Jump to content


Photo
- - - - -

Gljive


  • Please log in to reply
65 replies to this topic

#46 meraklija

meraklija
  • Members
  • 227 posts

Posted 06 March 2008 - 21:35

Problem sa kojim su se francuzi suocilli,kada su u pitanju tartufi,polako zahvata i nas.Ali ne sa tartufima,vec sa gljivama koje se besomucno beru radi otkupa,vrganji i lisicare.Pri tom unistavaju sve one gljive na koje usput naidju,a ne mogu na njima da zarade.To sam svojim ocima video.Sume su sve praznije,a znam za terene na kojima ih gotovo nema vise.
Sirotinja raja u nameri da zaradi neki dinar,a ne razmisljajuci o posledicama,urnise nase sume.Vrnechanin je pisao o svojim iskustvima,kako ih (lisicare) "beru" grabuljama i kako se je zgrazio nad tim.
Posto su italijani zabranili unistavanje svojih suma,njihovi preradjivaci gljiva su se okrenuli gladnim istocnim narodima,ponudili neku sitnu paru (za onog ko je gladan i to je nesto) i krenuli sa otkupom gljiva u Srbiji,Ukrajini...
Meni se jedan rodjak hvalio kako svakoga dana (u sezoni) ubere od 10-20kg lisicara,naravno za otkup.Na to ga upitah,sta ce sledece godine naci tamo?
O vrganjima i da ne pricam,u niskom regionu su toliko retki,da im se iskreno obradujemo,kad god ih nadjemo.
Imao sam raspravu sa jednim mojim prijateljem,koji se bavi otkupom gljiva i tom prilikom mu rekoh da je to sto radi terorizam za prirodu i srpske sume.I da ako zeli da se bavi gljivama,on i svi drugi,treba da ih proizvodi a ne da unistava sume i ovo nase blago.
U potpunosti razumem one koji dizu glas za ocuvanje Stare planine i sprecavanje pomame za novcem,pritom se ne obaziruci sto ce veliki deo prirodnog bogatstva biti unisten.
  • 0

#47 vmechanin

vmechanin
  • Members
  • 152 posts

Posted 06 March 2008 - 22:59

Problem sa kojim su se francuzi suocilli,kada su u pitanju tartufi,polako zahvata i nas.Ali ne sa tartufima,vec sa gljivama koje se besomucno beru radi otkupa,vrganji i lisicare.Pri tom unistavaju sve one gljive na koje usput naidju,a ne mogu na njima da zarade.To sam svojim ocima video.Sume su sve praznije,a znam za terene na kojima ih gotovo nema vise.
Sirotinja raja u nameri da zaradi neki dinar,a ne razmisljajuci o posledicama,urnise nase sume.Vrnechanin je pisao o svojim iskustvima,kako ih (lisicare) "beru" grabuljama i kako se je zgrazio nad tim.
Posto su italijani zabranili unistavanje svojih suma,njihovi preradjivaci gljiva su se okrenuli gladnim istocnim narodima,ponudili neku sitnu paru (za onog ko je gladan i to je nesto) i krenuli sa otkupom gljiva u Srbiji,Ukrajini...
Meni se jedan rodjak hvalio kako svakoga dana (u sezoni) ubere od 10-20kg lisicara,naravno za otkup.Na to ga upitah,sta ce sledece godine naci tamo?
O vrganjima i da ne pricam,u niskom regionu su toliko retki,da im se iskreno obradujemo,kad god ih nadjemo.
Imao sam raspravu sa jednim mojim prijateljem,koji se bavi otkupom gljiva i tom prilikom mu rekoh da je to sto radi terorizam za prirodu i srpske sume.I da ako zeli da se bavi gljivama,on i svi drugi,treba da ih proizvodi a ne da unistava sume i ovo nase blago.
U potpunosti razumem one koji dizu glas za ocuvanje Stare planine i sprecavanje pomame za novcem,pritom se ne obaziruci sto ce veliki deo prirodnog bogatstva biti unisten.


