77 replies to this topic

[maski]

koliko traje ta terminalna faza?

[decky999]

koliko traje ta terminalna faza?

Pa do kraja valjda

[maski]

.... pa eto npr. budalastajarebica je dveipo godine igrala ruski rulet i znala je da umire. bolove je tolerisala od decembra. od februara nije ustajala iz kreveta. a izdrogirana je postala tek kad su i gospoda doktori shvatili da je terminalno bolesna (poslednja 4 dana njenog zzivota)..... chim im je dozvolila da snime damage oni su je nakljukali hemijom a mami i tati su rekli da je nema smisla lechiti.

chemu? da je bila u frci verovatno bi se izdrogirala sama mnogo ranije.

to shto je odluchila da ne reaguje na kvrgu i da nikoga o tome ne obavesti je njeno pravo. to shto je poslednje dane provela besvesna je njihova moch.

[vladan]

Jedino ne znam da li je to dovoljno ozbiljna literatura za tebe.

Nije.

koliko traje ta terminalna faza?

Razlicito dugo, sto zavisi i od bolesti i od bolesnika. Generalno receno, terminalna faza je stanje u kome organski sistemi, jedan po jedan, polako pocinju da otkazuju i ocigledno je da se priblizava smrt.

[XXL]

Osim toga, s jedne strane umiranje je vrlo cesto praceno panikom, a drugo, umiranje samo takodje remeti svest umiruceg.

Interesantno, ja sam vidio puno mrtvih za vrijeme rata, ali nisam bas puno umirucih, pa o panici prije samog umiranja i nisam znao mnogo. Brat jednog mog druga je umro prije otprilike 3 sedmice. Bolovao je od raka. Znao je dobro da vise lijeka nema, smjestili su ga u centar za (prevedeno) borbu protiv bolova (u Holandiji "pijnbestrijding"), gdje je proveo zadnja 2 mjeseca zivota. Davan mu je morfij protiv bolova, naravno sve vise zadnjih nekoliko dana, tako da je jedva bio svjestan pri posjetama. Medjutim u zadnjih nekoliko sati ga je uhvatila bas panika i grozna uznemirenost, tako da su mu dali jake sedative, sto ga je smirilo. Umro je par sati iza toga. Meni je to prilicno ruzno iskustvo, mislio sam da ljudi kad vec znaju da im je kraj blizu budu spremni na to, medjutim nije bas uvjek tako.

[vladan]

Interesantno, ja sam vidio puno mrtvih za vrijeme rata, ali nisam bas puno umirucih, pa o panici prije samog umiranja i nisam znao mnogo. Brat jednog mog druga je umro prije otprilike 3 sedmice. Bolovao je od raka. Znao je dobro da vise lijeka nema, smjestili su ga u centar za (prevedeno) borbu protiv bolova (u Holandiji "pijnbestrijding"), gdje je proveo zadnja 2 mjeseca zivota. Davan mu je morfij protiv bolova, naravno sve vise zadnjih nekoliko dana, tako da je jedva bio svjestan pri posjetama. Medjutim u zadnjih nekoliko sati ga je uhvatila bas panika i grozna uznemirenost, tako da su mu dali jake sedative, sto ga je smirilo. Umro je par sati iza toga. Meni je to prilicno ruzno iskustvo, mislio sam da ljudi kad vec znaju da im je kraj blizu budu spremni na to, medjutim nije bas uvjek tako.

Panican strah od smrti, po nekom mom iskustvu, javlja se kod nekih ljudi koji ne prihvataju da im je kraj blizu.

[cyberwor/L/d]

to shto je odluchila da ne reaguje na kvrgu i da nikoga o tome ne obavesti je njeno pravo. to shto je poslednje dane provela besvesna je njihova moch.

Ne, to je njihovo vidjenje humanosti.

[maski]

samo ako je uz dopushtenje ili na izrichit zahtev umirucheg.

[Evi]

Kao neko ko je pred 6 meseci zavrsio lecenje od raka glasam ne samo za sedaciju vec i za eutanaziju. U toku mojih hospitalizacija imala sam prilike da vidim kako ljudi umiru i ne zelim da umirem na taj nacin. Ili na jos gori. Ne zelim da umirem danima ili nedeljama ispunjena bolom, zelim samo da odem. Da li bi mi ista znacila svest u takvim trenucima? Ne zelim da umirem gledajuci u lice mog muza, dok me bolovi razdiru, dok se gusim od vode koja mi puni pluca, dok osecam da mi se prazne besika i creva.

Kada sam se ja lecila, u Srbiji je bila visemesecna nestasica morfija i u tom periodu je izasao clanak u Politici u kome je pisano o nacinima olaksavanja patnji bolesnicima u terminalnoj fazi. Takodje je navedeno i da je nekoliko ljudi iz Srbije otislo u Holandiju kako bi tamo umrli na nacin za koji su smatrali da ce ih osloboditi velike patnje. Samo se je jedan predomislio i vratio.

