65 replies to this topic

[meraklija]

@Helga
Mozda Myriostoma coliforme,mnogo je retka u nas.

Attached Files

•  Myriostoma_coliforme03MD.jpg   21.8KB   53 downloads

[Helga grozna]

Liči, samo da su kraci bili duži i bilo ih je više.

[meraklija]

Mozda nesto ovako,iz porodice Geastrum?

Attached Files

•  Geastrum_coronatum_fs_01__1__resize.jpg   80.4KB   56 downloads
•  Geastrum_fornicatum_fs_01__1__resize.jpg   72.02KB   50 downloads

[vmechanin]

@kontras,
priznajem fantastican osecaj kad posle nekog bauljanja, zagledanja kroz sikare izbijes negde a pred tobom se otvori slika koja ne pripada vremenu i prostoru. Mozda je u tome draz gljivarenja. Gljivari su poznati po tome da prelaze najveca rastojanja i po najnemogucijim terenima u potrazi ne necim, sto ne mora da se desi.

A ponekad ides i za mirisom, svaka gljiva nagovestava svoje prisustvo po mirisu, ili je vec nikla ili samo sto nije….naravno ako znas kako koja mirise.
Druga jestiva lisicarka je sa zutom drskom a levak je braonkast (Cantharellus lutescens), raste u bas velikim kolonijama, cesto u mahovini i vrlo je fina za pojesti ako je ima dovoljno.
Treca tkzv. Crna lisicarka ( crna truba, mrtvacka truba itd) (Lat. Craterellus cornucopioides) je dobra sa susenje i koristi se kao zacinska. Takodje raste u velikim kolonijama, ali meni su draze prve dve.

@mioba,
ne znam za taj narodski izraz za presnac…i to je jako nezgodno jer svaki atar ima neki svoj naziv za neku gljivu i na kraju vise ne znas o cemu je rec a kad krenu opisi gljive…….
Presnac takoreci ne mozete zameniti ni sa cim sto nije jestivo…jer ima niz karakteristika koji kazu da je to bas on.. Raste i pojedinacno i u grupama, masovno kad duze pada kisa a toplo je. Tada se mogu naci svakakvi primerci, najbolje brati mladje a starije uredno ostaviti da bace spore i odrade dalje proces za prirodu i ocuvanje gljiva.
Gljive jesu zaista prirodno bogatstvo zemlje, neke su i na crvenim listama, vecina zemalja je svoje gljive zastitila Zakonom i velikim kaznama od prekomernog branja, (Hrvatska je npr. zastitila i lisicarku) i prema njima se moramo odnositi vrlo pazljivo.

Otrovi koje sadrze neke gljive su halucinogeni i neki ostavljaju trajne posledice, ako se prezive. Zaista ne mogu ni da zamislim sta su braca jela i tako nastradala (mozda ludaru-vrsta vrganja) a sto je jos gore i prodavali su na pijaci i mogli da potruju ko zna koliko ljudi. Strashno, svako se svacim bavi.
Najopasniji otrovne gljive su one koje imaju odlozeno dejstvo, do prvih znakova trovanja prodje od 24 do 48 sati kad je otrov vec zahvatio krvotok i prosao kroz ceo organizam i tada se nista ne moze uciniti.
Otrovne gljive koje u prvim satima posle konzimiranja naprave neki gastro-problem i nisu tako strashne jer se uglavnom otrovani da izleciti ali smesta kod lekara i to na VMA-toksikologija.
Tacno je i to :gljive mogu da prevare i to tako jer u zavisnosti od karakteristika vremena i podneblja u kojem rastu mogu dobiti i malo drugacije izglede ali sushtina je uvek ista.

@Odmor
gnojistarka (Coprinus comatus) je izuzetna gljiva, nice u velikim kolicinama posle dobrih sipecih kisa, ima nekoliko slicnih srodnika koji nisu za jelo, cak i uslovno otrovni ali se ne mogu pomesati. Jer samo je gnojistraka tako bela sa tim cupercima, kao kustrava. Gnojistarku sa slike ja ne bih za konzumiranje jer je po donjem obodu pocrnela i tada se ne preporucuje za jesti.
Gnojistarka, najbolje i najsigurnije samo dok je sasvim mlada, skroz bela, bez pocrnelih rubova je dobra. Tako je, ne sme stajati dugo, jer pocinje da crni isto ovako i nije za upotrebu.

