere stranaka, odnosno prikriva čije interese stranke zastupaju nakon što osvoje vlast.

Ovo savršeno opisuje zašto (malobrojni) misleći ljudi ovde više i ne reaguju na sav kriminal i korupciju u kojima se gušimo. Došlo je od ozbiljnog zamora materijala, strašnog razočarenja i gubitka nade. Ja sam do nedavno bio odlučni pristalica da se uvek izlazi na glasanje i da se obavezno glasa jer sam smatrao da ljudi, a još manje političari, nisu savršeni i da nikad nećemo dočekati viteza na belom konju bez mane i fleke, za koga možemo bez ikakve zadrške da kažemo "e, za ovog mogu da glasam sa obe ruke i siguran sam da neću zažaliti". Zato moramo da radimo sa onim što trenutno imamo, po sistemu: ako je danas na pijaci vrlo loša ponuda, to ne znači da danas ne treba ni da ručam, ni da večeram, nego je ipak bolje da pokušam da nešto skrpim sa onim što mi je na raspolaganju.

Međutim, pre deset dana navršila se osma godišnjica od tzv."promena" i kad čovek pogleda gde smo sada u odnosu na ono pre osam godina, jedino što može da kaže je da su bili u pravu oni koji su govorili "svi su oni isti", "ruka ruku mije" i "vrana vrani oči ne vadi". Dugo sam odbijajo takve tvrdnje kao detinjaste i čvrsto sam verovao da, pošto nemamo apsolutno nikakve demokratske tradicije, moramo da prođemo kroz više iteracija pre nego što na scenu najzad dođu koliko-toliko normalni političari. Vreme je pokazalo koliko sam debeeeeeeelo grešio.

Prošlo je osam godina, što je otprilike 15% prosečne statističke dužine života muškaraca na ovim prostorima. To uopšte nije malo, naprotiv, za onog ko hoće da nešto uradi, to je više nego dovoljno vremena. Ali onome ko ne zna i neće da radi, ni 80 godina nije dovoljno. Da je neko pre osam godina bio zamrznut i sada odmrznut, jedino bi ga vesti o smrti S.Mološevića uverile da su prošle godine, a ne dani. Ko bi pre osam godina mogao da predvidi da će Dačić biti ministar policije i da će nas Mrka ponovo zamajavati na TV?

Jeste, danas se može opravdano tvrditi da je "bolje nego pod Miloševićem" i nažalost, mnogima je to dovoljno. Međutim, ako se pitamo da li je dovoljno dobro, da li je onoliko dobro koliko je moglo biti i da li će u skorijoj budućnosti biti bolje nego sada, odgovor na sva ta pitanja je kategorično ne.

DS je teško razočarenje i samo pokazuje do koje dubine smo u stanju da se srozamo. Pomirenje sa SPS-om samo pokazuje koliko su oni isti kao SPS, kao SRS, kao _____ (popuniti po želji) i koliko je tačna tvrdnja da su srpski političari, bez obzira na partijsku pripadnost, glavni uzrok korupcije u ovoj nesrećnoj državi. U Srbiji iznad svih partija u ideologija stoluje vrhovno božanstvo EUR, kome se svi oni složno i ponizno klanjaju, i za koga nema te gadosti koju (nam) ne bi uradili.

Nažalost, 5.10.2000 ovde se nije rodila demokratija, nego samo obična feudalna partitokratija. Stanje posle 5.10.2000 u Srbiji živi je dokaz tvrdnje da je mnogo lakše srušiti diktatora, nego se posle otarasiti krhotina od njegovog pijedestala.

Nije mi toliko problem sadašnje ušasno stanje u društvu, koliko odsustvo svake nade i znaka da nešto polako, ali sigurno kreće nabolje. Nisam nestrpljiv i sebe smatram realnim čovekom, ali osam godina je stvarno previše i sada se definitivno može reći da nema nade za nas i da se samo u beskraj nastavlja sitno ćiftinsko politikanstvo gde se kao najveći uspeh i znak lične sposobnosti smatra ako nekoga prevariš i nešto nekažnjeno drpiš.

