77 replies to this topic

[tomas.hokenberi]

2. Pa zato sto sam u osnovnoj hteo da postanem llekar, tj posle gimnazije da odem na medicinski fak.

To upravo objasnjava potrebu za sirokim obrazovanjem u gimnazijama, a i u srednjim strucnim skolama 4-tog stepena gde je to moguce. Zamisli da si upisao prirodno-matematicki smer po programu iz 1980-ih (npr smer "matematicko-tehnicki saradnik": 14-17 casova matematike nedeljno na smeru, biologija i hemija samo u 3 od 4 razreda, geografija samo u prvom razredu, istorija u prva dva, umetnost samo u prvom razredu, minimalni program sociologije i filozofije (u proseku po 1 cas nedeljno u sva 4 razreda za obe oblasti ukupno (a pola od toga "marksizam" i "socijalisticko samoupravljanje")) i da si do kraja srednje skole otkrio da zelis da studiras primenjenu umetnost ili pravni fakultet a ne ETF ili PMF?

Edited by tomas.hokenberi, 07 June 2009 - 22:35.

[Analiza]

Zamolio bih da napišete svoje mišljenje o nastavnom programu gimnazija u Srbiji, uvođenju praktične nastave, profilisanju smerova i drugim temama vezanim za obrazovanje ovog tipa.
Lično mislim da je program trom i neefikasan. Zašto učenik nebi mogao da promeni svoje usmerenje tokom četorogodišnjeg školovanja ? To bi podrazumevalo reorganizovanje sadašnjeg načina izučavanja predmeta, nešto kao uvođenje kurseva. Ovo je interesantno tim pre jer je nauka postala multidisciplinarna.
Usmereno obrazovanje je predviđalo praksu za gimnazijalce , ali je to bilo forme radi. Smatram da bi pod obavezno trebalo vratiti praksu tako da se ne ponove greške Šuvarove škole.
Pitam se kako neko očekuje da profesor bude entuzijasta ako svakoga dana gleda svog kolegu koji zabušava, a na kraju i jedan i drugi dobiju jednaku platu. To me podseća na "socijalističko samoupravljanje". Na koji način onda izvršiti nagrađivanje profesora ? Nemojte samo da mi kažete da će direktor škole znati da nagradi trud

Problemi su mnogo dublji i dok se oni ne rese na globalnom planu tu nikakve reforme skolstva ne pomazu. Problem je sto vecina dece uci skolu samo da otalja, da se kroz nju provuce i oslobodi od svak odgovornosti, pa imamo nekvalifikovane kadrove koji obna opet rade i svoj posao neodgovorno, samo da otaljaju. Decu gotovo nista ne zanima od gradiva i to je izraz degradacije ove zapadne civilizacije, mada kod nas nikada nije ni bio neki uspon, da bismo govorili o degradaciji.

[stvorko]

tacno!

zato bi decu trebalo dobro izbatinati i izgaziti, ne bi li nakon olaksanja i radosti koje osete nakon toga, prosto gutali gradivo a ovu degradiranu zapadnu civilizaciju vratili na pravi put !

amin

[Analiza]

tacno!

zato bi decu trebalo dobro izbatinati i izgaziti, ne bi li nakon olaksanja i radosti koje osete nakon toga, prosto gutali gradivo a ovu degradiranu zapadnu civilizaciju vratili na pravi put !

amin

Ako ne resis probleme dece kao roditelj u njihovoj ranoj mladosti, onda drzava mora da ih resava represijom onda kada je za tako nesto kasno. Iz godine u godinu na Zapadu raste uloga drzave, formiraju se nove zakonske regulative, jer ranije nije ljudima padalo na pamet da rade to sto je danas postalo normalno da se radi. Naravno da ih danas strah od kazne samo licemerno u tome ne sputava. Zapad se vraca u srednji vek gde su se svi problemi resavali tabuima i represijom (jakom ulogom vlasti), umesto prosvecivanjem naroda. Taj proces je zahvatio i nas. Ranije bi bila sramota za direktora skola ako bi morao da zove miliciju, a danas se smatra da je to dobro uradjen posao ako je direktor obezbedio dezurnog policajca. Dakle, ranije se smatralo da covekovo odrastanje podrazumeva resenje njegovih problema, a danas to radi drzava. Danas kada se smatra da je savest prevazidjena kategorija tvoju savest zamenjje drzava nekim lokalnim policajcem. Kakva je to razlika od Zapada od pre samo vek i po (zapravo do sredine XIX veka) kada su Amerikanci ismevali Engleze sto imaju policiju (jer je to za Amere bio znak dekadentnosti drustva), a sami Englezi su smatrali da ako se u nekom mestu pojavo policijska stanica da je to velika sramota i znak moralne dekadencije samog tog mesta.

