113 replies to this topic

[Schrodinger]

Tragikomediji nikad kraja. U “najuticajnijim” dnevnim novinama (nedeljni dodatak od 20. januara tekuće godine) može se pročitati i intervju sa večnim prijateljem srpskog naroda, Peterom Handkeom, već na naslovnoj strani najavljen kao njegov obračun sa... ni manje ni više no Nobelovom nagradom. Taj opaki neprijatelj koji mu uzalud preti nije, srećom, zaslužio više od jednog pasusa u (uobičajeno bledunjavom i neinspirativnom) intervjuu, ali pokreće par zanimljivih pitanja:

Q: Piše i da ste zaslužili Nobelovu nagradu, ali i da Vas Nobelov komitet izbegava?

A: Ma, nema potrebe za Nobelovom nagradom. Neka me zaborave! Potrebno je da izmisle novo oružje po kojem bi nazvali nagradu. I kakve veze uopšte ima literatura sa Nobelom! Nobelov komitet ni ne čita knjige. S tim treba prekinuti jer je sve lažno i pogrešno. Verujte da su i meni i drugim piscima mnogo draže male, regionalne nagrade jer onda sa sigurnošću znamo da su ono što smo mi pisali neki ozbiljni, skromni ljudi zaista i pročitali...

Šta imamo ovde? Imamo bar tri zanimljive teme:

1. Ponavljanje neuke predrasude da je Alfred Nobel izmislio neko oružje - dok je čovek zapravo svojim izumom spasao na hiljade rudara, građevinaca, pa i vojnika koji bi u miru rukovali sa daleko manje bezbednim eksplozivima pre njegovog otkrića. Reći da je on odgovoran za korišćenje bombi u savremenim ratovima je isto toliko bizarno koliko i tvrditi da je anonimni sumerski pronalazač točka odgovoran za stotinak hiljada ljudi koliko pogine godišnje u saobraćajnim nesrećama.
2. Handkeovu veliku moć telepatije (on zna ko čita, a ko ne čita knjige).
3. Pravu književnu temu, a to je kako je jedan čovek u toj meri bezobrazan da je posredno - a čak ne ni toliko posredno, već drsko i ne trepnuvši - uvredio sve dosadašnje dobitnike ovog priznanja, dakle ljude među kojima su (recimo, proizvoljan i subjektivan izbor) Kipling, Jejts, Andrić, Eliot, Beket, Markes ili Saramago, od kojih su svi daleko veći i pisci i moralne veličine od njega, Handkea. I to ne samo što prolazi u tobože kulturnom dodatku tobože kulturnog lista tobože države Srbije, već se i najavljuje na naslovnici i stavlja u očigledno pozitivan kontekst. Pa smo tako dobili i staru-novu zaveru protiv Srpstva, ovaj put sa sedištem u Stokholmu, a preko teatralno zaboravljenog Handkea.

Daleko da tvrdim da su sve Nobelove nagrade za književnost podjednako dobro utemeljene (još manje su utemeljeni neki istorijski propusti). Ali sa ovakvim "književnim prijateljima", kao što stara izreka kaže, neprijatelji nam i nisu potrebni...

[Mioba]

iz današnje politike

austrijski književnik peter handke juče je posetio predsedničkog kandidata srs-a tomislava nikolića. handke je tom prilikom izjavio: "nikada u životu nisam glasao u austriji, nikada u životu nisam glasao ni u francuskoj. ali da imam srpsko državljanstvo, danas bih u srbiji glasao za tomislava nikolića"

[FranziskaKafka]

ali da imam srpsko državljanstvo, danas bih u srbiji glasao za tomislava nikolića"

Maligniji je, dakle, nego sto je delovao.

[Schrodinger]

Zapravo nisam imao nameru da pokrecem (ko zna koju po redu) temu o Handkeu kao personi, koja mi se cini ekstremno nezanimljivom - taman poput njegovih knjiga i drama. Vise me fascinira cinjenica da se kod Srba sve moze pretvoriti u teoriju zavere, pa cak i nesto sto nam je na prvi pogled strano kao druga galaksija, a to je Nobelova nagrada za knjizevnost, kojoj se posle Kisa (a i njegovo *svrstavanje* u ovdasnje je visestruko problematicno) niko iz ovih krajeva nije ni primakao. Medjutim, kad smo vec poceli o Danke Handkeu, valja dodati i da je skupa sa svojim ortacima (a tu se vidi kako se lepo fashizam i komunizam vole, ljube, grle i dopunjuju) bio u Srbiji povodom ni manje ni vise nego Kustendorfa, antiglobalistickog filmskog hepeninga, gde je postao neki dozivotni predsednik zirija ili saveta ili tako neka bizarna funkcija. Dakle, nije on ekspert samo za drame, rakiju, radikale i srpski sevdah, vec i za film - a verujem da ce uskoro i za fudbal, ako ga ortak Maradona pozove da bude, recimo, pocasni predsednik Boke Juniors ili tako sto...

