vrlo zanimljiv post. mozes li da objasnis svoe motive zapostizavanje. da li je to takmicenje sa drugima ili neko unutrasnje zadovoljstvo sto si prva itd?
Zar još Homer nije u Ilijadi rekao
"Uvek da najbolji budeš
odličan između drugih"...
Međusobno nadmetanje nam je urođeno, taj nagon dobijamo u genetskom paketu sorte homo sapiens sapiens. U primitivnim društvima se to nadmetanje odvija u razbijanju glava, ali je jedna od posledica civilizacije u tome da se danas nadmećemo oko drugih stvari. Naučnici oko toga ko je pametniji, slikari ko bolje slika, u firmama ko je sposobniji, a ljudi kojima je imovina najvažnija oko toga ko ima veća kola i veću kuću. Čak i ovo poslednje mi je bolje od nizanja neprijateljskih zuba na ogrlice. Takvi smo i šta da radiš.
Zbog tog nadmetanja, koje je civilizacija kanalisala u korisnije svrhe, idemo napred, pa smo odavno zaboravili šta su gladne godine, veliki broj bolesti od kojih se nekada umiralo se leče za nedelju dana, živimo u neuporedivo boljim uslovima nego naši preci čak i pre samo 300 godina, a da ne pričam o prvobitnoj zajednici kada je ceo dan prolazio isključivo u potrazi za bobicama, zrnevljem ili bilo čemu jestivom (sa povremenim pauzama za bištanje od vaški i sličnih parazita). Da ne pričam i o tome da smo u toplim gajbama i da ne goremo životinjski loj radi osvetljenja već gurneš šteker u zid i crpiš energiju iz utikača. Sve to zahvaljujući tome što svaki lekar hoće da bude bolji od kolege, seljak da ima veće prinose uz manje goriva od komšije - pa izmisle nešto novo a to onda drugi kopiraju pa i oni rade bolje.
Imamo urođeni nagon da radimo, da nešto stvaramo, a i da se pri tome nadmećemo sa drugima. Ne da bi smo ih ponizili ili upropastili, nego onako, kao sport. Danas "pobedim", sutra "izgubim", al nema veze, idemo dalje. Tako je to svuda. Dragi su mi trenuci u kojima sam ja bio taj koji je rešio neki problem u firmi ili uradio nešto što je dobilo poštovanje ostalih. Takođe sam od srca poštovao kolege i čestitao im kada bi oni rešili nešto što ja nisam uspeo. U totalu je rasla količina znanja, iskustva i rešenih problema.
Kao i highlanderka, znam i kako je biti nezaposlen. Apsurdno je što kada radim imam više elana i za druge stvari. Naprimer - dođem s posla, umoran, pokvario se ženi bicikl - odmah zasučem rukave pa ga popravima. Da sam nezaposlen, taj bicikl bi danima čekao na popravak iako imam "sve vreme na svetu" da ga popravim
Ne znam zašto sam takav, al' takav sam...
Što se "istočnjaka" tiče, pa i oni rintaju, čak i gore nego mi, a i veći su materijalisti, bar oni koji žive u civilizaciji. Znam dosta ljudi koji su bili u Indiji, otišli puni naivnih predrasuda, a vratili se preneraženi pohlepom i materijalizmom. Pa šta su mislili, da celo stanovništvo po ceo dan meditira po hramovima? I mi na zapadu imamo monahe i kaluđere koji su se odrekli materijalnog i posvetili duhovnome, a tako i na istoku - nemaju ih ni manje ni više nago mi, samo mi romantizujemo "istočnu mudrost" jer se više zanimamo filozofijom i religijom Istoka nego svakodnevnim životom milijardi ljudi koji tamo žive i isto vole da imaju više nego komšija...
Indusi kažu da se čovekov život sastoji od tri faze. Prva je posvećena učenju, druga svetu, radu i ljubavi (prema deci, porodici i bližnjima), a treća meditaciji i spasenju. U prvoj i trećoj drugi rade i stvaraju za tebe, a u drugoj ti radiš i stvaraš za one koji su u tom trenutku u prvoj ili trećoj. Meni to liči na "good deal" i civilizacijsku tekovinu, a i bilo bi mi žao da klinci rmbače a stari i bolesni drhtavim rukama ređaju konzerve na policama u samousluzi...
Već sam ti ranije rekao da rad ne doživljavam kao teret ili obavezu. Mogu i da ne radim, ima dobrih ljudi, neću krepati od gladi. Ima i poslova koji nisu od 9 do 5, već noću ili u druga vremena, ali je ovo od 9 do 5 zgodno jer je kompatibilno sa ostalima, pa možemo lako da se posećujemo ili zvrckamo telefonom. Čista konvencija, da bi bilo lakše.
