77 replies to this topic

[Strummer]

Zamolio bih da napišete svoje mišljenje o nastavnom programu gimnazija u Srbiji, uvođenju praktične nastave, profilisanju smerova i drugim temama vezanim za obrazovanje ovog tipa.
Lično mislim da je program trom i neefikasan. Zašto učenik nebi mogao da promeni svoje usmerenje tokom četorogodišnjeg školovanja ? To bi podrazumevalo reorganizovanje sadašnjeg načina izučavanja predmeta, nešto kao uvođenje kurseva. Ovo je interesantno tim pre jer je nauka postala multidisciplinarna.
Usmereno obrazovanje je predviđalo praksu za gimnazijalce , ali je to bilo forme radi. Smatram da bi pod obavezno trebalo vratiti praksu tako da se ne ponove greške Šuvarove škole.
Pitam se kako neko očekuje da profesor bude entuzijasta ako svakoga dana gleda svog kolegu koji zabušava, a na kraju i jedan i drugi dobiju jednaku platu. To me podseća na "socijalističko samoupravljanje". Na koji način onda izvršiti nagrađivanje profesora ? Nemojte samo da mi kažete da će direktor škole znati da nagradi trud

[Marcus Lupus]

Trebalo bi možda započetak malo preurediti smerove. Društvenjacima bi verovatno bilo primerenije učenje npr. etnologije, nego arcsinusa i površine zarubljene kupe.

[Blue Lady]

Pa ono sto je nama bio problem kad smo isli u gimnaziju je previse obracanje paznje na sekundarne predmete. Recimo ja sam bila drustveni smer a najvise sam ucila matematiku i fiziku. Ti profesori su bili i previse zahtevni. I tako su jezici bili zapostavljeni a niko od nas nije otisao na prirodnjacke fakultete. Nije to problem nastavnog plana samo vec i profesora. Njima je najbitniji njihov predmet i postavljaju nerealna ocekivanja. Ako je dete zainteresovano za jezike zar mora da ima keca iz matematike?! Mislim da cak i kad bi se nastavni plan promenio uvek bi se pojavljivao ovakav problem, jer kako bi se cenzurisali karakter i zanesenost profesora?!

[Flower]

Ja se nadam da cu uskoro poceti da radim u prosveti. treba smerovima naglasiti one predmete koji su im bitni, a ostale svesti na opstu kulturu pa ce ono sto nauce sigurno da im ostane negde, posto sad ne zanju nista. U skolama kao i na ostalim radnim emstima u Srbiji, maldi profesori dodju puni entuzijazma, vide sta kako ide pa i oni postanu kao i ovi matori. Ne verujem da ce se to kod nas ikad resiti

[seca]

Pa da,zasto ne bi mogao krenuti za zubnog tehnicara pa posto mu se ne svidja malo za daktilografa ... Ma daj,za ne odlucne tu je gimnazija pa kad im odje iz d... u glavu , nek se odluce .
A problem je sto se uci od kulina Bana ,znaci sve opsirno a ne sustina . Sto se prakse tice,tu uglavnom nema uslova ........

[Analiza]

Najmanji problem naseg skolovanja jeste gradivo. Stalno se, kao i u drustvu radi na nekim reformama skolstva i nikako da dodju rezultati. Zato sto imamo mnogo veci problem, a to je nezdrava motivisanost za ucenje, i za sam zivot. Problem je dakle u opstenarodnoj neprosvecenosti. Jos je Svetozar Markovic pisao o tome kako su u njegovo vreme (I Beogradska) ucenici ucili sve kao od bede, samo da otaljaju, jer im je glavni cilj bio da se izvuku od posla i da zadovolje sast i sujetu u drustvu. Kada profesori vide takav duh nezainteresovanosti, i oni onda rade samo da otaljaju. Imamo nekvalifikovane kadrove i ljude koji posle rade svoj posao samo da otaljaju, i sve u drustvu se prevara u veliko pozoriste.

"A kakva su osnovna znanja izneli iz gimnazije bez kojih je nemoguce izucavati struku? Nikakva! - Nisu umeli misliti. ... Prva pojava koja svakom Beogradjaninu pada u oci je ta da djaci iz Velike skole u grdnoj mnozini od jutra do veceri sede po kafanama. ... Ja samo hocu da potvrdim to da djake u Velikoj skoli ne interesira nauka. A to nije inace ni moglo biti kad se samo pomisli na njihovo vaspitanje u gimnazijama. Ucio je svako zato sto je znao da ga po svrsetku skole ceka sluzba. Niko tada nije ni mislio da se on uci da bude obrazovan covek, da on, po tom, moze biti postenim gradjaninom ma u kakvoj radnji. Zato slabo se ko starao da zaista izucava svoju struku. Ja znam cele razrede u pravnoj struci; djaci su svrsili skolu i dobili sluzbu, a nijedan od njih nije procitao ni jednog pisca iz svoje struke osim onog - po kome se je citalo. ... Tako se vaspitavala jedna polovina srpske omladine za birokrate, a druga za lole i skitnice." (Svetozar Markovic, Pevanje i misljenje, 63-64)

Edited by Analiza, 06 April 2008 - 08:36.

