132 replies to this topic

[Gonzo]

Moje komsije su protestanti, tokom radne
nedelje nikada im se nece dogoditi da se zapricaju, ili da se zapiju, uredno odlaze

Imam i ja takve divne komsije. Nikad se ne zapiju (cak stavise, nikad i ne popiju), i lezu jos ranije, zato sto ustaju pre 5 ujutro, pa nesto pevaju okrenuti ka istoku. Ne znam doduse da li su protestanti. COvek se zove Mohammad, zenu mu nikad nisam video, a deca nikad nikome ne smetaju. Divni ljudi.

[avramova]

Imam i ja takve divne komsije. Nikad se ne zapiju (cak stavise, nikad i ne popiju), i lezu jos ranije, zato sto ustaju pre 5 ujutro, pa nesto pevaju okrenuti ka istoku. Ne znam doduse da li su protestanti. COvek se zove Mohammad, zenu mu nikad nisam video, a deca nikad nikome ne smetaju. Divni ljudi.

Idi bre Gonzo u..

Ma imam i ja, al nemaju decu i zovu se Shmit. Al ne znam dal su protestanti ili ateisti.
Nemci su u svakom slucaju

[Recycle Bin]

Nemojte da hvalite Holandjane, molim Vas.

Priroda mog posla zahteva da radim sa skoro svim narodima Evrope i Holandjani su definitivno medju najgorima... Zagledaju i u najmanje detalje, precizni su toliko da je to bolesno, uopste nisu prijateljski nastrojeni, veoma su zahtevni, nadmeni i teski za saradnju. Koliko vidim, imao sam posla samo sa protestantskim delom nacije

Mozda generalizujem, ali su u poslovnom svetu stvarno takvi. Recimo da su kao neka kombinacija najgorih karakteristika Engleza i Nemaca.

Cast izuzecima, naravno.

Uh...
Ali su zato napravili zemlju koja vazi za jednu od najboljih, najnaprednijih i najmodernijih na svetu. I u svakom pogledu jednu od najuspesnijih.

[Jaruzelski]

Jeste, jesu i apsolutno se slazem sa tvojom izjavom.

[Analiza]

Danas su protestantski narodi najveci ateisti, a opet su i dalje najvredniji, sto je ostatak uticaja nekadasnje reformacije, a ne posledica toga sto se oni danas deklarisu kao protestanti. Dakle, hodu da kaze da treba analizirati ono sto se desavalo u srcima ljudi kada je dolazilo do promene karaktera, a to ne treba mistifikovati pojmom protestantizma, jer nije isto ono sto je protestantizam bio nekada i sto je danas.

Evo kakvi su bili Nemci pre reformacije:

„Mnogo ćeš lakše nagovoriti Germana da pođe u rat i da se kolje s neprijateljem, nego da ore zemlju i da čeka šta će mu doneti letina. Čak je sa njegovog gledišta lenjost i kukavičluk dobiti znojem ono što se može dobiti krvlju. Kad nema rata, onda obično idu u lov, ali većinom sede besposleni, i provode vreme u spavanju i jedenju. Najbolji junaci ne rade ništa, a kuću i penate i polje ostave ženama, starcima, i slabijoj čeljadi: dok ovi rade, oni lenstvuju. Čudne su krajnosti u njihovoj prirodi: jedni i isti ljudi vole nerad, a mrze mir.” (Tacit, Germani, gl. 14)

Zapazimo sličnost između Germana pre reformacije i nas kakvi smo bili onda kada smo kao Srbi bili 100% pravoslavni (ostali su se racunali u izdajice Turke, i sl.):

„Osim svojijeh ženskijeh poslova, kao da predu, tku, kuvaju, muzu, itd, one rade i najveći dio poljskijeh i drugijeh poslova, koje inače ljudi rade. Često se može vidjeti kako se žene s teškijem teretima vuku preko stijena i planina, a muž ide prazan s puškom o ramenu i čibukom u ruci” (Vuk Karadzic, Crna Gora i Boka Kotorska 96)

