77 replies to this topic

[barba1971]

Interesuje me vase misljenje o pravednosti odnosa zarada, pre svega u drzavnoj sluzbi-medju budzetlijama, posto se, ocigledno, nalazimo pred duzim periodom ekonomskog stagniranja, ako ne i nazadovanja, a samim tim i zamrzavanja plata u drzavnoj sluzbi.

Moje informacije nisu najpouzdanije, ali izgledaju ovako:
- u zdarvstvu sestre sa zavrsenom srednjom skolom imaju oko 25 000, doktori imaju bazicnu platu oko 50 000, a sa dezurstvima mogu da dodju i do 100 000 dinara, pri cemu treba imati u vidu da imaju mogucnost privatne prakse, gde ne izdaju fiskalne racune (STO JE VEOMA INTERESANTNO), tako da mogu mesecno da zarade i do 150 000 dinara (o raznim pokolnima da ne pricamo).

- na univerzitetu asistenti oko 40 000, a profesori oko 80 000, uz mogucnost dodatne zarade preko projekata

- u prosveti nastavnici sa visokom spremom imaju oko 40 000, a npr. direktori skola oko 50 000 dinara.

- u sudovima (opstinski i okruzni) sudije imaju oko 70 000.

Molim vas za misljenje i dopunu ili ispravku informacija koje imam. Kakve su posledice ovakve raspodele budzeta? Zasto lekari pri privatnom radu ne izdaju fiskalne racune? Zasto samo oni imaju pravo visestrukog rada?

[barba1971]

Zasto nikoga ne interesuje pravednost raspodele budzeta Srbije u oblasti plata? Zar to pitanje ne pokazuje sta su prioriteti drustva? Zar nizak nivo plata u prosveti , u odnosu na druge korisnike budzeta, ne ukazuje na cinjenicu da drzva ne planira napredak drustva, a visoke polate i velike privilegije lekara ne ukazuju na preterani strah drustva od bolesti...

[Patapije Polupitomi]

Zasto nikoga ne interesuje pravednost raspodele budzeta Srbije u oblasti plata? Zar to pitanje ne pokazuje sta su prioriteti drustva? Zar nizak nivo plata u prosveti , u odnosu na druge korisnike budzeta, ne ukazuje na cinjenicu da drzva ne planira napredak drustva, a visoke polate i velike privilegije lekara ne ukazuju na preterani strah drustva od bolesti...

To sto ti podrazumevas pod "plata" se ne moze objektivno kvantifikovati, a samim tim ni uporedjivati. Da si pitao za satnicu, nadnicu ili godisnju renumeraciju mozda bi ti neko i odgovorio. Ali u tzv Srbiji jos uvek vlada boljsevicko komunisticki sistem gde se cena rada izrazava kroz tzv plate koje se arbitrarno odredjuju i nemaju veze ni sa kakvim trzisnim i ekonomskim kategorijama.

[neander]

Interesuje me vase misljenje o pravednosti odnosa zarada, pre svega u drzavnoj sluzbi-medju budzetlijama, posto se, ocigledno, nalazimo pred duzim periodom ekonomskog stagniranja, ako ne i nazadovanja, a samim tim i zamrzavanja plata u drzavnoj sluzbi.

Moje informacije nisu najpouzdanije, ali izgledaju ovako:
- u zdarvstvu sestre sa zavrsenom srednjom skolom imaju oko 25 000, doktori imaju bazicnu platu oko 50 000, a sa dezurstvima mogu da dodju i do 100 000 dinara, pri cemu treba imati u vidu da imaju mogucnost privatne prakse, gde ne izdaju fiskalne racune (STO JE VEOMA INTERESANTNO), tako da mogu mesecno da zarade i do 150 000 dinara (o raznim pokolnima da ne pricamo).

- na univerzitetu asistenti oko 40 000, a profesori oko 80 000, uz mogucnost dodatne zarade preko projekata

- u prosveti nastavnici sa visokom spremom imaju oko 40 000, a npr. direktori skola oko 50 000 dinara.

- u sudovima (opstinski i okruzni) sudije imaju oko 70 000.

Molim vas za misljenje i dopunu ili ispravku informacija koje imam. Kakve su posledice ovakve raspodele budzeta? Zasto lekari pri privatnom radu ne izdaju fiskalne racune? Zasto samo oni imaju pravo visestrukog rada?

Informacije su tacne mada mislim da sudije imaju oko 100 000, tako da su u drzavnom sektoru uglavnom dobre plate medjutim u privredi nije bas tako sjajna situacija sa izuzetkom nekih multinacionalnih kompanija, a u obzir moramo da uzmemo i veliki broj nezaposlenih koji je i najveci problem...

