Jump to content


Photo

Omiljena mesta u Beogradu


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
125 replies to this topic

#61 elle

elle
  • Members
  • 4,479 posts

Posted 22 June 2001 - 23:22

Vladane, ja sam, recimo, ohohooooo bila rodjena u ta vremena, i imam divna secanja, skola u Tri lista, Fakultet u Manjezu i Stupici, supice u Lovcu, camac na reci, kupljen od nas cetrnaest!, pa kartanja u camcu po kisi, koncerti u Kolarcu, eeeeh stara lepa vremena. I naravno ne samo kafane. I ne samo zurke, i ne samo ljubavi, nego mirisi i ukusi slobodne mladosti.

Da, Srdjane, elle ce biti na radnom mestu, to je ona plavusa sto se preglasno smeje, lako me poznati.

E, mladezi beogradska, ni uspomene Vam ne dadose da prikupite.

Vasa elle

#62 vladan

vladan
  • Members
  • 25,392 posts

Posted 23 June 2001 - 08:46

To freak:
Strasno je to koliko si u pravu. A nije tako bilo uvek...
To je jedan od razloga zasto, cini mi se, ima smisla i pisati sve ovo sto pisem; ne bi li nekada nekome doslo iz d***** u glavu da stvari ne moraju da izgledaju ovako - one su ovakve tek od kada su Srbi postali nebeski narod, do tada bili smo, manje vise, normalno drustvo i normalni ljudi, kao i drugi oko nas.

#63 srdjanf.

srdjanf.
  • Members
  • 5,016 posts

Posted 23 June 2001 - 10:40

Zeelim samo kasti da nije bas sve tako crno kad smo mi mladjarija po sridi.
Evo, meni su dolazile Vase uspomene u snove, Vase misli su me susretale tokom mojih bezvremenih setnji beogradskim sokacima. Vasa osecanja se daju jos uvek nazreti, ako se ko pazljivo udubi u pevanija vracarskih krovova, ili senke u dorcolskim zvezdanim i vetrovitim nocima. Uvek sam znao da ispod teske koprene straha i privida nestajanja, jos uvek mudro stoji sakriveni Zivot. Odlucio sam otici, ipak, jedne gorke veceri, kada se samo Zlo upijalo u moje osecanje. Video sam ispred sebe sirom otkrivena vrata, i samo je strah mogao razbiti moju, vec porinutu odluku. Za mene je to bio jedan od najsjajnijih dana. I video sam sebe u eklipsi Buducnosti i Svega sto je Sada, i znao sam da uzimam da bih potom vratio ulepsano i vece.
Dvadeset i sesta godina zivota.

#64 Lun

Lun
  • Banned
  • 3,921 posts

Posted 23 June 2001 - 11:44

"U životu nema ničeg drugog osim onoga što sami u njega stavimo
Pozdrav, mališa!" - citat Simka

Iskoristicu stih pesnika kao odgovor na ovo sto pisete:
"Raspolagati tudjom mukom, nije mala zajebancija".

Krivicno delo za koje Kriminalac nikada nece odgovarati a koje je, po mom shvatanju, daleko najrazornije, jeste kumulativnost njegovih zlocina.
Vidite, kada se koristi sintagma "zlocin prema Srbima" ne misli se samo na pendrecenja, strahove, Milinovica, Starcevica, Vidovica, Filipovica, ulude pogibije policajaca i vojnika, Curuviju i mnoge druge zrtve nasilnickog i krvavog rezima.
Misli se i na onu decu koja su prezivela sve ovo i kojoj nikada nece biti pruzena prilika da otpocnu i vode normalan, lep i prijatan zivot. Zivot ispunjen uspomenama na putovanja po svetu, relaksirana druzenja sa opustenim prijateljima i uopste, bilo kakvo planiranje zivota duze od 30 dana.

Veliko je umece saslusati, razumeti i uvaziti osecanja drugih.
U tom smislu vas upucujem na jedan drugi potresni istocnjacki "kolacic sudbine" koji je, pre samo par nedelja, na ovom istom forumu, postavio dragi Intruder.