„Srbina je nedostojan posao: kopati (prije 40—50 godina kopale su samo žene, a i danas je rijetko viditi starijeg, imućnijeg i viđenijeg domaćina da kopa), presti i svaki ženski posao raditi (i ako se ukorijenilo, među muškima, pletivo čarapa), vatru ložiti, vodu nositi, leb mijesiti (osim česnice), na ruke polijevati, svoje noge i glavu sam prati, češljati se sam (nego žene), oko male djece išta raditi” (Cajkanovic u zagradi daje svoj komentar na katalog zabranjenih radova u Bosni objavljen u Etnografskom Zborniku 32, 375.)

A evo kakvi su Nemci bili u vreme blagoslova reformacije, sredinom XIX veka, iz pera nacelnika prosvete knezevine Srbije, Ljubomira Nenadovica:

„Svuda vidite sretnu i zadovoljnu čeljad. Nigde ne vidite pakosti i zavisti. Svak se raduje tuđem dobru, svak sažaljeva tuđu nesreću. Nemačka društva tako su uređena i udešena da vam se čini da svaki živi samo na korist i na zadovoljstvo svojega bližnjeg. Ovo je zemlja gde se brinu da i stoka oseti blagodati pitome civilizacije. Svaki čovek obavezan je da čovečno i sa svojom stokom postupa. ...

Nijedan narod ne izobličava sam svoje nedostatke i pogreške tako oštro kao Nemci. Nemac, za svaku nesreću koja postigne njega ili njegovu zemlju, krivi samo sebe. Francuz svagda obara krivicu na drugoga. Englez ne krivi nikoga, on ćuti, kao narod koji čita mnogo Bibliju, nalazi, da su to sve putevi Božjeg proviđenja, kojima se mora proći, pa bili oni uglađeni ili trnoviti.

Nemci su pobožni, vredni i umereni. Oni žive po onoj poslovici: radi kao da ćes doveka živeti, a moli se Bogu kao da ćeš sutra umreti. ...

Za nekoliko kratkih vekova Nemci su čudesa učinili, pretvorili su u pravi raj svoju zemlju, o kojoj su Rimljani kao o nekom Sibiru govorili; podigli su industriju, reformisali rimsku veru, stvorili su škole, nauke, zakone, slobodu, i pravom prosvetom prosvetili su sredinu Evrope. ... U predelima odakle su izašli apostoli - u otačastvu Isusa Hrista, caruju mrak i sujeverstvo, a na severu nemački pastor pred okupljenim narodom razlaže hrišćansku ljubav i tumači evanđeoske reči onako kako treba da čuju i razumeju ljudi koji ljube pravu istinu i koji teže sve daljem napretku i prosvećenju svoga razuma.” (Ljubomir Nenadovic, Sabrana dela)

Mislim da je na protestantske narode mislio Zoran Djindjic kada je pisao:

"Znate, ima zemalja koje imaju dijamante, zlato i energiju, pa su siromašne, zato što ljudi nisu sposobni da to koriste. Ima zemalja koje nemaju ništa, pa su bogate, zato što su ljudi sposobni da se dobro organizuju. Znači u principu je sve do ljudi. ... Kanadi klima nije naklonjena, tamo je često minus 30 stepeni, ali su sve ulice super. U Moskvi su sve ulice izrovane, i kada pitate zašto oni kažu: Zimi puca asfalt jer je mnogo hladno. Znam, kazeš, ali i u Kanadi je mnogo hladno. Pa, dobro, u Kanadi... Znaci, klima je nepovoljna i tamo i tamo. Jedni su se snašli i našli neka rešenja, a drugi su našli opravdanja."

Sada se namece pitanje, sta se to desilo kod njih pa su doziveli takvu promenu karaktera?