Potpisujem sve sto si napisao.
Na Kopaniku, mojim ocima vidjeno gajbe i gajbe vrganja(preko puta pijace i u vidnom polju Uprave Nacionalnog parka, bilo je usput parkiranih kombija, plus divljaci koji se "sporazumevaju" sa nakupcima tako sto po sumskim putevima postavljaju ukrstene bele stapova, gde treba da se nadju) , sesir ne veci u precniku od 5cm, to je tkzv. extra-klasa otkupljivao se za 5 evra po kg....sleperi su odlazili puni gajbi, sta to znaci za vrganje kao vrstu ne treba ni da pricam, to je unistenje za duzi vremenski period ako uopste micelijum uspe da se obnovi. Sledece godine, ponovo isto mesto vrganja nije bilo ni za lek.
Ili se nalazio u takvim zabitima, poneki, ponegde, verovatno gde "gljivari" nisu uspeli da stignu u berbu.
Jos gore, sve sto nije bas taj vrganj koji otkupljivaci traze ili lisicarka se besomucno gazi, isutira, unisti, a misljenje tih idiota s kojima se sretah po Kopu bilo je da to rade zato da ne niknu sledece godine i ne zauzimaju mesto "plemenitim" gljivama.... :huh: U izgazenim gljivama prepoznah i neke delikatesne, retke vrganje ali "gljivari" nisu znali ni sta je to! :)
Iste scene vidjene svuda, Goc, Golija, Divcibare i redom da ne nabrajam. Iako je vrganj kao vrsta zasticen i nikakav problem nije da se dodje u otkupnu stanicu i proveri sta tu ima i koliko, to niko ne radi jer to nikoga ne zanima. ;)

Primetno iz godine u godinu gljiva uopste je sve manje, neophodne su u lancu funkcionisanja prirode.... :rolleyes:

Obrijane cesljevima citave padine borovnica...vadjenje korena lincure (obe zasticene vrste)itd..itd...da places od muke, nikoga nije briga, bar ne one ljude iz institucija ili one koji gazduju na odredjenim lokacijama koji su placeni za taj posao, i po Zakonu i raznim Uredbama duzni da se staraju o tim prostorima i navedene pojave koje unistavaju prirodni ambijent i to u Rezervatima sa prvim stepenom zastite.....sprece. Mrzi ih da izadju iz offica i prosetaju sumom i to dzipom. :D

O Staroj planini : to je uzas sta su dosad uradili i sta jos planiraju da urade...ima tema o tome. U svemu, najgore ce da prodje i to malo stanovnistva koje jos uvek zivi tamo a svi cemo da izgubimo prirodni dragulj.

P.S. srecom pa je pronalazenje tartufa za vecinu jos nepoznanica, a ono malo ljudi koji ima obucene pse za trazenje brizljivo cuva svoja "tajna" mesta. Poznajem par njih i vrlo se brizno odnose prema "svom blagu".
Licno me tartufi ne interesuju mnogo jer ne volim budak i kopanje po sumi. Po sastavu, starosti i izgledu sume moze se zakljuciti da li tu ima tartufa ili nema. Ima dosta dobrih i izglednih lokacija u sirem arealu Beograda.
  • 0

#48 vmechanin

vmechanin
  • Members
  • 152 posts

Posted 07 March 2008 - 00:00

Evo jednog pitanja za one koji imali priliku da probaju (i cesto jedu) razne vrste gljiva. Naime, koliko od gljiva zapravo ima medjusobno razlicite ukuse? Mislim postoji velik broj jestivih gljiva, ali pretpostavljam da ipak vecina od tih gljiva ima medjusobno veoma slican ili potpuno isti ukus. Na primer vmechanin je postovao slike onih velikih sampinjona, ali ti veliki sampinjoni verovatno imaju identican ukus kao ovi obicni sampinjoni, mozda cak kao ovi kupovni? Mozete li razlikovati npr ukus martovke od ukusa neke druge gljive.. itd.


Drugo pitanje koje imam za iskusne gljivare na ovom topic-u je ovo. Jednom sam na Adi naisao na pecurku koja je licila na agaricus campestris. Medjutim, ova gljiva je imala jak, neobican miris. U prirucnicima za agaricus campestris nigde ne pise da ima specifican miris. Doduse, primerak gljive na koji sam ja naisao je bio stariji. Sta je moglo biti u pitanju?

Inace, evo jednog agaricus campestris-a, ne znam kako se zove kod nas..



