5 replies to this topic

[mile curcic]

Evo jedne priče o licitaciji, javnoj prodaji robe. Ova priča može da izazove rasprave u različitim smerovima a ja, lično, njome ne želim ništa drugo da kažem osim što je donosim kao zanimljivost koja nije baš preterano poznata van Holandije.
Holandjani su još iz kolonijalnih vremena poznati kao prvoklasni trgovci i dali su svetskoj trgovačkoj filozofiji veliki doprinos. Meni je najinteresantniji njihov specifičan način licitiranja robe.
Kao i u celom svetu, tako i u Holandiji postoji «obično» licitiranje povećavanjem cene. To je ono poznato: «500 f, prvi put, 500 f, 550 f prvi put, drugi put, treći put, PRODANO!»
Drugi način licitiranja, specifično holandski, je smanjivanjem cene. Prodavac robe počne licitaciju od nekog visokog iznosa i onda, kako se niko ne javlja na toj ceni, spušta cenu na niže. Cena se spušta sve dotle dok neko ne podvikne da kupuje po toj ceni. U tom trenutku je roba prodana i licitacija je završena. Znači, umeće je dovoljno dugo čekati da cena dovoljno padne ali ne predugo da je neko drugi već na višoj ceni ne kupi.
A najinteresantnije je kada prodavac robe najavi duplu licitaciju, podizanjem, a odmah zatim, spuštanjem cene. To izgleda otprilike ovako:
Prvo se roba izlicitira običnom licitacijom. Uzmimo na primer da se prodaje upravo prispeo tovar začina iz Istočne Indije (Indonezije) i da je početna cena bila 1 000 f ali je Jan de Vries na kraju ponudio 2 200 f i niko drugi posle njega nije se javio, i posle uzvika «2 200f treći put» udareno je čekićem o sto. Sada je Jan de Vries privremeni vlasnik ove robe ali sada odmah počinje negativna licitacija. Prodavac počinje, npr. od 3 000 f, i ako se niko ne javi, spušta na 2 950 f, i kad se ponovo niko se ne javi snižavanje se nastavlja. Uzmimo na primer da je Kees de Jong, trgovac začinima na veliko, jako zainteresovan za ovaj tovar začina i da je bio spreman da plati i celih 2 500 f. Pitanje je onda zašto Kees nije više ponudio u prvom delu licitacije? Zato što je taktizirao. Nije bio siguran u Janove namere i bojao se da će ovaj, ako on ponudi 2 500 f, ponuditi više. Zato ga je pustio da pobedi u prvom krugu i sada ga iscpljuje psihički. Naime, Janu je takodjer stalo do robe, ali se, čisto psihički gledano, nalazi u slabijoj poziciji od Keesa jer Jan već sada ima tu robu za 2 200 f i ako, npr. sada već na 2 900 vikne da kupuje, nikada neće saznati da li je za celih 700 f preplatio ovaj tovar. Zato će pokušati da čeka što je više moguće. Ali, tu će ga Kees iznenaditi i kad cena padne na 2 500 viknuti koliko god grlo uzmogne» KUPLJENO!!». Ovako je Kees dobio robu po ceni po kojoj je i nameravao da je kupi a Jan je ostao bez robe ali je, ni orao, ni kopao, zaradio 300 f jer Kees mora prodavcu da plati 2 200 f i 300 f Janu.
Priča može da ima i drugačiji epilog. Uzmimo da ni Jan nije sisao veslo (Jan heeft ook geen pendel gezogen) i da je pročitao Keesa. I da zna da se još dobra zarada može napraviti čak ako začine kupiš i za 2 700 f. U tom će slučaju kad cena padne na taj iznos viknuti da je kupuje i moraće prodavcu umesto 2 200 da da 2 700 f.
Eto, ovako izgledaju ove holandijske igre bez granica i dandanas, samo redje sa začinima a češće sa tulipanima, u Alsmeeru. A ako se neko pita za etičnost ovoga; Calvino je još davno osnovao svoju sektu unutar protestantske crkve u kojoj je, izmedju ostalog, i ovo proglašeno za potpuno moralno.

