Jump to content


Photo
- - - - -

Hoće li tržište ubiti kulturu?


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
35 replies to this topic

#16 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 06 February 2008 - 00:29

Nabrojani reditelji su neka vrsta te "kulturne elite". Kad su postali to što jesu, lako su završili u Criterion collection.
Da se pitalo samo tržište sumnjam da bi ikada snimili išta

Ne bih se slozio. Mnogi od pomenutih su bili popularni u svoje vreme, punili bioskope i zaradjivali dovoljno za sledeci projekt. Dodatna sredstva jesu bila neophodna u pocetku. Moralo se ici po biznismenima (ili ministarstvima) i iskamciti nesto za troskove snimanja. Kao sto i dan-danas postoje ti startni grantovi (i privatni i drzavni) za mlade reditelje koji se za njih izbore. Kulturni elitizam je tu nepotreban.

#17 kobni zelaya

kobni zelaya
  • Members
  • 925 posts

Posted 06 February 2008 - 01:04

I ako su motivi Timesovog novinara ko-zna-kakvi, gotovo u celini se slažem s ovim što piše u članku. Pri čemu je moje slaganje empirijskog karaktera - imao sam prilike da pogledam dosta nove francuske filmske i pozorišne produkcije, a o velikoj štetnosti državnog protekconizma vrlo ubedljivo svedoče domaće prilike.

Državni protekcionizam , i ako se o tome na sva zvona priča u medijima, nije odgovor na komercijalu,

nego

državni protekcionizam guši malo i nezavisno stvaralaštvo

i

stvara žabokrečinu

i

kvari ukus publike, navikavajući je na velike budžete umesto suštine.

Ne znam kako je bilo u vreme kada je Bergman počinjao, ali tako je, svakako sada.

"...да се у француском филму није десило ништа значајно од новог таласа, у литератури ништа велико од новог романа из педесетих година прошлог века, а у музици ништа вредно светске пажње од златног доба шансоне."


Možda će nekome ovo izgledati suviše široko, ali jedini francuski "izvozni artikal" ovog tipa je - franch house, elektronska klupska kultura, dakle žanr koji se razvijao na područiju clubbinga - tamo gde državnog protekcionizma nije bilo ni blizu.

#18 Ulis

Ulis
  • Members
  • 2,254 posts

Posted 06 February 2008 - 10:27

Hajde da se zadržimo samo na filmu. Šta je to, umetnički relevantno, proizašlo sa američkog tržišta, a da
nije izuzetak, posle Razjarenog bika i Apokalipse, dakle kraja sedamdesetih godina, imajući u obzir količinu uloženog novca?

Bergmana i Tarkovskog je finansirala država. Kurosava je imao problem sa svakom svojom produkcijom.

Nije stvar u izboru državnog protekcionizma kao merodavnog. Ali da li je i tržište isključivo presudno
za kvalitetno umetničko delovanje?

#19 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 06 February 2008 - 11:01

Ne znam zasto bi filmovi koje finansira drzava bili "umetnickiji" od onih koje finansiraju privatnici. To mi zvuci kao prilicno nedokazljiva teza (pritom, ne bih bas zalazio u pojedine reditelje i filmove, ne verujem da je to bas produktivna diskusija). Sustina je u veri da postoji nekakav merodavniji sud od trzista o tome sta je umetnicki relevantno. Mene zanima koji i ciji je to sud, i na osnovu cega je on legitimniji od trzista.

#20 Ulis

Ulis
  • Members
  • 2,254 posts

Posted 06 February 2008 - 13:30

Ne znam zasto bi filmovi koje finansira drzava bili "umetnickiji" od onih koje finansiraju privatnici. To mi zvuci kao prilicno nedokazljiva teza (pritom, ne bih bas zalazio u pojedine reditelje i filmove, ne verujem da je to bas produktivna diskusija). Sustina je u veri da postoji nekakav merodavniji sud od trzista o tome sta je umetnicki relevantno. Mene zanima koji i ciji je to sud, i na osnovu cega je on legitimniji od trzista.