Kada ljudi ne resavaju probleme sami sa sobom, onda traze da ih neko drugi resava, pa zato kod nas stalno kroz celu istoriju imamo nekakve reforme (kojima se samozavaravamo da ce biti bolje), ne samo skolstva, nego svega i svacega, samo nemamo ono jedino sto nam nedostaje - reformu samih sebe.

Edited by Analiza, 10 July 2009 - 10:55.

[Analiza]

Prosecan ucenik u skoli ili na fakultetu ne uci gradivo zato sto ga gradivo zaista zanima, vec zato sto mora, jer mu to drustvo namece, pa zato zavrsava skolovanje nekvalifikovan za svoj buduci posao. Prosecan sluzbenik ili radnik kod nas ne radi posao zato sto ga zaista voli, vec samo da bi dosao do para, pa zato sam posao radi maksimalno neodgovorno koliko god to moze da radi, bez ikakvog prirodnog usavrsavanja kroz visegodisnje radno iskustvo, jer mu je vazna samo zarada, a ne kvalitet posla. Taj problem mozda najdrasticnije dolazi do izrazaja u nasem zdravstvu, gde nedovoljno kvalifikovani i neodgovorni lekari cesto kroz drasticne slucajeve otkrivaju svoju neodgovornost.

Kao jos jedan prilog i argumenat da u gimnazijama treba menjati najpre karakter samih ucenika (sto treba pre toga da krene u porodici) jeste sledeca konstatacija Svetozara Markovica koji je ove reci pisao jos 1872. godine, a kako se od tada nista u mentalitetu nije promenilo, to znaci da su pokusaji reforme radjeni na pogresnom planu, jer se od skolstva trazilo upravo ono sto je trebalo da mu se pruzi, a to je reforma svesti i karaktera koja mora da krene od same porodice i dece, a nije uspela za ovih skoro vek i po da se sprovede ni na kakvom drugom planu, kroz mnogobrojne skolske reforme. Skolske reforme imaju svoje mesto ali tek kada se ta osnova resi u korenu, kada prosvecivanje roditelja i ispravno vaspitanje dece formira njihov karakter da bude takav da oni zaista uce gradivo iz ljubavi, da se ne stide znanja i vrednog rada, a ovako, kada profesori vide da deca uce samo da otaljaju, onda i profesori prirodno predaju znajuci da decu ne interesuje smisao gradiva, vec samo da se provuku. Svetozar Markovic je pohadjao elitnu Prvu beogradsku gimnaziju, pa je izmedju ostalog napisao i sledece:

"A kakva su osnovna znanja izneli iz gimnazije bez kojih je nemoguce izucavati struku? Nikakva! - Nisu umeli misliti. ... Prva pojava koja svakom Beogradjaninu pada u oci je ta da djaci iz Velike skole u grdnoj mnozini od jutra do veceri sede po kafanama. ... Ja samo hocu da potvrdim to da djake u Velikoj skoli ne interesira nauka. A to nije inace ni moglo biti kad se samo pomisli na njihovo vaspitanje u gimnazijama. Ucio je svako zato sto je znao da ga po svrsetku skole ceka sluzba. Niko tada nije ni mislio da se on uci da bude obrazovan covek, da on, po tom, moze biti postenim gradjaninom ma u kakvoj radnji. Zato slabo se ko starao da zaista izucava svoju struku.