Znam, prosli smo teska vremena, zatvoreni i zasticeni u svojim malim, porodicnim i prijateljskim caurama. Vodio nas je nagon samoodrzanja kada mnogi cine i ono sto u normalnim okolnostima ne bi zadovoljilo ni njihove licne i minimalne moralne kriterijume.
Dolazi vreme kada bi trebalo izaci iz tih caura, solidarisati se i pomoci svakome kome mozemo pomoci.
Od vas, konkretno, trazi se samo malo razumevanja, umesto povrsnog citanja i popovanja.

Lun

#65 jelena.s

jelena.s
  • Members
  • 177 posts

Posted 23 June 2001 - 13:55

Lun, u pravu si, to ti je kao sa suncanjem, efekti su kumulativni. Njima smo zahvaceni i mi koji imamo neka lepa secanja, a sve smo napustili (ja iskljucivo zbog njega). Ta spodoba je kriva sto sam izgubila zemlju, sto se ne vidjam s prijateljima, sto sam ostala bez posla, bez grada u kome sam rodjena i sto mi je dete stranac.

#66 freak

freak
  • Members
  • 1,723 posts

Posted 23 June 2001 - 14:44

jelena.s:
        Lun, u pravu si, to ti je kao sa suncanjem, efekti su kumulativni. Njima smo zahvaceni i mi koji imamo neka lepa secanja, a sve smo napustili (ja iskljucivo zbog njega). Ta spodoba je kriva sto sam izgubila zemlju, sto se ne vidjam s prijateljima, sto sam ostala bez posla, bez grada u kome sam rodjena i sto mi je dete stranac.

jelena ti si upravu ali zar nemislis da si ti jos dobro prosla

#67 vladan

vladan
  • Members
  • 25,392 posts

Posted 23 June 2001 - 14:53

Uzgredna primedba Jeleni S.:
Ako sam dobro shvatio iz Vasih ranijih priloga, Vi sa porodicom vec duze zivite u Italiji.
Ako je to tacno, da li ste Vi sigurni da Vam je dete stranac i da bi se vise osecalo domacim (drugim recima da bi vise volelo) da je u Beogradu? Da li bi Vase dete sa osobinama, ponasanjem i nacinom razmisljanja koje je steklo u Italiji bilo dobro prihvaceno od strane druge dece u Srbiji? Ne zaboravite, deca znaju da budu vrlo surova.
Mislim da je to problem koji se cesto javlja izmedju dve generacije iseljenika - stariji se osecaju "na privremenom radu", a za mladje je nova domovina njihovih roditelja njihova jedina domovina, a prema "starom kraju" osecaju ili ne osecaju neku neodredjenu simpatiju, ali nista vise.
:smile:

_________________
Gradjanska Srbija mora prisiliti atavisticku i arhaicnu Srbiju da se konacno suoci sa poraznim posledicama svoje politike.

[ Izmena poruke: vladan na dan 2001-06-23 16:31 ]

#68 Simka

Simka
  • Members
  • 606 posts

Posted 24 June 2001 - 00:19

Lunu
Nije mi bila namera da se poigravam uništenim delom mladosti jednaog mladog čoveka, već da skrenem pažnju da bi ipak ono što sami učinimo za sebe moralo da ima presudni uticaj na sreću. I u najrazvijenijim, najbogatijim zemljama postoje nesrećni ljudi ( Rotšildov naslednik se ubio u 42. god, valjda od sreće?), kao što postoje srećni u najgorim uslovima. To je stvar i ličnog stava.
Moja majka je bila srećna žena, imala je nas troje dece, unuke, dug i skladan brak, posao koji je obožavala. Ipak, sa 15 god ostala je potpuno sama na svetu (WW2), našla ljubav na kraju rata, udala se i dobila kći. I kći i muž su joj ubijeni od Rusa oslobodilaca 1945, imala je 19 god i bila u drugom stanju!
Nakon toga, upoznala je mog oca, on je nerođeno dete prihvatio kao svoje, rodilo se još dvoje. Majka je završila škole, diplomirala, zaposlila se, odgojila decu i unuke. A onda, zahvaljujući SM, doživela penziju od 1 DEM . Bombardovanje nije doživela, ali je doživela da joj prvi unuk sa 18 god, vojnik, bude u Vukovaru u sred rata (u to vreme deca su išla u vojsku odmah nakon srednje škole). Na samrti, rekla mi je:
proživela sam srećan život uz vas (porodicu).
Kraj i početak su joj bili užasni, ali je veći deo ipak bio SREĆAN. Eto, to sam imala u glavi kada sam spomenula kolačić sudbine, nikako šalu na tuđu nesreću. Sve je ipak individualno.