Mozemo li sada da taj fenomen promene svesti i karaktera objasnjavamo bez mistifikacije odredjenim nazivima, vec da vidimo sta se to desilo u njihovoj psihi pa su se promenili?

[down with the sickness]

Scubius, nemoj pogresno da me shvatis, postavio si na emigraciji temu u kojoj si nas shokirao podatkom da se veliki broj gradjana Beneluksa interesuje za zivot u Srbiji, tema je izbrisana. Ispostavilo se da su ti ljudi nasi gastarbajteri koji ubijaju vreme na nekom forumu diskutujuci o eventualnom povratku u Srbiju.

Sad naseljavas opustela srpska sela, koja zvrje prazna, kako i sam kazes, Svedjanima i Nemcima, a opet mi se nekako cini da ih nisi pitao da li bi oni pristali na tu avanturu, sto opet mi svi ostali znamo da ne bi, zasto bi, kad nece ni Srbi kojima je to vlasnistvo, da ne kazem dedovina.

Izvini sto te pitam, ali, koji je tvoj problem.

Inace kum mi je Holandjanin, ozenjen mojom prijateljicom, protestant, imaju troje dece, proveo sam mesec dana u Holandiji, nisam nikako zakljucio da su im deca nesrecna i ljudi su zaista dobri k'o lebac, mislim na sve koje sam upoznao tamo, njegove rodjake, komsije.

Edited by down with the sickness, 02 February 2008 - 04:32.

[Analiza]

Inace kum mi je Holandjanin, ozenjen mojom prijateljicom, protestant, imaju troje dece, proveo sam mesec dana u Holandiji, nisam nikako zakljucio da su im deca nesrecna i ljudi su zaista dobri k'o lebac, mislim na sve koje sam upoznao tamo, njegove rodjake, komsije.

Prvi problem je sto smo skloni da tudje motive i postupke tumacimo kroz sopstvene motive ponasanja, pa tesko mozemo da poverujemo u uzvisenije i nesebicnije motive kod drugih ljudi, kada te motive sami nemamo u svom iskustvu. Na primer, vecina nasih ljudi niti je ucilo gradivo u skoli iz ljubavi, niti radi posao iz ljubavi. I kada takav covek dodje u kontak sa covekom na Zapadu koji ceo dan radio posao iz ljubavi prema poslu, a ne iz uskih sebicnih interesa kako mi obicno radimo, onda bi zakljucimo za njega da je on fanatik, opterecen materijalnim uzitkom, zato sto bismo mi radili kao on, samo iz takvih motiva, jer bolje nemamo u svom iskustvu. Ili na primer, prosecan zapadnjak pokazuje izrazeno postenje u poslovnim odnosima a u medjuljudsim pokazuje postovanje coveka; i mi onda pogresno zakljucujemo da je on takav zbog gradjanskog zakona koji sankcionise izraze nepostenja i nepostovanje, ne shvatajuci da su mnoge takve zakonske regulative donete na zapadu tek pojavom naseg coveka sezdesetih godina, te da je prosecan zapadnjak takav iz srca, a ne zato sto se plasi gradjanskog zakona. Mi bismo bili posteni samo kada bisno morali, a nismo takvi u dusi, pa ne mozemo da shvatimo one koji su takvi jesu. Nesto o tome imate u sledecem clanku Borisa Dezulovića:

http://www.srpskapol...tinica/155.html

Drugi problem u analiziranju i tumacenju motiva i karaktera naroda zapadne Evrope jeste sto nam veoma smeta svest o tome da su oni moralno od nas bolji. Njihova vrednoca, odgovornost, postovanje coveka i postenje - predstavljaju stalni ukor za nasu iskvarenost i neprosvecenost, pa imamo snaznu potrebu da ih konstalno osporavamo.