[Marcus Lupus]

Ali imamo i glup sistem. Broj obavezujućih predmeta treba svesti na minimum, a ostale neka biraju sami učenici. Kada bi profesor likovnog radio sa pet zainteresovanih učenika, oni bi nešto naučili. Ovako urade malo toga, jerprofesor mora da se bakće sa preostalih 25 koje to ni najmanje na zanima. Na kraju si imao predmet četiri godine, a rezultat? Gde si bio - nigde, šta si uradio - ništa.
Sam način nastave bi trebalo da se promeni, čitav sistem. profesor stranog jezika radi sa 30 učenika dva časa nedeljno. Šta tu može da se uradi? Šta će tu učenik naučiti osim da mehanički pretvara aktiv u pasiv?

Itd, ne mogu više da se nerviram...

[BeatrisDal]

kadar, kadar treba menjati. strasno je ko sve danas odlazi u profesore, imam utisak da su to oni koji nisu uspeli da postignu nista drugo
kad se setim svojih profesoa iz gimnazije- gomila ih uopste nije vladala predmetom koji su trebali da nam drze, a jos gomila su bili ocajni pedagozi koji uopste nisu mogli da se izbore s nama...

ne nzam kako ovo zvuci, ali imam utisak (samo utisak, i nista drugo) da je stanje mnogo bolje u privatnim gimnazijama, gde se za skolovanje placaju debeli novci, ali je bar profesorski kadar odlican- strpljivi, kompetentni, ljubazni i vole svoj posao-bar su takvi bili oni sa kojima sam imala prilike da imam posla, a bogami daleko od toga da su bili zadovoljni svojim uslovima rada

Pitam se kako neko očekuje da profesor bude entuzijasta ako svakoga dana gleda svog kolegu koji zabušava, a na kraju i jedan i drugi dobiju jednaku platu. To me podseća na "socijalističko samoupravljanje". Na koji način onda izvršiti nagrađivanje profesora ? Nemojte samo da mi kažete da će direktor škole znati da nagradi trud]

pa to mi se nekako kosi sa idejom entuzijazma, barem onog pocetnickog; jeste sve to idealisticno, ali postoji i neka ljubav prema svom pozivu, prema deci/ omladini, nekakvo zadovoljstvo samim radom...nije sve u finansijskoj komponenti, niti u tome da su drugi profesori merilo, sto naravno ne znaci da kvalitetan rad ne treba biti adekvatno placen
hocu da kazem da kvalitet necijeg rada ne zavisi samo od cinilaca spolja nego i od licnih sposobnosti i kvaliteta samog profesora

[DEJO.28]

Ali imamo i glup sistem. Broj obavezujućih predmeta treba svesti na minimum, a ostale neka biraju sami učenici. Kada bi profesor likovnog radio sa pet zainteresovanih učenika, oni bi nešto naučili. Ovako urade malo toga, jerprofesor mora da se bakće sa preostalih 25 koje to ni najmanje na zanima. Na kraju si imao predmet četiri godine, a rezultat? Gde si bio - nigde, šta si uradio - ništa.
Sam način nastave bi trebalo da se promeni, čitav sistem. profesor stranog jezika radi sa 30 učenika dva časa nedeljno. Šta tu može da se uradi? Šta će tu učenik naučiti osim da mehanički pretvara aktiv u pasiv?

Itd, ne mogu više da se nerviram...

Potpuno se slažem sa tobom i sa ovim i sa prethodnim tvojim postom!

Svako insistira na svom predmetu, traži se i što treba i što ne treba... a onda se izgubi suština i više nije ni bitno, jer ono što si želeo nisi postigao!

Zato se treba što pre odlučiti, ako si društveni smer, baci se na jezike, ostalo samo otaljavaj kako stigneš... dobro bi bilo ovako raditi, ali i ostali predmeti ulaze u prosek, pa će ti možda bod zafaliti za upis na neki faks o kome razmipljap duže vreme!

Treba mnogo da se radi na reformi... mada lično mislim da svaki profesor insistira na svom predmetu i da npr. profesori matematike (jer ste ih pominjali gore) tako leče svoje komplekse koje su možda stekli tokom svog boravka u gimnaziji, od strane njima sličnih!

[Prison Break Fan]

Ja cu sad da krenem u gimnaziju i ne mogu da pričam ništa o njenom programu jer ne znam.Ali mene nervira što uopšte ne treba puno bodova za gimnaziju i može da je upiše ko god hoće.Msm da tako ne treba da se radi.

[Marcus Lupus]

Može, pa zato na polugodištu bude i po 20 nedovoljnih učenika. Većina gimnazijalaca je promašila ustanovu, što se pre pomiriš s tim biće ti lakše.

[buva]

Ja cu sad da krenem u gimnaziju i ne mogu da pričam ništa o njenom programu jer ne znam.Ali mene nervira što uopšte ne treba puno bodova za gimnaziju i može da je upiše ko god hoće.Msm da tako ne treba da se radi.

