Jump to content


Photo
- - - - -

Šta treba menjati u gimnazijama ?


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
77 replies to this topic

#31 tomkeus

tomkeus
  • Members
  • 681 posts

Posted 18 January 2009 - 01:06

ipak, mislim da se drustvenim naukama ne pridaje dovoljan znacaj kao sto se to cini sa prirodnim


Da li mi živimo u istoj zemlji???

Jesi li ti svesna da u ovoj zemlji na prirodne nauke (sa sve matematikom) ne ode ni 10% studenata (mada mi se čini da je 5% tačnija brojka - nisam skoro gledao rezultate upisa). Situacija je toliko alarmantna da ponestaje nastavno osoblje.

Edited by tomkeus, 18 January 2009 - 01:09.


#32 gimnazijalka

gimnazijalka
  • Members
  • 127 posts

Posted 18 January 2009 - 13:48

Da li mi živimo u istoj zemlji???

Jesi li ti svesna da u ovoj zemlji na prirodne nauke (sa sve matematikom) ne ode ni 10% studenata (mada mi se čini da je 5% tačnija brojka - nisam skoro gledao rezultate upisa). Situacija je toliko alarmantna da ponestaje nastavno osoblje.


ja govorim o nacinu ophodjenja profana i ostalih prema drustvenjacima...ali sad shvatam da izgleda i njih hvata panika da ce ostati bez kolega.... :ph34r:

#33 lens

lens
  • Banned
  • 64 posts

Posted 31 May 2009 - 22:07

Mislim da enormno treba smanjiti gradivo nekih drustvenih predmeta ako i ne izbaciti sa prirodno matematickog smera.

Neka ih daju drustvenjacima pa nek ih oni bubaju .

E da mislim da treba i dodati neki predmet koji ce ljude malo vise uvesti u elektrotehniku, bolje i to nego da se 3 god da se uci istorija, psihologije, logike, sociologije, filozofije, tona knjizevnosti da ti se smuce knjige, Headweyi from Englisha, deutce glupist i "trista" drugih glupih Maksimzovskih predmeta koji su po meni zatupljivanje. :ph34r:

#34 lens

lens
  • Banned
  • 64 posts

Posted 31 May 2009 - 22:15

Ja se nadam da cu uskoro poceti da radim u prosveti. treba smerovima naglasiti one predmete koji su im bitni, a ostale svesti na opstu kulturu pa ce ono sto nauce sigurno da im ostane negde, posto sad ne zanju nista. U skolama kao i na ostalim radnim emstima u Srbiji, maldi profesori dodju puni entuzijazma, vide sta kako ide pa i oni postanu kao i ovi matori. Ne verujem da ce se to kod nas ikad resiti


Tacno tako, da svako uci sta voli.

#35 Marcus Lupus

Marcus Lupus
  • Members
  • 479 posts

Posted 31 May 2009 - 23:57

Ma најбоље да се на природно-математичком смеру избаце сви друштвени предмети. Зашто би будући електротехничар требало да зна кад је био Други светски рат? Мислим, та историја...

#36 lens

lens
  • Banned
  • 64 posts

Posted 01 June 2009 - 21:08

Ma најбоље да се на природно-математичком смеру избаце сви друштвени предмети. Зашто би будући електротехничар требало да зна кад је био Други светски рат? Мислим, та историја...


PA DA, ZATO SLUZI OSNOVNA SKOLA!

I TO ODGOVARA I DRUSTVENJACIMA, STO BI ONI MORALI DA UCE TONU MATEMATIKE, FIZIKE, HEMIJE BIOLOGIJE. :ph34r:

I svi su onda zadovoljni, a to da sam rekao da sve drustvene predmete treba izbaciti nije tacno. Nego bi se ucili kao deo opste kulture, tolko kolko nam trebaju u zivotu, tolko da znam kad je bio II svetski rat. :)

Onda bi skolovanje bilo jednostavnije zanimljivije, posto bi bilo vise usmerenja, kao sto je nekada u gimnaziji postojao smer programeri, citolozi, drustveni, prirodni opsti. Sad ne znam sve tadasnje smerove jer je to generacija mojih roditelja i generacija 60-tih godina. :D

#37 tomas.hokenberi

tomas.hokenberi
  • Members
  • 4,349 posts

Posted 02 June 2009 - 09:08

PA DA, ZATO SLUZI OSNOVNA SKOLA!