Postoji i treci problem: Mnogi nasi ljudi zive na Zapadu tako sto zloupotrebljavaju njihovu socijalnu pomoc i dobru volju ukazanog nam gostoprimstva. Da su ovde bili srecni, ne bi otisli na Zapad. Medjutim, zbog svoje licne gordosti i nezahvalnosti, oni nisu sposobni da odgovore duhom zahvalnosti, pa da bi ugusili to osvedocenje, oni pokusavaju da predstave sebe kao da su Zapadnjaci duzni da im pomazu i ugadjaju.

To su sve razlozi zbog kojih jedan isti Zapad jedan deo nase populacije (koja uziva u njegovim blagoslovima) - ispunjava zaviscu i potrebom za obezvredjivanje njihovih kulturnih i moralnih vrednosti, a drugi deo nase populacije ispunjava divljenjem i zahvalnoscu.

[Scubius]

ja sam proveo deset godina u Holandiji. Druzim se iskljucivo sa Holandjanima, nase ljude ovde ne poznajem.
Nasi ljudi daju se lako fascinirati spoljasnim sjajem zapada. Oni vole ciste klozete, ali mislite li da je ta disciplina dosla iz nicega, kako mozete da budete tako naivni.

Pomenuta deca glume da su srecna. U protestantskoj kulturi to se uci rano. Greh je opterecivati druge sopstvenom nevoljom i depresijom. Uvek je dobro, uvek je super, nabaci osmeh na lice, ne budi mracan, ne budi depresivan, smej se i kada iznutra places.

"Hoe gaat het? kako ide
"Goed"" dobro

odgovorice Holandjanin, uvek, cak i kada umire od raka. Niko ne zeli da slusa tudju muku, svako stremi sopstvenom cilju, jer protestant je na licnom odnosu sa bogom, a bog ce ga na kraju pitati koliko je zaradio, sta je novo naucio, da li zna da svira, neki hobi, bilo sta. Da se radi, mora se, odmora nema i disciplina je apsolutna. Pritisak na pojedinca je strahovit, to nije klektivna represija kao na Balkanu:

"doe normaal en dan doe je gek genoeg"
(ne odstupaj, jer i to je previse)

Radi se o doktrini o odogodjenom zadovoljstvu, o ideji da treba trpiti, muciti se i boriti se. Mnogi ljudi dolaze na posao sa slomlenim rukama jer je jednostavno greh izostati.

Kolicina patnje u svakom drustvu je ista. Ko nikada nije izasao iz svog dvorista, ali zaista izasao, zaista razgovarao, patio, gledao, ziveo, taj ne razume sta je to.

Njihova nesreca je drugacija od srpske, ali ipak je nesreca. Neshvatljivo mi je da niko ovde nije barem gledao Bergmanove filmove. Cena negde mora da se plati. I ona se placa u porodici, na pocetku.

Materijalno obezbedjenje ima za posledicu emocionalne smetnje i socijalnu retardiranost. Korupcije nema jer nema ni prijateljstva, onako kako je to slucaj u Italiji, Portugaliji ili slicnim zemljama.

S aljudima je toplo, ali i smrdi, rekao je M. Krleza. protestant bira borbu i ja o cenim. S apuno postovanja gledam ih kako traze sebe, kada traze pomoc od mene ja im uvek pomognem jer takav mi je poslovni pristup. Ali protestant u stvari nema izbora.

PS
Postoje naravno ljudi koji hoce da dodju u Srbiju. Rekoh da se mnogi plase srpske mafije, ali mislim da bi oni Srbiji dobro dosli. U Srbiji je moralni kompas potpuno izgubljen, nama gore opisana represija nedostaje.

Inace kum mi je Holandjanin, ozenjen mojom prijateljicom, protestant, imaju troje dece, proveo sam mesec dana u Holandiji, nisam nikako zakljucio da su im deca nesrecna i ljudi su zaista dobri k'o lebac, mislim na sve koje sam upoznao tamo, njegove rodjake, komsije.