Ne kažem, ponoviću još jednom, da je država ili kulturna elita merodavna za nametanje tog suda (btw. ne mora da znači da je "pojedinac"
kao finansijer uvek i samo zainteresovan samo za tržišni uspeh). Samo pitam da li je tržište ( i velike producentske kuće) sposobno da prosudi
šta je umetnički relevantno i ako jeste kad i u kojim slučajevima se to desilo?

#21 Good Morning Srdjan

Good Morning Srdjan
  • Banned
  • 688 posts

Posted 06 February 2008 - 16:39

Ako pogledamo trenutno americki film, kao i junk food... jednolicno i nezanimljivo...
neke akcije tipa Ocean 11,12,13,15,20... Rambo 15, Roki 12, Petak 13/2 ...
Uskoro ce vjerovatno da ponovo snime i Scarface...
Slicno je i u muzici, jad i cemer, za vrijeme vijetnamskog rata, postojao je mladalacki bunt,
dok je sada sve umrtvljeno i pjevaju se pjesmice i gledaju reality show-vovi na MTV,
gdje nadju 20-tak kurvi koje bira neki olinjali roker i svaku noc guzi drugu i kao svi su zaljubljeni tu...
Turbo-folk i Pink je mila majka prema tom smecu...

#22 AndiSam

AndiSam
  • Members
  • 635 posts

Posted 06 February 2008 - 19:10

Hajde da se zadržimo samo na filmu. Šta je to, umetnički relevantno, proizašlo sa američkog tržišta, a da
nije izuzetak, posle Razjarenog bika i Apokalipse, dakle kraja sedamdesetih godina, imajući u obzir količinu uloženog novca?

Mozda Stiven Spilberg ili gospodin Soderberg ili debeljuca reziser Gospodara prstenova (stade mi mozak) :rolleyes: :huh: :)

Ali da li je i tržište isključivo presudno
za kvalitetno umetničko delovanje?

U kapitalizmu jeste, i zbog toga ce uskoro najveca umetnost biti filmovi poput Carlstona za Ognjenku ili (da ostanemo u Americi) How to Loose a Guy in Ten Days.

#23 mango

mango
  • Members
  • 11,607 posts

Posted 07 February 2008 - 00:48

naravno da drzava treba da stimulise, podrzava i finasira svoju i svetsku kulturu, ...ako ne treba, ukinite svako ministarstvo za kulturu, svuda u svetu, i sve atasee za kulturu i uopsteno svo to sranje kulturno - sve pustite trzistu da odradi.

znam da ima onih koji veruju da je ceca veca umetnica od mocarta jer se vise u srbiji slusa ali eto...ja ne verujem u to.

#24 Gojko & Stojko

Gojko & Stojko
  • Members
  • 3,000 posts

Posted 07 February 2008 - 01:20

Samo malo, sa lica mesta, o izvozu francuskog filma u anglosaksonske zemlje. Ovde se vec prodaju karte za Festival francuskog filma sledeceg meseca, devetnaesti po redu, najveci od svih nacionalnih filmskih festivala koji se ovde odrzavaju (traje dve nedelje). Svake godine su sale sve punije (a ovde zivi zanemarljiv broj Francuza). Prosle godine je "La Vie en rose" otvorio sidnejski filmski festival, na kome nijedna zemlja nema izrazenu vecinu. I na bioskopskom (ne-festivalskom) trzistu 'filmova za odrasle' (za razliku od 'filmova za decu' gde je Holivud neprikosnoven, i koji se ne smatraju za kulturu vec za zabavu) americka dominacija je daleko manja. U jednom sidnejskom bioskopu svedski film "Så som i himmelen" ("As it is in heaven") se daje duze od godinu dana.