Ali opet, nisu krivi političari, krivi smo mi. Političari nam samo povlađuju u prodaju maglu gustine i boja koje tražimo i koju oduševljeno kupujemo od njih. Svet oko nas se ruši, preti užasna ekonomska kriza čije dugoročne posledice niko ne može da sagleda, a šta radimo mi? Oduševljavamo se "pobedom" Jeremića u UN. (Onaj grlež i ljubež naše delegacije u UN posle objavljivanja rezultata glasanja bio je primereniji izboru za mis nečega ili za pobedu na Euroviziji, što samo dokazuje dokle smo zabrazdili i koliko nam je izopačen sistem vrednosti.) Plus, s nasladom se nahebasmo mamice Crnogorcima i Makedoncima. Zapanjio me je broj oduševljenih komentara na sajtu B92. Mogu samo da zamislim kako je na srBsko-patriJotskim sajtovima koje, iz higijenskih razloga, ne posećujem. Međutim, koliko njih se pitalo, šta smo suštinski rešili?

E, u tome je prauzrok svih naših problema i korumpiranih političara: nikad se ne pitamo šta smo određenim postupkom suštinski rešili, nego se najradije zamajavmo prividima.

[shivaja]

osnovno je imati slobodne medije. sve dolazi posle.

[muras]

Kina: Smrtna kazna zbog korupcije
19. oktobar 2008. | 10:40 | Izvor: Beta
Peking -- Kineski sud izrekao je smrtnu kaznu bivšem pomoćniku gradonačelnika Pekinga zbog korupcije u vezi sa izgradnjom sportskih objekata za Olimpijske igre 2008.

Međutim, izvršenje kazne odloženo je na dve godine. Strane agencije javljaju da je Liu Džihua (59) optužen da je primio mito u iznosu od više miliona juana, kao i da je nezakonito davao dozvole za gradnju svojoj ljubavnici.

Liu je osuđen na smrt, sa odloženim izvršenjem kazne na dve godine tokom sudskog procesa pred sudom u gradu Hengšui u provinciji Hebei, blizu Pekinga, javila je Sinhua.

Odlaganje smrtne kazne u skladu je sa kineskim krivičnim zakonom koji daje poslednju šansu osuđenicima da im se, u slučaju dobrog ponašanja, ta kazna pretvori u doživotni zatvor.

Kako navodi Sinhua, Liu je okrivljen da je u periodu od 1996. do 2006. primio mito dok je bio na funkciji pomoćnika gradonačelnika i direktora jednog naučnog centra.

Agencija dodaje da su mito primali Liu i njegova ljubavnica Vang Ćianrui.

esevesenestopitam....bi li iko ziv kod nas ostao...

[Giacomo]

esevesenestopitam....bi li iko ziv kod nas ostao...

Bojim se da ne bi. A mozda i bi jer bi izvrsioci inace takodje vrisnuli pa ko da izvrsi kaznu ostalih.

[Giacomo]

Dnevnik: Negativan izveštaj EU
25. oktobar 2008. | 03:30 | Izvor: Beta, Dnevnik
Novi Sad -- Poslednji mesečni izveštaj Evropske delegacije u Beogradu o procesu stabilizacije i pridruživanja Srbije EU veoma je negativan, piše novosadski "Dnevnik".


(Beta)
Kako se navodi u izveštaju u koji je Dnevnikov izveštač imao uvid, problem korupcije u Srbiji je sve veći, vladajuća koalicija želi da zadrži politički uticaj na sudije, a stanje ljudskih prava i položaj malih verskih zajednica je zabrinjavajući.

"Stepen korupcije u Srbiji sve više zabrinjava jer se u prethodnom periodu situacija značajno pogoršala u oblasti finansiranja političkih partija, javnih nabavki, slobodnom pristupu informacijama i konflikta interesa. Kašnjenje reformi u pravosuđu i izostanak poboljšanja poslovnog ambijenta su doprineli da slika bude veoma negativna", navodi se u izveštaju.

