26 replies to this topic

[Scubius]

Da li neko zna gde se moze naci informacija o pokoljima ALbanaca od strane sprske vojske koji su se desili 1912. - 1913.?

[helios1975]

A sta ce ti to, kog djavola?

Ne znam koliko su relevantni sami albanski podaci o tome. Oni kazu da je to genocid. Od Srba je jedino Dimitrije Tucovic pisao strasne stvari o tome i on se cesto citira jer je obilazio sela nakon ratnih sukoba.

[Madam_Secretary]

pre neki dan unbeliever je postovao ovaj clanak


the new york times

Edited by Madam_Secretary, 16 April 2008 - 11:23.

[Vukashin]

pre neki dan unbeliever je postovao ovaj clanak


the new york times

Da, bas novinarski KuK - izvori nisu 1912/13 uopce bili anti-srbijansko ustrojeni. Cista austro-ugarska propaganda protiv Srbije. A bas bi me zanimalo protiv koga to vodjena Kumanovska bitka. Valjda sa marsijancima.....

Edited by Vukashin, 16 April 2008 - 12:06.

[Gogy]

pre neki dan unbeliever je postovao ovaj clanak


the new york times

Slažem se sa Vukašinom. Nije baš, da se može poverovati 'austrougarskim izvorima', koji se pominju u tom linku... Ali, da je bilo pokolja i genocida, bilo je.

Ali, ne prema ovom listu - sve u svemu, ovde su navodne pokolje radili tamo neki, SerVi...

[Madam_Secretary]

Da, bas novinarski KuK - izvori nisu 1912/13 uopce bili anti-srbijansko ustrojeni. Cista austro-ugarska propaganda protiv Srbije. A bas bi me zanimalo protiv koga to vodjena Kumanovska bitka. Valjda sa marsijancima.....

Slažem se sa Vukašinom. Nije baš, da se može poverovati 'austrougarskim izvorima', koji se pominju u tom linku... Ali, da je bilo pokolja i genocida, bilo je.

Ali, ne prema ovom listu - sve u svemu, ovde su navodne pokolje radili tamo neki, SerVi...

hmmm, vasim arguMentima ste me ubedili da <mracne neiStine & zavera protiv srbije> postoje od vajkada.

[tomkeus]

hmmm, vasim arguMentima ste me ubedili da <mracne neiStine & zavera protiv srbije> postoje od vajkada.

Ja mislim da je čovek hteo samo da kaže da imamo samo podatke (mada bih pre rekao nagađanja) iz izvora koji su imali motiva da ne kažu istinu. Jedni su srpski koji imaju očigledne motive da lažu, a drugi su austrougarski, a danas znamo da je Austrougarskoj u to vreme Srbija bila smetnja za dalji proboj na istok i da je tražila povode da je napadne, tako da su i oni imali motiva da ne govore istinu.

Sve u svemu, čisto sumnjam da će ovde biti bilo kakvih kredibilnih podataka. Do perioda posle WWII Balkan nije baš bio mesto na kome su se vodile precizne evidencije i arhive tako da mislim da će broj žrtava biti onoliki koliko je potrebno da bi se dokazao nečiji politički stav.

Eto vam primera Jasenovca gde se srpski i hrvatski izvori razlikuju za red veličine, a ponegde i za dva reda veličine. U svakom slučaju, živimo na veselom mestu.

[Pedja307]

Eto vam primera Jasenovca gde se srpski i hrvatski izvori razlikuju za red veličine, a ponegde i za dva reda veličine. U svakom slučaju, živimo na veselom mestu.

Poredis Jasenovac s fiktivnim pokoljem nad Albancima.

Nadam se da ce moderator da reaguje zbog relativizacije zlocina. Ili ipak nece, jer ovdje se relativizuju srpske zrtve...

[tomkeus]

Poredis Jasenovac s fiktivnim pokoljem nad Albancima.

Nadam se da ce moderator da reaguje zbog relativizacije zlocina. Ili ipak nece, jer ovdje se relativizuju srpske zrtve...

Ne poredim ništa. Samo kažem kakav je uobičajen manir postupanja sa žrtvama kod nas (mislim na Balkanu) kao posledica nepostojanja kredibilnih podataka.

