Jump to content


Photo

Protestanti - sta mozemo da naucimo od njih


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
132 replies to this topic

#76 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 27 February 2008 - 19:15

Ali nije sada to tema. Ovi iz DDR-a ( bivsheg ) su zanimljiviji fenomen.
Kazesh bili staljinisticki pa batalili i zaboravili religiju Martina Lutera.
Pa vidi, i Poljaci su bili pod nekim komunizmom pa su bili i ostali
uzorni katolici.


Lako je biti i ostati katolik.

Ne moras nista da radis da bi ostao ono sto si po rodjenju.

Da bi bio protestant moras da se duhovno nanovo rodis, a to zahteva napor rada na sebi.

#77 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 27 February 2008 - 20:25

Lako je biti i ostati katolik.

Ne moras nista da radis da bi ostao ono sto si po rodjenju.

Da bi bio protestant moras da se duhovno nanovo rodis, a to zahteva napor rada na sebi.


Ma da, kao sto je Bush radio na sebi, bio protuva, alkos, a onda jednog dana
mu doslo prosvetljenje i otada je uzorni "evangelist".

Kakva ti je bre to filozofija da covek , ako je katolik,ne mora na sebi
da radi? Najbolji primer su ti verovatno Spanci,Italijani i Francuzi.
Sve im palo s neba. I genijalni slikari,knjizevnici,gradjanski ratovi,
revolucije,renesanse.. Ma idi ,molim te..

Ili na kraju jedno skromno pitanje?

Kako stoji stvar sa pravoslavcima? I oni ko katolici pa tako zicaju ili bi trebalo
malo Bibliju da uzmu u ruke?

#78 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 27 February 2008 - 20:34

Ma da, kao sto je Bush radio na sebi, bio protuva, alkos, a onda jednog dana
mu doslo prosvetljenje i otada je uzorni "evangelist".


Vec sam pisao o tome da kod ogromne savremenih protestanata duhovno iskustvo ne ide dublje od osecanja tj. nema promene karaktera na nivou motiva ponasanja.

Kakva ti je bre to filozofija da covek , ako je katolik,ne mora na sebi
da radi? Najbolji primer su ti verovatno Spanci,Italijani i Francuzi.
Sve im palo s neba. I genijalni slikari,knjizevnici,gradjanski ratovi,
revolucije,renesanse.. Ma idi ,molim te..


Jedno su darovi, koje ljudi koriste ma u kakvom da su duhovnom stanju (ma iz kojih motiva), a drugo je duhovnost, koja zahteva da se covek bori protiv sebe. Spanci, Italijani i Francuzi nisu nikada imali blagoslov od prosvetiteljstva. Oni su uvek bili i ostali totalitarni. Zasto? Zato sto su isuvise ponosni da bi odgovornost za svoje postupke mogli da ponesu na sebi. Uvek su im drugi krivi.

Nacelnik prosvete knezevine Srbije Ljubomir Nenadovic pravi razliku izmedju njih i reformisanih naroda:


"Po vrhu Alpa svuda zora rudi,
Žubore tiho jezera plava;
Mila Švajcarska iz sna se budi,
Pozdravlja sunce kad sav svet spava,
Čuju se zvonca prebelog stada,
Čuju se pesme, nestalo jada.
Bujno teče reka uz pritoke nove,
Teče iz daleka, sloboda se zove.

Pokraj mora sedim - umuknite ljudi!
Jedan je međ vama - što greši i sudi.
Na kolena dole! - drugo za vas nije,
Po milosti Božjoj ja sam kralj Španije.
To je jedna zemlja, vi po zemlji mravi,
Ja jedan slobodan, vi robovi pravi.
Izrod moje snage u Bogu se nalazi,
U mojem carstvu sunce ne zalazi.
Dve silne armade dve su ruke meni,
I na suvoj zemlji i na morskoj peni.
Neću vašu ljubav, strah nek s vama vlada!
Sve što ja činim to se zove pravda.
A hrišćanska vera - nek svak ispoveda -
Nije drugo nego što kralj zapoveda.
Ko ne misli tako, proglašavam ih krive,
Naložite vatru i spalite ih žive.
Pedeset hiljada - još toliko mogu -
Svi su izgoreli, svi u slavu Bogu.
To je moja radost, tim ću da se posvetim;
Hajd'mo sad u crkvu, da se ja pričestim."