[schneetzla]

dakle, dame i gospodo, kako vam se cini ovogodisnji dobitnik?

citao sam dve njegove knjige, jedan esej i mozda jednu pripovetku, i da mi je neko pomenuo da ce agata kristi dobiti nobelovu nagradu posthumno, lakse bih poverovao. daleko od toga da je los pisac, nije to u pitanju, vec je u pitanju to sto danas postoji citava armija pisaca koji bi mozda pre trebali dobiti tu nagradu. od apdajka i filipa rota (mog vecnog favorita), pa do kundere koji samo sto nije opandrknuo, pa do delila, eka, ljose, ruzdija, oza, grosmana...

[Schrodinger]

Takodje sam zacudjen. Nisam citao nista od romana, potrudicu se, ali mi je doista shokantno sto uporno ignorisu ljude koji su veliki inovatori i otkrivaci novih horizonata u knjizevnosti, poput Kundere, Eka, Gora Vidala, pa i Ernesta Sabata ili Pincona (dobro, njemu verovatno ne bi dali iz cisto pragmaticnih razloga, covek bi napravio skandal ne pojavivsi se na dodeli, a ne bi mogao da padne nijedan intervju, itd.). Imam utisak da je ovde doista radio "francuski lobi", kao velika knjizevna sila iz nekih prohujalih vremena, bilo je nepodnosljivo da nemaju dobitnika jos tamo negde od Kamija valjda...

Dok recimo oko Nobelovaca iz prirodnih nauka i medicine postoje izvesne dileme, meni se cini da je gotovo ocigledno da u je u knjizevnosti izabrani tim onih koji the nagradu NISU dobili znatno, znatno jaci od reprezentacije dobitnika. (cini mi se da ovo vazi cak i kad bi se ogranicili na dobitnike posle II sv. rata, tj. u periodu realne globalizacije knjizevnosti i ogromnog povecanja broja prevoda; ako bi se vratili unazad u doba Tolstoja i Dzojsa, disparitet bi bio jos veci, otprilike kao izmedju Chelsea i cacanskog Borca u fudbalu...)

Edited by Schrodinger, 10 October 2008 - 23:42.

[Homo unius ideae]

Neocekivano, zatecena sam. Ok, citala sam Groznicu samo, ali... Mislim (tvrdim) da je Ljosa trebao da je dobije, jer je genije jednostavnosti, jer mu je stvaralacki opus obojen svim duginim bojama i ne prepisuje jednu svoju knjigu u narednu, jer je Avanturama nevaljale devojcice iskoracio, a opet je u prepoznatljivom miljeu razgovora i katedrala, piskarala, beleznica, pomajki...

[cyberwor/L/d]

Meni je tema interesantna. Mozda i zazivi ovde? Nobelova nagrada je najprestiznija te vrste. Sigurno je kruna na dugogodisnji rad i delo svakog velikog pisca. Svedska Akademija koja dodeljuje nagradu je potpuno i neopozivo nezavisna od svih eventualnih uticaja na svoj rad. I to se jasno i vidi iz dosadasnjeg rada. To nagradi daje verodostojnost i visok status.

Naravno, odluka Akademije je do poslednje sekunde (13:00 svakog 10. decembra) potpuno obavijena velom tajnosti. Zna se otprilike ko je sve nominovan pa se spekulise na sve strane. O tome mogu malo vise kasnije. Mali kuriositet je da Svedska Akademija, upravo zbog totalnen tajnosti, koristi kodirana idena za kandidate. Ovogodisnji Nobelovac Le Clézio se zvao ”Chateaubriand” (da se Vlasi ne sete). I o njemu mogu malo vise u nekom od narednih postova.

Obicno biva da kada ime dobitnika bude objavljeno mnogi od nas uopste nisu citali autora. Osim nekih izuzetaka, naravno. Od skorijih dobitnika je Lessing bila poznata siroj citalackoj javnosti i prilicno komercijalna.