[per caso]

I ja sam nedavno na poslu naleteo na clanank gde se spominju te holandske aukcije, veoma zanimljivo. U tom tekstu su se pojavljivale jos i sledece aukcije (osim klasicnih, tipa Sotheby-ja, naravno): English, English no ties, Yankee, Japanese, Open, Sealed, Dynamic Sealed und MVB (Multi Variable Boarding). Zna li neko nesto vise o njima??? Bas bi me zanimalo... :-)

[mile curcic]

per caso:
ne znam nista o ostalim nacinima aukcije koje navodis.
I meni je ovaj holandski nacin veoma interesantan zato sam ga i opisao ovde.
Neki ne razumeju o cemu se ovde radi pa baljezgaju na nekim drugim topicima o ovome.
Rec je o poznatim cirkuzantima sa ovog foruma pa se nemoj zbog toga uzbudjivati.

[663KGM]

mile curcic:
Evo jedne priče o licitaciji,  javnoj prodaji robe. Ova priča može da izazove rasprave u različitim smerovima a ja, lično, njome ne želim ništa drugo da kažem osim što je donosim kao zanimljivost koja nije baš preterano poznata van Holandije.

Mile, odlicna je prica, nego cini mi se ipak da si ti nama hteo nesto vise da kazes. Ili mi se samo cini?

[mile curcic]

Zaista nisam, veruj mi. Meni su sve te trgovacka pravila koja vaze u Holandiji jako interesantna iz vise aspekata, izmedju ostalog i moralnog.
Ti, bese, zivis u Kanadi?
Mislim da nikada nisi video ovako sta. U trgovini danas, koja pociva na nekoliko vekova raznoraznih trgovackih ratova i ratica danas gotovo da nista vise nije slobodno. Ili bolje receno, na jednoj strani je slobodno a na drugoj si dozlaboga ogranicen.
Kao primer, imas kucu u kojoj hoces da otvoris neku trgovinu. osim toga sto kucu moras adekvatno da preuredis (kao i svugde, uostalom) i sto moras da obezbedis sve one silne ali svuda uobicajene dozvole, postoje jos dve vrlo vazne stvari koje moras da resis: da ti opstina da dzvolu i da ti cehovsko udruzenje da dozvolu.
Opstina, ako nece da ti da dozvolu, u konkretnom slucaju, reci ce ti da javni put koji vodi ispred tvoje kuce nije bio predvidjen za toliko saobracaj koji se moze ocekivati da ce biti kada otvoris radnju.
Cehovsko udruzenje te moze odbiti uz obrazlozenje da ne postoji vise mesta na trzistu, to jest, da svojom trgovinom predstavljas nelojalnu konkurenciju.
A sve ove "drzavne smicalice" uvedene su, po meni, da se na indirektan nacin ipak kontrolise gigantski trgovacki duh holandjana koji bi, kad bi bas sve bilo dozvoljeno, napravio pravi haos na trzistu vec za par meseci (bivalo je u istoriji takvih slucajeva).

[663KGM]

Iskren da budem, ucinilo mi se tvoje pismo po malo u duhu "sve je to maslo kvarnih latina (pardon protestanata) da bi se napakostilo naivnim Srbima".

Nisam upoznat sa teskocama preduzetnika u Holandiji, ali tvoja prica samo potrvdjuje ono sto sam vec i ranije znao. Uprkos nesumnjivom sarmu koji poseduje, Evropa je mala, uska, netolerantna i iznad svega BIROKRATSKA, poredjenja uglavnom stoje u odnosu na Ameriku.

Ne zivim u Kanadi, vec na americkom midwest-u, i tu mi se za sada svidja.