* * *


"U Italiji je sve zanemareno. Jedino crkva cveta, obećava raj, ali rajskoga ploda ne prinosi; ona samo cveta. ... U Italiji ima 3500 manastira, a 60 000 kaluđera i kaluđerica. Karaktere niko ne ume niti hoće da neguje."

"Nijedan narod ne izobličava sam svoje nedostatke i pogreške tako oštro kao Nemci. Francuz i same svoje pogreške hvali i lepom bojom prevlači. Nemac se i o svojim vrlinama sumnja i o njima skromno govori.

Francuz, kada hvali svoj narod, on bira samo lepe reči. ... Francuska je sunce na nebu. Englez nigda vam ne hvali svoj narod; drži da mu nije potrebno dokazivati da je sunce svetlo.

Nemac, za svaku nesreću koja postigne njega ili njegovu zemlju, krivi samo sebe. Francuz svagda obara krivicu na drugoga. Englez ne krivi nikoga, on ćuti, kao narod koji čita mnogo Bibliju, nalazi, da su to sve putevi Božjeg proviđenja, kojima se mora proći, pa bili oni uglađeni ili trnoviti."

"Nemac u svačemu ljubi umerenost, a Francuz kaže: eksces to je uživanje." (603)

“Nemci su pobožni, vredni i umereni. Oni žive po onoj poslovici: radi kao da ćes doveka živeti, a moli se Bogu kao da ćeš sutra umreti. ...

Svuda vidite sretnu i zadovoljnu čeljad. Nigde ne vidite pakosti i zavisti. Svak se raduje tuđem dobru, svak sažaljeva tuđu nesreću. Nemačka društva tako su uređena i udešena da vam se čini da svaki živi samo na korist i na zadovoljstvo svojega bližnjeg. Ovo je zemlja gde se brinu da i stoka oseti blagodati pitome civilizacije. Svaki čovek obavezan je da čovečno i sa svojom stokom postupa." (682)

#79 Dizma

Dizma
  • Members
  • 49 posts

Posted 27 February 2008 - 20:37

Da bi bio protestant moras da se duhovno nanovo rodis, a to zahteva napor rada na sebi.


Ma kakav napor. Sve ide sola gratia - jedino blagodaću, sola fide - jedino verom, sola Scriptura - jedino Biblija, solo Christo - samo Hristom, a na kraju soli Deo gloria - slava Bogu jedinome.
Dakle, pojedinac se spasava jedinoBožijom blagodaću kroz veru (koja je istotako dar Božiji) u Hristovu spasonosnu žrtvu, jedini je oslonac i kriterijum vere i morala Sveto pismo, a na kraju ono što sam već spomenuo: S.D.G.

Jednostavno. :rolleyes:

#80 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 27 February 2008 - 20:55

Ma kakav napor. Sve ide sola gratia - jedino blagodaću, sola fide - jedino verom, sola Scriptura - jedino Biblija, solo Christo - samo Hristom, a na kraju soli Deo gloria - slava Bogu jedinome.
Dakle, pojedinac se spasava jedinoBožijom blagodaću kroz veru (koja je istotako dar Božiji) u Hristovu spasonosnu žrtvu, jedini je oslonac i kriterijum vere i morala Sveto pismo, a na kraju ono što sam već spomenuo: S.D.G.

Jednostavno. :rolleyes:



Jednostavno je ali zahteva napor volje coveka da u borbi sa Bogom primi dar Bozje milosti.

A ta jednostavnost je dokaz stvarnog pokajanja.

Nepokajan vernik ne moze da bude zadovoljan jednostavnom verom u Bozju milost.