Ukusi raznih sampinjona iz prirode su vrlo razliciti, intenzivniji ukoliko su na dobrim podlogama. I ako mozes da mi verujes na rec, ukus vestacki gajenog sampinjona nema blage veze prirodnim, meni cak i smrdi, neukusan je i gnjecav.
Blagve, sasvim drugaciji ukus, Suncanica ( Macrolepiota procera) simfonija od ukusa, posebno one koje rastu u drustvu velikih sampinjona na ocednim, humusnim terenima sa bogatim travnim zajednicama, vrganji opet prica za sebe.
Lisicarke npr. mirisu na kajsiju. I mogu da razlikujem svaku koju probam mozda pomesam neku iz brojne porodice panjevcica jer su zaista slicne ili ako se sve to zbondza u uprzi do besvesti sto vecina ljudi radi onda je to besmisleno. Onaj ko voli gljive ne postupa sa njima tako.
Veliki problem je u tome sto ljudi uglavnom ne znaju da pravilno ociste i pripreme gljive i dobiju neku bezoblicnu mekanu masu koja je od predugog dinstanja pogubila sve svoje, isparilo je i ne lici vise ni na sta.

Za Agaricus campestris (rudnjaca, sampinjon sa livada) ima blag prijatan miris, dobar je samo ako su mu listici roze boje, ako su pobraonili prestareo je i ne treba ga brati. Na dodir ne menja boju. Bolje je ne prati ih , vec ocistiti mekanom cetkom pre pripreme i nije nikakav ako se dugo sprema. Moze se jesti i sirov.
Postoji i tkzv. gradski sampinjon (Agaricus bitorquis) i moze se naci vrlo cesto uz ivicu puta, iz asfalta, iz kamenitih podloga itd... ali ne smrdi i nije za upotrebu jer je zatrovan prasinom i gasovima od kola. Razlikuje se izgledom od rudnjace. Ako se nadje na kamenitim terenima daleko od puteva, vrlo je ukusan i jestiv. I raste razlicito, kao da je u grupi, gde na jednom mestu izraste vise gljiva.
Pa sumski sampinjon, on recimo pocrveni na preseku, kapa mu je braonkasta, vrlo ukusan... itd...
Naime, dao si malo podataka da bi se moglo tacno reci sta si video.

Agaricus Xanto- ima neprijatan miris, ako mu zagrebes noktom kapu, intenzivno pozuti odmah, drska mu je tanja, duza i obicno u donjem delu zakrivljena, u tom zakrivljenju gde pocinje koren zasece se ukoso ostrim nozem i vidi se odmah da na preseku pozuti intenzivno (limun-zuto) i tada si siguran da je to Ag. Xanto. Jer ima nekih vrsta Agaricusa kojima kapa pozuti malo na dodir, jestivi su i mirisu na anis. Miris na anis moze biti vrlo intenzivan u zavisnosti od toga gde je gljiva nikla.
Najvecu opasnost kod sampinjona predstavlja zamena sa belom pupavkom, mada su vrlo razlicite i nije mi jasno kako neko uspe da ih pomesa.
E sad, ovo je samo delimicno opisano ponesto o ponekim sampinjonima...pa probaj da zakljucis sta si video.
  • 0

#49 vmechanin

vmechanin
  • Members
  • 152 posts

Posted 07 March 2008 - 00:22

Ja sam nailazio na jako svetle primerke bukovace i to usred leta,krajem jula.Ukus je sjajan.Ali nisu lose ni gajene,imam i njih.(i to na supstratu od piljevine,ne kao ostali na slami,ovako zauzima manje mesta,a daje istu kolicinu)
Sto se tice Sii-take,nije bas profi,jos je to polu amaterski,ali hvala na pohvali. :rolleyes:
Ganodermu sam imao u uzgajalistu,imacu je opet,veoma brzo.
A razmisljam i o ovim koje si napisao,pa cak i jos nekim drugim.Potrudicu se,pa koliko uspem.

Na ovim podlogama daju oko 30% od tezine supstrata,pa cak i vise.Mogu da traju i do 6meseci,optimalno je max do 4meseca,ali sve zavisi od uslova.Nekad im ne odgovaraju uslovi (npr. temperatura),pa se period inkubacije sa optimalnih 45 dana produzi na 90,samim tim se produzava i period fruktifikacije (plodonosenja).


Bas tako za bukovace, letnje vreme kad nije njihovo vreme.