U izveštaju je kritike pretrpela ministarka pravde Snežana Malović zbog insistiranja da reizbor sudija obavlja parlament.

"Glavni problemi za sudije i tužioce proizilaze iz činjenice da ne postoje adekvatne garancije za njihovu nezavisnost zbog ustavnih ograničenja i odsustva jasnih kriterijuma za imenovanje, napredovanje u karijeri, disciplinske mere i otpuštanje iz službe", navodi se u izveštaju.

Dodaje se da Vrhovni sud nije uzeo aktivnu ulogu u tekućoj reformi zakonodavstva u oblasti pravosuđa zbog anticipiranih personalnih promena.

"Ministarka pravde ostaje tvrdokorno na svom stavu da Skupština Srbije treba da reizabere sve sudije na osnovu nejasnih ustavnih odredbi. To insistiranje jasno pokazuje želju da se očuva uticaj političkih partija na sudije, što je u suprotnosti sa savetima koje su dali međunarodni eksperti", napisano je u izveštaju.

U izveštaju se navodi da je uloga tužilaca "ključna u borbi protiv kriminala i korupcije, ali da nema dovoljno garancija da će oni biti nezavisni u svom radu".

"Novo zakonodavstvo može da bude dobra baza za to, ali je potrebno da ono bude implementirano brzo i u potpunosti. Zakon o krivičnom postupku je preduslov za uspešnu implementaciju, a njegova primena najavljena za 1. januar 2009. mogla bi da bude odložena budući da su u toku popravke teksta koji je usvojen 2006. godine", piše u izveštaju.

U izveštaju koji prenosi novosadski Dcnevnik navedeno je da poslednji incidenti i napadi na aktiviste koji se bave zaštitom ljudskih prava, navode na zaključak da je garantovano ustavno pravo na slobodu mišljenja i izražavanja u Srbiji ozbiljno povređeno.

Odluka policije da zabrani skup neonacista u Beogradu je ocenjena pozitivno, uz zapažanje da je zabrana okupljanja koja mogu da ugroze građanske slobode mera za jednokratnu upotrebu koja, u svakom slučaju, mora da bude propraćena širokom lepezom akcija koje uključuju oblasti obrazovanja, medija i seriju antidiskriminacionih mera.

Grafiti koji su se u Vojvodini pojavili protiv Advetnističke crkve izazvali su oštru ocenu predstavnika EU, ali i pohvalu na račun novog ministra vera Bogoljuba Šijakovića jer se nije zadržao samo na retoričkoj osudi, već je obećao da će rešiti problem.

Na udaru kritika našla se i Skupština Srbije, a po mišljenju EU dugotrajni problemi u radu parlamenta su posledica proceduralnih nedostataka u radu i izostanka političkog konsenzusa oko ključnih državnih prioriteta.

"Novi Poslovnik bi trebalo da reši postojeće probleme u radu parlamenta, ali će njegovo usvajanje i puna implementacija, zavisiti od toga koliko će parlamentarnih stranaka raditi na tome da novi Poslovnik bude uspešno primenjen", navodi se u izveštaju.

[BlackDog]

B92 Info Vesti Politika Okrivljeni drže predavanja sudijama 24. oktobar 2008. | 17:35 | Izvor: B92 Smederevo -- Profesori prava optuženi za korupciju trebalo bi da na Kopaoničkoj školi drže predavanja sudijama koji treba da im sude, navodi tužilaštvo u Smederevu.

(Beta) Okružno tužilaštvo u Smederevu je ocenilo da je to nedozvoljen uticaj na tužilaštvo i sud i zbog toga kritikovalo udruženje "Kopaonička škola prirodnog prava". Među predavačima na seminaru su i profesori Emilija Stanković i Oliver Antić, koje je tužilaštvo u Smederevu optužilo za primanje mita i druga krivična dela u aferi "Indeks".

Antić je čak u organizacionom odboru seminara.