Kako i dalje ima necistu savest, on ima potrebu za dodacima kojima ce:

1) Da se oslobodi od osecanja krivice: katolicko-pravoslavno opravdanje dobrim delima ("podmicivanje" Boga dobrim delima, postom i zrtvom), psiholoska satisfakcija kroz ispovest, kroz ritmicno ponavljanje molitve, magijsko shvatanje pricesti, opijanje religioznim osecanjima kroz misticnu atmosferu molitvenog hrama, klanjanje slikama i kipovima, itd.

2) Da kod sebe pokrene religioznu revnost budjenjem fanaticnih motiva ljudske prirode: kod katolika: opterecivanje vernika krivicom i strahom od kazne, predstavljanje Boga kao surovog tiranina, kod pravoslavnih: laskanje (nacionalnoj) sujeti i gordosti.

3) Da se oslobodi od upotrebe razuma koji bi raskrinkao njegovu igru sa svojom savescu: oslanjanje na posrednike (duhovnike) koji misle i tumace Pismo umesto samog vernika, oslanjanje na pravila i propise koja se slepo i formalno drze, umesto da se razume smisao Bozjeg zakona na nivou pobuda.

Svi ti mehanizmi koji zapravo nemaju svoj temelj u Bibliji nisu potrebni onome ko se zaista iskreno pokajao za svoje grehe. Takav covek je zadovoljam Bozjom miloscu koja mu je oprostila grehe i promenila karakter, dok nepokajan mora sigurnost da trazi u tim paganski dodacima koji mu izazivaju samo psiholsku satisfakciju i tako otkrivaju da je nepokajan.

#81 Dizma

Dizma
  • Members
  • 49 posts

Posted 27 February 2008 - 21:04

Jednostavno je ali zahteva napor volje coveka da u borbi sa Bogom primi dar Bozje milosti.


Prema luteranskom i kalvinističkom shvatanju čovekova je volja pokvarena i nesposobna činiti bilo što dobro u smislu spasenja. Novo je rođenje delo Svetog Duha u pojedincu kroz koje se pojedinac pokaje i prihvati kroz veru Hrista a time dođe do opravdanja. Prema luteranskom i kalvinističkom shvatanju spasonosna vera nije proizvod čoveka nego dejstvovanje Božije blagodati u čoveku kroz svetog Duha. :rolleyes:

Edited by Dizma, 27 February 2008 - 21:04.


#82 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 27 February 2008 - 22:56

Prema luteranskom i kalvinističkom shvatanju čovekova je volja pokvarena i nesposobna činiti bilo što dobro u smislu spasenja. Novo je rođenje delo Svetog Duha u pojedincu kroz koje se pojedinac pokaje i prihvati kroz veru Hrista a time dođe do opravdanja. Prema luteranskom i kalvinističkom shvatanju spasonosna vera nije proizvod čoveka nego dejstvovanje Božije blagodati u čoveku kroz svetog Duha. :rolleyes:


Covekova volja sama po sebi, bez dejstva Videla koja obasjava svakog coveka koji dolazi na svet, nema snagu kojom bi se covek odvratio od greha i pokorio Bozjem Duhu ljubavi, ali kako Bog svojim Duhom poziva svakog coveka ka Sebi, svaki covek ima slobodu volje da se pokori Bogu, ako to hoce. Sama volja nema snagu, jer ona je samo sposobnost izbora snage. Snaga volje je uvek samo u njenom izboru, a ne u njoj samoj. Otkrivena Bozja ljubav kroz evandjelje pruza coveku snagu za pokajanje. Ali i u svakom iskusenju, koje snalazi svakog coveka, bio on vernik ili nevernik, covek ima priliku da se iskusenju odupre, ili da jos vise potpadne pod vlast greha. Covek mora da bira, a sta ce da izabere, zavisi od njegovog htenja.