Ja znam cele razrede u pravnoj struci; djaci su svrsili skolu i dobili sluzbu, a nijedan od njih nije procitao ni jednog pisca iz svoje struke osim onog - po kome se je citalo. ... Tako se vaspitavala jedna polovina srpske omladine za birokrate, a druga za lole i skitnice." (Svetozar Markovic, Pevanje i misljenje, 63-64)

Posledica takvog mentaliteta se vidi kasnije u radu i u neodgovornom odnosu prema svemu cega se nas covek lati, pa nije cudo sto je Svetozar Markovic jso u ono vreme predvideo neuspeh bilo kakvih socijalnih i socijalistickih reformi drustva kada je napisao sledece reci:

"Ogromna većina radnika u selu i varoši tako je sebična kao što samo može biti životinja koja se zove čovek. Seljaku je većinom ideal da stekne veliku baštinu i da postane gazda, a radniku po varošima većinom je cilj da postane kapitalista ili bar mali buržuj. ...Stvar socijalizma propada, jer nema socijalista." (64-67)

Taj malogradjanski mentalitet opisuje kao nas problem na Balkanu i Arcibald Rajs:

"Prvo, danas mnogi mladi ljudi smatraju ponižavajućim da budu seljaci, pa, žele da budu „činovnici" jer misle i u velikoj većini slučajeva s pravom tako misle, da će im posao u svojstvu činovnika biti lakši. Ovakvo stanje duha, naravno, slabo pogoduje vaspitanju vrednog osoblja u državnim službama. I, zaista, lično iskustvo mi je pokazalo da je polovina vaših činovnika loša i veoma lenja. Dovoljno je da uđete u poštu, gde bezbrojne gospođice neprestano brbljaju, popravljaju šminku, a jedva da se potrude, i to veoma neljubazno, da udovolje narodu kojem bi morale biti na raspolaganju. ... Za većinu vaše sadašnje omladine rodoljublje se sastoji od neke vrste zavisti pune mržnje. Zavide zemljama koje su bogatije ili moćnije od njihove i tom ponižavajućem osećanju nakaradno daju ono lepo ime rodoljublje. Istinsko rodoljublje, međutim, kod nje nema ni odjeka."

Dok Svetozar Marković postavlja kao uslov funkcionisanja bilo kog društva da čovek prethodno postane "nesebičan, nezloban, nesujetan, ljubazan...", dotle tvrdi da bez te reforme karaktera "sujeta, i pakost, i mrznja, i sva rđava svojstva koja uništavaju svako društvo".

Mi mozemo ne uzimati za ozbiljno ove konstatacije ali se onda nemojmo cuditi kada Zoran Djindjic postavlja pitanje radnicima u fabrici kablova u Jagodini, posto je primetio jedan jako lep sat na ulazu, a koji ne radi:

"Ok! Imate problema sa tehnologijom, imate problema sa sirovinom, imate problema sa obrtnim kapitalom, ali koji je problem da ovaj sat radi? Je l' to problem?"

Dakle, licemerno je sto mi stalno kukamo za reformama skolstva i drustva, a ne cinimo ono najosnovnije sto do nas stoji, ne cinimo nista na planu reforme i prosvecivanja nas samih.

[Juniperus]

Taj malogradjanski mentalitet opisuje kao nas problem na Balkanu i Arcibald Rajs:

"Prvo, danas mnogi mladi ljudi smatraju ponižavajućim da budu seljaci, pa, žele da budu „činovnici" jer misle i u velikoj većini slučajeva s pravom tako misle, da će im posao u svojstvu činovnika biti lakši.

Ne bih da izgleda kao da nas branim, Arčibald je dobro rekao, ali ja verujem da izumiranje seljaka nije slučaj samo u našoj zemlji već i u drugim, razvijenijim zemljama. Mehanizacija je uzela svoj danak i sve više ljudi rade u "kockicama" kancelariske poslove i nezadovoljni su. Jedina razlika za sada je što se kod nas može još uvek zabušavati, dok bi u drugim zemljama dobio otkaz.
Ali dobro, to je već neka druga tema koja se tiče mentaliteta a ne školstva...

