17 replies to this topic

[outcast]

Citam temu o razvodu braka, pa mi nesto pade na pamet. Da li vam se nekada desilo da "raskinete" prijateljstvo: direktno ili indirektno. Direktno kada nekome kazete licno da vise sa njim/njom necete da se druzite iz tog i tog razloga, ili indirektno: kada jednostavno prestanete da se javljate nekome?

Ja sam relativno nedavno raskinula jedno dugogodisnje druzenje na direktan nacin: rekla sam da mi druzenje vise ne odgovara. Isto tako, neka od mojih dugogodisnjih druzenja ( prijateljstava ? ) su se zavrsila tako sto smo jednostavno prestali da se javljamo jedni drugima ( prvo su se javljanja propredila, a onda su jednostavno prestala).

Kako se osecate kada se tako nesto desi? Ja se ponekada osecam prazno u vezi toga, i cini mi se da sam izgubila vreme druzeci se sa pogresnim ljudima.

[maski]

vreme nikad nije izgubljeno. taj period se dogodio (nisi ga izmislila da bi ga sada smatrala izgubljenim) i posluzzio je svrsi. imala si sa nekim (bilo kim) relaciju, komunikaciju, odnos, interakciju koja je samo deo building blocks-ova koje te chine onim shto jesi.

svako nasilno odrzzavanje protoka energije izmedju dve osobe je maligno. kad pozitive feedback prestane da postoji i relacija prestaje da postoji. pitanje je samo trenutka kada chemo toga postati svesni i kako chemo na to odreagovati.

i don't have a problem to let go. and i have ended frienships many times. so much that i don't involve myself any more. i give my best to be a good frend but i don't expect much of people. which is a good thing, it takes the preasure of them.

ono shto je meni daleko zanimljivije je selektivnost u ophodjenju prema drugim osobama. recimo, od deteta nikad ne mozzesh odustati. tu se nikad ne mozzesh okrenuti i otichi. [mozzesh, naravno, ali mislim da razumete shta hochu da kazzem]... to zahtevno biche okupira tvoju pazznju 24 sata dnevno u roku od 4 godine minimun. drzzi te budnog, drzzi te kao taoca, odsechen si od sveg svog predhodnog zzivota, sisa ti energiju...i ti ga opet volish i borish ze za njegov opstanak i oprashtash mu grehe i tolerishesh mane i razumesh i sFe.

kako to da ni na kome drugom ne primenjujemo isti model ponashanja?

[cyberwor/L/d]

Mislim da sve ima svoju ulogu u vremenu i prostoru; a i rok trajanja. Prolazimo kroz razne faze u zivotu i desava se da nam se potrebe i ocekivanja menjaju. Ona ponekad nisu u skladu sa nasim okruzenjem tj nekim druzenjima. Nestaje uzajamnost. Ali to je uvek iskustvo i sto se kaze "za prolivenim mlekom ne treba zaliti". Neki kontati "ispare" jer nemaju vise funkciju u nasem zivotu. Ili se razmimoidjes spontano zbog novonastalih okolnosti ili aktivno prekines to sto te vise ne interesuje, ne ispunjava ili ti izjeda previse energije. Mene dosada nikada nije zabolelo. Ides dalje.

[Radisa]

Iskreno, jesam prekidao prijateljstva... Više puta... I, odmah nakon raskida, sam imao isti taj osećaj praznine... Takoreći, ostavljenosti... I osećaj izgubljenog vremena... I besa...

Posle nekog vremena, sve to prođe... Pa se ipak nekako mogu naći dobre stvari u tom prijateljstvu... Pa onda samo ostane bledo sećanje... I polagani zaborav...

Samo da dodam, neki ljudi su prekidali prijateljstva sa mnom... Ali, zanmljivo, takvi prekidi su ostavljali daleko manji trag u meni... Kao da je veći problem ostaviti, nego biti ostavljen ...

[maski]

preporuka: prochitati tekstove vezane za termin codependency na netu.