To vazi za sve gljive, cim promene miris, izgled, smeksaju nisu za upotrebu. Blagva se recimo jako brzo kvari i poprima « miris » na pokvareno meso i tada je samo za baciti. Nikada se ne beru i ne nose u plasticnim kesama, najbolje korpe gde se nece ugnjaviti i biti na vazduhu u necem sto je prirodni materijal.

[vmechanin]

Svo ovo pisanije je samo da dopunim mog, po svemu sudeci kolegu @merakliju.
O gljivama treba reci sto je vise moguce, sa raznih aspekata (izgled, staniste, raste u drustvu tih i tih, mirise itd...)mozda ce nekome znaciti.

Bukovaca sa slike mi je izgledala kao da je sa vestacke podloge jer je dosta svetla. Takve nalazim samo posle dobrih sipecih kisa, vlage u vazduhu itd... na odredjenim mestima, inace su sa gornje strane najcesce tamnije boje od listica i naci cu neku fotku da vidis. Priznaces da bukovaca sa vestacke podloge nije ni priblizno ukusna i krckava kao one iz sume.

Pre nekih 15-ak godina a mozda i vise bilo je pokusaja da gajim bukovace ali odustadoh od toga i takvih ideja, nije to za mene. Suma i priroda uopste je moja druga kuca i ne mogu bez nje a sve to je tamo..

Vidim gajis Shi-take, deluje profi, lepo.
Moja misao za lekovite gljive bila je u pravcu gljiva iz sume tipa Ganoderma lucidum, Trametes versicolor, Auricularia auriciula itd … Za Ganodermu lucidum cujem da se vec gaji na vestackim podlogama i kod nas (u svetu odaaavno).
Ovo sa shi-takom ti uopste nije losa ideja, hhmmm, vec razmisljam.
Kakva su tvoja iskustva sa tim podlogama, koliko daju i koliko traju???

[vmechanin]

Fantasticni veliki sampinjon, (Agaricus arvensis) ukusan, izvanredan, mesnat a sliku stavljam samo kao poredjenje koliki su.
Ovo su bas mladi primerci zbog slikanja, a kad otvore sesire i narastu budu i preko 20cm u precniku, beru se dok listici odozdo nisu pobraonili, odnosno dok su ruzicaste boje, veoma prijatnog mirisa, rastu u bogatim travnim zajednicama na velikim proplancima i kad ih ugledate izgledaju kao tanjiri razasuti po zelenom tepihu.
Ovo je sa Kopanika.




a ovako izgledaju u travi, sa otvorenim sesirima, s tim sto dok su rubovi sesira zaokrenuti na dole, a na dodir sesir je cvrst i jak tada su listici ruzicasti a ako se rubovi isravljeni a sesir na dodir je kao malo meksi, listici su tada vec pobraonili, bacaju spore i mozete videti da je sve okolo braonkaste boje. Spore se najbolje vide na samim gljivama ukoliko rastu ovako u grupi. Grupe gljiva ili pojedinacni primerci se obicno ponavljaju na odredjenim razmacima u nekom priblizno pavolinijskom rasporedu (zavisi od toga kakav je teren).
U ovoj zajednici trava, kad su ovako zbijeni ne mozete videti listice odozdo a da ih ne biste uzaludno brali gledate druge stvari da utvrdite da li je gljiva dobra za jesti. Gljiva na dodir ili secenje ne menja boju, drska pri uzduznom secenju ima cevastu supljinu, meso na vrhu sesira je jednako ili i sire od listica i ova izuzetna gljiva moze se jesti i sirova u raznim salatama. A i na sve druge nacine, zaista je izvanrednog ukusa.

[odmor]

Evo jednog pitanja za one koji imali priliku da probaju (i cesto jedu) razne vrste gljiva. Naime, koliko od gljiva zapravo ima medjusobno razlicite ukuse? Mislim postoji velik broj jestivih gljiva, ali pretpostavljam da ipak vecina od tih gljiva ima medjusobno veoma slican ili potpuno isti ukus. Na primer vmechanin je postovao slike onih velikih sampinjona, ali ti veliki sampinjoni verovatno imaju identican ukus kao ovi obicni sampinjoni, mozda cak kao ovi kupovni? Mozete li razlikovati npr ukus martovke od ukusa neke druge gljive.. itd.


Drugo pitanje koje imam za iskusne gljivare na ovom topic-u je ovo. Jednom sam na Adi naisao na pecurku koja je licila na agaricus campestris. Medjutim, ova gljiva je imala jak, neobican miris. U prirucnicima za agaricus campestris nigde ne pise da ima specifican miris. Doduse, primerak gljive na koji sam ja naisao je bio stariji. Sta je moglo biti u pitanju?