#69 Lun

Lun
  • Banned
  • 3,921 posts

Posted 24 June 2001 - 11:09

Uhh Simka. Dok sam pohvatao sve delove iz ove vase "romansirane" price.
Malo se salim (i naravno ni jednom recju ne sporim vase (njeno, mamino ? ) vidjenje srece.
Ali dopustite mogucnost da u realnom zivotu pored "Pomozimo sami sebi" uglavnom je potrebno jos ponesto.

Ne ulazeci dublje u razloge Rotsilda jr, samo sam hteo da kazem da u Srbiji danas ima mnogo vise Raskoljnikova nego Rotsilda.
(znate ono, mracan stan, nemastina, bolest - ludilo jedno).

I traziti od njih, tek tako, da budu jednostavno srecni ( kako da kazem - bez iceg "konkretnog" ), mozda je malo previse ambiciozno.
Ima jedna zgodna poruka urbanog filozofa Antonija Pusica:
Don't happy, be worry !

Ali, verujte mi, i u zabrinutosti covek moze naci srecu. Znak da je zabrinut je i znak da sumnja. A ko sumnja taj i razmislja. I to je neka sreca.

#70 freak

freak
  • Members
  • 1,723 posts

Posted 24 June 2001 - 12:41

Simka:
Lunu
Nije mi bila namera da se poigravam uništenim delom mladosti jednaog mladog čoveka, već da skrenem pažnju da bi ipak ono što sami učinimo za sebe moralo da ima presudni uticaj na sreću. I u najrazvijenijim, najbogatijim zemljama postoje nesrećni ljudi ( Rotšildov naslednik se ubio u 42. god, valjda od sreće?), kao što postoje srećni u najgorim uslovima. To je stvar i ličnog stava.
Moja majka je bila srećna žena, imala je nas troje dece, unuke, dug i skladan brak, posao koji je obožavala. Ipak, sa 15 god ostala je potpuno sama na svetu (WW2), našla ljubav na kraju rata, udala se i dobila kći. I kći i muž su joj ubijeni od Rusa oslobodilaca 1945, imala je 19 god i bila u drugom stanju!
Nakon toga, upoznala je mog oca, on je nerođeno dete prihvatio kao svoje, rodilo se još dvoje. Majka je završila škole, diplomirala, zaposlila se, odgojila decu i unuke. A onda, zahvaljujući SM, doživela penziju od 1 DEM . Bombardovanje nije doživela, ali je doživela da joj prvi unuk sa 18 god, vojnik, bude u Vukovaru u sred rata (u to vreme deca su išla u vojsku odmah nakon srednje škole). Na samrti, rekla mi je:
proživela sam srećan život uz vas (porodicu).
Kraj i početak su joj bili užasni, ali je veći deo ipak bio SREĆAN. Eto, to sam imala u glavi kada sam spomenula kolačić sudbine, nikako šalu na tuđu nesreću. Sve je ipak individualno.