Usput, i ovde drzava daje velike poreske olaksice potpomazuci lokalnu filmsku industriju - da nije toga, verovatno bi filmovi na engleskom u lokalne bioskope dolazili iskljucivo iz Amerike (i jako retko iz UK).

Za to koliko reklama i podrska studija za distribuciju utice da se neki film uopste odgleda, pri cemu za taj ishod kvalitet filma potpuno beznacajan, meni je dobar primer dva skorija vrlo slicna filma na slicnu temu - izraelskog "Walk on Water" i Spilbergovog "Munich", snimljenog nesto kasnije. Ja mislim da je "Munich" odlican film, dok je "Walk on Water" dosta bolji (skoro kao danski "After the wedding" i nemacki "Lives of others"). Koliko je uopste ljudi kojima se Munich dopao culo za ovaj drugi film?

SaE

#25 mango

mango
  • Members
  • 11,607 posts

Posted 07 February 2008 - 06:25

gledala sam walk on water - odlican film.

#26 kobni zelaya

kobni zelaya
  • Members
  • 925 posts

Posted 08 February 2008 - 10:49

Bergmana i Tarkovskog je finansirala država.



Ali i Bajića, Koljevića i Lazića.

Što se Tarkovskog tiče, tu i nije reč o državnom protekcionizmu - prosto je u socijalističkom društvu jedino tako i bilo moguće snimati filmove. Državni protekcionizam, danas, u kapitalističkoj Rusiji opet postoji, ali da se danas pojavi Tarkovski, jako bi teško po tom ključu došao do filma. Zvjagincevu treba koliko - 5,6 godina da snimi sledeći film posle Povratka. Suština je u tome da država, odn. političari i nisu zainteresovani za razvoj umetnosti, već za njenu "prezentacionu" stranu.


Nije stvar u izboru državnog protekcionizma kao merodavnog. Ali da li je i tržište isključivo presudno
za kvalitetno umetničko delovanje?

Kada bi državni protekcionizam bio usmeren u pre svega razvojno - finansiranjem malih umetničkih projekata novih mladih autora, zatim kada bi se velikim delom prelivao u obrazovanje istih, u institucije koje obezbeđuju razvoj neafirmisanih autora, daju šansu i vazduh za nove ideje, onda bi on stvarno imao smisla. Na žalost to je, bar što se tiče našeg društva, la-la-land. Umesto toga država sponzoriše komercijalu ili glomazne visokobudžetne projekte, renomiranih reditelja, koji su svojim prethodnim filmovima duboko otišli u komercijalne vode, tipa "Sveti Georgije ubiva Aždahu". Država finansira mjuzikl, umesto da finansira frindž. Država finansira vašarske koncerte gde Jadranka Jovanović peva narodne pesme zajedno sa Merimom Njegomir. To je realna slika državnog protekcionizma kod nas, danas. U takvom okruženju se ne može pojaviti novi Bergman. Čak ni novi Zvjagincev. Čak ni stari Dragojević. Čarlston za Ognjenku je tipičan primer kako mlad reditelj, sa relativno autentičnim rediteljskim rukopisom, biva uvučen u, za naše pojmove, visokobudžetne okvire koji uništavaju njegovu autentičnost, zato što je tako jedino moguće postojati kada je na sceni državno dotiranje filma.

#27 Ulis

Ulis
  • Members
  • 2,254 posts

Posted 08 February 2008 - 11:45

Ali i Bajića, Koljevića i Lazića.

Što se Tarkovskog tiče, tu i nije reč o državnom protekcionizmu - prosto je u socijalističkom društvu jedino tako i bilo moguće snimati filmove. Državni protekcionizam, danas, u kapitalističkoj Rusiji opet postoji, ali da se danas pojavi Tarkovski, jako bi teško po tom ključu došao do filma. Zvjagincevu treba koliko - 5,6 godina da snimi sledeći film posle Povratka. Suština je u tome da država, odn. političari i nisu zainteresovani za razvoj umetnosti, već za njenu "prezentacionu" stranu.