Ima dosta toga da se kaze u vezi sa Nagradom i dobitnicima. Kao sto rekoh, da vidimo da li ce tema da zazivi (da ne lijem unapred kisu informacija i licnih zapazanja).

Prateci nit dela Dobitnika (najrazlicitijih stilova) stekla sam utisak da ispunjavaju jedan uslov (izmedju ostalog). Dobitnik je, po pravilu veliki mislilac i veliki pisac. Cak i kada je Dobitnik pesnik poput Szymborske. O njoj bih mogla nasiroko. Ona je itekako vredna i pomena i sire diskusije.
Naravno, shodno licnom ukusu mi volimo ili ne volimo neke pisce. Ja nisam ljubitelj nekih Dobitnika jer ne odgovaraju mom licnom senzibilitetu. No, mogu uvideti njihovu spisateljsku dimenziju i kvalitet.

Ponekada je Akademija donela i kontroverzne odluke. Uzmimo samo Churchila. Njega ja ne racunam u knjizevnost. Posto sam zagrizena + kolekcionar i deo biblioteke sa Nobelcima zovem Nobelova Pecina u nju jedino ne stavljam Churchila. Eto, ne ide mi.

Ja svake godine pocnem da osecam nervozu par dana pre zvanicne objave. A 10. decembra vec u podne krenem da grickam nokte i minute dozivljavam kao vecnost. Zaista. U 12:55 kulminacija. Oko mi je na minutari. Ali nisam jedina. Znam neke koji na brzaka jedu rucak samo dabi stigli da se nakace pred televizorom ili radijom. Ja ne mogu ni da jedem. Ljubim vas, ne recite da sam fanatik. Ja to vec znam.

Da li ste citali ovogodisnjeg Dobitnika? Citate li Nobelovce? Misli? Zapazanja? Bilo sta u vezi sa Nagradom? Preporuke?

Edited by cyberwor/L/d, 20 December 2008 - 09:41.

[fender_bender]

Da odmah predjemo na stvar, a i da ne bude nikakve zabune: Nobelova nagrada za knjizevnost je – jedna obicna prevara. Politicki korektna doduse, ali pre svega prevara.Etablirana i ne bez zasluga za popularizaciju knjizevnosti, sa skandinavskim smislom za poslovno sacuvana od optuzbi za komercijalizaciju, pa se kao takva spasla od, nazvacu ga ‘Oskar’ sindroma, Nobelova nagrada za knjizevnost je uvodjenje onoga sto danas znamo kao ‘politicki korektno’ na mala vrata i to tamo gde politicki korektnom nema mesta. Naime, velika umetnost se ne meri arsinima iste, a veliki umetnik ima prava da ne bude – politicki korektan. Moze da bude i profasisticki nastrojen. Ko ne veruje neka pita jednog Hamsuna, na primer. Veliki umetnici svoje racune svode i placaju na druge nacine.
Osim toga, a to je najgore u celoj prici oko ove nagrade, precesto je bila – politicki zloupotrebljavana. Dodela iste jednom Pasternaku, Solohovu i, konacno Solzenjicinu je bacila itekakvu senku na knjizevno u njenom nazivu. I uvela – politiku.
Tako je Nobelova nagrada za knjizevnost postala, samo na nesto visem, elitnijem nivou, pandan onom ignorantskom ’bilo je na televiziji’ ili ’pisalo je u novinama’ kao krunskom argumentu da se nesto dogodilo kako se dogodilo. Svi znamo, naucimo vremenom, da i TV i novine itekako lazu i manipulisu. Bas kao i dodeljivaci Nobelove nagrade za knjizevnost.
A laureati: pa, ne znam. Jedan Lav Nikolajevic Tolstoj je nije dobio. Ali je zato Nobelovu nagradu za knjizevnost, za 1915. mislim – dobio Henrik Pontopidan. 

Preporuke: ne znam, mozda je verovatno najbolje sacekati jedno 100 godina od pisceve smrti. Sva je prilika da ono sto preostane posle toliko godina nesto vredi. A dotle - citajte ono sto vam se svidja ili dodje pod ruku. Ako se u tome sto citate nadje i nesto sto dobije Nobela, pa eto - bolji ste od Akademije. Sto jos ne znaci da citate prave stvari.