Upiši Matematičku! Em ne može svaka šuša da se upiše, em ne možeš da prepisuješ na prijemnom, a ako se upišeš četiri godine te drže kao malo vode na dlanu

[asrib56]

Ja sam zavrsio srednju elektrotehnocku skolu, i tek u 4 cetvrtoj godini sad sam otizao na praksu saznao sam da sve sto sam naucio za 4 godine nema veze sa praksom, tako da prevo trebaju srednje strucne skole da organizuju vise prakse.

Edited by DJ_Vasa, 28 June 2008 - 23:21.

[Super Mario]

- povezati gradivo sa realnim zivotom ( fizika, hemija, biologija)
- logiku i psihologiju uvesti i u prvom i u drugom razredu (zamislite , nase skolstvo tek posle 9 godina ucenja, objasnjava kako se "najbolje uce lekcije")
- u trecoj i cetvrtoj godini uvesti izborne predmete
- ukinuti ucenje "pesmica" napamet
-uvesti predmet filmska umetnost
- gradjansko vaspitanje obavezno,
-umesto izucavanja jedne vere, uvesti socijologiju religije.
-Izmasakrirati lekcije iz istorije, dodati detljanije objasnjen 20 vek u svetu.
-ukinuti maturski iz srpskog i matem/stranog jezika u cetvrtoj godini.
-u cetvrtoj godini prepoloviti broj predmeta u cilju pripreme za prijemni za fakultet.

Reformisati narocito program za Biologiju - umesto posebnih izucavanja nervnog sistema valjkastih crva, dupljara, pljosnato-prugastih crva napraviti komparativno pracenje u jednoj lekciji. Zabraniti profesorima da ucenike teraju da bubaju po tri latinska naziva za npr. krila muve.

Program informatike treba temeljno preurediti, izbaciti Corel i MS Akses. Staviti akcenat na upotrebu interneta (mejl, jutjub, gugl earth) u cilju obrazovanja.

Ovo pricam kao bivsi ucenik seste gimnazije (prirodni smer) 2002.god

Mozda se nesto i promenilo od tada. Ali sumnjam.

I kao sto neko rece gore, plan i program je samo deo problema. Potrebno je dobro proraditi sa profesorima.

Edited by Super Mario, 20 August 2008 - 20:09.

[Ljisha]

Pa ono sto je nama bio problem kad smo isli u gimnaziju je previse obracanje paznje na sekundarne predmete. Recimo ja sam bila drustveni smer a najvise sam ucila matematiku i fiziku. Ti profesori su bili i previse zahtevni. I tako su jezici bili zapostavljeni a niko od nas nije otisao na prirodnjacke fakultete. Nije to problem nastavnog plana samo vec i profesora. Njima je najbitniji njihov predmet i postavljaju nerealna ocekivanja. Ako je dete zainteresovano za jezike zar mora da ima keca iz matematike?! Mislim da cak i kad bi se nastavni plan promenio uvek bi se pojavljivao ovakav problem, jer kako bi se cenzurisali karakter i zanesenost profesora?!

Ja sam isla na prirodni smer i ja sam muku mucila sa nemackim. Bila sam odlicna sa dvojkom iz nemackog i svaki Boziji put sam pre kontrolnog molila Boga da dobijem dva minus. Strasno. To je bila najstrozija profesorica nemackog u skoli koja je predavala i drustvenom smeru a ja sam cini mi se izgubila pola zivota uceci taj nemacki.

Slazem se da to rade mnogi profesori, i drustvenjacima i prirodnjacima. Po meni je tu glavni problem. Mozda i nije neophodno uvoditi izborne predmete jer zato postoje prirodni i drustveni smerovi, nego samo decu vise uciti prirodnim predmetime ako su na prirodnjackom smeru i obratno.

Slazem se da treba recimo uvesti predmete kao sto je filmska umetnost i sociologija religije i td. To bi bilo zanimljivo ali upravo takvi predmeti koji nisu do sad bili obavezni da budu eventualno izborni. Dok na prirodnom mogu staviti predmete kao sto su geometrija (generalno neke uze oblasti matematike i fizike), pa bi mozda iz biologije mogli posebno raditi ekologiju, ili recimo ici na posmatranje ptica ili tako neke zanimljivije stvari. To bi mogli biti izborni predmeti, ali je sustina ostaviti dete da uci prirodne predmete ukoliko je taj smer upisalo i isto tako ostaviti dete da uci drustvene predmete i da pritom moze da se koncentrise na jezike ili mozda umetnost, istoriju i td.

Profesori su strasno lenji danas. Radila sam u skoli i nije mi se svidelo sta sam videla. Kasne na casove, pa pola casa smiruju pa ostatak pricaju viceve i otaljavaju gradivo, kazu deci zavrsite kod kuce. Pa onda isto tako otaljaju i deca.

Sve se to vrti u krug, tako da se slazem sa misljenjem da su privatne gimnazije mozda trenutno bolje resenje ili cak mozda nesto sto ne postoji kod nas, home schooling.