Jump to content


Photo
- - - - -

Nauka i frustracija


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
36 replies to this topic

#1 svemir

svemir
  • Members
  • 12 posts

Posted 23 April 2008 - 16:35

U nauci sam već duže vreme (molekularna bilogija), bude boljih i lošijih trenutaka ali sam trenutno u veoma lošoj fazi što se tiče experimenata. Neka metoda radi i daje rezultate a onda iskrsne x+y problema od kojih više ne znam u kom pravcu da idem. Imam neodoljivu želju da odustanem od doktorata, posebno što imam utisak da drugima ide lakše. Ubija me ta frustracija u nauci, mnogo rada, malo rezultata, slabe pare..

#2 IO

IO
  • Members
  • 780 posts

Posted 23 April 2008 - 18:48

U nauci sam već duže vreme (molekularna bilogija), bude boljih i lošijih trenutaka ali sam trenutno u veoma lošoj fazi što se tiče experimenata. Neka metoda radi i daje rezultate a onda iskrsne x+y problema od kojih više ne znam u kom pravcu da idem. Imam neodoljivu želju da odustanem od doktorata, posebno što imam utisak da drugima ide lakše. Ubija me ta frustracija u nauci, mnogo rada, malo rezultata, slabe pare..


Nikako ne odustaj narocito ako si vec duze vreme radis doktorat. Ako nisi zadovoljan(na) projektom, prilika za promenu je bila u prvih nekoliko meseci od pocetka doktorata. Nemoj sada odustajati, diskutuj sa ljudima oko tebe o svojim problemima, obicno ti oni otvore nove vidike. Ako si u Srbiji obicno diskusija ide malo teze, ljudi po labovima nemaju tu kulturu ali slobodno pisi prijateljima koje imas u inostranstvu neces ni biti svesna koliko to moze da pomogne. Ti problemi sa metodama su normalni, pa cak i najobicniji PCR ume da zeza. Ali na kraju to je stvar tvoje upornosti, ako si uporna sve se resi pre ili kasnije. U principu nemoj da se previse brines za doktorat, bitno je da ga zavrsis, postdoc ti je kljucan za buducu karijeru. Tu u principu pokazujes koliko si sposoban(na) da vodis nezavisne projekte i koliko si produktivan(na). Takodje ne bi bilo lose da promenis zemlju na par godina za postdoc. Iako se pravi veliki pritisak kako navodno nema mesta u nauci, ipak mislim da za postok trziste nije toliko zasiceno.
Ne znam u kojoj si zemlji ali ima zemalja gde plate za molekularce nisu lose. Drugo posle doktorata je moguce napustiti akademsku karijeru i preci na nesto drugo narocito ako si u zemlji gde je farmacija/biotec ili pratece finansijske organizacije razvijene.

#3 Amelija

Amelija
  • Members
  • 6,996 posts

Posted 23 April 2008 - 19:01

Neka metoda radi i daje rezultate a onda iskrsne x+y problema od kojih više ne znam u kom pravcu da idem.

Zvuči jako poznato...


posebno što imam utisak da drugima ide lakše.

A i ovo. Mali milion puta mi se učinilo da svi oko mene ili barem dobra većina tačno znaju šta rade i kako da rade a samo ja se nešto upetljavam i zapetljavam. Još pride sam ja na fakultetu koji nisam studirala pa je dosta toga što je njima kao dobar dan meni skroz novo i onda sam se ne mali broj puta osećala prilično glupavo.
Ali kad se malo zagrebe po površini + porazmisli o nekim stvarima ispadne da baš i nije tako.