Okružno tužilaštvo u Smederevu smatra da je taj postupak organizatora krajnje problematičan s obzirom da je u tzv. aferi "indeks" optužilo za primanje mita i druga krivična dela 23 profesora Pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu, među kojima se nalaze upravo profesori Emilija Stanković i Oliver Antić.

"Taj poziv organizatora seminara ovo tužilaštvo smatra krajnje neprimerenim činom i vidom specifičnog pritiska jer su tužioci i sudije pozvani da slušaju predavanja iz oblasti prava upravo profesora koje su i optužili zbog izvršenja krivičnih dela sa koruptivnim elementima", navodi tužilaštvo.

Okružno javno tužilaštvo u Smederevu želi da upozna ovim saopštenjem širu javnost i još jednom pokrene pitanje položaja nosilaca pravosudnih funkcija, njihovu samostalnost i nezavisnost, kao i potrebe da se svi uzdrže od postupaka koji se mogu tumačiti nedozvoljenim uticajem na tužilaštvo i sud", navelo je tužilaštvo u Smederevu.

Tužilaštvo je ukazalo da se seminar održava u vreme kada je zakazan početak suđenja učesnicima afere "indeks".

[BlackDog]

Samo dan Kasnije:


Tužilac: Lični stav o profesorima 25. oktobar 2008. Broj komentara: 2 Pošaljite komentar Tužilac OJT u Smederevu izjavio je da je kritika učešća optuženih profesora i sudija koji treba da im sude na seminaru o pravosuđu bila njegov lični stav.

Tužilac Okružnog javnog tužilaštva u Smederevu Zoran Antić naveo je da iza saopštenja ne stoji Tužilaštvo u kojem radi. "To je bio lični stav i emotivna reakcija, ali bez namere da naruši prezumpciju nevinosti i nekoga uvredi", rekao je Antić.

Iz Okružnog javnog tužilaštva u Smederevu juče je stiglo saopštenje u kojem se ukazuje da su profesori prava optuženi za korupciju i sudije koje treba da im sude, pozvani na seminar o pravosuđu.

Među učesnicima seminara bili su profesori koje je tužilaštvo u Smederevu optužilo za primanje mita u aferi “Indeks”, što je ocenjeno kao nedozvoljen uticaj na tužilaštvo i sud, i zbog čega je upućena kritika udruženju "Kopaonička škola prirodnog prava" koje je organizovalo skup.

Tužilac Antić je rekao da iza tog saopštenja ipak ne stoji tužilačka organizacija, a da će na suđenju koje je u toku biti prilike da se dokaže da li je u pravu tužilaštvo koje je podiglo optužnicu ili su profesori nevini.

Jezivo, ne da je korupcija vec jos i tuzilac mora da se izvinjava olosu. Kako ovo moze biti licni stav?? Pa zar nije uticaj na svedoke ili bar neeticki da ti predaju ljudi kojima ces sutra suditi. Cega se tuzioci plase? Jebem ti drzavu kad tuzilac strepi od optuzenog....... A jebem ti i sudije koje ce to "predavanje" slusati - ma sta ja serem kad su iz istog tabora....

[Giacomo]

Jezivo, ne da je korupcija vec jos i tuzilac mora da se izvinjava olosu. Kako ovo moze biti licni stav?? Pa zar nije uticaj na svedoke ili bar neeticki da ti predaju ljudi kojima ces sutra suditi. Cega se tuzioci plase? Jebem ti drzavu kad tuzilac strepi od optuzenog....... A jebem ti i sudije koje ce to "predavanje" slusati - ma sta ja serem kad su iz istog tabora....

Ovde hebe lud zbunjenog. Neki advokati se zale kako ne smeju da brane zrtve krimosa jer se plase represija. Ali Indeksovci zato imaju po nekoliko advokata svaki za sebe posebno. Pre ce biti da para vrti gde burgija ne moze i da pocinioci bolje placaju dok zrtve nemaju te pare za odbranu. Sta reci osim da je Srbija banana drzava u kojoj svaka schuscha predaje ili studira pravo.

Edited by Giacomo, 25 October 2008 - 18:32.