[Analiza]

Pomenuta deca glume da su srecna. U protestantskoj kulturi to se uci rano. Greh je opterecivati druge sopstvenom nevoljom i depresijom. Uvek je dobro, uvek je super, nabaci osmeh na lice, ne budi mracan, ne budi depresivan, smej se i kada iznutra places.

Ovo sto si rekao jeste mesavina dve vrste protestantizma: onog autenticnog koje je zahtevalo od coveka da reformise svoj karakter, i savremenog "evandjeoskog" (citaj "hedonistickog") protestantizma koje umesto reforme karaktera zahteva od coveka promene koje nisu dublje od njegovih osecanja (i koji se moze uslovno nazvati glumom).

U prvom slucaju nema nikakve glume. Covek jednostavno nema izgovora za nezrelu reakciju na stres, jer u Bogu nalazi izvor ljubavi kojim moze da da pobedi svaki stres. Ako imas rak, pruzi drugima primer kako moze bolest da se podnosi sa trpljenjem i ljubavlju. Pokazi svoju veru ne samo nedeljom u crkvi, vec i u prakticnom svakodnevnom zivotu. Nemas izgovora da budes lenj, jer Bog je izvor opste ljubavi prema svemu i svakome. Nemas izgovora za porocnost i hedonizam, jer Bog oslobadja od svakog greha. Sve u svemu nemas izgovora da druge opterecujes svojim problemima, jer to zapravo znaci da ti svoje probleme ni ne zelis da resis.

Takav je autentican protestantizam koji je doneo blagoslov citavom covecanstvu.

Medjutim, njegov blagoslov je sredinom XIX veka postao iskusenje coveku za hedonizam, sto je dovelo do odricanja od njegovih sustinskih prosvetiteljskih principa.

Mozda se to najbolje vidi u protestantskoj muzici. U vreme katolicanstva njihovo zanimanje za muziku je otkrivalo licemerstvo koje je tipicno za katolicki svet: Dok si u crkvi ti slusas duhovnu muziku (hladne katolicke himne) i pravis se poboznim, a kada si van crkve, tada slusas svetovnu muziku i zivis gresno. U vreme protestantske reformacije je doslo do drasticne promene karaktera. Duhovne himne, prozete ljubavlju, poverenjem i pobedom, prevazilaze prostorije crkvenih hramova i pocinju da se pevaju u svim situacijama i na svim mestima. Pesme sa svetovnim sadrzajima reci dobijaju himnicnu muzicku podlogu. Ceo zivot postaje praznik pobede dobra nad zlim.

I to je tako trajalo od kraja XVI veka sve dok sredine XIX veka.

Tada nastaje otpadnistvo protestantizma. Eskalacija hedonizma radja kod ljudi potrebu da se ugusi glas savesti koji zahteva reformu sustinskih covekovih motiva, i kao reakcija na strogi autenticni protestantizam javlja se takozvani "evandjeoski" protestantizam koji coveka zavarava promenama na nivou osecanja, i koji zato predstavlja zapadnu verijantu zivotne filozofije Istoka. Kao sto na Istoku ljudi milenijumima imaju obicaj da podrzavaju osmeh na licu i osecanja koja nemaju svoj izvor u objektivnoj stvarnosti, tako se u poslednje vreme ta filozofija razvila i na Zapadu. I mala deca na Zapadu se uce da gaje osmeh koji ne odgovara zivotnoj realnosti, cime se zapravo iz ljudske svesti samo uklanjaju povodi za manifestaciju nepobedjenih greha, koji i dalje ostaju u ljudskim srcima. Dakle, nema vise sustinske promene motiva ponasanja, vec samo promene osecanja kojima se covek opija kao sto se neko opija alkoholom da zaboravi na svoj unutrasnji problem.

