7 replies to this topic

[Scubius]

Znim me da li su na nasim prostorima postojale zadruge izvan obaveznih socijalistickih zadruga posle 1945. Mislim, da li i je bilo arnije na dobrovoljnoj osnovi.

Takodje, poznato je da ponegde na Kosovu ljudi jos zive u klanovskim i plemenskim zadruga,a. Nedavno sam razgovarao sa jednim Albancem koji ne zivi na Kosovu, ali je ziveo u takvoj zadruzi.

[qmedic]

Odakle ste vi i koliko imate godina?

Samoupravno udruživanje /ocenjeno kao neefikasno/ ili akcionarstvo na Zapadu /ocenjeno kao jako efikasno/ u suštini ista stvar u dva sistema, imaju višedecenijsku tradiciju. Kod nas je to upravo zadrugarstvo, koje je preživelo i polako se osnažuje, posebno u poljoprivredi.

To nije isto što i pogrešan pokušaj 1946. godine da se kod nas uvedu sovjetski kolhozi.

[Scubius]

Ja sam iz Holandije, imam 40 godina.

O kakvoj renesansi zadruga se radi?

Odakle ste vi i koliko imate godina?

Samoupravno udruživanje /ocenjeno kao neefikasno/ ili akcionarstvo na Zapadu /ocenjeno kao jako efikasno/ u suštini ista stvar u dva sistema, imaju višedecenijsku tradiciju. Kod nas je to upravo zadrugarstvo, koje je preživelo i polako se osnažuje, posebno u poljoprivredi.

To nije isto što i pogrešan pokušaj 1946. godine da se kod nas uvedu sovjetski kolhozi.

[yossarian]

Ja sam iz Holandije, imam 40 godina.

O kakvoj renesansi zadruga se radi?

Reč "zadruga" ima više značenja.

Označava staru slovensku patrijarhalnu porodičnu zajednicu, koja se dugo održala na Balkanu, u Srbiji i Bugarskoj čak i do početka 20 veka...

Označava i ime koje su komunisti dali velikim poljoprivrednim dobrima koje su nasilno stvarali posle drugog svetskog rata po ugledu na sovjetske kolhoze. Mnogi samostalni seljaci (pa i neki članovi moje porodice) su zlostavljani i mučeni dok se nisu "dobrovoljno učlanili" u te zadruge i od tog trenutka radili po diktatu partijskih planera, za državu kao spahiju, bez uticaja na odlučivanje o izboru kultura koje će se gajiti, organizaciji, planiranju... Naravno da su bile neefikasne jer je u njima radilo više funkcionera i službenika koji su pisali izmaštane izveštaje o uspesima nego traktorista i majstora za popravku tehnike...

Sada reč zadruga verovatno označava kooperacije koje nastaju slobodnim udruživanjem, zbog jače pozicije na tržištu, kao i u Holandiji, naprimer.


Ako te zanimaju izvorne zadruge, evo tekstića sa Vikipedije.

Nije mi poznato da ove zadruge dobijaju bilo kakav revival...

Zadruga je seoska zajednica dobara, koja je bila prisutna među mnogim slovenskim plemenima, a najviše među Južnim Slovenima.

Zadrugu je najčešće sačinjavalo nekoliko generacija, jedne ili više porodica, sa najstarijim članom na čelu (djed ili starac), čije mišljenje su svi uvažavali. Važnija pitanja su se rešavala na zajedničkim okupljanjima, koja su se nazivala sabor, zbor, savet, veće (staroslovenski: vetьe, ruski: veče, u Zagorju: skupčina).

Svi članovi zadruge, najčešće oko 30 osoba, su živeli zajedno i obrađivali zajedničku zemlju, koju niko nije mogao samostalno naslediti. Zadruga se sastojala od nekoliko kuća, jedne glavne i nekoliko okolnih u kojima su živeli mlađi bračni parovi. Pošto je zadruga bila zasnovna na patrilinearnom sistemu, devojka koja bi se udala, napuštala je očevu zadrugu i prelazila u zadrugu svoga muža.

Zadruge su bile ujedinjene u župu, a nekoliko župa je sačinjavalo slovensko pleme. Na čelu plemena je stajao vrhovni knez, koji se u Južnih Slovena nazivao župan.