Dakle, licemerno je sto mi stalno kukamo za reformama skolstva i drustva, a ne cinimo ono najosnovnije sto do nas stoji, ne cinimo nista na planu reforme i prosvecivanja nas samih.

Uf, govoriš o tome kao da je nešto lako. Da bi smo bili bolje društvo treba da prođe nekoliko generacija pod uslovom da država bude u miru.
Reforma školstva svakako može pomoći, ali ništa ne može sada i uvek mora proći određeno vreme.

[Analiza]

Ne bih da izgleda kao da nas branim, Arčibald je dobro rekao, ali ja verujem da izumiranje seljaka nije slučaj samo u našoj zemlji već i u drugim, razvijenijim zemljama.

Oh, dragi Juniperuse, pa izumiranje seljaka nema nikakve veze sa ovim o cemu pise Arcibald Rajs. On otkriva problem na[eg gordog mentaliteta koji se stidi da radi i da uci, i koji smatra da je smisao zivota izvuci se od svih zivotnih odgovornosti.

Mehanizacija je uzela svoj danak i sve više ljudi rade u "kockicama" kancelariske poslove i nezadovoljni su.

Pa ti koji su nezadovoljni, oni su uvek nezadovoljni, ma sta da rade i ma koje posao da imaju na raspolaganju. To sebicno i nezasito nezadovoljstvo koje je izraz neprosvecenog mentaliteta jeste izvor svog prokletstva jednog prosecnog balkanca, a u zadnje vreme se siri i zapadnom civilizacijom. Sama mehanizacija po sebi nije uopste lose, vec su ljudi ti koji mogu biti ili ui zavisnosti od svoje prosvecenosti ne moraju
biti losi.

Jedina razlika za sada je što se kod nas može još uvek zabušavati, dok bi u drugim zemljama dobio otkaz.

Max Weber je radio istrazivanja na Zapadu pre nesto vise od jednog veka i primetio je da na severu Evrope produktivnost rada ne zavisi od visokih ili niskih nadnica, sto znaci dfa je stvar mentaliteta ta sto negde rade posao odgovorno i iz ljubavi a drugde rade samo da otaljaju i da izvuku novac bez rada. Nas covek radi posao samo ako mora kao sto i postuje zakon samo ako mora, dok je na Zapadu do skora to bila stvar licne posvecenosti i svesti samog pojedinca, a zakon uopste nije bio taj koji je resavao karakterne probleme kao sto ti mi kroz celu istoriju pokusavamo, i kao sto to u zadnje vreme pocinje da radi Zapad. Kod nasih ljudi postoji princip da sto god nije represijom zabranjeno - to je dozvoljeno, a na Zapadu do skora nisu postojale mnoge zakonske regulative, sve dok se nisu pojavili nasi Jugovici i razni drugi zbog kojih je drzava morala da uzme u ruke ono sto je stvar licne odgovornosti svakog pojedinca - njegova savest i moral.

Ali dobro, to je već neka druga tema koja se tiče mentaliteta a ne školstva...

To je sustinska tema. Upravo sam citirao Svetozara Markovica da bih objasnio da se ne moze nikakvim reformama skolstva resiti nas problem, vec reformom mentaliteta, sto je jasno kada se nista od 1872. godine do dana danasnjeg nije promenilo, niti ce se promeniti ako se i dalje borba bude vodila protiv simptoma a ne protiv uzroka problema.

Uf, govoriš o tome kao da je nešto lako. Da bi smo bili bolje društvo treba da prođe nekoliko generacija pod uslovom da država bude u miru.