Gde kupujes supstrate? Ne bi bilo lose malo shi-take a prinos uopste nije los.
Piljevina je cak i bolja podloga od slame jer vise odgovara prirodi ali ne volim ta sredstva za dezinfekciju koja se sipaju u piljevinu, a bez toga ne moze. Svaka cast, ono sto se vidi na slici iz tvog uzgajalista deluje bas lepo i po propisu, lepe gljive, uredno.... :huh:
Inace je Auricularie auricule bilo bas dosta danas u sumi, krenule bas a i masa zelatinki.
Ocekujem i Flamulinu velutipes, dosta je vlage i kise, hladno, taman za njih.
  • 0

#50 meraklija

meraklija
  • Members
  • 227 posts

Posted 07 March 2008 - 08:37

Za masovnu proizvodnju,supstrat mi izradjuje jedan moj prijatelj,ali kad mogu (posto zivim u gradu i nemam prostora) odradim i sam.Pogotovo za neke vrste koje se ne proizvode masovno,sto bi se reklo za svoju dusu.
U supstrat Shii-take se ne stavlja nista (bar ne bi trebalo),zato sto se sterilise i nema potrebe,pogotovo ako se radi u autoklavu,kao sto ja radim. :rolleyes: Jer nista ne moze da izdrzi na temperaturi od 121'C Kod paterizacije je moguce da se stavlja neki fungicid,zbog nize temperture,ali mislim da se i tu pazi da ne ostaju tragovi u rodu.Svakako treba proveriti u laboratoriji,ako se prvi put uzima od nekog.
Sad si me zagolicao sa Panjevcicom,vidjao sam je u dvoristima po gradu,provericu u sumi,a i za Judino uvo. :huh:
Mada sa panjevcicom treba biti oprezan,lako se zameni sa Galerina marginata,mala smrt..
  • 0

#51 vmechanin

vmechanin
  • Members
  • 152 posts

Posted 08 March 2008 - 23:31

Ha, rekoh ja da si ti profi... :rolleyes:
I tako i treba, to mi se svidja, kad radis radi ga kako valja. :huh:
I jos da mi kazes gde je to, ako se prodaje, za svoju dusu bih malo shi-take...

Znas, cuje se svashta sta sve ko strpa u zasade da se ne bi zezao sa sterilizacijom. To sto ti opisujes sasvim je OK.

Za panjvcice, sada jedino moze da nikne Flamulina, (ona nice odmah posle snega, zimska gljiva) Galerine nema, sumporaca ce kasnije.
Panjevcice retko ko bere jer uglavnom ne znaju sta je. I to je dobro jer bi se bas mogli potrovati. Znas koliko puta mi se desilo da nekoga sretnem ko kao bere gljive i srecom pa uvek bacim pogled sta nosi i da u cudu sve izruci :Staaaa, otrovne, ma nije moguce, lice na one od prosli put sto smo brali itd....

Sumsko uvo ima , e sad ja ne znam odakle si ti, ja sam iz Beograda i ovde ima i vegetacija je krenula itd..
U utorak, predeo severni Kucaj, nema nista, ni pupoljci na zbunju nisu krenuli, dosta je hladnije, pa ce od toga zavisiti i kako je u tvom kraju. Jel bilo kise itd...

evo jedna slicica: Flamulina velutipes, gde se bas vidi okopneli sneg oko nje. To je slika od pre par godina.

Posted Image
  • 0

#52 vmechanin

vmechanin
  • Members
  • 152 posts

Posted 08 March 2008 - 23:40

Sto se tice upoznavanja gljiva uopste toplo preprucujem svima koga zanima,
gljivarski domaci sajt Cuvara Blaga:

http://www.treasurekeepers.org.yu/
  • 0

#53 Vjekoslav

Vjekoslav
  • Members
  • 11,278 posts

Posted 11 March 2008 - 08:28

radio emisija Tajni svijet gljiva (HR1, urednica Nives Nedved, 29:52min, 13.61Mb) -> click
  • 0

#54 GoranBG

GoranBG
  • Members
  • 1,485 posts

Posted 24 March 2008 - 23:42

Kako je ovo moguce? :rolleyes:
  • 0

#55 meraklija

meraklija
  • Members
  • 227 posts

Posted 25 March 2008 - 11:00

Kako je ovo moguce? :rolleyes:

Pa i nije.
To objasnjavam ljudima juce i danas.Pecurke iz roda listicarki,u ovom slucaju Sampinjoni (Agaricus bisporus),ne bi trebalo da dovode do smrtnog ishoda.Otrov koje bi one mogle da sadrze,izaziva gastrointestinalni sindrom,koji ne zavrsava smrtnim ishodom,vec samo prouzrokuje proliv,mucninu,povracanje,bolove u stomaku.
To je juce i lekar sa Infektivne klinike u Novom Sadu isto rekao.Danas nisam slusao vesti,ali sinoc su rekli da je razlog trovanja,verovatno,ugljen monoksid.
  • 0