I TO ODGOVARA I DRUSTVENJACIMA, STO BI ONI MORALI DA UCE TONU MATEMATIKE, FIZIKE, HEMIJE BIOLOGIJE. :ph34r:

I svi su onda zadovoljni, a to da sam rekao da sve drustvene predmete treba izbaciti nije tacno. Nego bi se ucili kao deo opste kulture, tolko kolko nam trebaju u zivotu, tolko da znam kad je bio II svetski rat. :)

Onda bi skolovanje bilo jednostavnije zanimljivije, posto bi bilo vise usmerenja, kao sto je nekada u gimnaziji postojao smer programeri, citolozi, drustveni, prirodni opsti. Sad ne znam sve tadasnje smerove jer je to generacija mojih roditelja i generacija 60-tih godina. :D


Izvini ali koja je onda uopste svrha upisivanja gimnazije? Gimanzije su imale toliku kolicinu smerova samo u kratkom periodu od 10-ak godina u doba tzv. "Suvareve reforme skolstva". Ako ne zelis opste obrazovanje vec iskljucivo strucno za to postoje cetvorogodisnje strucne skole. Gimnazije su skole opsteobrazovnog tipa i njihova namena je priprema za upis na fakultete. Mnogi gimnazijalci koji zavrse prirodnomatematicki smer kasnije nastavljaju drustvene fakultete i obrnuto "drustvenjaci" upisuju prirodne i tehnicke. Sa 14-15 godina je lako pogresno oceniti svoja svarna interesovanja i sposobnosti. Zato je sasvim normalno da se na drustvenim smerovima uce i prirodne nauke i obrnuto.

Za one koji su posebno talentovani i zainteresovani postoje i specijalizovane skoke tipa matematickih i jezickih gimnazija.

Edited by tomas.hokenberi, 02 June 2009 - 09:15.


#38 lens

lens
  • Banned
  • 64 posts

Posted 02 June 2009 - 21:01

Izvini ali koja je onda uopste svrha upisivanja gimnazije? Gimanzije su imale toliku kolicinu smerova samo u kratkom periodu od 10-ak godina u doba tzv. "Suvareve reforme skolstva". Ako ne zelis opste obrazovanje vec iskljucivo strucno za to postoje cetvorogodisnje strucne skole. Gimnazije su skole opsteobrazovnog tipa i njihova namena je priprema za upis na fakultete. Mnogi gimnazijalci koji zavrse prirodnomatematicki smer kasnije nastavljaju drustvene fakultete i obrnuto "drustvenjaci" upisuju prirodne i tehnicke. Sa 14-15 godina je lako pogresno oceniti svoja svarna interesovanja i sposobnosti. Zato je sasvim normalno da se na drustvenim smerovima uce i prirodne nauke i obrnuto.

Za one koji su posebno talentovani i zainteresovani postoje i specijalizovane skoke tipa matematickih i jezickih gimnazija.


Za to postoji opsti smer, za one koji bas "ne znaju" sta hoce da upisu.

Mada je neko rekao da bi valjalo da se posle godinu dve omoguci izbor ucenicima hoce li da se usmere za dalje skolovanje, bas zato sto je se tesko sa 15 godina odluciti za dalje. :ph34r:

Pravo da ti kazem i ja sam tokom osnovne bas voleo istoriju,geografiju, biologiju te sam u jedno vreme ko klinac hteo da postanem novinar.

#39 tomas.hokenberi

tomas.hokenberi
  • Members
  • 4,349 posts

Posted 03 June 2009 - 18:14

Za to postoji opsti smer, za one koji bas "ne znaju" sta hoce da upisu.

Mada je neko rekao da bi valjalo da se posle godinu dve omoguci izbor ucenicima hoce li da se usmere za dalje skolovanje, bas zato sto je se tesko sa 15 godina odluciti za dalje. :ph34r:

Pravo da ti kazem i ja sam tokom osnovne bas voleo istoriju,geografiju, biologiju te sam u jedno vreme ko klinac hteo da postanem novinar.

