113 replies to this topic

[cyberwor/L/d]

I meni Grass nije "po meri", ali ne razumem zasto ga dovodish u bilu kakvu vezu sa
Hamsunom?

Nema on nikakve veze sa bilo cim sto bi bilo politicki nekorektno.

Ima Grass "proslost", procesljaj malo. Zato ga i ganjale nocne more citav zivot pa mu rad i delo crni, zacrnjeni pa precrnjeni.

Sam je pre dve godine priznao da je bio u Waffen-SS. Sto naravno objasnjava njegov mrki approach. Sada baren znamo o cem´ se radi.

Edited by cyberwor/L/d, 20 December 2008 - 13:38.

[avramova]

Ima Grass "proslost", procesljaj malo. Zato ga i ganjale nocne more citav zivot.

Pa ,aj dozvoli mogucnost da je barem meni ta njegova"proslost" poznata.
Precutao je da je kao klinac promashio sunchanu stranu ulice i to
je taj "greh".Ne,zaista nema paralele izmedju mladjaHnog Grassa i malo
matorog Hamsuna.

[fender_bender]

Necu da pitam. Gintera Grasa. 

Ali pitacu tebe: razgovaramo li mi ovde o knjizevnim delima ili o Nobelovoj nagradi?

Ono sto ja mislim je: mozda ne sa namerom same Akademije, ali podrzano modernim medijima, Nobelova nagrada se pretvorila u neku vrstu, nazvao sam to tako 'gledao sam na TV' sindroma. Preporuke ili tacnije 'preporuke' za odbranu nazovi kvaliteta. Dala je alibi intelektualnoj lenjosti svake vrste da se zakloni iza citanja necega sto je neko od autoriteta prethodno 'overio'. A, s druge strane, dala i daje krunski argument istoj 'publici' da ne kazem konzumentima da na svaku kritiku, pokusaj kritike, odgovore sa: 'hej, ali taj i taj je dobio Nobela'. 
Akademizovana, institucionalizovana, ona je, odnosno vrednost koja joj se (neopravdano) pridaje uspela da u okvire svede nesto sto se - u okvire ne da smestiti. Mozda sledeci kvazi logiku potrosackog drustva koju ja zovem 'odmah i sada': zasto cekati da se nesto dokaze vremenom, tirazom, kada se moze dati jednogodisnja potvrda da je nesto - dobro.

Da je bar, da tako kazem, emocionalizovana, kao Pulicer ponekad. Ziva. Da kosta. Izaziva reakciju. Pozitivnu ili negativnu. Ovako, dokazala je svoju intelektualnu i svaku drugu sterilnost, kastriranost time sto je, s jedne strane bezala od ekstrema, zvali se oni nekad i Tolstoj ili, zasto da ne, Dzek London, a davala zeleno svetlo velicinama koje bi da nije spiska dobitnika ostale zauvek zaboravljene. A, s druge strane davala, kao sto sam vec rekao alibi konzumentima koji se kriju iza onog cuvenog 'nemam vremena za citanje pa zato moram/mogu da citam samo proverene, dokazane stvari'. I tako postala glavno sredstvo kojim se elitisticka masovna kultura (mozda najgori vid masovne kulture, zato sto je intelektualno najlicemerniji) brani od citalaca nekih na drugi nacin popularisanih bestselera. Dajuci prava toj takozvanoj eliti da nadmocno digne obrve na pomen jednog - Le Carre-a na primer.

A kao dodatni dokaz svemu ovome sto tvrdim: izlazila je u javnost da tako kazem, ozivljavala, bivala od krvi i mesa sa sve svojim laureatima samo onda kada je pravila - skandale. Politicke dodele, promasaje....

I na kraju da dozvolim sebi jednu napomenu licne prirode: kad god vidim pisca, pesnika, kako u cilindru, pognute glave i pun postovanja, prima nagradu i drzi govor setim se svih onih poslovicnih mansardi na kojima su gladovali ili umirali pesnici. I setim se Balzaka. U dugovima do guse. I nekako, siguran sam da bi se stari Onore zestoko podsmehnuo istoj. Onima koji stave na glavu cilindar i odu da prime priznanje da je to sto rade - dobro, vredno - takodje. 

[cyberwor/L/d]

Pa ,aj dozvoli mogucnost da je barem meni ta njegova"proslost" poznata.
Precutao je da je kao klinac promashio sunchanu stranu ulice i to
je taj "greh".Ne,zaista nema paralele izmedju mladjaHnog Grassa i malo
matorog Hamsuna.