Ako zeli da izabere Boga, on dolazi u sukob sa samim sobom, sa prirodom koja ga navodi da izabere greh, sa mehanizmima neciste savesti koji ga kusaju licemerstvom, sa prirodnim nepostenjem koje ga navodi da se odrekne istine da bi ziveo mirne savesti u grehu, itd. To sve otvara veliku borbu coveka sa Bogom i sobom.

U vreme pojave reformacije svako ko bi mislio svojom glavom, dolazio bi u opasnost da od strane sujeverne rulje, slepo odane katolicanstvu, bude poslat na lomacu. Da bi ljudi mogli da brane ideje Svetog pisma u sukobu sa katolicanstvom, oni su morali da pobede sve one slabosti karaktera koje bi ih inace navele da se te istine odreknu. To je podrazumevalo da svaki protestant mora da pobedi svoj sujetni strah od gubitka odobravanja sredine, da pobedi svoju sebicnost i kukavicku spremnost da se zbog gubitka zivota odrekne istine. Takva borba u pobedjivanju sebe samih, rezultovala je time da su oni nadvladali sva spoljna iskusenja vremena u kojem su ziveli, a kada se takav duh razuma i hrabrosti rasirio na veliko mnostvo, rezultovao je drasticnom promenom karaktera protestantskih naroda.

#83 Scubius

Scubius
  • Banned
  • 1,555 posts

Posted 28 February 2008 - 09:31

Prica o licnom usavrsavanju koju nam potura Analiza nije nista drugo do oblik drustvene kontrole. U protestantizmu uzivanje je djavolje delo, nerad takodje. Coveka protestantizam unistava takos to ga osudjuje na dozivotni "hard work", tako sto ga drzi zauzetog.

svi moraju da imaju hobije, ako nisu za misaoni hobi, tu je fudbal ili boks, bilo sta sto ce coveka/dete drzati zauzetim jer ako covek nije zauzet i produktivan, to je opet djavolje delo, a Zan Kalvin tvrdio je da su i deca u kolevci vec rodjena gresna (za razliku od katoliak i pravoslavnih).

A i seks koji nije u cilju pravljenja dece, djavolje je delo. Sve sto ne doprinosi analnom zgrtanju, djavolje je delo.

U savremenm kapitalistickim drzavama, ova doktrina nije javna, ona je implicitna i citava drustva funkcionisu iskljucivo na ovim principima koji su ugradjeni u kapitalizam.

Za neupucneog Analizu koji nam blagoglagoljivo prica o ljubavi i BOgu. Razlog zasto u protestantizmu nema oprostaja greha je taj sto su trgovci i gradjani koji su bili osnova protestantizma u pocetku, osecali duboko da je njihov trgovacki moral gresan i protivprirodan. Da bi se odbranili od ovoga prigrlili su novu religuju koja im nije branila da nesmetano nastave sa svojim prljavim poslovima. Iz istorijskihhronika moze se videti da se ideja svidela i tadasnjem plemstvu jer je takva crkva bila jeftinija od katolicke.

#84 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 28 February 2008 - 11:12

Prica o licnom usavrsavanju koju nam potura Analiza nije nista drugo do oblik drustvene kontrole.


Pa protestantizam i jeste nastao kao otpor drustvenoj kontroli, jer je odgovornost za svoje postupke sa drzave preuzeo na sebe svaki pojedinac. Kod protestanata drzava svojim zakonikom cuva vecinu od manjine. Vecini zakon nije potreban. Zato protestantski narodi nemaju duh autoritarnosti, nemaju kult licnosti, a do sezdesetih godina nivo kriminala je bio veoma nizak (naravno, ne govorim o Americi, koja je prepuna neprotestanata jos od ranije) itd.

Kada neko ima svest o sopstvenoj odgovornosti na sebi, njime ne mozes od spolja da manipulises. Manipulacija se uvek radi preko neponedjenih slabosti karaktera: sebicnosti, telesnosti, sujete, straha, krivice. Kada pobedis sebe, onda tobom niko ne moze da manipulise.