[maski]

...eto. izrichit zahtev i molim lepo.

edit: ....da postoji kao shto i epidural postoji. kupish u apoteci, verifikujesh kod nadlezznog doktora i platish teKnicharu da te bocne et voila. al ko se bocne taj je pussy.

Edited by maski, 18 May 2008 - 06:35.

[Dunadan]

al ko se bocne taj je pussy.

kakav si ti kompletan retard. i ne znam shto si uopshte tolerisan/a na ovom forumu. a tek na ovoj temi...

[cyberwor/L/d]

samo ako je uz dopushtenje ili na izrichit zahtev umirucheg.

Znas, ja kada odem kod zubara da mi ocisti kamenac on me uvek pita da li zelim lokalnu anesteziju. To je fino. To znaci da, pre svega, postoji nacin da se covek lisi nepotrebnog bola a samim tim i lekar moze da rezonuje humano i pomogne pacjentu. E sad, lako je dati dopustenje ili uputiti (izricit) zahtev kada si pri punoj svesti. I sve je to krasno kada se "cenjkamo" oko takvih bagatila tipa "kod zubara".

No, sta u slucaju kada tesko oboleli pacijent nije u stanju da se izjasni? Neko ko jedva izlazi na kraj sa nesnosnim bolovima. Taj nema mozda atom snage za izricite zahteve. Jednog sam, doduse cula da je molio da mu se skrate muke. Tesko mi je cak i da zamislim najblizu rodbinu koja bi mirne duse dala odobrenje za to da se pacijent ne tretira morfinom i sl. Ko zeli da mu se najblizi i najdrazi pati?

[seca]

Kao neko ko je pred 6 meseci zavrsio lecenje od raka glasam ne samo za sedaciju vec i za eutanaziju. U toku mojih hospitalizacija imala sam prilike da vidim kako ljudi umiru i ne zelim da umirem na taj nacin. Ili na jos gori. Ne zelim da umirem danima ili nedeljama ispunjena bolom, zelim samo da odem. Da li bi mi ista znacila svest u takvim trenucima? Ne zelim da umirem gledajuci u lice mog muza, dok me bolovi razdiru, dok se gusim od vode koja mi puni pluca, dok osecam da mi se prazne besika i creva.

Kada sam se ja lecila, u Srbiji je bila visemesecna nestasica morfija i u tom periodu je izasao clanak u Politici u kome je pisano o nacinima olaksavanja patnji bolesnicima u terminalnoj fazi. Takodje je navedeno i da je nekoliko ljudi iz Srbije otislo u Holandiju kako bi tamo umrli na nacin za koji su smatrali da ce ih osloboditi velike patnje. Samo se je jedan predomislio i vratio.

E ovo sam cekao ,da se javi neko ko je na svojoj kozi to osetio i kaze misljenje iz prve ruke . Jer mi ostali smo culi ,videli,ali... ovakvi ljudi bi trebali da ucestvuju u donosenju ili promenama zakona ...

[maski]

Znas, ja kada odem kod zubara da mi ocisti kamenac on me uvek pita da li zelim lokalnu anesteziju. To je fino. To znaci da, pre svega, postoji nacin da se covek lisi nepotrebnog bola a samim tim i lekar moze da rezonuje humano i pomogne pacjentu. E sad, lako je dati dopustenje ili uputiti (izricit) zahtev kada si pri punoj svesti. I sve je to krasno kada se "cenjkamo" oko takvih bagatila tipa "kod zubara".

No, sta u slucaju kada tesko oboleli pacijent nije u stanju da se izjasni? Neko ko jedva izlazi na kraj sa nesnosnim bolovima. Taj nema mozda atom snage za izricite zahteve. Jednog sam, doduse cula da je molio da mu se skrate muke. Tesko mi je cak i da zamislim najblizu rodbinu koja bi mirne duse dala odobrenje za to da se pacijent ne tretira morfinom i sl. Ko zeli da mu se najblizi i najdrazi pati?

to o chemu prichash je sve supew ali.... malkice je drukchije u praksi.

nisu sve bolesti iste, nisu sva umiranja ista, niti su svi ljudi isti...ono shto boli peru ne mora boleti zziku. ne dopada mi se generalizacija i donoshenje opshteg pravila baziranog na extremima.

odsustvo bola ne mora da prati i odsustvo svesti. sigurna sam da che smisliti vech neshto na tu temu dok ja stignem na red.

[shivaja]

meni ne bi trebala nikakva sedacija sto se same smrti tice, posto sam joj vec bila blizu i nisam se plasila uopste.
jedino ako bi me bolelo...onda moze...

onda dam bila sklopila neki ugovor sa smrcu...ok , ti si smrt, ako moram da umrem, nek to bude sporo, i pusti me da gledam proces, da budem svesna, jer sam prokleto radoznala za sve faze umiranja. za sve uopste.
nije mi zao da umrem. neku su mrtvi i pre nego sto umru. a i kad su tako veliki ljudi umrli, sto ne bih i ja -kreten.
imam osecaj, kao da mi je strah od smrti uskracen , kao da nemam prava na njega.,