Grdno gresis sto potcenujes znacaj opsteg obrazovanja. Ako ucis samo ono sto (mislis) da te zanima rizikujes da postanes ono sto se naziva "fah idiot". Osnovna skola nije dovoljna za sticanje kompletnog opsteg obrazovanja. Gradivo koje se stice u osnovnoj skoli je prilagodjeno (nedovoljnom) uzrastu i zrelosti ucenika. Cak i ako je gradivo ozbiljno - djaci jos uvek nisu.

Ja nisam zavrsio gimnaziju - zavrsio sam srednju elektrotehnicku skolu (posle koje sam diplomirao i magistrirao na ETF-u). To je bilo u doba "reforme" Stipe Suvara kada su prva dva razreda predstavljala tzv. "zajednicke osnove" srednjeg obrazovanja (prakticno dva razreda "opste gimnazije") a preostali razredi su bili "strucni". Klasicne gimnazije nisu postojale. Ne mislim da mi je opsti deo obrazovanja u prve dve godine (kao i predmeti poput sociologije i filozofije u 3 i 4 razredu), bio suvisan - naprotiv mislim da su mi neke oblasti, pomalo, nedostajale u opstem obrazovanju.

#40 HmmH

HmmH
  • Members
  • 17 posts

Posted 03 June 2009 - 23:27

mnogi od vas svasta lepo pricaju o nastavnicima...i ja kao treba da pocnem da radim kao neki nastavnik i evo gde je moj problem. mlada sam, pocetnik, a entuzijazma nigde, zbog predhodnih iskustava prikupljenim u drzavnim vrticima, a i:

ubile ga pripreme. 5 priprema svakog dana i to detaljnih - ciljevi, zadaci, metode, sredstva, bla bla.. pa cemu to i cemu sluze oni profesori i njihovi asistenti na uciteljskim fakultetima ili silni zaposleni strucnjaci u ministarstvu prosvete, ako ne mogu da se izbore za obicnu standardizaciju obrazovanja, pa da se lepo nastavnici posvete onome sto je zaista cilj njihovog postojanja, a to je kreativan rad sa ucenicama, i da se manu papirologije. da da, kako da ne, ja cu bolje odraditi onih 45 minuta casa, ako pre toga treba da posvetim 2 sata SVOG vremena, da bih napisala kakvu takvu pripremu (naravno o diferencijaciji nastave necu pricati, za to bi mi trebalo mnogo vise ).

dobro, evo uradila sam kakve takve pripreme. sada dolazim na cas i pet minuta RUKOM upisujem sadrzaj casa u dnevnik, upisujem prisutne isl. ostaje mi 40 minuta, a 35 dok se ne ubedim sa decom da treba nesto uraditi na tom casu. za tih 35 minuta treba 5 minuta posvetiti motivaciji i pet minuta zavrsnom delu casa, dakle za obradu ostaje 25 minuta. izvinite sta moze da se obradi za 25 minuta i koliko kvalitetno?

dalje, ispisivanje knjizica (u mom slucaju opisne ocene RUKOM) i svedocanstava za 25 ucenika. jao, place mi se!!

naravno, onda ce mi jos i inkludovati dete sa posebnim potrebama sa kojim ja ne znam da radim jer me jedan semestar metodike specijalnog pedagoskog rada nije osposobio za rad sa decom sa posebnim potrebama, a gospoda iz pepsi sluzbe ce na moje obracanje za pomoc samo slegnuti ramenima, jer ne daj boze da jos moraju neke izvestaje da pisu, a na njihovim maticnim fakultetima, ukljucujuci i defektoloski me nece primiti, jer boze moj, ne posedujem dovoljna znanja iz tih oblasti (PA DA IH POSEDUJEM NE BIH NI POKUSAVALA DA UPISEM MASTER NA VASIM FAKULTETIMA)

na sve to inkludovace i bar jednog roma koji ne govori srpski jezik (romska zajednica se nije izborila da se za obrazovanje njihove populacije obezbedi nastavni kadar koji govori taj jezik, a u vrticima rome svrstavanju u homogene grupe za koje je zaduzen vaspitac koji govori, pogadjate, srpski)

i tako ja proovodim vreme radeci administrativne poslove umesto kvalitetno se pripremajuci za nastavu, pokusavajuci da inkludujem inkludovane, ministri "reformisu" sistem, profesori na fakultetima kao srtucnu literaturu uvaljuju knjige napisane pre 50 godina, asistenti donose bureke i citaju i ocenjuju pismene zadatke studenata, vi se na forumu pitate sta je problem, ono malo svesnih roditelja cupa kosu od muke i tako, nista novo medju sljivama, medju ljudima na njivama.

p.s.
ovu temu nisam procitala do kraja, odgovaram iz svog ugla na postove sa pocetka iste u kojima se ceo problem naseg skolstvva svaljuje na pleca nezainteresovanih nastavnika.