mozda si ti i upravu sada dolazi onaj srednji deo pocetak je bio los a ni sredina neobecava pa samim tim ni kraj neizleda happy end, ujednom si upravu u onom delu sto sami ucinimo za sebe ali mi se cini da te stvari koje sami ucinimo nedobijaju na znacaju i brzo se zaboravljaju pred nekim drugim stvarima jer neznam dali znas kakav je bio zivot jednog obicnog maldaog coveka u u ovom kraju(vidi moju lokaciju) jer kakve stvari covek moze da uradi za sebe kada mu se od 14 , 15 godine svo slobodno vreme raspust itd, svodi na ( evo par primera sta su radili mladi u mom kraju) cekanja reda cele noci kod dafiment banke kod sava centra da bi uzeli broj i prodaliga kasnije nekom pohlepnom stedisi za smesnu sumu maraka zauzimanja tezgi u sest ujutru na buvljoj pijaci i prodavanje tih istih ljudima koji su tamo prodavali ko zna sta da bi preziveli , i to je dosta njih bilo fakultetski obrazovano, i to sve da bi izasao u grad ili kupio neku glupost sebi ili priustio sebi nesto o cemu ti pricas na pocetku sto ti roditelji nisu mogli. kada malo odrastes onda se dovijas kako da nezavrsis na nekom kosovu ili tako nesto. pa sada ti vidi dali pored svega covek moze nesto vise da ucini za sebe a to sto ucini biva potisnuto nekim drugim stvarima. stvarno nezelim da me neko shvati kao da pravim izgovor za neke svoje neuspehe i neuspehe neke moje generacije jer u kakvom smo vremenu odrastali i odrastamo jos smo i super generacija bar ja tako mislim

_________________

[ Izmena poruke: freak na dan 2001-06-24 13:46 ]

#71 jelena.s

jelena.s
  • Members
  • 177 posts

Posted 24 June 2001 - 18:01

Verovatno nisam bila dovoljno jasna: ja cu italijanski uvek govoriti sa stranim akcentom, za razliku od mog deteta koje ima lombardijski akcenat, da navedem samo jezik kao primer za ono sto sam htela da kazem, a sto bi, pojednostavljeno zvucalo - u nacionalnom smislu moje dete i ja pripadamo razlicitim nacijama, jcu dok zivim u Italiji biti stranac, a on ce, kad god ode u Beograd, tamo biti stranac.
Naravno, ja ne zelim da kazem da sam nesrecna, ja se sada vise niposto ne bih vracala, ne samo zbog njega. Zelela sam samo da kazem da tako nesto nije nikada trebalo da se desi i da ja, pre 1991. nisam nikada razmislja o odlasku.

#72 Simka

Simka
  • Members
  • 606 posts

Posted 24 June 2001 - 19:27

Jelena nije izuzetak. Deca naših ljudi koji već duže žive u inostranstvu su se asimilirala, mnogi su bili mali i progovorili tamo. Zabavište, škola, društvo - čine svoje. Deca čitav dan govore npr. engleski. U porodicama mojih prijatelja koji žive napolju govori se srpski, ali deca odgovaraju na engleskom, a između sebe - isključivo engleski. Kada dođu ovde, oni su predmet podsmeha, što u male dece izaziva otpor, a ne ljubav. Na taj način oni stiču utisak (stvarni?) da im je napolju bolje, da su im drugari bliskiji i bolji. Za ovu zemlju malo šta ih veže. Detetu je mesto pod suncem vezano za roditelje, te ako žive napolju, to je njihova domovina!
O sreći ovde teško je raspravljati. Bez spora o krivici SM i njegovih saradnika, mislim da i narod snosi veliki deo krivice. Evo, izneću jedan lični primer:
U vreme bombardovanja veći deo komšija išao je u sklonište. Mi nismo. Jednoga dana, moj muž pođe sa ćerom da vide kako izgleda sklonište jer je dete navalilo da vidi (čula je da ima puno dece i da se lepo igraju!). Na ulazu u sklonište, sačeka ih jedan 'gospodin' i kaže - ne možete da uđete, nema mesta, a i niste učestvovali u akciji čišćenja. Kaže moj muž: Čoveče, oglašena je opasnost, ovo je javno mesto, zar da šetam dete po sirenama zato što nisam čistio? U ostalom, dok si ti čistio, ja sam bio na poslu i radio. Nije pomoglo, moj muž nije hteo da se prepire. Sada mi recite, kakvi su to ljudi koji za vreme bombardovanja nisu hteli da puste dete u sklonište jer roditelji nisu očistili ? Da li ja tog čoveka, kada ga danas sretnem u dvorištu treba da tretiram kao zemljaka i dragog komšiju, da mu se ljubazno javim, da li moja kći treba u njemu da gleda dobronamernog čiku? Toga ima na pretek, svako gleda ličnu korist, ljudi su se mnogo okrenuli sebi samima, zavladala je zluradost, sebičluk, otimačina. Deca koja rastu u toj atmosferi nisu srećna. Razlike su ogromne među decom i zavist raste, a ljubav i zavist ne idu pod ruku. Mnogo treba da se radi na tom pitanju!