Ako mleko ne prokuvas odmah, ono ce uskoro da se pokvari. Tako isto i ako ljudi ne pobedjuju danas ona iskusenja koja danas imaju, oni ce pasti jos dublje, pa ce sutra biti jos teze. Tu nema sta da se ceka, jer ako ti na savladas iskusenja, ona ce savladati tebe. Ne postoji istorijsko iskustvo da je bilo koja reforma svesti i drustva bila uspesna ukoliko nije zahtevala trenutnu reformu ljudskog karaktera. Proucavaj kako je civilizacija Zapada izasla iz tame srednjeg veka, kako se odvijao proces njenog prosvetiteljstva, pa ces videti da taj proces nije bio utemeljen ni na kakvim reformama u drustvu, vec na temeljima reforme sopstvenog karaktera. Ako ja sam hocu da zabusavam, da ucim skolu samo da otaljam, pa da onda isto tako neodgovorno radim svoj zivotni poziv, te ako sam ja sam lenj, sklon korupciji, mitu, ... to nijedan drzavni represivni sistem ne moze da popravi niti iko drugi osim mene samog. Ako ti, zato sto si isti takav kao i ja, izbegavas da mi skrenes paznju na tu potrebu za reformom moga karaktera, onda zaista nema resenja. Mozemo sebe da zavaravamo konsnantnim prebacivanjem odgovornosti na druge (na politicki sistem, na skolski sistem) i toboznjim njihovim reformama, ali kao sto pokazuju istorijske cinjenice, ni do kakve stvarne reforme i resenja nece moci da dodje.

[cuvar]

Члану-ици Analiza скидам капу на претходним постовима.Једном речју,СВАКА ЧАСТ на анализи...Сада још само треба направити синтезу,али то може да сачека да се учлани члан-ица са тим ником

[gagiidada]

Српски језик и књижевност

4

4

4

4

Енглески

2

2

4

3

Руски

2

2

2

2

Латински језик

2

2

-

-

Устав и права грађана

-

-

-

1

Социологија

-

-

-

2

Психологија

-

2

-

-

Философија

-

-

2

3

Историја

2

2

2

2

Географија

2

2

2

-

Биологија

2

2

2

2

Математика

4

4

4

4

Физика

2

2

3

2

Хемија

2

2

2

2

Рачунарство и информатика

2

2

2

2

Музичка култура

1

1

-

-

Ликовна култура

1

1

-

-

Физичко васпитање

2

2

2

2

Веронаука

1

1

1

1

Грађанско васпитање

1

1

1

1

предемети

прва

друга

трећа

четврта

Српски језик и књижевност

4

4

5

5

Енглески језик

2

3

5

4

Руски језик

2

2

2

2

Латински језик

2

2

-

-

Устав и права грађана

-

-

-

1

Социологија

-

-

-

3

Психологија

-

2

-

-

Филозофија

-

-

2

3

Историја

2

2

3

3

Географија

2

2

2

-

Биологија

2

2

2

-

Математика

4

3

2

2

Физика

2

2

2

2

Хемија

2

2

-

-

Рачунарство и информатика

2

блок

1

1

Музичка култура

1

1

1

1

Ликовна култура

1

1

1

1

Физичко васпитање

2

2

2

2

Верска настава

1

1

1

1

Грађанско васпитање

1

1

1

1

Ovo je program predmeta gimnazije u Rumi, prva tebela je opšti, a druga društveno-jezički smer.
Program latinskog i ruskog jezika,geografije,psihologije za oba smera isti je sve 4 godine, a u prvoj godini sadržaj nastave je isti za oba smera. Definitivno u društveni smer treba uneti više društvenih predmeta, umesto recimo 4 godine učenja fizike.

[tomas.hokenberi]

Ovo je program predmeta gimnazije u Rumi, prva tebela je opšti, a druga društveno-jezički smer.
Program latinskog i ruskog jezika,geografije,psihologije za oba smera isti je sve 4 godine, a u prvoj godini sadržaj nastave je isti za oba smera. Definitivno u društveni smer treba uneti više društvenih predmeta, umesto recimo 4 godine učenja fizike.

Taj program je isti u celoj Srbiji. Gimnazije su skole koje treba da pruze opste obrazovanje, eventualno sa blagim naglaskom na prirodnim (prirodno-matematicki smer) ili drustvenim naukama (drustveni smer). Ucenje fizike, pored toga sto je to vazan deo opsteg obrazovanja, (i matematike) 4 godine omogucava ucenicima drustvenog smera da nastave studiranje na tehnickim i prirodno-matematickim fakultetima ako do 4 razreda otkriju da ih drustvene nauke zapravo ne zanimaju.

