77 replies to this topic

[Sioran]

znam je vrlo povrsno, tako da ne bih mogla da ulazim u raspravu. taj povrsan utisak je slican ovome sto sam kritikovala, mada ne u najgoroj formi.

[skituljac]

Knjiga je veoma interesantna, mada sam primetila upravo ono sto je Sioran kritikovala - povremeno udaljavanje od teme, poduze recenice i primesa fatalizma...
No, vredi je procitati, meni je prijala.

[laufer]

Govorimo o Mariji Todorovoj jel tako.
Mene je , medju ostalim stvarima, zainteresovalo njeno predstavljanje stavova Konstantina Leontjeva, ruskog plemica, pisca i diplomate u Otomanskoj carevini, i to toliko da sam posle procitao nekoliko njegovih knjizica. Mogu da kazem da je pravi sampion konzervativnog misljenja. Po njemu recimo , krajnje negativnu ocenu dobijaju nacionalnooslobodilacki pokreti balkanskih naroda( i srpskog) a sve sa pozicije pravoslavnog vernika.Izvlaci zakljucak da je za opstanak pravoslavlja po njegovom ukusu, pogodniji okvir Turska carevina, nego nove drzavice koje u nedostatku drugog uzora prate liberalno demokratske sa zapada, a prema kojima je on osecao gnusanje. Zanimljivo je recimo, kako pozitivno pise o knezu Milosu Obrenovicu, jer je nosio tradicionalnu " tursku " nosnju i bio u prijateljstvu sa turskim pasama " koji su ga, kao znak posebne paznje, "castili" crnkinjama iz svojih harema.
Izvinjavam se za prilicno skretanje sa teme:smile:

[skituljac]

Predlazem ti onda da procitas i Nikolaja Berdjajeva, ruskog filozofa - posebno delo "Filozofija nejednakosti" , da vidis sta je konzevartivno misljenje...:wink:
Zanimljivo je da su obojica (i Leontjev i Berdjajev) imali kriticki stav prema Srbiji, zbog napustanja osnova pravoslavlja.

[ Izmena poruke: skituljac na dan 2002-10-17 13:53 ]

[teknokrat]

Neke moje stare BG knjige koje mi nedostaju, kao i vreme da ih ponovo iscitavam. Kako to da je nekada vreme sporije proticalo.

John Cage - Radovi/tekstovi 1939-1979 (1981)
Dragoslav Andric - Ne pali jos svetiljku (1981)
Damapada - Staza savrsenstva (1981)
Nikolaj Berdjajev - Ja i svijet objekata (1984)
Halil Dzubran - Prorok (1985)
Mirca Eliade - Na ulici Mantuleasa (1987)
Viktor Frankl - Bog podsvijesti (1985)
Erih From - Bekstvo od slobode (1989)
Aldous Huxley - Slijep u Gazi (1980)
Mijamoto Musasi - Knjiga pet prstenova (1985)
Kakuzo Okakura - Knjiga o caju (1983)
R.C. Pandeya - Indijska filozofija jezika (1975)
Vasilij Vasilevic Rozanov - Legenda o velikom inkvizitoru (1982)
Jovica Stanojevic - Aikido, put ljubavi (1985)
Lav Sestov - Dobro u ucenju grofa Tolstoja i Nicea (1981)
Djovani Testori - Djilda iz ulice Mak Maon (1964)
Alan W. Watts - Put Zena (1982)

[skituljac]

I meni se cini da je nekada vreme mnogo sporije proticalo, i nekako je bilo ususkanije...

Citala sam "Covek koji se smeje" danima, i danima bila opsednuta knjigom...

Sada mi nekako sve knjige protutnje kroz ruke. Da ne zapisujem neke delove, imam utisak da ih ne bih ni pamtila...

[laufer]

Citao sam od Berdjajeva Smisao istorije i Novo srednjevekovlje. Leontjev mi je u svojim najboljim momentima nekako pikantniji, sto ne mora da znaci nista vise do samo to. Ovom ruskom nizu treba dodati i Dostojevskog, koji u Dnevniku iskazuje lose misljenje o srpskim vojnickim kvalitetima.

Ako vec govorimo o konzervativnim misliocima pocasno mesto pripada Zozefu de Mestru. Skoro se pod imenom Spisi o revoluciji pojavio prevod nekih njegovih eseja. Evo jedne misli za nezaborav :smile:
"Nema niceg tako ispravnog, tako mudrog, tako neporocnog kao sto su veliki spanski sudovi, i ako se toj glavnoj osobini doda jos ona katolickog svestenstva, uvericemo se , van svake sumnje, da u svetu ne moze postojati nista smirenije, nista obazrivije, nista ljudskije po svojoj prirodi od suda Inkvizicije".

U taj niz konzervativaca bi se mogao smestiti , doduse samo delom , nikako ceo, i covek cije prezime je za nick, uzela ona koja je postavila ovu temu, a zbog cega sam joj ja u privatnoj poruci uputio pozdrav :smile:

[skituljac]

Evo, onda, u ruskom nizu jos jednog imena koje ne treba preskakati - Danilevski, sa svojim "Filozofemama Istorije".

[laufer]

I sa kakvim mislima i osecanjima citas takvu literaturu.