Kada se covek rastereti od unutrasnjeg nezadovoljstva, on nema potrebe ni za kakvim uzitkom, jer je vec srecan i zadovoljen. Njemu nije smisao zivota da od zivota nesto ucari, vec da zivotu pruzi. Zato je Maks Veber primetio da protestant ima istu produktivnost rada bez obzira na niske ili visoke nadnice. On ne radi posao da bi kroz posao nesto ucario. Radi posao iz ljubavi.

Tacno je da seksualnost ne treba da ima svrhu izvora srece. Ali nije tacno da je u protestantizmu njegova svrha bila samo reproduktivna. Ona je imala funkciju izrazavanja ljubavi, a to je iskustvo koje hedonista ne moze da pojmi, pa misli da kada bi se odrekao svoje seksualne opterecenosti, da mu seks ne bi imao nikakvu funkciju. To je tako povrsno i glupo kao kada bi jedan prozdrljivac zakljucio da bi umro od gladi kada ne bi bio prozdrljiv. Kada neko nema prave nesebicne ljubavi, on ne shvata pravi smisao zivota, pa ako mu ne zakacis neki sebican ili fanaticni poriv, on ne moze da shvati smisao zasto bi ziveo.

Ko kaze da nema oprostenja u protestantizmu? Cinjenica da nema svestenika koji te razresuje od krivice, otkriva da nema potrebe da ti neko pruza psiholosku satisfakciju, kada si se ti sam vec zaista pokajao za svoje grehe, i samim tim oslobodio od krivice. Samo nepokajani vernici nisu zadovoljni jednostavnim oprostenjem greha na osnovu Bozjeg obecanja. Oni zato traze satisfakciju u dodatnim nebiblijskim sistemima verovanja koji ih oslobadjaju od osecanja krivice, ali ne i od same krivice, koja ostaje i koja se manifestuje na razne nacine u njihovom zivotu.

#85 Scubius

Scubius
  • Banned
  • 1,555 posts

Posted 28 February 2008 - 11:20

>Kada neko ima svest o sopstvenoj odgovornosti na sebi, njime ne mozes od spolja da manipulises.

Protestantima se manipulise isto ako i svimaostalima jedinosu oblik i sredstva manipulacije razliciti. Recimo manipulacija u smislu bogacenja ili potrosnje jednakoje efikasna ovde kao i drugde.

Protestant zaista ne podnosi kult vodje, ali podnosi druge nepersonalne kultove.

Kult potrosnje, kult rada, kult zgrtanja itd.

#86 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 28 February 2008 - 11:37

>Kada neko ima svest o sopstvenoj odgovornosti na sebi, njime ne mozes od spolja da manipulises.

Protestantima se manipulise isto ako i svimaostalima jedinosu oblik i sredstva manipulacije razliciti. Recimo manipulacija u smislu bogacenja ili potrosnje jednakoje efikasna ovde kao i drugde.

Protestant zaista ne podnosi kult vodje, ali podnosi druge nepersonalne kultove.

Kult potrosnje, kult rada, kult zgrtanja itd.


To u nekoj meri vazi za ovaj savremeni protestantizam koji tvrdi da su Bozje zapovesti ukinute na krstu (zato sto ga one ometaju u hedonizmu), ali onaj izvorni je jos uvek ostavio prilicne posledice u njihovoj svesti. A pre samo jednog veka, Maks Veber je mogao da primeti da su protestanti ziveli veoma skromno, a to znaci bez sklonosti da se njima manipulise. Primetio je da su samodisciplina, poštenje, urednost, čistota i averzija prema jednostavnim zadovoljstvima pratili protestante zajedno sa njihovim uspehom u neverovatno brzom i uspešnom sticanju kapitala.

#87 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 28 February 2008 - 13:17

Razlog zasto u protestantizmu nema oprostaja greha je taj sto su trgovci i gradjani koji su bili osnova protestantizma u pocetku, osecali duboko da je njihov trgovacki moral gresan i protivprirodan. Da bi se odbranili od ovoga prigrlili su novu religuju koja im nije branila da nesmetano nastave sa svojim prljavim poslovima.