Editovala sam gore pa pojasnila. Bilo pre koju godinu, dal´ u Sternu dal´u Der Spiegel (ne drzi me za rec).

[cyberwor/L/d]

Necu da pitam. Gintera Grasa. 

Ali pitacu tebe: razgovaramo li mi ovde o knjizevnim delima ili o Nobelovoj nagradi?

Pa stoji u naslovu, od svega pomalo. Sve sto je vezi. Najbolje tako, da bude malo sire.

[cyberwor/L/d]

Ono sto ja mislim je: mozda ne sa namerom same Akademije, ali podrzano modernim medijima, Nobelova nagrada se pretvorila u neku vrstu, nazvao sam to tako 'gledao sam na TV' sindroma. Preporuke ili tacnije 'preporuke' za odbranu nazovi kvaliteta. Dala je alibi intelektualnoj lenjosti svake vrste da se zakloni iza citanja necega sto je neko od autoriteta prethodno 'overio'. A, s druge strane, dala i daje krunski argument istoj 'publici' da ne kazem konzumentima da na svaku kritiku, pokusaj kritike, odgovore sa: 'hej, ali taj i taj je dobio Nobela'. 
Akademizovana, institucionalizovana, ona je, odnosno vrednost koja joj se (neopravdano) pridaje uspela da u okvire svede nesto sto se - u okvire ne da smestiti. Mozda sledeci kvazi logiku potrosackog drustva koju ja zovem 'odmah i sada': zasto cekati da se nesto dokaze vremenom, tirazom, kada se moze dati jednogodisnja potvrda da je nesto - dobro.

Apropo Balzaka, obozavam ga! Ne znam koliko sam ga puta nanovo citala. Onako na kamaru svaki put. Zaredjam jednu pojednu knjigu.

Nego ovo drugo. Ne mozes uticati na sve one koji predlazu kandidate. To je u ljudskoj prirodi da svi imaju neke svoje motive. Evo ti sa sajta kako ide procedura.

The Nobel Prize in Literature derives from a fund which was created from the fortune left by inventor and industrialist Alfred Nobel (1833–96) and which is managed by the Nobel Foundation. The task of selecting the winner of the Prize was entrusted to the Swedish Academy by Nobel in his will. The first Nobel Prize was awarded in 1901.


Those entitled to nominate candidates for the Prize are the members of the Academy, members of academies and societies similar to it in membership and aims, professors of literature and language, former Nobel laureates in literature, and the presidents of writers’ organisations which are representative of their country’s literary production.

Proposals in writing for the year’s prize-winner must reach the Nobel Committee by January 31st. A proposal should, but need not, be accompanied by supporting reasons. It is not possible to propose oneself as a candidate, i.e. the Nobel Prize cannot be applied for. There are usually about 350 proposals each year.

During the spring the proposals are examined by the Nobel Committee and in April it presents for the Academy’s approval a preliminary list of candidates, containing some 20 names. Before the Academy’s summer recess the list has usually been further reduced to about five names.

In October the Academy makes its choice. For the election to be valid, a candidate must gain more than half of the votes cast.

[avramova]

Ono sto ja mislim je: mozda ne sa namerom same Akademije, ali podrzano modernim medijima, Nobelova nagrada se pretvorila u neku vrstu, nazvao sam to tako 'gledao sam na TV' sindroma. Preporuke ili tacnije 'preporuke' za odbranu nazovi kvaliteta. Dala je alibi intelektualnoj lenjosti svake vrste da se zakloni iza citanja necega sto je neko od autoriteta prethodno 'overio'. A, s druge strane, dala i daje krunski argument istoj 'publici' da ne kazem konzumentima da na svaku kritiku, pokusaj kritike, odgovore sa: 'hej, ali taj i taj je dobio Nobela'.
Akademizovana, institucionalizovana, ona je, odnosno vrednost koja joj se (neopravdano) pridaje uspela da u okvire svede nesto sto se - u okvire ne da smestiti. Mozda sledeci kvazi logiku potrosackog drustva koju ja zovem 'odmah i sada': zasto cekati da se nesto dokaze vremenom, tirazom, kada se moze dati jednogodisnja potvrda da je nesto - dobro.

I na kraju da dozvolim sebi jednu napomenu licne prirode: kad god vidim pisca, pesnika, kako u cilindru, pognute glave i pun postovanja, prima nagradu i drzi govor setim se svih onih poslovicnih mansardi na kojima su gladovali ili umirali pesnici. I setim se Balzaka. U dugovima do guse. I nekako, siguran sam da bi se stari Onore zestoko podsmehnuo istoj. Onima koji stave na glavu cilindar i odu da prime priznanje da je to sto rade - dobro, vredno - takodje. 