[skituljac]

Konfuznim, moram priznati.
Dubina ruskog duha ponekad me jako rastuzi, jer nekako mi se godinama nametnulo da rusko = tuzno.
Mozda zbog toga sto je tako realisticno.

Opet, uvek se radosno vratim "Idiotu".

I opet, cenim (trenutno) americke filozofe (savremene, politicke) jer veoma jednostavno objasne ono sto misle.
Sa Rusima ponekad imam osecaj da mi se mrtvi rugaju, jer kompleksnost njihovih misli cesto vodi u dva pravca.

A ti? Kako ih ti dozivljavas?

[Kinik]

.......
U maju 1905. godine Vasiliju Rozanovu dosli su prijatelji "sa predlogom da se svi sutra okupe na skupu kod Minskog u stanu, zarad molitve, i nekakve krvne zrtve, to jest pustanja krvi". Ta ponuda je poticala od domacina "skupa" Nikolaja Minskog, i od Vjaceslava Ivanova, glavnog inspiratora dogadjaja koji se odigrao. Kod Rozanova je tada boravio Jevgenije Ivanov, bliski prijatelj Aleksandra Bloka. On je saopstio Bloku o nezaboravnoj "ponudi" i dopunio: "Stvarno se dogodilo ono, sto je Merezkovski obecao da ce biti". Jevgenije Ivanov nije otisao kod Minskog. O svemu sto se dogodilo, znamo od pocerke Rozanova, koja je ispricala Ivanovu, a ovaj je pisao Bloku:

bilo je odluceno da se odrzi skup, gde bi se sluzilo Bogu, izvrsio obred, svako shodno svom shvatanju, ali "zajedno"; tu je bila nada da se stekne ono trazeno, religiozno na zajednickom skupu, sto se ne moze dobiti u individualnom stanju. Odluceno je bilo da se skupimo pred ponoc ..... da radimo ritmicke pokrete radi .... budjenja religioznog stanja. Ritmicki pokreti, igre, kruzenje u krugu, na kraju, posebna vrsta mistickog simbolickog polozaja tela.

Bili su prisutni Vjaceslav Ivanov, Berdjajev, Remizov, Vengerov, Minski (svi sa suprugama), Rozanov sa pocerkom, Marija Dobroljubova, Sologub ... Glavni likovi i izvodjaci umetnicko-istorijske radnje, koja je usla u istoriju pod nazivom Srebrni vek. Gosti su pogasili svetla i posedali na pod. "Zatim su poceli da "se kruze", - pricao je J.Ivanov, podvlaceci klucnu rec. "Kruzili su, i jednom recju - ispao je kotiljon". Zatim je Vjaceslav Ivanov ("samo zahvaljujuci njemu se sve moglo odrzati" smestio usred sobe "zrtvu", dobrovoljca koji je pristao da igra tu ulogu, muzicara S. Taj S., kako je detaljno i znacajno pisao J.Ivanov, bio je "lepotan, plavusan-jevrejin, i nekrsten". On je bio "ko-razapet", sto se sastojalo u "simbolickom prikivanju ruku i nogu". Posle neke vrste imitacije krsnih muka, Vjaceslav Ivanov i supruga nadrezali su mu venu na kraju dlana, oko pulsa, i prikupili krv u casu ...." (u drugoj varijanti "posekli mu ruku do krvi". Krv muzicara su pomesali sa vinom i ispili, predajuci po krugu; zavrsilo se sve "bratskim ljubljenjem". Takvi skupovi, pisao je J.Ivanov "ce se nastaviti".
.........
(citirano prema Aleksandar Etkind, "Hlyst" (sekte, literatura i revolucija).
Katedra za slavistiku Univerziteta u Helsinkiju.
Delovi ovog rukopisa izlazili su u Wiener Slawistischer Almanach, Revue de Etudes Slaves, Studia Slavica Finlandensia, Studia Russica Helsingiensia et Tartuensia.
.........
Ajde sad, da mi neko nesto kaze o "Rozanovu sa pocerkom" ili "Berdjajevu sa suprugom"?
A? Kakvi likovi? Vino i krv? Jevrejim - plavusan, pa jos i nekrsten? "Misticki, simbolicki polozaj tela"? Ili o dubini Ruskog Duha, Ruskoj Tuzi? Filozof (los) koji drugima spocitava odstupanje od Pravoslavlja, a sam se strmoglavi u Katolicizam?
Ako se odbaci staniol pozlate, skromni treptaj pred nazovi velicinom, - sta ostaje?
Bulshit.
........
Neko je na forumu napisao "Uzgajaj svoj mozak".
Prezri lazne velicine, - dodao bih ja.

[ Izmena poruke: Kinik na dan 2002-10-20 00:16 ]

[skituljac]

Dostojevskog ne mozes osporiti.

[Jovana]

Sa bulshit pristupom sve se moze osporiti, pa cak i Dostojevski. Ili Cehov mozda?

Ono sto je Skituljac napisala o Rusima, kao da mi je citala misli.

A kao odgovor na bulshit ugao gledanja, preporucujem svima Danila Harmsa. :wink:

[skituljac]

Sta ti, Jovana, trenutno citas?

[Jovana]

Ja trenutno citam Christian Jacq: Ramzes - Le Temple des milliones d'années.

Knjiga o faraonu i drevnom Egiptu.