Ta zdrava religija nije zabranjivala dobre poslove, ali je "zabranjivala" lose pobude koje mogu da budu iskusenje da se iz njih rade dobri poslovi.

U delu “Kosmos” od Karla Segana čitamo o Holandiji:

“U skupštini se još i danas nalazi statua Atlasa koji nosi nebeski svod prošaran sazvežđima. Ispod je smeštena pravda, koja drži zlatni mač i terazije, a oko nje su smrt i kazna, dok su joj ispod nogu gramzivost i zavist, bogovi trgovaca. Holanđani, čija se ekonomija temeljila na privatnom preduzetništvu, shvatili su da bezobzirna trka za zaradom može ozbiljno da ugrozi dušu nacije.

Manje alegoričan simbol može se naći ispod Atlasa i pravde, na podu većnice. To je velika, kitnjasta mapa, koja potiče sa kraja sedamnaestog ili početka osamnaestog stoleća i koja zahvata prostranstva od zapadne Afrike do Tihog okeana. Ceo svet bio je holandska arena. Na istoj mapi došla je do izražaja i izuzetna skromnost Holanđana: oni su, naime, izostavili sebe, upisavši samo stari latinski naziv Belgium za svoj deo Evrope. ...

Nikada pre ni posle toga Holandija nije bila takva svetska sila: mala zemlja, primorana da se osloni isključivo na samu sebe, sa izrazito miroljubivom spoljnom politikom. Budući da je pokazivala popustljivost prema neortodoksnim mišljenjima, postala je pravi raj za intelektualce, koji su utekli pred cenzurom i kontrolom misli iz drugih krajeva Evrope... Tako je, na primer, Holandija u sedamnaestom veku pružila utočište Spinozi, Dekartu ... Nikada ni pre ni posle toga Holandiju nije krasila jedna takva galaksija umetnika i naučnika, filozofa i matematičara. ...

Saglasno holandskoj tradiciji podsticanja slobode izražavanja, Lajdnski univerzitet ponudio je mesto profesora jednom italijanskom naučniku po imenu Galilej, koga je katolička crkva prisilila pod pretnjom mučenja da se odrekne svog jeretičkog učenja da je Zemlja ta koja se okreće oko Sunca a ne obrnuto. ...

U vreme kada su kraljevi i carevi vladali najvećim delom sveta, holandskom republikom upravljao je, više nego bilo kojom drugom zemljom, narod. Otvorenost društva i podsticanje životnosti uma, materijalno blagostanje i predanost istraživanju i korišćenju novih svetova stvorili su klimu vedrog pouzdanja u ljudsko preduzetništvo.”


Obratimo paznju na obeležen tekst:

"Ispod je smeštena pravda, koja drži zlatni mač i terazije, a oko nje su smrt i kazna, dok su joj ispod nogu gramzivost i zavist, bogovi trgovaca. Holanđani, čija se ekonomija temeljila na privatnom preduzetništvu, shvatili su da bezobzirna trka za zaradom može ozbiljno da ugrozi dušu nacije."

Kako bi kod nas prosao onaj ko bi na slican nacin izneo javnu opomenu na realna iskusenja nasih ljudi, trgovaca, radnika, sluzbenika, vlasti, politicara, svestenstva ili bilo cega drugog?

Secamo li se reakcije nase komunisticke vlasti kada je neko napisao i okacio parolu "DOLE LOPOVI" zbog toga otisao u zatvor, pod optuzbom da je vredjao komunisticku vlast, koja se u toj paroli prepoznala?!

Sve ono sto u jednom neprosvecenbom drustvu biva obavijeno ideoloskim ili religioznim tabuiba da ne sme da se dovodi u pitanje i proverava, jer se u suprotnom smatra hulom, to je u prosvecenom protestantskom drustvu bilo istaknuto kao vazna opomena i upozorenje da je sklono zloupotrebi i da je potrebno stalno nadgledati i proveravati. Uzviseni zahtevi Bozjeg zakona (Deset zapovesti) su stajali iznad svega u drustvu i bili vrhovni kriterijum dobra i zla kroz koje je najpre trebalo testirati sopstvena srca, pa onda sve drugo.