[barba1971]

To sto ti podrazumevas pod "plata" se ne moze objektivno kvantifikovati, a samim tim ni uporedjivati. Da si pitao za satnicu, nadnicu ili godisnju renumeraciju mozda bi ti neko i odgovorio.

Moje pitanje se odnosi iskljucivo na Srbiju, pa moram se pridrzavati unutrasnjih normativa. Takodje, interesuje me prvenstveno odnos plata budzetskih korisnika, tako da je odnos plata priblizan odnosu satnica. U principu se slazem sa tobom.

[barba1971]

Informacije su tacne mada mislim da sudije imaju oko 100 000, tako da su u drzavnom sektoru uglavnom dobre plate medjutim u privredi nije bas tako sjajna situacija sa izuzetkom nekih multinacionalnih kompanija, a u obzir moramo da uzmemo i veliki broj nezaposlenih koji je i najveci problem...

To je poseban problem, a ja pokusavam da se fokusiarm na odnose plata medju budzetskim korisnicima: prosvetari, lekari, sudtvo, MUP, vojska, poslanici, pa i ministri, predsednici, guverner...

Mislim da nije pravedno rasporedjen budzet, a ni ostala prava drustvenih delatnika. Npr. nije u redu da lekar specijalista sa dezurstvima (prekovremenim radom) i mogucnoscu da radi legalno privatni posao ima i do cetiri puta vecu platu od nekog profesora matematike ili hemije u srednjoj skoli. Dakle, mislim da treba da ima vecu platu, a li ta raylika nebi smela biti veca od dva puta. Ovakva drasticna razlika dugorocno narusava ravnotezu profesija i ugrozava prosperitet drustva.

[Jr]

Npr. nije u redu da lekar specijalista sa dezurstvima (prekovremenim radom) i mogucnoscu da radi legalno privatni posao ima i do cetiri puta vecu platu od nekog profesora matematike ili hemije u srednjoj skoli. Dakle, mislim da treba da ima vecu platu, a li ta raylika nebi smela biti veca od dva puta. Ovakva drasticna razlika dugorocno narusava ravnotezu profesija i ugrozava prosperitet drustva.

Mozda zato sto je za punu normu profesora u srednjoj skoli dovoljno nekih 18 sati nedeljno (racunajuci odmore) x 37 nedelja godisnje = 666 sati godisnje a sto ljekar specijalista radi 11mjeseci x 172 radna sata = 1892 godisnje samo regularan posao + jos 400-700 za privatan...

[Suka]

Da ne pominjemo koliko je taj lekar morao da se skoluje - 6 godina faks + specijalizacija + staz, to verovatno nije ispod 10 godina. A gde je tu odgovornost i stres? Verujem da nije lako ganjati se sa srednjoskolcima, ali je skroz druga vrsta stresa kad znas da tvoja greska moze nekog da kosta zivota.

Uostalom i prosvetni radnici mogu da drze casove sa strane - vremena bar imaju dovoljno.

[ilke_etf]

Lekari specijalisti bi trebalo da imaju dosta vecu platu od profesora u osnovnoj/srednjoj skoli. Veca je odgovornost lekara.

Profesori u osn/sre skoli mogu da zaradjuju dodatni dzeparac drzanjem privatnih casova, spremanjem za prijemni,...
Od toga koliko je dobar profesor zavisi koliko ce biti angazovan privatno. Moze da zaradjuje i duplu platu, ako je dobar.

A da stagnira Srbija, stagnira!

[John Finn's Wife]

Hm.....u više navrata sam razmišljala o tome, upravo o temi plata prosvetnih radnika. Pre dosta vremena ne mrzelo me da sednem i računam (sada me mrzi pa tačan račun neću preneti), dakle, poredila sam u kakvom odnosu stoji moja plata sa platom jednog prosvetnog radnika sa punim fondom časova. To je zapravo bilo pre nego su se desila nekakva povišenja (u prosveti). Inače, radim u privatnom sektoru. U apsolutnim brojkama, onomad sam imala dosta veću platu, medjutim, kada sam izračunala prema broju sati rada na godišnjem nivou, ispalo je da je sat u prosveti plaćen oko 2.2 puta bolje od mog sata. S tim što svoj slučaj ne smatram preteranom varijantom - ima dosta poslova gde je nedeljni broj radnih sati veći. Moguće da nije tema jer govoriš o budžetskim poslovima, ali ako već zahvataš i prosperitet društva, onda možemo preći i na to da su i oni koji rade u privatnim firmamam takodje deo društva koje takodje učestvuju u popunjavanju budžeta i koji mogu da postave pitanje: ako je toliko loše u državnoj službi, zbog čega je opšti grabež za iste i na koji se zapravo način zapošljava tamo (u većini slučajeva)? Pri čemu ću izostaviti baš lekare, jer njihov posao izuzimam iz ostalih državnih, što po obavezama i dužnostima, što po kvalifikacijama i iskustvu. /sa izuzecima i na jednoj i drugoj strani, ovo je generalno/

[DaVinchi]

Platu u privatnom sektoru odredjuje ponuda i traznja, tu naprosto nema mesta pravednosti.
A sto se tice drzavnog sektora, sve zavisi od volje drzave.