Ako bi drustvene gimnazije imale preveliki naglasak na drustvenim predmetima onda bi se svele na srednje strucne skole i vise ne bi bile gimnazije.

Edited by tomas.hokenberi, 01 September 2009 - 08:59.

[gagiidada]

Kod nas i nemaš školu za jezike sem gimnazije. Možda Karlovačka, opet, gimnazija.

[tomas.hokenberi]

Kod nas i nemaš školu za jezike sem gimnazije. Možda Karlovačka, opet, gimnazija.

Imas dve filoloske gimnazije - jednu u Beogradu i drugu u Sremskim Karlovcima.

http://www.filoloska.edu.rs/

Program filoloske gimnazije se znacajno razlikuje od programa normalnih gimnazija. Ove skole zapravo vise i nisu gimnazije (gimnazije treba da pruze opste obrazovanje) vec pre "srednje strucne skole prevodilackog smera".

[Markov]

Nisam siguran koliko se mogu gimnazije reformisati kad se vidi ko ih pohađa, ili bar kad se pogleda većina učenika gimnazija danas u Srbiji. Stari fazon ministarstva prosvete i medija je da trube o uspesima naših nadarenih i talentovanih učenika na takmičenjima u inostranstvu što je lepo kad se radi na jedan odmeren način, ali naravno to nije slučaj jer se o uspesima tih 1 ili 3% učenika (extra talentovanih) izveštava preko svake mere dok se o ogromnoj većini učenika ne govori: Pogotovo kad imamo u vidu kako se tiho tj prigušeno govorilo o rezultatima na onom PISA testu, i ne samo o tome, ali to je onako najkonkretniji primer selektovanog informisanja. Sad sam malo otišao u off tj u generalnu temu u našem obrazovanju ali to se odnosi i na gimnazije.

Što se tiče toga šta treba menjati u gimnazijama, hmm... Rekao bih da bi trebalo istovremeno sprovesti reformu i osnovnih škola i gimnazija pre svega u nastavi. Manja odeljenja, modernije predavanje, smanjenje obima gradiva, isto to bi trebalo sprovesti i u osnovnim školama uz aktivnije predškolsko pripremanje za osnovnu školu (uporedio sam moje znanje iz matematike kad sam imao 7 god sa jednom devojčicom iz UK koja je 2006 godište, sa 3 god mala razbija za naše pojmove samo zato što joj blejanje i razonoda nisu bile jedine aktivnosti odskora i neće biti do kretanja u osnovnu školu). Elem, da se vratim na gimnazije kod nas: Neke predmete bi trebalo "stesati": Lektira- bi trebalo da bude izborna jer insistiranje na lektiri nema smisla ako dete ne voli da čita tj roditelji mu nisu usadili ljubav prema literaturi- Sa 16 god nastavnik ga sigurno neće naterati da čita, npr ja sam pročitao celu lektiru samo zato što su me mama i deda zaintrigirali R L Stevensonom i J F Cooperom (Naravno tu je bio i Robinzon) kad sam bio 4, 5 razred OŠ, da me tada nisu zainteresovali danas verovatno ne bi imao živaca da čitam ništa osim novina. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti načinu predavanja prirodnih predmeta, tu jako mnogo škripi. Idemo dalje, ovo je više stvar novca ali ne mogu a da ne pomenem: Fizičko vaspitanje. Bio bi red da sve gimnazije imaju sale pristojne veličine po mogućnosti bez faličnog parketa ili sprava za vežbanje.

[vojeBori]

Veoma zanimljiv topic, bravo za strummer -a koji ga je pokrenuo....
Svi mi znamo probleme i nije ih tesko uociti, zato sto se svakodnevno manifestuju. Posto sam ucenik gimnazije probacu da iz svog ugla razmotrim ovu situaciju, potrudicu se da budem objektivan, mada ne zanemarite ako predjem malo tu granicu.