Tako da ne daj se obeshrabriti :rolleyes:

#4 estel

estel
  • Members
  • 1,079 posts

Posted 24 April 2008 - 00:17

uh....

my name is estel and my bench work sucks...

potpisala bih tvoj post od reci do reci i dodala: ja sam dosla (izabrala :rolleyes: ) lab koji ne radi na model organizmu i koji je relativno skoro poceo da radi na ovoj gljivi, tako da mnoge rutinske metode, koje kod drugih gljiva rade bez problema (pocev od obicnog dna prepa), ovde se jos uvek pomalo 'doteravaju' (nije bas sve tako crno ali nije ni daleko od istine).... + gljiva raste sporo, a da bi video ono sto te zaista ineteresuje - efekat na simbiozu sa travama - treba da cekas i biljke da porastu, tako da knockout experiment traje oko godinu dana...i na sve to ja sam izgleda izvanredno smotana i nista mi ne ide od ruke, napredujem kao puz...projekat na papiru mi je fenomenalan, mnogi su ga bas nahvalili i sve to...ali ja se ponekad pitam da li je bas trebalo da izaberem bench work...
ne daj se :huh:

#5 svemir

svemir
  • Members
  • 12 posts

Posted 24 April 2008 - 08:37

Hvala puno na podršci, juče sam sebi kao mantru ponavljala-ne vredi se nervirati, treba naći razloge zašto nešto ne radi. Moj problem je što je nivo nauke u mojoj laboratoriji jako nizak, što ostali rade neke prepotopske stvari već godinama (enzimski eseji), pa to radi šta god da mu učiniš, što su hemikalije stare pa više nemam poverenja u njihov kvalitet. Veliki je problem što nemam pravog mentora već samo na papiru niti tim oko sebe, pa imam utisak da sam sama u celoj priči. Nauka mi više ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo, poželim da stvari ubrzam i skratim, što znači da ne ponavljam više puta na više uzoraka (iš, iš, nečasne misli).

#6 Scubius

Scubius
  • Banned
  • 1,555 posts

Posted 24 April 2008 - 08:58

nauka danas nema mnogo smisla. naglasak je na stancovanju radova. ukoliko postoji neka druga mogucnost i druga interesovanja, a nervira te stancovanje radova, daj otkaz dok nije prekasno.

Hvala puno na podršci, juče sam sebi kao mantru ponavljala-ne vredi se nervirati, treba naći razloge zašto nešto ne radi. Moj problem je što je nivo nauke u mojoj laboratoriji jako nizak, što ostali rade neke prepotopske stvari već godinama (enzimski eseji), pa to radi šta god da mu učiniš, što su hemikalije stare pa više nemam poverenja u njihov kvalitet. Veliki je problem što nemam pravog mentora već samo na papiru niti tim oko sebe, pa imam utisak da sam sama u celoj priči. Nauka mi više ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo, poželim da stvari ubrzam i skratim, što znači da ne ponavljam više puta na više uzoraka (iš, iš, nečasne misli).



#7 svemir

svemir
  • Members
  • 12 posts

Posted 24 April 2008 - 10:46

nauka danas nema mnogo smisla. naglasak je na stancovanju radova. ukoliko postoji neka druga mogucnost i druga interesovanja, a nervira te stancovanje radova, daj otkaz dok nije prekasno.

Uh, baš me uteši. Ja i dalje volim nauku, mada mislim da nisam rođena za nekog šefa projekta ili organizatora drugih ljudi, pa i ne vidim jasno kakva bi mi bila budućnost posle PhD.
Imam porodicu pa sam fizički i psihički rastrzana na više frontova, nisam sigurna da bi danonoćni boravak u labu doveo u stanje tantričke ravnoteže.

#8 decky999

decky999
  • Members
  • 410 posts

Posted 24 April 2008 - 11:15

Evo ti moj opsti odgovor posto ne delim istu granu nauke. Svako prolazi kroz to - uglavnom je posledica cuvemog sindroma projektovanja rezultata. DA ne bi isao suvishe duboko u filozofiju - povuci se iz toga sto radis na kratko - iskljuci mozak (da zvuici paradokslano) - ako je potrebno radi nesto drugo jedno vreme. Nedelju dve mesec (ako mozes) i dopusti idejama da se same jave bez tvog uplitanja. Pocni dan sa odlukom da tog dana ne donosis vise odluke. Dozvoli vremenu da ti donese sta god treba da dodje. Dopusti magiji univerzuma da se otvori pred tobom. Ono sto sad radis (i zasto se zaglavljujes) je stvaranje samo tvog malog univerzuma koji nema dodirnih tacaka sa realnim univerzumom. U svemu tome ponovo pronadji ono pocetno zadovoljstvo koje te je nagnalo da pocnes da se bavis naukom, oseti to u sebi i drzi se njega.