Edited by HmmH, 03 June 2009 - 23:41.


#41 lens

lens
  • Banned
  • 64 posts

Posted 05 June 2009 - 22:56

Grdno gresis sto potcenujes znacaj opsteg obrazovanja. Ako ucis samo ono sto (mislis) da te zanima rizikujes da postanes ono sto se naziva "fah idiot". Osnovna skola nije dovoljna za sticanje kompletnog opsteg obrazovanja. Gradivo koje se stice u osnovnoj skoli je prilagodjeno (nedovoljnom) uzrastu i zrelosti ucenika. Cak i ako je gradivo ozbiljno - djaci jos uvek nisu.

Ja nisam zavrsio gimnaziju - zavrsio sam srednju elektrotehnicku skolu (posle koje sam diplomirao i magistrirao na ETF-u). To je bilo u doba "reforme" Stipe Suvara kada su prva dva razreda predstavljala tzv. "zajednicke osnove" srednjeg obrazovanja (prakticno dva razreda "opste gimnazije") a preostali razredi su bili "strucni". Klasicne gimnazije nisu postojale. Ne mislim da mi je opsti deo obrazovanja u prve dve godine (kao i predmeti poput sociologije i filozofije u 3 i 4 razredu), bio suvisan - naprotiv mislim da su mi neke oblasti, pomalo, nedostajale u opstem obrazovanju.



Onda blago tebi, nije filozofija ista u gimnaziji i el. tehnickoj. :D
Mada to zavisi i od nastavnika posto svaki nastavnik u gimnaziji ,nema veze kog predmeta, digne nosinu i kaze da smo mi visi sloj i da treba vise da ucimo od drugih, (tj oni treba da nas vise gnjave).

Mada te na neki nacin razumem, posto i ja da kazem se osecam kao da nemam dovoljno znanja o elektrotehnici posto sam zavrsio gimnaziju, a sad upisao ETF. :)

Profe treba malo vise da cas ucine zanimlivim, da zainteresuju ucenike, a ne da nas smore predavanjima koja oni ucine ko da traju 5 a ne 1 cas. :ph34r:

#42 tomas.hokenberi

tomas.hokenberi
  • Members
  • 4,349 posts

Posted 06 June 2009 - 08:46

Onda blago tebi, nije filozofija ista u gimnaziji i el. tehnickoj. :D

Procitaj ponovo moju poruku - ja sam srednju skolu zavrsio 1990. po tadasnjem "reformisanom programu srednjih skola" - tada gimnazije nisu postojale u sadasnjoj formi. Umesto prirodno-matematickog smera postojala su "zanimanja" tipa "matematicko-tehnicki saradnik", "tehnicar za nuklearnu fiziku" itd. Filozofija je bila ista u "gimnazijama" i strucnim skolama.

Mada to zavisi i od nastavnika posto svaki nastavnik u gimnaziji ,nema veze kog predmeta, digne nosinu i kaze da smo mi visi sloj i da treba vise da ucimo od drugih, (tj oni treba da nas vise gnjave).

Mada te na neki nacin razumem, posto i ja da kazem se osecam kao da nemam dovoljno znanja o elektrotehnici posto sam zavrsio gimnaziju, a sad upisao ETF. :)

Zasto onda nisi upisao elektrotehnicku skolu? ETF si mogao da upises i posle elektrotehnicke skole.

Profe treba malo vise da cas ucine zanimlivim, da zainteresuju ucenike, a ne da nas smore predavanjima koja oni ucine ko da traju 5 a ne 1 cas. :ph34r:

To sto neki profesori nisu dovoljno motivisani ili sposobni da predavanja ucine zanimljivim ne znaci da treba ukinuti opsteobrazovne predmete.