[Madam_Secretary]

Branko Horvat - Kosovsko pitanje

Kad su balkanski saveznici, Bugarska, Srbija i Grcka 1912, oslobadjali svoju krscansku bracu, njihove vojske okrutno su se obracunavale s muslimanskim stanovnistvom. Vrsena su masovna pljackanja, maltretiranja i ubijanja. Bolesni i ranjeni turski vojnici bili su masakrirani.
Na Kosovu, Metohiji iu zapadnoj Makedoniji muslimani su bili ponajvise Albanci. Oni su bili podvrgnuti teroru i istrebljivanju. Progresivni srpski ustav, po naredbi vlade, nije vazio u oslobodjenoj Staroj Srbiji, tj. na Kosovu i u Makedoniji. Tu je vazio zakon, tj, bezakonje okupatora. O tim dogadjajima izvjestavala je evropska stampa. Buduci da za austrijske i talijanske novinare moze pretpostaviti pristranost, navest cu samo neke izvjestaje is ostalih evropskih novina.

Daily Cronicle javlja 12. novembra 1912. da je blizu Skoplja poklano 2000, a blizu Prizrena 5000 Albanaca. Vise je sela popaljeno, a stanovnici pobijeni. Cini e da je to bilo u vezi akcijom skupljanja oruzja od stanovnistva.

Pariski Humanite javlja o pljackanjima, masakrima i razaranju 31 naselja.

Dopisnik danskog casopisa Riget javlja:>>...vojska vodi uzasan rat istrebljenja. Prema iskazima oficira i vojnika, ubijeno je izmedju Kumanova i Skoplja 3000, a kod Pristine 5000 Albanaca. Albanska su sela opkoljavana i paljena,stanovnici su istjerivani iz kuca i zatim kao stakori pobijeni<<.

Specijalni dopisnik Daily Telegraph-a pise da su u prolazu kroz Albaniju trupe generala Jankovica >>prevazisle sve uzasne svjetske istorije<<, ubijajuci starce, zene i djecu, pa cak i dojencad. Dopisnik nastavlja:>>Srpski oficiri u svojoj opijenosti pobjedom izbacili su parolu da je najdjelotvorniji nacin da se Albanija pacifira - potpuno istrenljenje Albanaca<<.

Nisu postedjeni ni katolicki Albanci. Oni su bili podvrgnuti represalijama zbog navodnog proaustrijskog raspolozenja. U Peci i Djakovici mitropolit Dozic provodi nasilno pokrstavanje. L. Freundlich, iz cije sam knjige prevodio ove izvjestaje evropske stampe, citira i ovu naredbu koju je pukovnik A. Petrovic izdao u Kruji 5. januara 1913.: >> Ako se u buduce desi da neki napad ili bude ubijen ma i jedan srpski vojnik... mesto ce biti spaljeno i razoreno, a svi muskarci od 15 godina dalje ubijeni<<.

Nisam navedene izvjestaje mogao provjeriti jer te dogadjaje nasa (gradjanska) historiografija , iz nekih razloga, nije obradila. Poklonio sam, stoga, vjeru trojici socijalista, Lavu Trockom, Dimitriju Tucovicu i Kosti Novakovicu. Oni potvrdjuju da se to balkansko klanje u ime oslobadjanja krscanske brace zaista dogadjalo> Jedino brojke ostaju da se provjere. Procenjuje se da je u kosovskom vilajetu ubijeno izmedju 12.000 (H. Hoxha u Stanic, s.170) i 25.000 (Freundlich,s.16) Albanaca.

Trocki je, kao dopisnik lista Kievskaja misl, bio na licu mjesta i razgovarao je s ucesnicima dogadjaja. On dopisuje kako je postojala odredjena podjela rada. Ako se radilo o Kacacima (hajducima), njihove bi kuce prvo razorila regularna armija. Zatim su dolazili rezervisti, oji su izvrsili svoj dio posla. Posle njih dolazila je milicija i na kraju komite. Komite su se ponasali onako kako ih znamo iz nese skorasnje cetnicke historije. U Skoplju su ispod glavnog mosta Vardarom plutala trupla Albanaca - vez glava!
Trocki navodi bizarnu zgodu u kojoj je ucestvovao kralj Petar, inace znan kao dobrodusni cika Pera. Kralj je na putu u Kumanovo sreo kolonu albanskih zarobljenika koje su sprovodili strazari. Podigao se u svom automobilu i viknuo: >> Od kakve su koristi ti ljudi za mene? Treba ih ubiti - ne streljanjem, jer to bi bilo rasipanje municije, vec toljagama<<.
I zaista se pazilo da se municija ne trosi, kad se posao moze i drugacije obaviti. >>Gradjanska<< stampa bila je istog misljenja i vrsila je revno svoju huskacku ulogu. O toj stampi novinar Trocki imao je sasvim odredjeno misljenje: >>Cijeli sloj poluintelektualaca dosao je u gradove,iako nisu visoko obrazovani i sasvim su bez nekih ideoloskih zasluga, oni su uvjereni da se subina Srbije nalazi u njihovim rukama. Ti deklasirani elementi, koji stoje na rubu lumpenproletarijata... apsolutno vladaju srpskom stampom... Sto njima treba prije svega jest Velika Srbija<<. Ne treba se cuditi sto je Trocki uskoro bio pretjeran s Balkana.