Pojavljuje se zabavna muzika koja preplavljuje svet i uskoro ulazi u protestantske crkve, menjajuci znacenje pojma ljubavi u starim pesmama koje se sada pevaju u duhu rok-en-rola. Ljubav se shvata kao raznezena sentimentalnost koja je pravi razliku izmedju dobra i zla. I dalje nema licemerstva; ista crkva se slusa i u svetu i u crkvi, ali na zalost, muzika koja odgovara potrebama gresnog srca. Himnicna muzika je takvom srcu dosadna jer nema sta dobro u njemu da pokrene. Zabavna muzika ima za cilj da izazove na nivou osecanja, ono sto coveku nedostaje na nivou njegove sustine; da ga opije i da ugusi svest o njegovoj duhovnoj ispraznosti.

Po spoljnim manifestacijama ovaj savremeni protestantizam povrsnom posmatracu lici na onaj autenticni, ali u teskoj stresnoj situaciji on otkriva svoje pravo lice. Kako je taj "evandjeoski" protestantizam utemeljen ne na reformi motiva i karaktera, vec na reformi osecanja, on ne moze da izdrzi suocavanje sa osecanjima koja su adekvatna zivotnoj realnosti; pa u vreme tezeg stresa prijatna osecanja nestaju, nestaje varka, covek puca i pada u tesku depresiju.

U istom stresu nosilac autenticnog protestantizma ne puca, jer je on vec postao zreo da na svaki stres reaguje zdravim motivima. Sto je stres veci, to ce coveka prirodno da izgradi, jer ce samo jos vise da u njemu pokrene one dobre motive kojima on i inace pokorava svoju volju.

Savremeni "evandjeoski" protestant se prepoznaje po tome sto stalno podrazava osecanja koja su neadekvatna stvarnosti, dok autenticni protestant ima osecanja adekvatna stvarnosti, ali nema nezrelu reakciju na njih: on oseca gnev prema nepravdi, ali reaguje na nepravdu mirom i krotoscu. On oseca strah u opasnosti, ali nije kukavica vec hrabar. On oseca tugu u nevolji, ali nije depresivan vec je pobednik. On oseca radost i zadovoljstvo u lepim stvarima u zivotu, ali ne pokusava da svoju dusu njima zadovolji, vec su mu povod za izrazavanje zahvalnosti.

Edited by Analiza, 04 February 2008 - 10:33.

[Scubius]

>Takav je autentican protestantizam koji je doneo blagoslov citavom covecanstvu.

za koje crkve mislis da su autenticne?
ovde ima nekoliko protestantskih crkvi.

[Analiza]

>Takav je autentican protestantizam koji je doneo blagoslov citavom covecanstvu.

za koje crkve mislis da su autenticne?
ovde ima nekoliko protestantskih crkvi.

To vise zavisi od pojedinaca a ne od naziva.

Uglavnom su sve protestantske crkve potpale pod filozofiju manipulisanja osecanjima, a najvise one koje se zovu "evandjeoske".

