Jump to content


Photo
- - - - -

Paleontolog, globalno zagrevanje


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
20 replies to this topic

#16 Amelija

Amelija
  • Members
  • 6,996 posts

Posted 27 November 2008 - 16:54

pa menja se položaj Zemljine ose "prirodno" (ne zbog nekih čudnih uticaja i sl) u svakom slučaju, ali vrlo sporo, vrh ose obrne krug svakih 25 hiljada godina (precesija)

da li to može da utiče na klimu već ne bih znala kasti

#17 Cyrano de Bergerac

Cyrano de Bergerac
  • Members
  • 103 posts

Posted 27 November 2008 - 19:44

Utiče na rotaciju, jer sve na sve utiče, ali je efekat mali i meri se stotinama miliona godina...

Hajde da stvari stavimo u perspektivu, zamislimo model koji je bliže našem poimanju.

Zemlja ima prečnik od 12 700 kilometara, a najveća planina je 9 kilometara.
Znači,ako napravimo jedan model u srazmeri, jednu loptu prečnika metar i dvadeset, Mont Everest ne bi bio visok ni ceo milimetar. Svi okeani bi bili jedan tanušan premaz od samo tri-četiri deseta dela milimetra. Najdublji deo okeana, kod Japana, prešao bi 1 milimetar dubine.

Kolicni li su tek naši gradovi, vozići, kamionćići...

Osim toga, unutrašnjost planete je uglavnom od gvožđa, nikla i metala sa velikom specifičnom težinom (ovo što mi kopamo na površini su "tragovi" koji su se igrom slučaja tu zadržali, sve od metala je zapravo, još od formiranja, u jezgru).

Koliko pomeranje tog tankog sloja vode u toku plime i oseke (na našem modelu od metar i dvadeset teško da bi ičim mogli i da ga merimo) može da ima uticaj na rotaciju jedne masivne, dobrim delom metalne kugle (ako ta naša kugla gusta kao Zemlja, 5,5 grama po kubnom centimetru, imala bi šest-sedam tona)?

Sa naše tačke gledišta su mora i okeani ogromna, nezamislivo velika masa vode, ali u poređenju sa masom Zemlje je to "sitnica"... jedan stohiljaditi deo - sedamdest grama vode na kugli od sedam tona, a pomeranje te mase je jako malo.

Odgovor kakav volim. Jasan, sa podacima i primjerima.

Hvala.

#18 yossarian

yossarian
  • Members
  • 3,774 posts

Posted 27 November 2008 - 23:41

Odgovor kakav volim. Jasan, sa podacima i primjerima.

Hvala.


Hvala i tebi, na komplimentu.

Inače, uvek, kada su velike brojke u pitanju, ne gledam na brojke već na njihove odnose i proporcije. Masa okeana je 1,400,000,000,000,000,000,000 kilograma. Masa Zemlje je 597,000,000,000,000,000,000,000 kg.

Lepo, al šta sad s tim da radim? Za moj um je i jedno i drugo mnogo, a koliko je ono prvo "mnogo" veće on onog drugog "mnogog", e to ne shvatam nikako. Prebrojavam nule, ali i dalje ne kapiram. Jedini izlaz je da promenim skalu na nešto što poznajem i ukapiram da se radi o istom odnosu kao 70 grama vode (dve male rakijske čašice) na kugli od 7 tona (teškoj, masivnoj, ne može baš svaki kamion da to preveze).

No, to je bluz velikih brojeva od koga svi mi patimo.
Milijarda je hiljadu puta veća od miliona, kao što je "jedan" hiljadu puta manje od "hiljade". Međutim, u slučaju miliona i milijarde, mi tu razliku ne doživljavamo onako upečatljivo kao razliku između jedan i hiljadu, jer, jednostavno, nemamo sposobnost da poimamao tako velike brojeve.