[ohbabyw]

ja sam vremenom naučila šta od koga mogu da očekujem u uzajamnom odnosu, tako da sada prihvatam ljude zdravo za gotovo i poštujem u apsolutnom smislu. počevši od toga kakvu kafu vole, pa nadalje
pre sam imala prijateljstva koja su nastajala, prestajala, prekidala se, pa se ponekad i nastavljala. ponekad i ne.
mogu da kažem da mi široki krug ljudi i karaktera defiluje životom i svako na svoj način doprinosi zdravlju mog duha. osećam da je to uzajamno, pa je radost time veća. svesno sam prešla u izgnanstvo od socijalnog nemira i selektivno primam informacije. moji prijatelji su moj Svet. širom Sveta.
imam neke sa kojima se čujem i vidim 2 puta godišnje, ali su mi bliski i tako. neki su pored mene i više od decenije i istrajali su. neke nisam videla godinama, jer su daleko, ali se trudim da održim kontakt i nije teško neki žive tu, blizu, a ne viđamo se godinama. ako je vreme provedeno sa njima bilo iskreno, uvek se obradujem pri slučajnom susretu. ima i onih zbog kojih promenim pravac kretanja kada mi idu u susret.
ono što mi je interesantno u svemu je da sam stekla samo jednu dobru prijateljicu posle dvadesete. ne da ne želim da se družim sa novim ljudima, ali prijateljstva se neguju i zbog nedostatka slobodnog vremena negujemo samo ona dugogodišnja i dokazana. ostalo bih nazvala poznanstvima.
dva su me gubitka zabolela.
u prvom slučaju bila je moja greška. upotrebila sam informaciju koju mi je prijateljica rekla, sa namerom da zaštitim drugog prijatelja. ona se suptilno povukla iz mog života, na moju veliku žalost, on mi nije verovao i naljutio se. kada se uverio u moju priču, bilo je kasno...
druga je mentalni rastanak. patila sam 2 godine pa sam se pomirila sa tim.
moji prijatelji imaju privilegiju da žive sa mnom u bezuslovnoj ljubavi, tj volim ih zato što su takvi kakvi su. za sve ostalo, tu je... nadmeni snobovski kriticizam

[shivaja]

Ne znam kako i zasto, ali meni su bliski prijatelji daleko odavde. I ako nisu daleko kad smo se sprijateljili, onda obavezno odu daleko. Tako, da , ako planirate da odete iz ove zemlje, samo se druzite sa mnom, otici cete sigurno. A ja cu da ostanem.
Inace, desavalo mi se da naglo prekinem prijateljstva i da drugi naglo prekinu druzenje sa mnom.

Osecam bliskost sa prijateljima, ma koliko dugo se nismo culi ni videli....samo mi malo fale.

[slepa_koka]

ja sam vremenom naučila šta od koga mogu da očekujem u uzajamnom odnosu, tako da sada prihvatam ljude zdravo za gotovo i poštujem u apsolutnom smislu. počevši od toga kakvu kafu vole, pa nadalje...

...za sve ostalo, tu je... nadmeni snobovski kriticizam

[eulex]

Citam temu o razvodu braka, pa mi nesto pade na pamet. Da li vam se nekada desilo da "raskinete" prijateljstvo: direktno ili indirektno. Direktno kada nekome kazete licno da vise sa njim/njom necete da se druzite iz tog i tog razloga, ili indirektno: kada jednostavno prestanete da se javljate nekome?

Ja sam relativno nedavno raskinula jedno dugogodisnje druzenje na direktan nacin: rekla sam da mi druzenje vise ne odgovara. Isto tako, neka od mojih dugogodisnjih druzenja ( prijateljstava ? ) su se zavrsila tako sto smo jednostavno prestali da se javljamo jedni drugima ( prvo su se javljanja propredila, a onda su jednostavno prestala).

Kako se osecate kada se tako nesto desi? Ja se ponekada osecam prazno u vezi toga, i cini mi se da sam izgubila vreme druzeci se sa pogresnim ljudima.

i ja isto cesto razmisljam o ovoj temi.keep me posted...