Pretpostavimo da si otisao u crkvu pod uticajem probudjene savesti da cujes dobru propoved koja ce ti pomoci da se izmiris sa Bogom, da se oslobodis od greha koji te muce i sopstvene neciste savesti. Na samom pocetku bogosluzenja u crkvi cujes pesmu koja govori o duhovne reci, ali koja ima zabavni duh. Tvoja inace probudjena savest takvom predstavom o ljubavi biva delimicno ugusena. Zatim se na propovedaonici8 pojavljuje propovednik koji svojom teatralnoscu skrece paznju sa onoga sto prica na sebe samog, i tvoja osecanja su vise pokrenuta pod uticajem njegove pojave, nego pod uticajem smisla onoga o cemu govori. Zatim propovednik prica negu anegdotu koja kod tebe izaziva jos dublje rasterecenje probudjene savesti. Da je propovednik sada prekinuo svoje izlaganje, ti bi mogao iskreno da kazes da si se u crkvi lepo zabavio, ali ne i duhovno nahranio. Medjutim, propovednik sada, posto je anesterizao tvoju savest, pocinje da govori o Hristovoj ljubavi, ali teziste baca na njegovu milost (iako slusaoci nisu jasno svesni zasta im je ta milost sada potrebna), i objasnjava kako nikakvim svojim dobrim delima niko ne moze da se iskupi i zasluzi spasenje. Propovednik zapravo sada pocinje da drzi propoved koja bi bila zdrava duhovna hrana za katolike srednjeg veka koji su bili optereceni krivicom i potrebom za Boga zadobiju nekom svojom zrtvom. Medjutim, to sto je hrana za srednjevekovne katolike, to je otrov za danasnje ljude koji u toj nauci nalaze izgovor za svoje bezakonje i ugusenje svoje zdrave savesti. Tacno je da drzanjem Bozjeg zakona niko ne moze da stekne Bozju naklonost, ali susret sa Bogom rezultuje promenom karaktera koja rezultuje time da se covek spontano ponasa u skladu sa Deset Bozjih zapovesti. Umesto da propovednik ukori iskusenje bezakonja svoga vremena, on drzi propoved koja ima za cilj da ukloni posledicu bezakonja - necistu savest. Radi toga on Hristov karakter predstavlja na patetican nacin koji kod vernika izaziva suze. Tvoja osecanja su duboko pokrenuta, tvoje srce je dirnuto, i ti napustas bogosluzenje sa promenjenim osecanjima, ali ne i sa promenjenim karakterom. ...

[pitanje111]

ja mislim da to i nema toliko veze sa religijom koliko sa mentalitetom odredjene zemlje ....
doduse ne znam puno o protestantizmu , jedino sto znam da protestantizam isto kao i pravoslavlje nije toliko rigidno kao katolicanstvo (prevelika vlast pape , previse zabrana i plasenja i prijetnji , kult grijeha itd) ...

[Analiza]

ja mislim da to i nema toliko veze sa religijom koliko sa mentalitetom odredjene zemlje ....

Na zalost si u pravu. Religija bi trebala da ljude uzdize sa njihove bioloske prirode ka Bogu, da im daje slobodu od njihove poremecene prirode, a ne da toj prirodi povladjuje, tako sto manipulise covekovim prirodnim slabostima. Ovde kod nas religija manipulise sujetom, kod katolika centralne Evrope - krivicom, a na hedonistickom zapadu - sebicnim sentimentom. No, grcko pravoslavlje je slicno islamu, a samo nase balkansko -dinarsko pravoslavlje je liberalno, zato sto dinaarski mentalitet ne podnosi nekakva pravila.

Medjutim, religija je povremeno imala i suprotnu (pozitivnu funkciju) - evo obrati paznju na gore citate koje sam objavio o razlici izmedju Germana pre i za vreme reformacije: pre su bili lenstite i krvolocni, a za vreme reformacije vredni i miroljubivi, posle reformacije postaju hedonisti.

doduse ne znam puno o protestantizmu , jedino sto znam da protestantizam isto kao i pravoslavlje nije toliko rigidno kao katolicanstvo (prevelika vlast pape , previse zabrana i plasenja i prijetnji , kult grijeha itd) ...

Ovde imas kako je protestantizam promenio karakter naroda zapadne Evrope i izveo ga iz tame srednjeg veka, ali to nije danasnji protestantizam koji manipulise sentimentom:

http://antropo.users...l8blagprosv.doc

Protestantizam se u medjuvremenu odrekao svog prosvetiteljskog duha i danas se svodi na jedan oblik psiholoske satisfakcije slican meditaciji ili nekoj istocnjackojfreligiji.