Edit: Memoari Vinstona Cercila jesu umetnicko delo visoke knjizevne vrednosti, pisano od strane nadarenog coveka. Ali, i jos jedan dokaz onoga o cemu govorim: 'Sedam stubova mudrosti'', jednog Lorensa (ne D.H.) – nisu nikada dobile Nobela.

[cyberwor/L/d]

Pazi, nema u knjizevnosti ispravno ili neispravno. Zapravo, ne bi trebalo da bude. Ja citam sve i svasta. Vodim se svojim ukusomi potrebama. Nagrada je jedna. Jedan covek dobija svake godine. Ima jako puno kvalitetnih knjizevnika. Ovde se radi i o pitanju nominacije. Neki sjajni pisci nikada nisu nominovani. Tako je. Nobelova nagrada nije neka vodilja per se. Ja se iz odredjenih razloga mlatim tematikom. Dalje, nominaciju ne vrsi Akademija vec pojedinci i organizacije koje ispunjavaju kriterijume. I to je OK. Akademija ne treba da nominuje. Ako ispunjavas uslove mozes i ti da posaljes predlog.

Naravno, shvatas i sam da ima puno knjizevnika koji nisu dobili Nagradu i da je to steta. Ali to je neizbezno.

Svake godine Komitet od gomile predloge treba da svede listu na samo dvadeset.

Period / Broj predloga
1901–10 / 223
1911–20 / 221
1921–30 / 240
1931–40 / 301



1941–50 / 271

Kasnije je brojka nominovanih porasla. Svake godine je aktuelno oko 350 kandidata u proseku. Neki kandidati su aktuelni godinama. Nepisano pravilo je da Nagradu ne dobija onaj ko je nominovan prvi put. Mada, to se ipak desilo 10 puta u periodu 1901-1950 kao na primer:

Sully Prudhomme 1901
Theodor Mommsen 1902
Rudolf Eucken 1908
Paul Heyse 1910
Rabindranath Tagore 1913
Sinclair Lewis (1930)
Luigi Pirandello (1934)
Pearl Buck (1938)
William Faulkner (1949)
Bertrand Russell (1950)

Neki su cekali malo vise:

Michail Sjolochov, nominovan prvi put 1947 a dobio Nagradu 1965
Samuel Joseph Agnon, nominovan prvi put 1947 a izabran 1966
John Steinbeck, nominovan prvi put 1943 a izabran 1962

Neki nisu nikada dobili Nagradu iako su predlagani godinama.
Angel Guimerà y Jorge je nominovan svake godine u periodu 1907-23 (17 puta!)
Paul Valéry je nominovan 12 puta u periodu izmedju 1930-45 i taman kada je izgledalo da ce biti izabran on je preminuo. A vidis, Erik Axel Karlfeldt je dobio Nagradu posthumno.


Solzjenitsyn nije my cup of tea, ne kada je Nobelova nagrada u pitanju. A ne lezi mi ni to sto je konzervativan mislilac.

Siroj javnosti mozda nije poznata kontroverza u vezi sa Solzjenitsynovom Nobelovom nagradom. Njega je Artur Lundkvist (knjizevnik i tadasnji clan Svedske Akademije) ispljuvao u jednoj zvanicnoj izjavi i nazvao kverulantom. Taj isti Lundkvist je dobitnik Lenjinove nagrade (najveca knjizevna nagrada u SSSR-u) 1958. Lundkvist je otvoreno pokusavao da bagatelizuje Solzjenitsynova svedocanstva o trulom sovjetskom sistemu i drustvu.

Helmer Lång (knjizevni istoricar) je u arhivima pronasao dokaze o tome kako je Lundkvist 1969 (godinu dana nakon sto je SSSR umarsirala u Cehoslovacku) uspeo da spreci da Solzjenitsyn dobije Nobelovu nagradu 1969. No, sledece godine je raspolozenje clanova Akademije prevagnulo u korist Solzjenitsyna. Od 18 clanova Akademije samo je Lundkvist glasao protiv.