[outcast]

i ja isto cesto razmisljam o ovoj temi.keep me posted...

Moram da kazem da neka praznina posle "rastanka" sa prijeteljem i dalje ostaje. Ja sam imala neka druzenja sa prekidom ( ovde ne govorim o druzenjima sa prekidom zato sto se zivi na dva kontinenta), u smislu da se nisam "cula" sa nekim po par godina, pa smo posle nastavili da se cujemo, bar telefonom, ali to vise nije isto. Jednostavno nekako se udaljis od te osobe. Samo da dodam da je to druzenje bilo svojevremeno veoma intenzivno i veoma blisko.

Ili mozda to dolazi sa godinama: vise nemas zivaca ni energije da se intentzivno druzis sa nekim? A sa druge strane ona tinejdzerka u meni mi ne da mira pa bih i dalje onako srednjoskolski druzim ( onako bez cilja i ikakve "koristi", nego samo zato sto je dobro zezanje). Ima li jos toga igde kada zadjes u neke godine?

Ali da se vratimo na temu: cini se da kraj prijateljstva isto boli kao i kraj veze.

[Blue Lady]

Ja sam prekid jednog prijateljstva jako, jako tesko prebolela A najgore je bilo to sto nisam ja prekinula i sto nisam bila ni najmanje kriva. To se desilo pre 10 god. I bila mi je do tada najbolja drugarica, mislila sam da ce mi biti i kuma. Znale smo se od 6. godine. Pocela je da se zabavlja sa jednim starijim covekom, pomalo problematicnim, sa dosijeom koji je uspeo da je potpuno promeni, da celu njenu porodicu promeni i na kraju da zavadi pa zavlada, kako to obicno biva. I dan danas se najezim kad se setim tog razgovora s njom, gde mi ona svasta govori, psuje a on dobacuje. Mislim da to u zivotu necu zaboraviti. Nazalost, i posle naseg rastanka, ona je bila sa tim covekom jos neko vreme sto je definitivno bilo jako pogubno po nju, jer sam cula i da je bio nasilan, i da je bas imala problema da raskine.
Vratila se ona bila, pitala me vise puta da se vidimo, da je pogresila, ali................. Nije da ja nisam htela, nego jednostavno, nisam imala sta da joj kazem. Toliko je vremena proslo da vise nismo imale ni zajednicku temu, i dok sam je gledala kao da je to bila neka druga osoba a ne ta moja najbolja drugarica.
I cesto je sanjam i dan danas, i tesko mi je, kad se setim svih nasih ludovanja, druzenja, svega sto je bilo lepo. A inace tesko preboljevam ljude..........s neke strane sam se i plasila da ako pocnemo ponovo, se opet ne desi nesto slicno. A dva puta..........ne bih bas podnela.

[Leonina]

Ali da se vratimo na temu: cini se da kraj prijateljstva isto boli kao i kraj veze.

Ponekad i više.

...

Imam i ja sličnu priču. Najbolja drugarica od 3. osnovne do pola faxa. I onda se upetljala s likom koji je apsolutno dno dna. Da ne smaram sa detaljima, a i nije red da pričam o tuđoj privatnosti. U svakom slučaju razlozi zašto je on potpuna katastrofa i nije lik za tu priču su krajnje objektivni. No ona zatrudni, uda se i tako to... Ja jednostavno nisam mogla da gledam kako baca svoj život u đubre, nisam mogla ni da joj ne kažem šta mislim. Ostala bih uz nju svakako da je htela. Nije se javila ima par godina. Nisam ni ja. Iz istih razloga koje navodiš. Nemam više šta da joj kažem. Spalila je sve mostove za sobom, odbacila apsolutno sve prijatelje i sad živi taj neki svoj život. Ne znam kako joj je, čak me ni ne zanima mnogo. Ne boli više. Toliko. Samo žigne ponekad kao stara rana pred kišu...