Edited by Analiza, 28 February 2008 - 13:19.


#88 Scubius

Scubius
  • Banned
  • 1,555 posts

Posted 28 February 2008 - 13:41

Analizo, posluzite s enekom antropoloskom ili etnografskom studijom. Sagan je bio stranac, sta moze da vidi jedan stranac?

Utociste je prizeno jevrejima u 17. veku, to je tacno, ali ne zato sto su bili milosrdni, vec stoga sto je novi protestantski bog mnogo voleo novac. Antisemitizam je medju stanovnistvom osao jak, tako da su u II sv ratu Jevreji sistematski isporuceni Nemcima, mnogo sistematicnije nego u drugim zmeljama, jer protestanti rado postuju pravila.

protestantski svet je vet pravila i prazne discipline. Zavist postoji, kao i svuda. Ono sto ne postoji je skromnost, biti skroman je pravilo. I danas, neki bogati ljudi stidece se da dodju na posao luksuznim kolima. Razlog je racionalan: da ne bi budili mrznju i zavist. To bi Srbi isto mogli da nauce...

Vidite analizo, u svom akademskom i povrsnom fanatizmu vi vidite smo jednu stranu, dok ja prikazujem obe. Vi, u svom jednoumlju ne usudjujete se da na stvar gledate dijalekticki, u svemu postoje samo vasi ideali.

Ja kazem, nesto Srbi imaju da nauce od protestanata, ali vazi i obrnuto.

#89 slow

slow
  • Members
  • 3,778 posts

Posted 28 February 2008 - 15:36

...

Edited by slowmotion, 28 February 2008 - 16:05.


#90 Scubius

Scubius
  • Banned
  • 1,555 posts

Posted 28 February 2008 - 15:58

Da li vam je Analizo, pala na pamet razlika izmedju proklamovanog drustvenog ideala i
stvarnosti?

Mitski Srbin je tako hrabar, solidaran i produhovljen, zrtvuje se za zajednicu itd.

U praksi znamo kako to izgleda.

U praksi, holandski trgovci, u to doba kojemu se vi divite zapravo
ziveli su od veinom rada svojih robova sa kojima se postupalo vrlo necovecno.

Ako ikada zadjete u pokrajinu Drenet videcete
kuce - zmeunice u kojima su oni koji nisu bili trgovci
ziveli kao u kamenom dobu sve do 50 godina 20 veka.

Jedan je moral vazio za debele trgovce, drugi za sakuljace treseta.
Rec apartheid je takodje holandskog porekla.

Tesko vam je da sklonite pogeld sa tih redova koje je Maks Veber sastavio
ne bi li podupro svoj stav i da pogledate kroz prozor, u stvarnost.
Mene fascinira najvise da svoje neznanje prikrivate kao svaki dobar Srbin,
prodajuci se i izdajuci se za eksperta.

Zato je Srbija drustvo lazi. Ovde u protestantskim zmeljama, istina je ogoljena.

Apropo toga, u protestantsko, svetu, titue se ne dobijaju po rodjackoj liniji,
boziji principi coveku su bliskiji i vazniji od rodbine i zato se radi
i na racun rodbine, po cenu zapostavljanja dece, po svaku
cenu ide se napred. Sto ima smisla ako ste ambiciozni poslovni
covek ili plivac na duge staze, ali sto moze da zaboli nekoga,
npr vasu decu.

(Ovaj ideal prihvatila je sprska, nova tzv urbana klasa i oni
danas rade kao psi ne bi li se primakli pomenutim standardima.)

U svakom idealu krije se dakle seme negativnog i to je dijalektika
koju zapadni um ne vari, pa bio on protestantski ili pravoslavni,
jer svima je u pozadini ucenje jedne Knjige,prakticno
slepo obozavanje jednog viseg principa, iz jednog prokletog
pisma koje vec hiljadama godina truje nase zivote.