Cak i da je ovako kako ti vidish te dobitnike Oskara za knjizevnost,meni je OK.

Danas bre ljudi ne citaju.. Ako bi ovaj Oskar bio motiv da neko ode u knjizaru ( ili poruchi knjigu kod
Amazona) meni je to sasvim na mestu.

A onaj ko cita, zna ni da roman u kome je glavni junak legendarni Julien Sorel nije dobio Nobelovu nagradu.
Jel uopste i postojala tada?

[cyberwor/L/d]

Zaboravih. Ono sto ti rece da se saceka jedno sto godina. Hm, vidis da je praksa dase Nagrada daje za zivota. A i to je malo odmaklo od Nobelovog testamenta i njegove zamisli. On je zapravo zeleo da se Nagrada deli za postignuce u poslednjoj godini. Tant pis!

[fender_bender]

Nego ovo drugo. Ne mozes uticati na sve one koji predlazu kandidate. To je u ljudskoj prirodi da svi imaju neke svoje motive. Evo ti sa sajta kako ide procedura.

Knjizevna nagrada kao knjizevna nagrada, dakle. I dalje mislim da je to i trebala da ostane da joj nije, iz ovih ili onih razloga, pridata prevelika vaznost sa sve (losim) posledicama koje su iz toga proistekle i od kojih sam neke naveo. 


Znas citati knjigu koja je dobila nagradu i to zato sto je dobila nagradu je za mene isto kao citati - predgovor. Cuti nesto sto neko drugi ima da ti kaze pre samog pisca. Ne moze tako, nije dobro. Prvo cemo pisac i ja da porazgovaramo, pa cemo posle da pustimo treca lica. Komitet za dodelu, pisca predgovora ili samo nekog s kim zelimo da podelimo ono sto smo razgovarali pisac i ja kao citalac. Citajuci. Sto je veoma, veoma ne budi mi zamereno na izrazu - intimno.

Posrednici u umetnosti? Ne, hvala.

Nema ih ni u ljubavi. U stvari - ima ih. I uvek sve - pokvare 

[cyberwor/L/d]

Knjizevna nagrada kao knjizevna nagrada, dakle. I dalje mislim da je to i trebala da ostane da joj nije, iz ovih ili onih razloga, pridata prevelika vaznost sa sve (losim) posledicama koje su iz toga proistekle i od kojih sam neke naveo. 


Znas citati knjigu koja je dobila nagradu i to zato sto je dobila nagradu je za mene isto kao citati - predgovor. Cuti nesto sto neko drugi ima da ti kaze pre samog pisca. Ne moze tako, nije dobro. Prvo cemo pisac i ja da porazgovaramo, pa cemo posle da pustimo treca lica. Komitet za dodelu, pisca predgovora ili samo nekog s kim zelimo da podelimo ono sto smo razgovarali pisac i ja kao citalac. Citajuci. Sto je veoma, veoma ne budi mi zamereno na izrazu - intimno.

Posrednici u umetnosti? Ne, hvala.

Nema ih ni u ljubavi. U stvari - ima ih. I uvek sve - pokvare 

Vidim, ti si malo vise iskljuciv a ja sam (kao sto ranije rekoh) vise deskriptivna. Sto se "posredovanja" tice ono nije svakome potrebno. Nije bogom dano da svako treba da potrci pa da procita Nobelovca. A onaj ko cita Nobelovca (zasto da ne?) verovatno cita i mnoge druge knjige jer poznato je da Nobelovci i nisu bas komercijalni. Vidi samo poslednjeg, na primer. Naravno, skoci im tiraz samim tim sto dobiju Nagradu. Pa skace i drugima. Kako bi se knjige prodavale?

Nagradi vaznost sam mozes da das. Ni to nije bogom dano da svako daje veliku vaznost. Ja citam svasta. I o svemu sto citam imam neko svoje misljenje. Ne bih ga nikome naturala. Ali mogu da ga podelim sa drugima.

[avramova]

Zaboravih. Ono sto ti rece da se saceka jedno sto godina. Hm, vidis da je praksa dase Nagrada daje za zivota. A i to je malo odmaklo od Nobelovog testamenta i njegove zamisli. On je zapravo zeleo da se Nagrada deli za postignuce u poslednjoj godini. Tant pis!