[Gogy]

hmmm, vasim arguMentima ste me ubedili da <mracne neiStine & zavera protiv srbije> postoje od vajkada.

Ma, nema to veze sa 'mračnim neistinama i zaverama, bar što se mene tiče. Inače sam iz Slovenije, pa ne vidim, kakve veze ima tvoj post.. Da nastavim - verujem, da se genocid desio, to je nesporno, ali su brojke malo zamagljene pa se slažem sa Tomkeusom, kad kaže, da su baš te brojke stvar pogleda i politićke interpretacije i da se njima operiše, kako kome zatrebaju... Nedavno sam inače čitao na tu temu u jednoj odličnoj slovenskoj reviji, koja se bavi istorijom i u njoj se pominje i prva izveštavanja o genocidu nad Albancima na Kosovu... Ali, na žalost, i tamo ne navode nekih konkretnih brojeva, nego samo napomenu, da su ti pokolji bili i za povod Albancima, da se u WW2 zajedno sa Talijanima osvete Srbima.

[Madam_Secretary]

Kosta Novakovic proveo je cetiri mjeseca kao vojnik srpskog ekspedicionog korpusa u Albaniji. On opisuje kako srspki vojnici i oficiri nisu imali ni najmanje zelje da okupiraju tudju zemlju. ALi vrhovna komanda izdala je naredbu, i moralo se slusati.
Na tom ratnom pohodu na stotine su pogibali, ali ne od metaka - borbi jedva da je bilo - vec od gladi, promrzlosti i bolesti. >>Ljudi se jedva vukli noge. polovina je vec bila bosa, i prsti, smrzli, otekli od hladnoce i uboja, virili su iz poderanih opanaka. >>Nekakav nesretni Arnautin nadje se sa citavim stadom ovaca blize putu, i kad pokusa da sacuva ovce da ih vojska ne uzme - ubise ga, a ovce poterase sa sobom. Tako je za veceru bilo i mesa<<. >>Padali su na putu premoreni i toliko oslabeli da smo mislili ne ce se ni dici vise... Neki su ostajali u arbanaskim kucama, gde su ih Arnauti pazili i negovali dog se ne bi oporavili da mogu produziti put<<.

Komanda je naredjivala svirepost, outpjeli vojnici su izvrsavali. >>Kraj mosta naidjosmo na nasu strazu, na devet grobova nasih vojnika i na devet glava arnautskih, poredjanih na grobovima. Osvetnici poginulih vojnika, kako su sami sebe nazvali... behu zapisali svoja imena na parcetu hartije i ostavili na grobovima. Straza na mostu isprica nam tu osvetu. Porucili su seljacima iz obliznjih selada im donesu hranu, i kad su ovi dosli, pobili su ih i poodsecali im glave. Te su glave docnije sahranjene kraj nogu poginulih vojnika,kao sto se pristoji: robovi kraj nogu svojih gospodara!<<.

Albanci su smatrali nemogucim >> da mi dolazimo kao osvajaci, da ih potcinimo<<, i bili su uvjereni >>da idemo na tursku vojsku koju i oni mrze. Prenk Bib-Doda, plemenski staresina Merdita... komandant 4000 oruzanih saplenika, propustio je na miru prvi nas odred samo pod pogodbom da mu se da casna rec da mi ne nameravamo da pokorimo Albaniju. Komandant prvog odreda... dao mu je tu casnu rec<<.

Kad je zemlja bila okupirana, formirana je vojna uprava na ovim principima:>>Vojne staresine nisu se trudile da izmisljaju drugi kakav metod za resavanje pitanja, kad je vec jedan bio tu: ubiti. Za to se nije odgovaralo nikome, jer je rat. Ako je ko 'pogresio', ubij ga da ne bi vise gresio, da se tako popravi - ne on vec drugi. Neka vlada strah, nek sve drhti pred njima, to je bio glavni princip vecina komandanata mest i posada<<. >>Bilo je nekoliko slucajeva da su...ljudi , koji se vratili na svoja ognjista i polozili oruzje na rec da im nece biti nista, prosli veoma rdjavo. Bili su obeseni ili pobijeni iz pusaka<<.
Nije stoga cudno sto su Albanci u svojoj popularanoj >>Skender-begovoj pjesmi<< u stihu >> Mi nismo Grci ni Bugari, vec smo junaci Scipetari<< zamijenili Bugare Srbima.