Sad sigurno mislis da preterano kenjam - ali probaj bar na jedan dan i vidi sam za sebe kako ide.

#9 sta dalje

sta dalje
  • Members
  • 1,987 posts

Posted 24 April 2008 - 13:24

....Veliki je problem što nemam pravog mentora već samo na papiru niti tim oko sebe, pa imam utisak da sam sama u celoj priči....


ha, meni ovo zvuci poznato :rolleyes:
dobro, nije bas bio samo na papiru, jesmo se povremeno konsultovali, ali takodje nisam imala grupu (nije bio lab niti experimentalni rad vec cista teorija) pa sam jednom recju sve sama i radila. jedino sam se ozbiljno sastajala sa mentorom kad je trebalo publikovati nesto, zato sto je to bilo bitno i njemu, naravno. pred kraj phd-a sam bila toliko umorna da sam samo htela da ga zavrsim i kraj.
ali nemoj da mislis da nema buducnosti posle phd-a. kao prvo, cak i da odes iz uske struke kotira se. cak i ako ti se trentuno cini da ti je dosta nauke, moze vrlo lako da se desi da posle nekiliko godina pozelis da se ponovo bavis naukom. a za molekularnu bilogiju (ako sam dobro procitala uvodni post) imas i soldne sanse za neki postdoc. pa vidi posle. dakle, jeste tesko i naporno i cesto se zapitas "sto ja ovo uopste i radim", ali nije nemoguce. tako da bi moj savet bio da ne reagujes ishitreno is seces, pusti jos koju godinu i samo ce se kasti...

edit: puno je slovnih gresaka jer pisem u letu, ali razumljivo je..

Edited by sta dalje, 24 April 2008 - 13:27.


#10 Sheridan

Sheridan
  • Members
  • 3,357 posts

Posted 24 April 2008 - 13:48

nauka danas nema mnogo smisla....


hoces reci zavrsilo se, nema vise gladnih, bolesnih, neobavestenih, rude naveliko stizo sa meseca.... :rolleyes:
iskreno, nista gluplje nisam dugo cuo. sto se tice stancovanaj radova...morao bi neko da se mnogo potrtudi da me uveri da je ranije pisanje u nauci bilo procentualno vishe kvalitetno, odnosno da je broj objavljenih radova koji su bili zaista bitni,interesantni ili revolucionrani bio procentualno veci.

Uh, baš me uteši. ...


To je zato sto ga slusas. Naravno da je teshko i da nailazis na probleme, da se gubish i da zamara, nisi jedina (ni blizu - retki su oni koji bar nekad ne veruju da drugima ide mnogo bolje, i uglavnom je u pitanju arogancija) i to ne prestaje sa naukom u laboratorijama. Borba sa tim svakodnevnim frustracijama i problemima je deo procesa ucenja i pripreme za dalji rad. Ako te nervira stancovanje radova, trudi se koliko mozes da to sam ne radis i gotovo. Ako imash neshto sto ti mislis da je vredno objavljivanja, probaj da objavish i to je to (nije da je to tema al' se nadovezujem).

Ako je ikako moguce, lepo bi bilo da progurash taj period kako mozes. Naravno da postoje prioriteti koji su licni i sa kojima ti niko ne moze pomoci, ali velika bi bila steta da dosadasnji trud propadne. A za kasnije...nauka se u svetu sada ne radi vishe ni blizu toliko iskljucivo po akademskim institucijama koliko nekad. Ogroman deo toga se dogadja u industriji, a najveci u koordiniranim programima u kojima ucestvuju velike firme, universziteti, nezavisne laboratorije itd. Primera ima koliko hoces. Cinjenica da postoji ogroman deo industrije u svetu koji manje ili vishe direktno profitira od nauke i od visoko obrazovanih ljudi znaci da mnogi od njih em placaju mnogo vishe nego sto se ti ocigledno nadas, em obezbedjuju mnogo bolje uslove nego sto mislis.