Zadruge su nestale krajem 19. veka, a od nekih većih zadruga su nastala sela. Mnogo današnjih sela na Balkanu ima koren u zadrugama, a veliki broj ih nosi ime osnivača. Naselja koja potiču iz zadruga se mogu prepoznati po nazivima koji imaju nastavke poput: -ivci, -evci, -inci, -ci, -ane, -ene, itd.

U Srbiji, Bosni i Bugarskoj su se zadruge najduže održale, najverovatnije zbog turske vlasti. Sloveni su imali veće izglede da opstanu ujedinjeni u zadruge, nego pojedinačne porodice. U Srbiji su zadruge opstale sve do početka 20. veka, a u zapadnoj Bugarskoj do kraja 19. veka.

Smatra se da su prodor novčane privrede i razvoj individualizma najviše uticali na raspad slovenskih zadruga.

Edited by yossarian, 10 April 2008 - 14:43.

[qmedic]

Da niste i vi Yossarian iz Holandije. Zadruge kod nas u Srbiji nisu ni prekidale sa radom. I danas Zaharije hvali, preporučuje, poziva ...

Na istpom principu akcionarstva su u gradovima formirane stambene zadruge. Ima ih i danas.

Ostavljam 5% da sam nešto utripovo?

[Scubius]

Zasto su kod SLovena postojale zadruge a kod drugij naroda nisu?
Da li je to stvarno istina ili laz nacionalnoromanticnih istoricara iz 19. veka?

Kako rade zadruge u SRbiji danas?

[Zabalujev]

Već je objašnjeno značenje zadruge u smislu patrijarhalne zajednice.
Zadruga kao vid organizacije poljoprivredne proizvodnje je nešto drugo. Trebalo bi odvojiti zadruge organizovane posle 1945. po kolhoz modelu, od zadruga koje su nastajale udruživanjem sitnih poljoprivrednika u periodu od samog kraja 19. veka do Drugog sv. rata. Potonje su ono šta Zaharije Trnavčević promoviše. Takve zadruge su nastale kao posledica sitne poljoprivredne proizvodnje u centralnoj Srbiji koja je individualnom domaćinstvu obezbeđivala jedva golu egzistenciju. Produktivnost je bila niska, proizvodnja na primitivnom nivou, nabavka materijala jako teška i nepovoljna, prodaja kojom dominiraju nakupci... Zadruge nastaju iz potrebe da se zajednički nabavlja seme i alat po povoljnijim uslovima, ulaže u zajedničke ambare i koševe, vršalice, prodaje na veliko zaobilazeći nakupce itd. Zadruge su i širile svoju delatnost na pozajmice novca svojim članovima pod povoljnijim uslovima od zelenaških, pomoć porodicama koje su u lošoj situaciji... Bez ikakve ideologije, zadruge su nastale po principu "zajedno smo jači".

Posle 2.sv.rata neke od ovih zadruga su preživele, ali su uvučene u novi, sovjetski model koji je mahom propao, a ponegde se modifikovao u kooperaciju sa velikim kombinatima.

Brzo guglanje je našlo:

Prva zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u selu Vranovu, u blizini Beograda. Ona je nastala neposredno po osnivanju prvih zadruga sličnog tipa u evropskim zemljama, pre svega, kao izraz potrebe siromašnog seljaštva u odbrani zelenaša. Već naredne 1895. godine, osnovan je Savez srpskih zemljoradničkih zadruga koji je te iste godine u Londonu, zajedno sa još desetak nacionalnih zadružnih saveza bio jedan od osnivača ICA – International cooperatives Alliance, Međunarodnog zadružnog saveza, odnosno međunarodne zadružne organizacije.

[Zabalujev]

Da li je to stvarno istina ili laz nacionalnoromanticnih istoricara iz 19. veka?

Porodične zadruge nisu izmišljotina. To je bilo zajedničko domaćinstvo više generacija jedne porodice. Njihovo promovisanje nije samo nacionalnoromantičarska stvar. Svetozar Marković, klasični socijalista se zalagao za održanje zadruga koje su u njegovo vreme nestajale kako bi se na taj način ostvario socijalizam u Srbiji, izbegavajući tranziciju u tada nadolazeći kapitalizam.