Pitanje je naprosto sta je pravednost, razlicite su definicije i shvatanje, neko moze da kaze da je pravedno da profesor u srednjoj ili osnovnoj skoli prima nisku platu, posto je ionako to mesto dobio ne zato sto je dobar pedagog vec zato sto nije mogao da nadje bolji posao pa je morao da podmiti direktora skole.

[barba1971]

Mozda zato sto je za punu normu profesora u srednjoj skoli dovoljno nekih 18 sati nedeljno (racunajuci odmore) x 37 nedelja godisnje = 666 sati godisnje a sto ljekar specijalista radi 11mjeseci x 172 radna sata = 1892 godisnje samo regularan posao + jos 400-700 za privatan...

Norma u prosveti je 1 760 casova godisnje. U normu spadaju redovni casovi, ali i pripreme casova, razna dezurstva, sekcije i slicno. Ne mislim na zabusante kojih ima u svim strukama, pa i u prosveti i u zdravstvu..., takodje ne pricam ni o vrhunskim doktorima i hirurzima, vec npr. o pedijatrima koji su takodje specijalisti.

[barba1971]

Da ne pominjemo koliko je taj lekar morao da se skoluje - 6 godina faks + specijalizacija + staz, to verovatno nije ispod 10 godina. A gde je tu odgovornost i stres? Verujem da nije lako ganjati se sa srednjoskolcima, ali je skroz druga vrsta stresa kad znas da tvoja greska moze nekog da kosta zivota.

Uostalom i prosvetni radnici mogu da drze casove sa strane - vremena bar imaju dovoljno.

Kvalifikovan prosvetni radnik mora da zavrsi faks i da stazira godinu dana i da polaze drzavni ispit sto mu dodje 5-6 godina, a ima platu oko tri puta manju. Profesori nemaju zakonsku mogucnost da drze casove sa strane. Vec ima slucajeva suspenzije kada neko prijavi takav rad. O raznim poklonima i da ne pricamo to ipak nije u domenu zakonodavstva.

Sto se tice odgovornosti imam pitanje. Kada je poslednji put neki doktor kaznjen zbog greske ili propusta? Prosvetare kaznjavaju sve cesce.

Sve u svemu mislim da prosvetari treba da imaju manju platu od npr. lekara ili sudija. Takodje, mislim da je razlika u platama nedopustivo velika i da ugrozava dugorocni napredak drustva.

Po mojoj proceni, ako je plata lekara oko 80 000 dinara kvalifikovani nastavnik bi trebao da ima oko 60 000 dinara, a ne 40 000.

[Jr]

Norma u prosveti je 1 760 casova godisnje. U normu spadaju redovni casovi, ali i pripreme casova, razna dezurstva, sekcije i slicno. Ne mislim na zabusante kojih ima u svim strukama, pa i u prosveti i u zdravstvu..., takodje ne pricam ni o vrhunskim doktorima i hirurzima, vec npr. o pedijatrima koji su takodje specijalisti.

Ej, mani me te pripreme za casove...

Tri godine sam zivio sa najboljom profesorkom u sloveniji - i znam tacno koliko se pripremala. A sekcije, takmicenja, dezurstva - sve se to dodatno plati.

[John Finn's Wife]

Kvalifikovan prosvetni radnik mora da zavrsi faks i da stazira godinu dana i da polaze drzavni ispit sto mu dodje 5-6 godina, a ima platu oko tri puta manju.

Isti je slučaj i na mnogim drugim mestima u državnim službama, što se tiče stručnog ispita. I na kraju, on ide posle pripravničkog zar ne? Medjutim, to je već druga tema i ne tiče se samo prosvetara.

Profesori nemaju zakonsku mogucnost da drze casove sa strane. Vec ima slucajeva suspenzije kada neko prijavi takav rad.

Da li se to odnosi samo onda kada daju časove svojim učenicima/uč. svoje škole/ili i kad su to učenici nekih drugih škola? Nisam upućena, a interesuje me. Pored davanja časova, postoji mnoštvo poslova, a u zavisnosti od struke, koji se mogu raditi na ugovor o delu ili autorski. To je zakonski dozvoljeno?