125 replies to this topic

[Led]

Pre nekoliko godina sam, prvi put kao odrasla, banula u Topciderski park. Izgledao mi je kao mesto iz bajke. Nisam znala gde sam. Posle toga sam cesto setala kroz park. Nekadasnja lepota se samo nazire. Staze su popucale, trava nije kosena, cvece raste samo, zabokrecina pokriva nekadasnje fontane i jezerce. Ne idu autobusi, samo tramvaj, ali ko se jos vozi tramvajem. Nema ni dovoljno restorana. Ako se ode malo dalje, vise nema ni staza.

[Jovana]

Odrasla sam na Dorcolu gde jos uvek zivim. Kada smo bili mali voleli smo da se igramo pored dvorista dzamije u Jevremovoj ulici. U tom delu koji je bio nas prostor ulica nije videla od drveca, mi smo se tu krili a muftija koji nas je poznavao nam je cesto davao slatkise.
Pre neki dan sam se setala i prosla pored dzamije i videla da u tom mom dvoristu grade trospratnicu. Drvece su posekli, na dzamiji se nalaze grafiti a i muftija je ostario i vise se ne pojavljuje u kraju kao nekada. Tako bar kaze lokalna ekipa koja je resila da ovo leto gluvari u Bizaru. Neke stvari se nikada ne menjaju.

[ Izmena poruke: Jovana na dan 2001-05-19 00:55 ]

[Dr. Indiana]

[ Izmena poruke: Dr. Indiana na dan 2001-07-07 11:45 ]

[[BlaSteD]]

E, ja sam sa Dorcola. Prva secanja me vezuju za parkic pored tramvajske centrale. Kao klinac sam obozavao to mesto. Ako bi nas (imam brata blizanca) matorci vodili na Kalis urlali bismo kao nenormalni, sve dok nas ne bi odveli u taj parkic. Sa godinama mi se povecao i broj novih Bg. mesta, ali moram da priznam da moj omiljeni grad i dalje ume da me vrlo, vrlo iznenadi. Onome ko ima priliku, svakao preporucujem da u svitanje napravi krug: Studentski park, pa kroz Br. Jugovica i Zmaja od nocaja, Jevremovom pored dzamije, pored Pozorisnog muzeja do Visnjiceve, pa nazad u park. i onda pravo na burek i jogurt. Fenomenalno!

[Led]

Volela sam da odem i na Kalemegdan. Narocito uvece. Doduse, nerviralo me kad ima puno ljudi. Volela sam da sedim i gledam u reke i svetla Novog Beograda. Prelep pogled je i sa Kalemegdanske Terase.
Upravo sam ubila jednu krvopiju. Volela sam da setam i po uscu, ali tamo je bilo previse krvopija.

[Jovana]

[BlaSteD]:
E, ja sam sa Dorcola. Prva secanja me vezuju za parkic pored tramvajske centrale. Kao klinac sam obozavao to mesto. Ako bi nas (imam brata blizanca) matorci vodili na Kalis urlali bismo kao nenormalni, sve dok nas ne bi odveli u taj parkic. Sa godinama mi se povecao i broj novih Bg. mesta, ali moram da priznam da moj omiljeni grad i dalje ume da me vrlo, vrlo iznenadi. Onome ko ima priliku, svakao preporucujem da u svitanje napravi krug: Studentski park, pa kroz Br. Jugovica i Zmaja od nocaja, Jevremovom pored dzamije, pored Pozorisnog muzeja do Visnjiceve, pa nazad u park. i onda pravo na burek i jogurt. Fenomenalno!

Ej mnogo nam je lep kraj, zar ne?

[Goranz]

Pa ako hoces da budes "high" onda svratis do Studentskog parka...

[[BlaSteD]]

Goranz:
Pa ako hoces da budes "high" onda svratis do Studentskog parka...

hahaha, slobodne aktivnosti ne ogranicavamo, samo sada pazi jer kroz park patrolira brdo murije jer tu zivi Djindja...:wink:

[Mario Kempes]

Ja sam fan Kosutnjaka...

[TETOVKA]

Beogradjani,a gde vam je Scadarlija,zar ste je zaboravili ili je i ona propala i zapustena. Bilo je tamo lepih jela i jos lepse pesme.

[Lara]

Botanicka basta u rano leto, delic raja usred uzavrelog grada.

[ROKO]

LEPO!

[Ben Akiba]

Uvek se rado secam sankanja na obroncima Vracara. Tamo gde se Vracarska padina spusta prema Juznom bulevaru pa se potom izdize u Topcidersko brdo, bilo je mnogo dugackih, strmih ulica (n. pr. Grcica Milenka, Djerdapska, Branicevska) koje su se u toku zime pretvarale u svojevrsane down-hill staze sa sankace. Te ulice su bile zatvarane za saobracaj (a krajem 50-ih i pocetkom 60-ih jedva da ga je bilo), ali zato otvorene za sankanje. Na dnu takve ulice nagomilani su visoki nanosi snega, povrh kojih je bila razapeta sigurnosna mreza. Normalno, za nas decu ta mreza bila izazov, jer ko bi uspeo spustajuci se na sankama niz ulicu da se svom silinom uspne uz snezni nanos i "upeca se" u mrezu, taj je bio heroj dana. U toku zimskog ferija, po ceo dan smo vukli saonice u potrazi za "najbrzom" ulicom, pocevsi od stare skole "Vojislava Ilica" ("Obilicev" stadion) pa sve do Svetosavskog platoa.

Mislim da je ovaj obicaj, sankanja po strmim beogradskim ulicama, odavno iscezao, jos u vreme dok sam ja ziveo u Beogradu.

[Led]

Sada ima previse saobracaja za tako nesto.
Moj tata je uvek voleo taj deo Vracara. Uvek je zeleo da kupi neku kucu ili stan tamo. To je delimicmo preneo na mene i na brata. Kad smo jednom prilikom mastali o kupovini kuce, pominjali smo Vracar.
Moj muz (tada decko) i ja smo i pocetak bombardovanja docekali u setnji po Cuburi. Pored setnje pored reka, Cubura nam je bila jedna od omiljenih destinacija.

[Goranz]

Palmoticeva definitivno,mada ni Orlovaca nije za potcenjivanje...