Inace, evo jednog agaricus campestris-a, ne znam kako se zove kod nas..

[meraklija]

@Odmor
Pokusacu da ti odgovorim (iako si pitao iskusne gljivare ),ukus pecuraka je jako razlicit i jedinstven.Cesto sa prijateljima,kada neko od nas spremi nesto za jelo (naravno od gljiva),pogadjamo o kojoj se gljivi radi.Itekako je moguce determinisati ih,cak i po ukusu.
Tvoje drugo pitanje,za jak neprijatan miris pecurke i porodice Agaricus.Verovatno si naisao na Xanthodermu,ona ima jak i neprijatan miris (kazu na karbol).

[meraklija]

Bukovaca sa slike mi je izgledala kao da je sa vestacke podloge jer je dosta svetla. Takve nalazim samo posle dobrih sipecih kisa, vlage u vazduhu itd... na odredjenim mestima, inace su sa gornje strane najcesce tamnije boje od listica i naci cu neku fotku da vidis. Priznaces da bukovaca sa vestacke podloge nije ni priblizno ukusna i krckava kao one iz sume.

Vidim gajis Shi-take, deluje profi, lepo.
Moja misao za lekovite gljive bila je u pravcu gljiva iz sume tipa Ganoderma lucidum, Trametes versicolor, Auricularia auriciula itd … Za Ganodermu lucidum cujem da se vec gaji na vestackim podlogama i kod nas (u svetu odaaavno).

Kakva su tvoja iskustva sa tim podlogama, koliko daju i koliko traju???

Ja sam nailazio na jako svetle primerke bukovace i to usred leta,krajem jula.Ukus je sjajan.Ali nisu lose ni gajene,imam i njih.(i to na supstratu od piljevine,ne kao ostali na slami,ovako zauzima manje mesta,a daje istu kolicinu)
Sto se tice Sii-take,nije bas profi,jos je to polu amaterski,ali hvala na pohvali.
Ganodermu sam imao u uzgajalistu,imacu je opet,veoma brzo.
A razmisljam i o ovim koje si napisao,pa cak i jos nekim drugim.Potrudicu se,pa koliko uspem.

Na ovim podlogama daju oko 30% od tezine supstrata,pa cak i vise.Mogu da traju i do 6meseci,optimalno je max do 4meseca,ali sve zavisi od uslova.Nekad im ne odgovaraju uslovi (npr. temperatura),pa se period inkubacije sa optimalnih 45 dana produzi na 90,samim tim se produzava i period fruktifikacije (plodonosenja).

Edited by meraklija, 05 March 2008 - 09:41.

[alberto.ascari]

pýchavka - mislim da je to Lycoperdon perlatum

[Helga grozna]

Mozda nesto ovako,iz porodice Geastrum?



Tačno tako samo da su boje bile življe. Zanimljiva.

[Helga grozna]

Inače šampinjoni imaju isti ukus kao i prašnice.

[nijesvejedno]

Veoma interesantna tema, obozavam pecurke (da ih jedem), ali verovatno je mnogo veci dozivljaj potraga za njima, kako to poetski objasni vmechanin: "Gljivari su poznati po tome da prelaze najveca rastojanja i po najnemogucijim terenima u potrazi ne necim, sto ne mora da se desi. "

Neko je postavio i pitanje o tartufima, za sada bez odgovora. Ono sto ja znam o njima je da izgledom podsecaju na krompir, rastu na odredjenoj nadmorskoj visini i pod zemljom na dubini od par santimetara, tako da ih je nemoguce pronaci bez pomoci svinje (koje ih po mirisu iskopavaju) ili specijalno za tu namenu obucenog psa. Kazu da ih ima i na nasim prostorima... zna li neko nesto vise?

[meraklija]

Znam puno o njima,tj. mogu preneti ovde sve ono sto sam naucio i procitao kod kvalifikovanih mycologa,ali nisam sakupljao tartufe (sto ne znaci da necu),tako da ako ima neko sa iskustvom u tome neka pise.

[odmor]

Ja sam cuo za nekog Vladu Tartufara koji je najveci ekspert za tartufe u Srbiji. On navodno poznaje lokacije blizu Beograda gde ima tartufa. Mislim da u Srbiji tartufa ima, jos ih tragaci nisu sve povadili radi profita, kao u Francuskoj na primer. U Hrvatskoj,koliko sam razumeo, taj proces upravo traje.