Tu prici nije kraj …
Posto Solzjenitsyn nije mogao da dodje u Stockholm i primi Nagradu predlozeno je da mu se Nagrada uruci u svedskoj ambasadi u Moskvi. No, to se nije desilo. Svedsko ministarstvo inostranih poslova se uplasilo da se kod zvanicne Moskve taj cin ne protumaci kao provokacija, politiska manifestacija i antisovjetsko raspolozenje. Mada, govori se o tome da je tu odluku doneo, niko drugo, nego Olof Palme koji nije zeleo da se zameri Rusima (nista cudno). Mnogi svedski intelektualci su reagovali i osudili oportunisticki stav Svedske. Ono sto Nobelovoj nagradi daje verodostojnost i tezinu je upravo to da je Svedska Akademija beskompromisno nezavisna od drzave, politike i ostalog.

Najprestizniju svetsku nagradu Solzjenitsyn je licno primo u Stockholmu cetiri godine kasnije.

Mi citaoci imamo svoje misljenje o izboru. Cudno bi bilo da je drugacije. Bilo bi takodje cudno da neki izbori za Nagradu nisu kontroverzni. I knjizevni krugovi imaju razlicit sud o dobitnicima i njihovom delu. Nikada nije svima potaman i nemoze da bude. U umetnosti ne postoji egzaktna jednacina pokojoj bismo merili.

Ja uglavnom imam deskriptivan stav. Svatam da bi preskriptivno bilo uskogrudo. Imam i svoje favorite. A neke druge cenim kao pripovedace ali mi ne leze. Zavisi po kojim kriterijumima donosis sud. Jednog autora mozes da analiziras na vise nivoa. I objektivno i subjektivno ma sta to bilo. Sto ljudi sto cudi.

Za primer samo, imas profesora knjizevnosti koji pljuju po Shakespearu. Zasto da ne. Svako si ima svoje. I svako svoje zna da argumentuje. Tako kako je sva knjizevnost intertextualna tako su i misljenja. Skoro sve je dozvoljeno u knjizevnoj debati sve dok ima neku potporu i dok su vrata za sudove otvorena. A uglavnom jesu.

Velika umetnost je takodje relativan pojam. Sve ima svoj kontekst koji zavisi od vremena i prostora. Da je egzaktna nauka bilo bi svakako lakse.

Dalje, Nobelova nagrada za mir je politizivana i pod direktnimje uticajem norveskog riksdaga.

To za preporuke nije moja jaca strana. Izbegavam. Ja tvrdim da postoji knjiga za svakoga. Nepoznatima nikada ne preporucujem. Mogu da opisem. Samo svojim bliznjim ubodem uvek knjigu jer ih znam.

Churchilla ipak (ja licno) ne svrstavam tamo. Jedno delo nije dovoljno. Po meni je bitan kontinuitet. Moberg je izuzetno ojämn (sorry, izgubila rec - blokada) pisac. Mislim ja. I nije dobio Nagradu.

Szymborska je, po meni, sjajna. Znamo da je poezija stvar komprimiranja i stednje na prostoru i recima. Ona je uspela da u toj komprimiranoj formi obuhvati ceo univerzum i egzistenciju. Ona je mislilac. Kazem, moje licno misljenje.

Lessing mi ne leze. A eto, zena je odradila puno toga i podobijala sva moguca priznanja. Ja to nista ne opovrgavam. Ali imam svoje misljenje. Ne lezi mi realista koji ima sinteticke dijaloge, narocito u Petoj istini a eto, ta knjiga je nasiroko opevana. Istovremeno proglasena za feministicku bibliju sto nije. No ta ocena je nista drugo do produkt vremena u kome je knjiga objavljena. Takav bio mainstream. Cak ni ona sama nije uspela da ubedi svet u to. No, da dodam ... Peta istina je viseslojna knjiga i treba je citati na taj nacin.

Meni je slaganje i neslaganje u knjizevnom misljenju svakodnevna hrana. U tome i jeste car na putu knjizevnog otkrivanja i otkrovljenja.


edit: Ja ipak smatram da Svedska Akademija kao institucija ima svoj integritet. No, clanovi Akademije mogu imati svoja obojena (politicka i druga) misljenja. To jednostavno nije strano ljudskoj prirodi. Eno, gore sam pomenula primer Artura Lindkvista.

Edited by cyberwor/L/d, 20 December 2008 - 12:38.

[cyberwor/L/d]

Osim toga, a to je najgore u celoj prici oko ove nagrade, precesto je bila – politicki zloupotrebljavana. Dodela iste jednom Pasternaku, Solohovu i, konacno Solzenjicinu je bacila itekakvu senku na knjizevno u njenom nazivu. I uvela – politiku

Sa ovim "precesto" se ne bih slozila. Desilo se, naravno. To sam vec i ja pomenula. Medjutim ako imamo u vidu da se Nagrada dodeljuje od 1901 onda treba biti realan pa promisliti o kom se to procentu zloupotrebe radi.