Imam utisak da nas političari i ekonomi poprilično jebu jer ne shvatamo velike brojke. Iako znamo da je 10 evra mnogo, mnogo manje od 1000 evra, ne shvatamo da je između 10 milijardi evra i 1000 milijardi evra podjednako velika razlika, jer nam se od obe sume zavrti u glavi... Tih 10 milijardi i 1000 milijardi su nam nekako "blizu" kao sume, kao, kakve ima veze, a 10 evra i 1000 evra su nam "daleko"... :ph34r:

Edited by yossarian, 27 November 2008 - 23:48.


#19 Schrodinger

Schrodinger
  • Members
  • 20,418 posts

Posted 28 November 2008 - 03:41

pa menja se položaj Zemljine ose "prirodno" (ne zbog nekih čudnih uticaja i sl) u svakom slučaju, ali vrlo sporo, vrh ose obrne krug svakih 25 hiljada godina (precesija)

da li to može da utiče na klimu već ne bih znala kasti

Ne sama precesija, ali (kvazi)periodicna promena tog ugla pod kojim se precesija odvija moze. Zapravo, to je jedno od tri periodicna kretanja koja skupa sacinjavaju Milankovicevu teoriju dugoperiodicnih promena osuncavanja.

Edited by Schrodinger, 28 November 2008 - 03:42.


#20 cika tale

cika tale
  • Members
  • 312 posts

Posted 28 November 2008 - 08:03

..

Edited by cika tale, 28 November 2008 - 13:16.


#21 cika tale

cika tale
  • Members
  • 312 posts

Posted 22 January 2009 - 11:24

Vest:

Naučnici zbunjeni: Proleće stiže dva dana ranije
Autor: Beta | Foto:Fotoplatforma.Pl | 22.01.2009. - 09:33
Naučnici su utvrdili da proleće dolazi skoro dva dana ranije, a takođe i ostala tri godišnja doba, ali još ne znaju zašto je došlo do toga. U proseku se, prema nalazima naučnika, najtopliji dan godine u umerenim oblastima pomerio unapred za nešto manje od dva dana, što se dogodilo i sa najhladnijim danom u godini.


Aleksandar Stajn, sa univerziteta Berkli u Kaliforniji, i njegove kolege kažu da su zabrinjavajuće posledice tog pomeranja godišnjih doba, iako još nisu jasne.
"Sva godišnja doba stižu ranije. Ona su i toplija", rekao je Stajn čiji je tim proučavao podatke o temperaturi u proteklih sto godina i iz toga izvukao te zaključke.
Efekti mogu da se vide i na severnoj i na južnoj hemisferi. Ovi nalazi objavljeni su u časopsu "Nejčer", a Stajnov tim smatra da je su promene povezane sa globalnim zagrevanjem i verovatno posledica delovanja čoveka.
Promena početka godišnjih doba je uznemirujuća jer je nije predvideo ni jedan kompjuterski model promena klime, kaže Stajn.
Neke stvari kao sto je topljenje leda nešto ranije, stvaranje leda nešto kasnije u toku godine na primer su očekivane, ali ne i da najtopliji dan u godini bude ranije, rekao je Stajn.
Stajnov tim je utvrdio da je temperatura Zemlje između 1850. i 1950. imala jednostavnu pravilnost po kojoj je najtopliji dan na severnoj hemisferi oko 21. jula, dok je potom, između 1954. i 2007. godine, temperatura bila na vrhuncu 1,7 dana ranije.
Najviša temperatura dolazi oko mesec dana posle solisticija, trenutka kada Sunce dostiže svoju najveću ugaonu udaljenost u odnosu na ekvator.
Ova nova shema ukazuje na to da je planeta izgubila nešto što pomaže da taj proces traje duže, ali naučnici još ne znaju šta je to što utiče na reakciju Zemlje na Sunce.
"Ako se menja način na koji Zemlja reaguje na Sunce, želeli bismo to da znamo. Zabrinuti smo da možda propuštamo neki važan proces", rekao je Stajn.