Ne mislim da je izlaz u državnom protekcionizmu.

Naravno da je u socijalističkom društvu bilo moguće jedino tako snimati filmove, ali konkretno u ex Yu, na primeru beogradskog
kruga može se videti kako društveno okruženje, lična posvećenost i ljubav ali i stvaranje ambijenta da se talenti razvijaju, dovodi
do pojave Makavejeva, Petrovića, Pavlovića, Rakonjca i drugih. Njih nije stvorila tržišna logika.
Zvjagincev nije primer za to u današnjoj Rusiji. Povratak je sniman privatnim parama a dužinu razmaka imeđu istog i Izgnanstva
treba tražiti u ličnom odnosu Zvjaginceva prema procesu pravljenja filmova, opterećenju snimanja drugog filma posle enormnog
uspeha prvog, dugoj produkciji i postprodukciji.

Tačno je da političari i država u ovom trenutku nisu zainteresovani za razvoj umetnosti već za "prezentacionu" stranu ali ne čini li ti se da je to, pojednostavljeno
imitiranje onoga što već postoji u državama gvozdene liberalne logike u ekonomiji.

Dakle, slažemo se da izlaz nije, niti bio niti će biti u državnom protekcionizmu ( podrazumevajući i francuski primer). Tačnije rečeno u iznuđenom
i grčevitom državnom uplitanju i podstrekivanju "autentične" lokalne umetnosti
ali opet pitam kuda nas vodi isključivo tržišna logika u umetnosti danas tj. u holivudskom poimanju umetnosti danas (ne i nekad, jer je Holivud
četrdesetih, pedesetih i sedamdesetih najsvetliji primer spoja tržišne logike i umetničkih doprinosa)?

Nadam se da još ima šanse za Dragojevića. Videćemo.

#28 kobni zelaya

kobni zelaya
  • Members
  • 925 posts

Posted 08 February 2008 - 17:50

Pa jeste, ne može se samo sa tržištem. Ali, ako sa jedne strane imamo Holivud, trebalo bi da kažeš koji mu postojeći kulturni model u savremenom društvu suprostavljaš. Naravno u kapitalističkom društvu i tržišnoj ekonomiji, pošto je to sistem u kom želimo da živimo. S tim što, usput, Amerika nije samo Holivud.
Ja teško da mogu da kažem šta je idealno, ali generalno je jasno da npr. kada je u pitanju pozorište, transformacija (tranzicija?) načina na koji se ova finansiraju od strane države nije izvršena. To će značiti da i dalje nemamo prostora ni za šta drugo. Jer, ako jedno državno pozorište za državne pare može enormno da plati autorska prava za izvođenje slavnih brodvejskih mjuzikala, pitanje kako bi bilo kakva privatna produkcija mogla da im konkuriše. Tako da je tvoje pitanje kuda nas vodi isključivo tržišna logika krajnje akademsko, s obzirom da kod nas bilo kakvo tržište teško da postoji.
Filmske prilike ipak manje poznajem, ali ono što sam primetio je da je kod nas, kada su u pitanju produkcije postoji nešto što bih mogao da nazovem pseudo tržišno ponašanje. Dok u Holivudu često produkcijske kuće imaju svoje zvezde pod ugovorom i traže scenarije za njih, da bi ih komercijalno eksploatisale, kod nas producenti snimaju filmove za svoje žene, ćerke i ostalu familiju, a često i se i sami glumci prihvataju produkcije ne bi li igrali glavne uloge u takvim filmovima. U pitanju nisu "mali" umetnički filmovi, pa da čovek kaže - eto dopao mu se scenario, pa pravi nezavisni projekat iz umetničkih razloga. To su velike produkcije, koje, često nemaju šanse da budu komercijalno uspešne, ali zato dobro reklamiraju svog producenta, koji je istovremeno glumac, pa čak i reditelj. Ili roditelj nekih ćerki čiju karijeru treba pogurati.
Paradoksalno je da se snimi, koliko, 7-8 filmova godišnje, a da u čitavom Beogradu postoji samo jedna rupa bez ventilacije od bioskopa, koja je namenjena tome da školuje ukus filmadžija i publike. Smešno je što, kada se već dotira umetnost, nema institucionalno rešenog protekcionizma mladih i neafirmisanih umetnika (i film i pozorište). I najkatastrofalnije od svega je što ne postoji ni jedan segment u i okolo establišmenta, koji bi dao oficijelno dao dijagnozu onoga što je očigledno - niskog nivoa profesionalnih sposobnosti sa kojim naši umetnici dolaze sa svojih akademija. Tada bi država mogla da , umesto još jednog filma, ili 3-4 predstave, dovede na FDU, u stalni radni odnos, po jedno prestižno pozorišno i filmsko rediteljsko ime, pa da se krene iz početka. Ali to se naravno neće dogoditi.