Evo ti spisak, pa procesljaj.

1901 Sully Prudhomme 1839-1907 Francuska
1902 Theodor Mommsen 1817-1903 Nemacka
1903 Bjørnstjerne Bjørnson 1832-1910 Norveska
1904 Frédéric Mistral 1830-1914 Francuska
José Echegaray y Eizaguirre 1833-1916 Spanija
1905 Henryk Sienkiwicz 1846-1916 Poljska
1906 Giosue Carducci 1835-1907 Italija
1907 Rudyard Kipling 1865-1936 Velika Britanija
1908 Rudolf Eucken 1846-1926 Nemacka
1909 Selma Lagerlöf 1858-1940 Svedska


1910 Paul von Heyse 1830-1914 Nemacka
1911 Maurice Maeterlinck 1862-1949 Belgija
1912 Gerhart Hauptmann 1862-1946 Nemacka
1913 Rabindranath Tagore 1861-1941 Indija
1914 Nagrada nije dodeljena
1915 Romain Rolland 1866-1944 Francuska
1916 Verner von Heidenstam 1859-1940 Svedska
1917 Karl Gjellerup 1857-1919 Danska
H. Pontoppidan 1857-1943 Danska
1918 Nagrada nije dodeljena
1919 Carl Spitteler 1845-1924 Svajcarska


1920 Knut Hamsun 1859-1952 Norveska
1921 Anatole Fance 1844-1924 Francuska
1922 Jacinto Benavente y Martinez 1866-1954 Spanija
1923 William Butler Yeats 1865-1939 Irska
1924 Wladyslaw Reymont 1868-1925 Poljska
1925 George Bernard Shaw 1856-1950 Velika Britanija
1926 Grazia Deledda Madesani 1871-1936 Italija
1927 Henri Bergson 1859-1941 Francuska
1928 Sigrid Undset 1882-1949 Norveska
1929 Thomas Mann 1875-1955 Nemacka


1930 Sinclair Lewis 1885-1951 USA
1931 Erik Axel Karlfeldt 1864-1931 Svedska (posthumno)
1932 John Galsworthy 1867-1933 Velika Britanija
1933 Ivan Bunin 1870-1953 apatrid, rodjen u Rusiji
1934 Luigi Pirandello 1867-1936 Italija
1935 Bez dodele
1936 Eugene O'Neill 1888-1953 USA
1937 Roger Martin du Gard 1881-1958 Francuska
1938 Pearl Buck 1892-1973 USA
1939 Frans Eemil Sillanpää 1888-1964 Finska


1940 Bez dodele
1941 Bez dodele
1942 Bez dodele
1943 Bez dodele
1944 Johannes Vilhelm Jensen 1873-1950 Danska
1945 Gabriela Mistral 1889-1957 Chile
1946 Hermann Hesse 1877-1962 Svajcarska
1947 André Gide 1869-1951 Francuska
1948 Thomas Stearns Eliot 1888-1965 Velika Britanija
1949 William Faulkner 1897-1962 USA


1950 Bertrand Russell 1872-1970 Velika Britanija
1951 Pär Lagerkvist 1891-1974 Svedska
1952 François Mauriac 1885-1970 Francuska
1953 Winston Churchill 1874-1965 Velika Britanija
1954 Ernest Hemingway 1898-1961 USA
1955 Halldór Kiljan Laxness 1902-1998 Island
1956 Juan Ramón Jiménez 1881-1958 Spanija
1957 Albert Camus 1913-1960 Francuska
1958 Boris Pasternak 1890-1960 SSSR
1959 Salvatore Quasimodo 1901-1968 Italija


1960 Saint-John Perse 1887-1975 Francuska
1961 Ivo Andric 1892-1975 Jugoslavija
1962 John Steinbeck 1902-1968 USA
1963 George Seferis 1900-1971 Grcka
1964 Jean-Paul Sartre 1905-1980 Francuska (odbio nagradu)
1965 Michail Solochov 1905-1984 SSSR
1966 Samuel Yosef Agnon 1888-1970 Izrael
Nelly Sachs 1891-1970 Nemacka i Svedska
1967 Miguel Angel Asturias 1899-1974 Guatemala
1968 Kawabata Yasunari 1899-1972 Japan
1969 Samuel Beckett 1906-1989 Irska