Edited by Madam_Secretary, 17 April 2008 - 11:44.

[tomkeus]

Ovo samo nastavlja da me podseća na to, kako na ovom delu planete ne može nekome da svane, a da pri tome nekom drugom ne smrkne.

Edited by tomkeus, 17 April 2008 - 12:56.

[Madam_Secretary]

da su ti pokolji bili i za povod Albancima, da se u WW2 zajedno sa Talijanima osvete Srbima.

Branko Horvat - Kosovski pitanje

Kolonizacija

....Za razliku od drugih krajeva drzave, podjela zemlje imala je jos jedan cilj. Kolonizacijom je trebalo dovesti drzavotvorni element iz pravih juznoslavenskih zemalja kako bi se Kosovo nacionaliziralo i asimiralo.
Kolonizacija je provedena u tri etape: U prve dvije godine poslije rata, 1919-1920, naseljeno je samo nekoliko stotina obitelji.
U drugoj etapi, 1921-1931, uglavnom se nije zadiralo u zemljiste albanskih seljaka. Dijeljenje su utrine, sume, pasnjaci i sikare itd.
U trecoj etapi, 1931-1941, oduzimana je plodna zemlja albanskih seljaka. Sada je ciljevima kolonizacije dodan jos jedan cilj: da se oduzimanjem zivotne zemlje Albanci potaknu na iseljavanje u Tursku.
Kolonisti su dolazili iz pasivnih krajeva, vecinom gladni hljeba, a ponekad noseni romanticarskim iluzijama o Kosovu. No ubrzo su upali u veoma tesku situaciju. S jedne strane agitiralo se za zajednicki front starosjedelaca Srba i Albanaca protiv pridoslica.

.....................

Vec 1923. pocinje oduzimanje ziratne zemlje od albanskih seljaka. Prema zakonu, njima se morala dati u zamjenu zemljaistog boniteta. No u vecini slucajeva, niti su dobili zemlju niti odstetu. Ti nezakoniti postupci eskaliraju poslije 1931. Vlasti su nastojale da sto vise kolonista dovedu u pogranicno podrucje. Kako zemlje nije bilo dosta, ona je oduzimana od Albanaca bezobzira na to da li ce na preostaloj zemlji moci zivjeti. U isto vrijeme organi vlasti i sovinisticki politicari huskaju naseljenike na Albance. Uslijed toga >>deo naseljenika nasilnicki se odnosio prema Albancima smatrajuci ih kao obespravljeni zivalj...
Nosioci vlasti takmicili su se tko ce vise Albanaca iseliti. kad je nacelnik zvecanskog okruga iz 1924-1927. bio smenjen,on se zalio dvoru i kao znacajnu svoju zaslugu naveo da je odselio >>bespovratno u Aziju 32.000 Arnauta, opasnih po zemlju<<, 6000 ih je otpremio u Albaniju, a imovinu su morali prodati u bescijenje nasim naseljenicima Crnogorcima i domorocima (Obradovic, 187). Nacelnik je u navodjenju svojih zasluga pretjerao, ali njegovo ogorcenje rjecito govori u ponasenju tadasjnih vlasti. Posle 1936. bezakonje je eskaliralo dotle da se za malo mita mogla dobiti bilo koja albanska zemlja. >>Ako bi se nekom Srbinu ili naseljeniku svidela njiva ili livada Albanca, dovoljno je bilo da podmiti agrarne organe ili da ima dobre veze u poverenistvu pa da je dobije<<(Obradovic).