[Le petit piaf]

Milion puta. Ostalo je samo par ljudi, ali to vise nije neko prijateljstvo, nego samo secanje, posto nas deli puno kilometara, pa su tu pisma, poruke, ali nije to to. Sada je samo postovanje, ono secanje da se sacuva, ono dobro sto je bilo. Ponekada posumnjam u njih, jer znam sta sma dobila od onih u koje nisam sumnjala, ili sam sputavala sumnju da ne budem neka nadrndana. Ali.. Tako da je najbolje bez prijatelja jer prijatelja imas samo jednog, najvise troje, ali sve to ako si srecnik. Puno njih nema nijednog ni posle 50 godina zivota.

I da boli taj raskid, boli kada neko koga si pustio u svoj zivot okrene sve ono sto zna o tebi protiv tebe, izvredja te zbog nacina koji zivis a zna da je to tvoj zivot, da ti nemas kule i slicno, da imas to sto imas i da si srecan u tom svetu, ponekada je neka tuga, ali za nekim stvarima koji su za nju obicna glupost. A do tada je sve bilo da razume, sve joj je jasno, tra la, la.. A onda.. onda shvatis da je zapravo mislila sve drugacije. Pa onda ono prijateljstvo iz koristoljubivosti, ... sve bolesti sam prelezala ali uporno ne jedem dovoljno luka jer se razbolim s vremena na vreme i opet udarim glavom o zid. Ali vremenom covek ogugla, naljuti se na sebe, zaboli, i onda tako, s vremena na vreme se vrati film i... zivot..

[Dobar je Dzontra...]

I da boli taj raskid, boli kada neko koga si pustio u svoj zivot okrene sve ono sto zna o tebi protiv tebe, izvredja te zbog nacina koji zivis a zna da je to tvoj zivot, da ti nemas kule i slicno, da imas to sto imas i da si srecan u tom svetu, ponekada je neka tuga, ali za nekim stvarima koji su za nju obicna glupost. A do tada je sve bilo da razume, sve joj je jasno, tra la, la.. A onda.. onda shvatis da je zapravo mislila sve drugacije. Pa onda ono prijateljstvo iz koristoljubivosti, ... sve bolesti sam prelezala ali uporno ne jedem dovoljno luka jer se razbolim s vremena na vreme i opet udarim glavom o zid. Ali vremenom covek ogugla, naljuti se na sebe, zaboli, i onda tako, s vremena na vreme se vrati film i... zivot..

Uh, ovoga sam imao i previse do sada za ovih 20+ godina sto sam prosao...
I dalje ih primecujem oko sebe.

Edited by Dobar je Dzontra..., 15 June 2011 - 09:55.

[Plavimost]

Odlicna tema, i sam sam nameravao da je pokrenem, al nikako, sta li...

Ja sam prekinuo relacije sa nekim ljudima, jer mi je zaista bilo heavy.

U pocetku mi je bilo tesko, jer sam ja taj koji je izlazio iz drugarstva - i posle kao setim se dobre zafrkancije i pomislim sta mi je to trebalo - medjutim, polako nadvladava hladnoca i lagani prezir prema tim osobama.Njima zaista sve najbolje, ali samo da su daleko od mene.

I ne samo to, izasao sam iz par ekipa zbog toga, tesko je biti u istom drustvu sa nekim sa kim ne zelis da druzis vise.

Skoro sam pricao sa drugaricom, i ona ima slican problem - ne moze da odrzi prijateljstvo, a oboje smo imali slican problem koji je kulminirao na moru.

Ona otisla sa drugaricom na more, kad su se vratile, hladnoca.

Otisao sam sa 2 drugara na more, posle mora sam sa jednim postao jos bolji ortak, a sa drugim se ne cuje ni jedan ni drugi.

Jbt odes sa nekim na more, i kad se vratite, posle se ne cujes vise niti se vidite I cuo sam za jos primera....

Nekako, posle 30.godine lakse je izgubiti starog prijatelja nego steci novog.

Edited by Plavimost, 28 June 2011 - 08:23.