1970 Alexander Solsjenitsyn 1918 - 2008 SSSR
1971 Pablo Neruda 1904-1973 Chile
1972 Heinrich Böll 1917-1985 Zapadna Nemacka
1973 Patrick White 1912-1990 Australija
1974 Eyvind Johnson 1900-1976 Svedska
Harry Martinson 1904-1978 Svedska
1975 Eugenio Montale 1896-1981 Italija
1976 Saul Bellow 1915- USA
1977 Vicente Aleixandre 1898-1984 Spanija
1978 Isaac Bashevis Singer 1904-1991 Poljska i USA
1979 Odysseus Elytis 1911-1996 Grcka


1980 Czeslaw Milosz 1911-2004 Poljska i USA
1981 Elias Canetti 1905-1994 Bugarska och Velika Britanija
1982 Gabriel García Márquez 1928- Kolumbija
1983 William Golding 1911-1993 Velika Britanija
1984 Jaroslav Seifert 1901-1986 Cehoslovacka
1985 Claude Simon 1913- Francuska
1986 Wole Soyinka 1934- Nigerija
1987 Joseph Brodsky 1940-1996 USA
1988 Naguib Mahfouz 1911- Egipat
1989 Camilo José Cela 1916-2002 Spanija


1990 Octavio Paz 1914-1998 Mexiko
1991 Nadine Gordimer 1923- Juznoafricka republika
1992 Derek Walcott 1930- Trinidad i Tobago
1993 Toni Morrison 1931- USA
1994 Kenzaburo Oe 1935- Japan
1995 Seamus Heaney 1939- Irska
1996 Wislawa Szymborska 1923- Poljska
1997 Dario Fo 1926- Italija
1998 José Saramago 1922- Portugal
1999 Günter Grass 1927- Nemacka


2000 Gao Xingjian 1940- Kina
2001 Vidiadhar Surajprasad Naipaul 1932- Trinidad/Velika Britanija
2002 Imre Kertész 1929- Madjarska
2003 John Maxwell Coetzee 1940- Juznoafricka republika
2004 Elfriede Jelinek 1946- Austrija
2005 Harold Pinter 1930- Engleska
2006 Orhan Pamuk 1952- Turska
2007 Doris Lessing 1919 - Velika Britanija
2008 Le Clézio



Do sada je samo 11 zena dobilo Nagradu:

Selma Lagerlöf
Grazia Deledda
Sigrid Undset
Pearl Buck
Gabriela Mistral
Nelly Sachs
Nadine Gordimer
Toni Morrison
Wislawa Szymborska
Elfriede Jelinek
Doris Lessing

Od ovih zena jedino nisam citala Deleddu i Mistral. Ostatak mi je sasvim OK, s tim sto imam par favorita.

Edited by cyberwor/L/d, 20 December 2008 - 13:19.

[cyberwor/L/d]

Naime, velika umetnost se ne meri arsinima iste, a veliki umetnik ima prava da ne bude – politicki korektan. Moze da bude i profasisticki nastrojen. Ko ne veruje neka pita jednog Hamsuna, na primer. Veliki umetnici svoje racune svode i placaju na druge nacine.

Mos´ pitas i Günter Grassa. Meni on nije po meri. Ni njegove knjige ni njegovi crtezi. Meni licno je njegovo pisanje njegova kognitivna terapija.

Btw, i Hamsun i Grass su dobili Nagradu a to valjda ne bi trebalo dabude politicki korektno, ili?

Edited by cyberwor/L/d, 20 December 2008 - 13:15.

[avramova]