Sve u svemu, srecno i uzivaj.

#11 IO

IO
  • Members
  • 780 posts

Posted 24 April 2008 - 14:21

Hvala puno na podršci, juče sam sebi kao mantru ponavljala-ne vredi se nervirati, treba naći razloge zašto nešto ne radi. Moj problem je što je nivo nauke u mojoj laboratoriji jako nizak, što ostali rade neke prepotopske stvari već godinama (enzimski eseji), pa to radi šta god da mu učiniš, što su hemikalije stare pa više nemam poverenja u njihov kvalitet. Veliki je problem što nemam pravog mentora već samo na papiru niti tim oko sebe, pa imam utisak da sam sama u celoj priči. Nauka mi više ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo, poželim da stvari ubrzam i skratim, što znači da ne ponavljam više puta na više uzoraka (iš, iš, nečasne misli).


Cuj stvarno mozda mogu da ti pomognem. Ajde reci mi konkretno kakav problem imas, mozda mogu da ti dam neki savet tj. da prodiskutujemo. Ako ti je glupo ovako da pises mozes i na PP.

#12 svemir

svemir
  • Members
  • 12 posts

Posted 24 April 2008 - 14:33

Evo ti moj opsti odgovor posto ne delim istu granu nauke. Svako prolazi kroz to - uglavnom je posledica cuvemog sindroma projektovanja rezultata. DA ne bi isao suvishe duboko u filozofiju - povuci se iz toga sto radis na kratko - iskljuci mozak (da zvuici paradokslano) - ako je potrebno radi nesto drugo jedno vreme. Nedelju dve mesec (ako mozes) i dopusti idejama da se same jave bez tvog uplitanja. Pocni dan sa odlukom da tog dana ne donosis vise odluke. Dozvoli vremenu da ti donese sta god treba da dodje. Dopusti magiji univerzuma da se otvori pred tobom. Ono sto sad radis (i zasto se zaglavljujes) je stvaranje samo tvog malog univerzuma koji nema dodirnih tacaka sa realnim univerzumom. U svemu tome ponovo pronadji ono pocetno zadovoljstvo koje te je nagnalo da pocnes da se bavis naukom, oseti to u sebi i drzi se njega.

Sad sigurno mislis da preterano kenjam - ali probaj bar na jedan dan i vidi sam za sebe kako ide.

Od danas počinje odmor koji mi je stvarno potreban, preforsirala sam se. Jedina dobra stvar je što sam problem rešila menjajući jednu po jednu komponentu. U svakom slučaju, napredujem jako sporo i ako nisi deo uigranog tima, prolaziš hod po mukama.

#13 Schrodinger

Schrodinger
  • Members
  • 20,418 posts

Posted 24 April 2008 - 15:13

iskreno, nista gluplje nisam dugo cuo. sto se tice stancovanaj radova...morao bi neko da se mnogo potrtudi da me uveri da je ranije pisanje u nauci bilo procentualno vishe kvalitetno, odnosno da je broj objavljenih radova koji su bili zaista bitni,interesantni ili revolucionrani bio procentualno veci.

Kako duboko pogresno (i ocigledno nerazumevanje statistickih procesa): NARAVNO da je ranije pisanje u nauci bilo procentualno kvalitetnije, interesantnije i revolucionarnije. Radi se o refleksiji od fiksnog zida kompleksnosti -- BAS ZATO sto je nauka postigla progres, NUZNO je da su nekada radovi bili revolucionarniji, jer je bilo mnogo vise prostora koji je trebalo preci. isto kao sto je pre bilo vise velikih slikara ili kompozitora, itd. To ne znaci da su danasnji losiji -- jednostavno priroda istorijskog razvitka je takva da je ranije bilo lakse naciniti velike korake i inovacije...