Kazemo profesori su problem, hm? Hajde da vidimo...
PROFESORI u nasim osnovnim i srednjim skolama su osobe sa visom skolom (slucaj u osnovnim skolama) ili fakultetom, sto govori da je njihov stepen obrazovanosti na visokom nivou. Medjutim, problem koji ja uvidjam je da profesori nisu i vaspitaci. Nase skole se nazivaju VASPITNO obrazovnim ustanovama, ali od vaspitanja tesko da mozemo dobiti nesto. Takodje mislim da su profesori (pogotovo starija generacija) izuzetno losi pedagozi i da iako oni poseduju odredjeni nivo znanja, nisu u stanju da ga prenesu na djake.

Medjutim, sta na to kazu profesori??? Oni se uglavnom zale na djake, koje opisuju kao neodgovornu i nevaspitanu grupu adolescenata.
DjACI - Danasnja omladina u Srbiji uzrasta u vreme veoma teske situacije u kojoj se nalazi nasa otadzbina. Pogledajmo npr. profil djaka koji je ove septembra ove godine upisao 1 razred osnovne skole (ima 7 godina). Rodjen je 2002. godine, godine. Dok je kao dete bio umesto crtaca ma koliko se protivio time gledao bi serijale o ubistvu premijera, o martovskom proterivanju Srbia sa Kosova. Nesto kasnije bi gledao razbijanje grada tokom demonstracija povodom porglasenja nezavisnosti juzne srpske pokrajne, pa zatim razbijanje grada zbog hapsenja Radovana Kradzica. Naravno uz sve to idu i protesti od (uglavnom jednogodisnji) od strane malinara i ostalih i pretnje, strajkovi gladju i slicno..... Ukoliko bi zeleo da se bavi sportom, ne bi mogao da ode na utakmicu fudbalsku a da ne prodje cuvena navijacka "ko ne skace taj je ####", a da ne pricamo o dalje huliganstvu koje je kulminiralo smrtnim slucajem.
Da li je ovo dovoljno da bi dete vec od rane mladosti razvilo neke stereotipe???? Mislim da je vise nego dovoljno....
Roditelji prebukirani radom i brigom o poslu, ipak nemaju vremena da svojoj deci posvete paznju i upute ih na prave zivotne vrednosti, ili jednostavnije svoj manjak argumenata nadoknadjuju fizickim putem.
Da li se od ovakvog deteta moze ocekivati da bude dobar odgovoran i vaspitan????

U skolama vlada totalno nezadovoljstvo, djaci su nezadovoljni profesorima koji previse teoretisu a malo prakse ima, profesori su nezadovoljni djacima, ali se veoma cesto javlja i slucaj da su sami profesori nezadovoljni programom rada.
Ne volim generalizacuju problema, tako da ne mozemo reci da je problem u profesorima ili u djacima ili nekom trecem. Po meni problem je u citavom sistemu, tj u ne postojanju jedinstvenog sistema.

[susanrocks]

Imas dve filoloske gimnazije - jednu u Beogradu i drugu u Sremskim Karlovcima.

SF gimnazija postoji i u Kragujevcu i u Jagodini, i verovatno u Nisu itd.

Inace , djacima SF gimnazija se jezici tolko smuce za cetri godine konstantnog ponavljanja deklinacija i konjugacija iz cetri aktuelna i dva mrtva jezika da pedeset odsto ucenika takvih gimnazija ni ne upisu filoloski fakultet.
Sto se tice ove replike da u regularnim gimnazijama matematickog ili drustvenog smera forisraju pogresne predmete.. To je od skole do skole. U nekim gimnazijama se nikakvi predmeti ni ne forsiraju, nadjem se u rebusu kako je moguce da su sva ona deca gimnazijalci i to maturanti, a ne znaju da se snadju u svakodnevnoj komunikaciji, a jos crnje nemaju osnovnu kulturu, kojoj ih ako ne kod kuce a ono u skoli treba da nauce.
Nego, da se ja pitam kao sto se ne pitam, urucila bih crven karton svim profesorima preko 55-e, pa nek svojim unucicima sprovode rezim"ti znas za tri ja za 4 a jedino Bog zna za pet" ako su zeljni i nostalgicni tog govnjavog sistema

Edited by susanrocks, 16 October 2009 - 21:54.