#43 Strummer

Strummer
  • Members
  • 22 posts

Posted 07 June 2009 - 06:42

@tomas.hokenberi Ono u čemu se mogu složiti sa tobom je da gimnazija pruža opšte obrazovanje i da je potrebno da postoje i prirodni i društveni predmeti na svim smerovima, ali mislim da je na prirodnom smeru mnogo više zastupljeno društvenih predmeta, dok je na društvenom manje zastupljeno prirodnih predmeta. Ne razumem zbog čega na prirodnom smeru postoji isti godišnji broj časova sociologije, hemije, filozofije i informatike.
Za studije bilo kog tehničkog fakulteta najvažnija je matematika, a u Tesli ili nekoj sličnoj školi u BG-u stečeno znanje matematike je sigurno manje nego u bilo kojoj gimnaziji.
Ono što je slaba strana gimnazije je nedostatak prakse (mada nisam siguran koliko su u tom smislu osposobljeni i oni koji završe srednju tehničku).


#44 tomas.hokenberi

tomas.hokenberi
  • Members
  • 4,349 posts

Posted 07 June 2009 - 08:42

@tomas.hokenberi Ono u čemu se mogu složiti sa tobom je da gimnazija pruža opšte obrazovanje i da je potrebno da postoje i prirodni i društveni predmeti na svim smerovima, ali mislim da je na prirodnom smeru mnogo više zastupljeno društvenih predmeta, dok je na društvenom manje zastupljeno prirodnih predmeta. Ne razumem zbog čega na prirodnom smeru postoji isti godišnji broj časova sociologije, hemije, filozofije i informatike.
Za studije bilo kog tehničkog fakulteta najvažnija je matematika, a u Tesli ili nekoj sličnoj školi u BG-u stečeno znanje matematike je sigurno manje nego u bilo kojoj gimnaziji.
Ono što je slaba strana gimnazije je nedostatak prakse (mada nisam siguran koliko su u tom smislu osposobljeni i oni koji završe srednju tehničku).


Program matematike u srednjim (elektro)tehnickim skolama je prakticno identican sa programom matematike u opstoj gimnaziji (4 casa nedeljno u sva 4 razreda). To znaci da se u Tesli uci znatno vise matematike nego u na drustvenim smerovima gimnazije, a najmanje isto kao u opstoj gimnaziji (koja se po fondu casova matematike razlikuje samo u 2 i 3 razredu od prirodnomatematickog smera). Sto se tice prakse - moje je iskustvo da sam npr. u srednjoj skoli sve vezano za elektricna merenja naucio mnogo bolje nego na fakultetu.

Sto se tice programa sociologije/filozofije vs. hemija/informatika - ne zaboravi da se na prirodnomatematickom smeru hemija uci sva 4 razreda (kao i informatika) a sociologija i filozofija se uce samo u 3 odnosno 4-tom razredu. Tesko da je to isti godisnji broj casova.

Inace sto se tice studija na tehnickim fakultetima - matematika je od izuzetnog znacaja. Medjutim ne treba zaboraviti da "inzenjerstvo" i matematika nisu iste discipline. Inzenjeri koji struci pristupaju iskljucivo kao "matematicari" su obicno losi inzenjeri.

Edited by tomas.hokenberi, 07 June 2009 - 11:52.


#45 lens

lens
  • Banned
  • 64 posts

Posted 07 June 2009 - 22:00

Procitaj ponovo moju poruku - ja sam srednju skolu zavrsio 1990. po tadasnjem "reformisanom programu srednjih skola" - tada gimnazije nisu postojale u sadasnjoj formi. Umesto prirodno-matematickog smera postojala su "zanimanja" tipa "matematicko-tehnicki saradnik", "tehnicar za nuklearnu fiziku" itd. Filozofija je bila ista u "gimnazijama" i strucnim skolama.


Zasto onda nisi upisao elektrotehnicku skolu? ETF si mogao da upises i posle elektrotehnicke skole.


To sto neki profesori nisu dovoljno motivisani ili sposobni da predavanja ucine zanimljivim ne znaci da treba ukinuti opsteobrazovne predmete.


1. Za takvu podelu smerova nisam znao posto sam ja tad 90-tih bio jos malo dete.

2. Pa zato sto sam u osnovnoj hteo da postanem llekar, tj posle gimnazije da odem na medicinski fak.