Donekle si u pravu, ali postoji i druga strana svega toga. Recimo znam ljude, stariji bračni par, koje su malo po malo zavrbovali i nagovarali da svoju imovinu ne ostave deci nego "crkvi" (nije još završeno). Isti ti ljudi ne dolaze na rođendane svojih unuka (jer se to ne slavi po njihovom učenju) i time svakako loše utiču na tu decu (zašto me baba i deda ne vole?), na nekoj sahrani su skoro napravili incident držeći propagandni govor i bukvalno pljujući pokojnika "koji neće doći u raj" jer je radio ovo ili ono pogrešno itd. O licemernom "zaboravljanju" kako se zovu praznici koji se slave početkom godine, kao da ih 60 godina nisu ni slavili da ne pričam. Dakle, nije štetno za nas okolo, ali za njihovu porodicu svakako jeste...
Znam ja za neke koji suz ostavili imovinu pravoslavnoj Crkvi. Mislim, stvar je u tome da su u socijalnom smislu sve to slične stvari. Zamisli da neko iz porodice jehovinih svedoka konvertuje u pravoslavlje ili katoličanstvo ili islam ili dopoši nešto treće. Tada bi situacija u odnosu na porodicu bila slična ovom primeru koju pominješ. Jednostavno većinsko društvo nikada nema razumevanje za manjine koje se razlikuju. Da su ti Jehovini svedoci slučajno dominantna verska grupa u Srbiji, oni bi ljude proganjali mnogo gore nego što to rade nama poznate dominantne religije po zapadnom svetu. Ali nije poenta u tome. Poenta je da postoje uspostavljene i priznate vrednosti po kojima je pravedno definisano šta je društveno prihvaćeno, a šta nije. U Engleskoj slobodno možeš da budeš druid, ali Stonehendge je mesto koje je samo u određeno vreme dostupno za posete i za koje svako mora da traži dozvolu da bi tu ušao. Ako druidi hoće da slave svoj praznik na tom mestu moraju da dobiju dozvolu. Ako zanemare propise i samoinicijativno uđu na područje Stonenehdgea koji je privatni posed, oni prelaze granicu društveno dozvoljenog jer su narušili privatnost vlasnika. Dakle, postoje pravična pravila kojih sve strane moraju da se pridržavaju. Pravo da se bude drugačiji je zagarantovano. Vrativši se na tu priču o delu porodice koji ulazi u Svedoke i onda se ne slaže sa ostatkom porodice mene sad interesuje koliko je to drugačije od recimo jedne veoma verujuće pravoslavne porodice u kojoj sin postane ateista, odbije da krsti decu i slavi porodičnu slavu? To je skroz u redu, baš kao što je u redu i da
u ateističkoj porodici neko izabere da bude vernik. Ili ako u porodici zagriženih radikala jedno dete se učlani u LDP ili Ligu. Ili nešto treće slično. Jedniostavno ljudi imaju slobodu izbora, a od toga koliko su svi u toj situaciji civilizacijski izgrađene osobe
da mogu da se na jedan pristojna način nose sa tom situacijom poštujući one druge.