(Uzgred, to se odnosi i na biolosku evoluciju. Visoka kompleksnost se nije pojavila u biosferi zato sto su promene ortoevolucione sa ciljem da do toga stignu; vec jednostavno zbog toga sto je prostor morfoloskih inovacija konacan, pa su sve velike inovacije u ogranicenjima zemaljske ekologije vec otkrivene, tako da je lako objasniti zasto nema, recimo, novih kraljevstava i drugih "visokih" taksona koji su se pojavili, recimo, u poslednjih deset miliona godina. Time se odbacuju brojni lazni kreacionisticki argumenti o toboznjoj "usmerenosti" evolucije...)

#14 Schrodinger

Schrodinger
  • Members
  • 20,418 posts

Posted 24 April 2008 - 15:17

U nauci sam već duže vreme (molekularna bilogija), bude boljih i lošijih trenutaka ali sam trenutno u veoma lošoj fazi što se tiče experimenata. Neka metoda radi i daje rezultate a onda iskrsne x+y problema od kojih više ne znam u kom pravcu da idem. Imam neodoljivu želju da odustanem od doktorata, posebno što imam utisak da drugima ide lakše. Ubija me ta frustracija u nauci, mnogo rada, malo rezultata, slabe pare..

Opsti savet: ako ne idu eksperimenti - okreni se teoriji! Ovo nije samo shala -- male zemlje poput nase bi trebalo svesno da stavljaju daleko veci naglasak na teorijski rad, iz ociglednih razloga cene, resursa i nedostatka eksperimentalnih tradicija koje cesto jedino mogu da proizvedu kriticnu masu za uspesan timski empirijski rad...

#15 Sheridan

Sheridan
  • Members
  • 3,357 posts

Posted 24 April 2008 - 15:35

Kako duboko pogresno (i ocigledno nerazumevanje statistickih procesa): NARAVNO da je ranije pisanje u nauci bilo procentualno kvalitetnije, interesantnije i revolucionarnije. Radi se o refleksiji od fiksnog zida kompleksnosti -- BAS ZATO sto je nauka postigla progres, NUZNO je da su nekada radovi bili revolucionarniji, jer je bilo mnogo vise prostora koji je trebalo preci. isto kao sto je pre bilo vise velikih slikara ili kompozitora, itd. To ne znaci da su danasnji losiji -- jednostavno priroda istorijskog razvitka je takva da je ranije bilo lakse naciniti velike korake i inovacije...

(Uzgred, to se odnosi i na biolosku evoluciju. Visoka kompleksnost se nije pojavila u biosferi zato sto su promene ortoevolucione sa ciljem da do toga stignu; vec jednostavno zbog toga sto je prostor morfoloskih inovacija konacan, pa su sve velike inovacije u ogranicenjima zemaljske ekologije vec otkrivene, tako da je lako objasniti zasto nema, recimo, novih kraljevstava i drugih "visokih" taksona koji su se pojavili, recimo, u poslednjih deset miliona godina. Time se odbacuju brojni lazni kreacionisticki argumenti o toboznjoj "usmerenosti" evolucije...)


Slazes se znaci da smo stigli blizu kraja nauke? :rolleyes:

Ili malo ozbiljnije, mislis na neki odredjeni period? Stvarno bi da ulazis sada u raspravu sta se sada smatra naukom, a sta onda (i kad onda), sta vaznim sta ne? Mozda si prebrojao note na ivicama knjiga u bibliotekama o broju andjela na vrhu igle, otpornosti vestica na davljenje, zlatu, uglju, svetosti vencanja i vaspitanju aristokratkse dece pa ih uporedio sa knjigama vaznosti blizu (kako si to merio) principie... pa sad tvrdish da je tako?
Ili znash da je ranije bilo manje gluposti zato sto smo sada bolji? Ili si potpuno ubedjen da je barijera kompleksnosti em fiksna em reflektivna, a znas i gde je?

Jos ozbiljnije, moj komentar se odnosio na arogantno iznesen stav da nauka danas vishe nema smisla i da je za razliku od neke (neodredjene) proslosti sad to samo stancovanje papira (pretpostavljam na osnovu one skorasnje sprdnje sa objavljivanjem nonsensa). Ostalo svakako mozemo raspravljati, al' nemoj ovde (to jest ajde ti ako hoces, ja ne bih).