Nedavno citah "Norveshku shumu", a i ja ne praktikujem da citam zive pisce
Ali mi neko ko voli knjige reche da je procitam. Ima tamo jedna recenica gde glavni junak kaze
da principijelno ne cita knjige onih koji barem 30 godina nisu poch. Prema tome ,30 bi bilo OK.

[cyberwor/L/d]

Nedavno citah "Norveshku shumu", a i ja ne praktikujem da citam zive pisce
Ali mi neko ko voli knjige reche da je procitam. Ima tamo jedna recenica gde glavni junak kaze
da principijelno ne cita knjige onih koji barem 30 godina nisu poch. Prema tome ,30 bi bilo OK.

Murakami. O njemu sam skoro pisala jedan clanak.

[avramova]

Murakami. O njemu sam skoro pisala jedan clanak.

Ehhhh

Pa drmni ga ovde negde da uzivamo malkice

Ja cesto slushala neke priche ,bilo valjda i kritika po tisku, ali ,kao sto vec rekoh u prvoj strofi,
ne obracam paznju ma te sto josh mrdaju. Ima izuzetaka,ali oni ( ili bolje on) zivi na Balkanu.

MedjutiSH,gosn Japanac me je oborio s nogu.

[cyberwor/L/d]

Ehhhh

Pa drmni ga ovde negde da uzivamo malkice

Ja cesto slushala neke priche ,bilo valjda i kritika po tisku, ali ,kao sto vec rekoh u prvoj strofi,
ne obracam paznju ma te sto josh mrdaju. Ima izuzetaka,ali oni ( ili bolje on) zivi na Balkanu.

MedjutiSH,gosn Japanac me je oborio s nogu.

Ajd´ da sabotiram svoj topik. Samo malce

Kritikovali su ga uglavnom njegove japanske kolege jer nije u stilu "japanskog pisma". Zapadni establisment ga je docekao rasirenih ruku po sistemu "on je jedan od nas" - pise zapadnjacki. On se knjizevno asimilirao u anglo-saksonsku tradiciju. Zato je i jeste toliko popularan u nasem delu sveta. Norveska suma je lep roman. Citljiv. Ali mogla bih ja to u sitna crevca cisto knjizevno i stilski. Necu ovde.

[fender_bender]

Vidim, ti si malo vise iskljuciv a ja sam (kao sto ranije rekoh) vise deskriptivna. Sto se "posredovanja" tice ono nije svakome potrebno. Nije bogom dano da svako treba da potrci pa da procita Nobelovca. A onaj ko cita Nobelovca (zasto da ne?) verovatno cita i mnoge druge knjige jer poznato je da Nobelovci i nisu bas komercijalni. Vidi samo poslednjeg, na primer. Naravno, skoci im tiraz samim tim sto dobiju Nagradu. Pa skace i drugima. Kako bi se knjige prodavale?

Nagradi vaznost sam mozes da das. Ni to nije bogom dano da svako daje veliku vaznost. Ja citam svasta. I o svemu sto citam imam neko svoje misljenje. Ne bih ga nikome naturala. Ali mogu da ga podelim sa drugima.

Ako ista - iskljuciv nisam. Samo, covekov susret sa svakom umetnoscu, pa i knjizevnoscu je iracionalan, emotivan i duboko lican. Govorimo o posrednicima. A oni tu nemaju sta da traze. Neka postoje pisci predgovora, kriticari... Za coveka suocenog sa umetnickim delom oni su nuzno zlo. Bas kao i vodoinstalateri, recimo. Ili, da uzmem paralelu sa muzikom: ja znam da moraju, nekome trebaju ljudi koji znaju da prepoznaju ''strucne'' delove nekog muzickog dela: pasaze, prelaze... Ali - ja hocu da slusam muziku. Kao sto hocu da - citam.


Delom si dokazala moju tvrdnju o elitistickom kao sastavnom delu image-a koji je Nobelova nagrada, sumnjam svesno i sa namerom, stekla - tvrdnjom da nobelovci bas i nisu komercijalni. U redu, onda: ali zar nije prirodnije da onda smislimo nagradu za izdavace: oni su ti koji - prepoznaju, podrzavaju... Prosla su vremena Insel Verlag-a, ali je zato pisac - superstar, pisac - nobelovac postao pandan ubici filma kao umetnosti - filmskoj zvezdi. A sve zajedno postalo otuzno komercijalno. Pri tom imaj u vidu da komercijalno i masovno nisu isto. Ili bar ne uvek. Ali sve manje, nazalost.