#29 Ulis

Ulis
  • Members
  • 2,254 posts

Posted 08 February 2008 - 20:16

Pa jeste, ne može se samo sa tržištem. Ali, ako sa jedne strane imamo Holivud, trebalo bi da kažeš koji mu postojeći kulturni model u savremenom društvu suprostavljaš. Naravno u kapitalističkom društvu i tržišnoj ekonomiji, pošto je to sistem u kom želimo da živimo. S tim što, usput, Amerika nije samo Holivud.


Ali Holivud jeste preovlađujući.
Paradoksalno, možda je izlaz u istom tom Holivudu. Samo sa promenjenim, makar i donekle, fokusom interesovanja i načinom tretiranja tema. Ali, biće da je za tako nešto najbitniji odnos u samom američkom društvu.
Evropa je odavno izgubila trku, ako je ikada i učestvovala. Bila je uspešna onda kada se bavila problemima "stare gospođe", dakle sobom.
U trci sa Amerikom, tj. obrađivanjem američkih tema na tzv. evropski način nikada nije imala šanse da uspe.
Rusija je, kao i uvek, čudna i nepredvidljiva priča.
Ostale kinematografije, od kojih je, sa vremena na vreme, po neka u trendu, mogu biti samo začin u jelu.


Ja teško da mogu da kažem šta je idealno, ali generalno je jasno da npr. kada je u pitanju pozorište, transformacija (tranzicija?) načina na koji se ova finansiraju od strane države nije izvršena.......................................................................
.................................................................................
.................................................................................
...... I najkatastrofalnije od svega je što ne postoji ni jedan segment u i okolo establišmenta, koji bi dao oficijelno dao dijagnozu onoga što je očigledno - niskog nivoa profesionalnih sposobnosti sa kojim naši umetnici dolaze sa svojih akademija. Tada bi država mogla da , umesto još jednog filma, ili 3-4 predstave, dovede na FDU, u stalni radni odnos, po jedno prestižno pozorišno i filmsko rediteljsko ime, pa da se krene iz početka. Ali to se naravno neće dogoditi.


Ovaj boldovani deo rečenice je najtačnija dijagnoza.
I za pozorište i film u nas, najverovatnije ćemo morati da sačekamo kraj svih tranzicija i stvaranje novih klasa koje će jel'te imati sopstvene kulturne i "kulturne" potrebe.

#30 kobac

kobac
  • Members
  • 1,776 posts

Posted 08 February 2008 - 23:25

indy,

aj razmisli malo o detetu od 12 godina koje zivi u dzeksonu, misisipi...

ne mogu da verujem da mislis da je ok da to dete ima priliku da gleda samo bofl...
samo zato sto nije u stanju da samo trazi (i da samo plati, ili da se samo preseli u njujork)
da gleda nesto bolje..

mora postojati neki nacin da se dete koje trazi samo cips i koka kolu
"SILOM" natera da NAUCI da voli zdravu hranu.

Edited by kobac, 09 February 2008 - 00:12.