Tako je stvorena krajnja uznemirenost medju albanskim stanovnistvom i raspirena mrznja prema kolonistima. Koju godinu kasnije, Talijani i Nijemci okupiraju Kosovo. Kolonisti su maltretirani, ubijani i protjerivani sa svojih imanja. Iako progone iniciraju bande koje dolaze iz Albanije, to ne umanjuje tragediju kolonista. Opet jedno bjezanje, i opet jedna teska uspomena u historijskoj svijesti naroda.
Ali vlasti nisu uspjele sasvim zatrovati odnose na Kosovu. Komunisti su vodili akciju protiv oduzimanja zemlje. Naseljenici su - ne znam proporcije - odbijali da prime ponudjenu zemlju. Komsijski odnosi prezivjeli su sovinisticke udare. Kad su Srbi i Crnogorci u 1941. protjerivani, >>njihovi prijatelji Albanci uzimali (su ih) u zastitu, cesto rizikujuci svoje zivote. Obezbedjivali su i oruzanu pratnju naseljenika, stiteci ih od sela do grada, ili do granice tzv. Velike Albanije. Mnogi naseljenici ostavljali su svojim komsijama Albancima imovinu i stoku i posle oslobodjenja, kada su se vratili na svoja imanja, oni su im to vratili<< (Obradovic).

...........................

Misljenje vladajucih krugova dobro odrazava izvjestaj glavne zandarmerijske komande iz 1924.: >>Po mnogim srezovima Juzne Srbije zive Arnauti, narod surov, nekulturan, nepoverljiv, lukav, nepokoranm sa pravnim normama iz najstarijeg perioda razvijanja krivicnog prava<< (Hoxha). Za razliku od drugih manjina (Nijemaca, Madzara,Slovaka i dr.), Albancima nisu bila priznata prava nacionalne manjine i nisu bili pravno zasticeni medjunarodnim ugovorom.

............................

Kad se uzme u obzir sve sto je dosad receno, nece nikoga iznenaditi sto su Albanci na Kosovu okupaciju u toku drugog svejtskog rata dozivjeli kao oslobodjenje. Glavnina Kosova, kao i Zapadna Makedonija i sjeverna Grcka pripojeni su Albaniji, koju su Talijani okupirali 1939., i sad su sirili iluzije o Velikoj Albaniji. Otvarane su skole na materinjem jeziku, albanski je,pored talijanskog,uveden u drzavnu administraciju, dozvoljena je upotreba albanske zastave, vracena je oduzeta zemlja, dozvoljeno je nosenje oruzja. Osim toga albanskim kolaboracionistima ostavljene su odrijesene ruke u odnosu na Srbe i Crnogorce koji su prakticno stavljeni van zakona.

No, masovnog ubijanja, poput onih u ustaskim i cetnickim krajevima, na Kosovu nije bilo sve do kraja 1943., tj., dok okupator nije formirao kvislinske jedinice >>Kosovski puk<< (nakon kapitulacije Italije) i, narocito, u 1944., SS-diviziju >>SKenderbeg<<.
Pocele su paljevine naseljnickih sela. Do jula 1941. bila su popaljena sva sela izuzev dva. Bande palikuca bile su sastavljene najvecim dijelom od ljudi koji su dosli iz Albanije, a organizatori su bili begovi i fasisticki orjentirani elementi. Kasnije su se postepeno pridruzivali seljaci, susjedi naseljenickih sela (Miljkovic). Na hiljade izbjeglica (Miljkovic procjenjuje vise od 30.00)bjezalo je prema sjeveru ili jugu da spase goli zivot. Navodim autenticni opis jezivih scena iz pisma Milije Scepanovica:
>>Selo je spaljeno uz poklic o pokolju svega muskog. Majka je zgrabila dvoje muske dece i ... odnela u katolicko selo. Pet mojih sestara, jedna drugoj do uha,ostavila je u zgariste kuce koja je prethodne noci spaljena bogu i sudbini na amanet. Poginulo je 3 seljaka i jedno dete. Lesevi su spaljeni na lomaci od kolja. Zene su se nocu vratile i pokupile zensku decu, nije bilo nasilje, jos je u Albancu tinjao tradicionalni etos i patos,posebno prema nejaci i zenama. Beskrajnja kolona nejaci, dece, majki, staraca (odraslih su isli bespucima) vukla se u Rugovskom klisurom i u beskraj kao crna zmijurina uz visoki snegom pokriveni Cakor, prema beznadju, gladi, sneznim vejavicama, zbegovima, logorima. Naizmaku iz Peci majka baca dete u kolevci i skace za njim; dalje uz rugovske zaci bozje druga majka baca dete, ali nema snage da se strmoglavi za njim, noktima razara lice i oci, prethodno stavljajuci belu krpu preko crne marame, nastavlja da ide pravcem koji ju vodi u ponor...<<.

[Madam_Secretary]

Ovo samo nastavlja da me podseća na to, kako na ovom delu planete ne može nekome da svane, a da pri tome nekom drugom ne smrkne.

nemoj zaboraviti da i na ovom prokletom balkanu ima ljudi, pravih ljudi...