[pitanje111]

hm pa meni nijemci i nisu neki primjer jer mi se cine kao previse grub i nezgrapan narod ....

religija je u svakom podneblju donijela i koristi i stete .... tako npr. ima katolicka irska sa rigidnim stavovima crkve (gledao sam prilicno potresne filmove kroz sta su prosla tamo djeca u tim katolickim sirotistima ili djevojke koje su zatrudnile ili koje su cak i bez ikakvog razloga poslate tamo u te samostane) ... koliko znam milioni iraca su se preselili iz irske u ameriku bjezeci i od siromastva i od crkve ....
a tu je susjedna engleska gdje su prestali biti katolici jer im se kralj htio razvesti a papa mu nije htio dati dozvolu za razvod ...


a s druge strane tu je italija koja je takodje katolicka , ali ljudi tamo su ipak slobodnijeg duha i liberalniji i kosmopolitskoji ... ali dobro tu je ulogu igralo i podneblje koje je toplo a i rimsko carstvo i renesansa u proslosti ... tu je takodje i primjer dalmacije koja je bila pod mletackim uticajem i renesansom , pa su tamo ljudi donekle liberalniji , dok mi se cini da su na sjeveru hrvatske katolicke porodice rigidnije ....
sve zavisi od zemlje do zemlje ....

hm to sam nesto cuo da su danas protestantske crkve vise u stilu ono popularne psihologije , tj. psiholoske podrske ili pruzanju ohrabrenja i motivacije za svakodnevni zivot ... ali dobro mozda ima i to svoje , recimo negdje sam cuo da po brazilu napreduje protestantizam jer tamo ima dosta siromastva , amerika eksploatatise i iskoristava juznu ameriku (a i ostale dijelove svijeta) , papu i katolicku crkvu zaboli puno za to (cak je i onaj papa sto je beatifikovao stepinca , on je prekinuo bio neku socijalnu revoluciju u srednjoj americi ) , ne znam da li si gledao bbc dokumentarac o tome ... i u tom je dokumentarcu takodje pomenuto da zbog njihove rigidne politike zabrane kontracepcije i abortusa , da to samo podgrijeva losu situaciju u tim siromasnim katolickim zemljama (juzna amerika , filipini itd) jer se radja jos vise djece koja onda lutaju po ulicama ...
tako da u toj situaciji neki ljudi se mozda okrenu protestantizmu koje ima neku ulogu psiholoske utjehe/motivacije/psihoterapije/meditacije ili cega vec .... ako to nekome moze pomoci a time ne steti drustvu , zasto ne ....

pa tu je i primjer madonne koja je odrasla u rigidnoj porodici pa tokom cijele svoje karijere prakticki provocira papu i religiju generalno (cak je i pravoslavna crkva u moskvi uputila protest protiv njenog koncerta u moskvi , a i papa je nesto ne voli) , i na kraju je zavrsila kao jevrejka ....

jednostavno danas je malo previse ludo vrijeme , pa se mnogi okrecu drugim religijama , neki cak i sektama pa upadaju u fanatizme i nadju nekog "idola i gurua" itd ...

valjda se i religija prilagodjava svakom podrucju ...

a ne znam zasto kazes da je srpsko i grcko pravoslavlje razlicito ? (za bugarsko ne znam , a rusko jos manje) ...
meni se cini da i nije neka razlika , ipak su na balkanu i jedni i drugi i jedni i drugi su bili pod turcima ...
ja cak mislim da su grci uprkos tome sto su dugo bili pod turcima i poprimili nesto i od njih , hranu ili muziku ... ipak su itekako ocuvali svoj nacionalni identitet , i onaj anticki i onaj vizantijski i danas mi se cine kao ponosna nacija ....

doduse i turski islam je primao uticaj od vizantije , treba li podsjetiti da su dzamije u istanbulu i na balkanu vizantijskog stila (potpuno razlicite od arapskih ili iranskih) ...

a sto se tice reformacije , to sve zavisi od zemlje do zemlje , negdje to moze biti religija , negdje moze biti pokret , negdje neki politicar ili pisac itd ... nikad se ne zna ...

Edited by pitanje111, 04 February 2008 - 18:54.

[alberto.ascari]

Pomenuta deca glume da su srecna. U protestantskoj kulturi to se uci rano.

Ti si slučaj čoveče, s tobom stvarno nešto nije u redu.