#56 meraklija

meraklija
  • Members
  • 227 posts

Posted 16 April 2008 - 16:09

Prijatno se iznenadih,u mojoj basti porasla jedna Shii-take pecurka.
Jesenas,stari supstrat razbacah po dvoristu,posto je to super djubrivo,kad ono rodila pecurka.Odgovarali joj uslovi i krenula,pa nek kaze neko da kod nas u prirodi ne mogu da uspeju Shii-take! :rolleyes:

Attached Files


  • 0

#57 meraklija

meraklija
  • Members
  • 227 posts

Posted 22 April 2008 - 16:01

Krenule su Djurdjevace.Ubrah ih jutros u dvoristu. :rolleyes:
  • 0

#58 meraklija

meraklija
  • Members
  • 227 posts

Posted 27 March 2009 - 07:19

Ljudi,krenuli Smrčci! :ph34r:
  • 0

#59 svracak

svracak
  • Banned
  • 290 posts

Posted 22 April 2009 - 19:24

Može li se ovde reći koja o značaju gljiva za ekosisteme? Da ne dužimo, kao razlagači, gljive vrše dekompoziciju uginulih organizama do komponenti koje mogu da koriste biljke, i tako u krug. Pa je s' toga veoma važno sačuvati zemljište od zagađivanja, jer je jedna od posledica i promena pH zemljišta, a to na život gljiva deluje nepovoljno. Samim tim se u opasnost dovode čitavi ekosistemi, naročito kada su šume u pitanju. I kako, recimo, gljive mogu biti bitne za zalihe voda? Ukoliko industrija svojim aktivnostima dovede do zagađenja vazduha (između ostalog sumporna jedinjenja), imaćemo kisele kiše. I tako se desilo npr. na području planinskog sistema Goč-Stolovi-Željin, a kao poreklo zagađenja utvrđene termoelektrane u Obrenovcu. To je dovelo do značajnih oštećenja šuma, jer je kisela pH tih kiša uticala na zemljište. Pored ovoga, i seče šume, desilo se to da su neki izvori presušili.
Drugo, gljive imaju takođe značaj i za poljoprivredu, kao faktor u smanjivanju prinosa i što više imamo znanja o njima, lakše ćemo izaći na kraj, sa što manje hemije.

Ali postoji i primer parazitne gljive koji je od ključnog značaja za čoveka. Radi se o vrsti Entomophthora muscae, koja parazitira na domaćoj muvi. Ova gljiva toliko smanjuje brojnost muva, da u njenom odsustvu bi iste ''pomračile'' dan, jer je poznato kakav reproduktivni potencijal imaju muve. Takođe, i druge grupe insekata, kao komarci, skakavci i dr. imaju svoje parazitne gljive, koje im regulišu brojnost.

Poljoprivreda je kao čovekova aktivnost nastala da bi se prehranila sve veća populacija ljudi, jer sakupljanje divljih plodova nije bilo više dovoljno. U suprotnom, sve bi odavno bilo opustošeno. I zato, kada govorimo o gljivama, a ovo je deo foruma posvećen prirodi (i ekologiji), moramo obuhvatiti sve ono što gljive daju prirodi. A ne samo čoveku, pa je dosadašnja diskusija više primerena temama kvalitetnije ishrane. Sa druge strane, sakupljanje gljiva nije pod kontrolom, i dešava se, kao i sa lekovitim biljem da se tu i ne vodi računa koliko se čega bere.

Treba biti oprezan pri determinaciji vrste pečuraka, da se to ne može raditi pomoću kojekakvih ''slikovnica''.

Najbitnije od svega je da promenimo pogled na prirodne resurse, da naš odnos ne bude samo ekonomski (to neka ostane u 20. i 19. veku i ranije), već takav da ne dovedemo sebe u opasnost, jer se pare ne jedu ili piju.

Dakle, gljive nisu samo pečurke (to su samo plodonosna tela) dok se hife pružaju daleko u dubinu i širinu podloge, već i mnoge druge forme koje su bitne za ''enviroment'' samim tim za čoveka.
  • 0

#60 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 22 April 2009 - 23:15

Moze li neki savet za nalazenje smrcka npr na planinama, Zlatibor, Tara.. kada ga ima..?
Da li ste se ikada susreli sa ovom gljivom?


Evo ovo su slike od 30. aprila 2005. sa Kumodraskog brda, sa juzne strane prema Avali:

Posted Image

A ovo su suncanice iz oktobra prosle 2008. godine u istoj šumi samo nekoliko stotina metara severnije:

Posted Image

Posted Image

Edited by Analiza, 22 April 2009 - 23:58.

  • 0