#73 freak

freak
  • Members
  • 1,723 posts

Posted 25 June 2001 - 02:00

to sa starijim gospodinom je jedan primer ali zar nemas neki primer gde je neko tebi ucino dobro. sto se tice tih ne bih ih ja zvao gospoda nego drugovi to se i ocekivalo od njih sta ti ocekujes od ispranih mozgova bivsih titovih pionira zamisli da zivis u novobeogradskim soliterima pa da vidis sta je tih drugova. a i ja nevidim nista mnogo lose u tome sto je nekome dete stranac i sto nezna srpski

#74 509

509
  • Members
  • 1,059 posts

Posted 25 June 2001 - 10:05

2 freak:
Jedna siromasna Crnogorska porodica je zivela u Becicima tokom leta. Otac (pljen-cu-ga) je bio neki radnik u zeljezari u Niksicu. Majka nije radila, ali je leti prodavala vezene stvari Nemackim turistina na plazi. Ziveli su u kuci koja je imala 2 prostorije. Kuca je bila sazidana od sljaka blokova i nije bila omalterisana, imali su samo jednu sijalicu. Izmedju blokova su zmije rado ostavljale svoje kosuljice.
Mala Nale (Natasa od 10 godina) je sedela na jednom sljaka bloku i u jednoj ruci je drzala obaren krompir, a u drugoj komad sira. Ona je to jela tako 'slatno' da ja to ne mogu da opisem. Ono je tada bila jako srecna, takvu srecu, takav izraz lica ja nikada u zivotu vise nisam video.

Nemoj ocajavati ako sada nemas puno, trazi srecu u malom. Novac nije sreca, ali coveku puno pomaze u zivotu. Trudi se da zavrsis skolu koju si zapoceo i dobro razmisli sta ces dalje raditi u zivotu!

#75 elle

elle
  • Members
  • 4,479 posts

Posted 25 June 2001 - 14:05

Ja se nisam iselila zbog sm.
Ja se zaljubila i otisla daleko od svog grada. Ali tada, davne 79.te, to nije bila jednosmerna karta, ni u kom pogledu. Deca se radjala u raznim zemljama, pricaju Maternji i domorodacke jezike, oni su stvarno Evropejci. Luduju za Marinim pljeskavicama, krkaju kajmak, obozavali su sa dedom da idu na ljuljaske na Tasu.., Kalis je i njima ljubavno sakrivaliste, kolko i parkovi po Parizu ili drugde.
Ja, cu, naprotiv, uvek strane jezike zvati tako, iako zivim na tim jezicima, akcenat imam i njime se niti ponosim niti ga se stidim.
Ja sam odrasla osoba, znam ko sam i odakle sam. Ziveti kao stranac ima i prednosti ( mane se podrazumevaju). Prednost je sto je strancu sloboda veca nego domacem, ne ocekuje se da sledis neki trend, da se uvaljujes u kalup, svaka razlicitost se moze tumaciti poreklom, i kada to nije bas tacno. Svakako je najlakse biti stranac u kosmopolitskoj sredini.
A najteze je osetiti se strancem u gradu iz kojeg potices.