Da odmah predjemo na stvar, a i da ne bude nikakve zabune: Nobelova nagrada za knjizevnost je – jedna obicna prevara. Politicki korektna doduse, ali pre svega prevara.Etablirana i ne bez zasluga za popularizaciju knjizevnosti, sa skandinavskim smislom za poslovno sacuvana od optuzbi za komercijalizaciju, pa se kao takva spasla od, nazvacu ga ‘Oskar’ sindroma, Nobelova nagrada za knjizevnost je uvodjenje onoga sto danas znamo kao ‘politicki korektno’ na mala vrata i to tamo gde politicki korektnom nema mesta. Naime, velika umetnost se ne meri arsinima iste, a veliki umetnik ima prava da ne bude – politicki korektan. Moze da bude i profasisticki nastrojen. Ko ne veruje neka pita jednog Hamsuna, na primer. Veliki umetnici svoje racune svode i placaju na druge nacine.
Osim toga, a to je najgore u celoj prici oko ove nagrade, precesto je bila – politicki zloupotrebljavana. Dodela iste jednom Pasternaku, Solohovu i, konacno Solzenjicinu je bacila itekakvu senku na knjizevno u njenom nazivu. I uvela – politiku.
Preporuke: ne znam, mozda je verovatno najbolje sacekati jedno 100 godina od pisceve smrti. Sva je prilika da ono sto preostane posle toliko godina nesto vredi. A dotle - citajte ono sto vam se svidja ili dodje pod ruku. Ako se u tome sto citate nadje i nesto sto dobije Nobela, pa eto - bolji ste od Akademije. Sto jos ne znaci da citate prave stvari.




Edit: Memoari Vinstona Cercila jesu umetnicko delo visoke knjizevne vrednosti, pisano od strane nadarenog coveka. Ali, i jos jedan dokaz onoga o cemu govorim: 'Sedam stubova mudrosti'', jednog Lorensa (ne D.H.) – nisu nikada dobile Nobela.

Cyberworld,tnks za topik

Meni cak i ne smeta da se nagrada dodeljuje kao "politicki". A i nije bilo mnogo "politickih" slucajeva.
Ti si sve vec i sam naveo. Smeta mi da se nagrada dodeljuju po kljucu,kao Olimpijada ili
svetsko prventsvo u fuzbalu. Pre nekoliko godina nagradu dobije jedan italijanski cirkuzant,
mrzi me da sada trazim njegovo ime ( knjige valjda nije ni psao), ali i sam ni dan danas
ne moze da dodje k sebi od cudjenja zasto bash on. nedavno nagradu dobija i irski
pesnik koji pishe na galskom,dal zbog jezika ili divnih stihova,ostace za mene zagonetka, jer
nemam namere ni da ga citam.

Zacudila me je i nagrada dodeljena Elfridi Jelinek, ali valjda nisu hteli da je daju Handkeu

Zao mi je da moj najomiljeniji roman "Skolice" (koji citam vec godinama i uvek ispocetka,
a najcesce iz sredine) nije dobio tu nagradu.

Milan Kundera je po meni zasluzio tog politickog Nobela, ali ga nije dobio.

Prosle godine je preminuo Egipcanin Nagib Mahfus ( ja se godinama skanjerala da ga citam,al
sacekala da umre) i onda je bilo puno priche o njemu pa pazarih 5 knjiga.

Simply genijalno. Narocito Kairska trilogija. Eto, da nije dobio nagradu nikada ne bih ni znala
da je postojao.

Jedan od najzasluznijih dobitnika ( za moj ukus) je Isak Singer. A sigurno ne zbog toga sto je
pisao na davno zaboravljenom "jidish"

Moj favorit iz frakcije Nobelovaca bio i ostao Thomas Mann ,ali sam opsednuta
i Norvezaninom

Cherchilove memoare sam kao citala,nicega se vishe ne secam, a mrzi me da ih
listam ponovo.Ne znam zasto bi njemu trebalo da se dodeljuje ovakva nagrada.

Pismenih ljudi ima svuda.

Ne znam da li je na waiting list Ismail Kadare.

[avramova]

Mos´ pitas i Günter Grassa. Meni on nije po meri. Ni njegove knjige ni njegovi crtezi. Meni licno je njegovo pisanje njegova kognitivna terapija.

Btw, i Hamsun i Grass su dobili Nagradu a to valjda ne bi trebalo dabude politicki korektno, ili?

I meni Grass nije "po meri", ali ne razumem zasto ga dovodish u bilu kakvu vezu sa
Hamsunom?

Nema on nikakve veze sa bilo cim sto bi bilo politicki nekorektno.

A i Hamsun je nesto kasnije postao "nestashan"
Ako me memorija pamcenja ne vara.

Edited by Teja, 20 December 2008 - 13:26.

[cyberwor/L/d]

Cyberworld,tnks za topik


Ne znam da li je na waiting list Ismail Kadare.

Nem´ na cemu. Meni tema nadosla. Ko o cemu baba o ustipcima.

U kvantnu fiziku se ne mesam.

Kadare je na listi "cekanja" tj na stand by vec godinama.