113 replies to this topic

[iDemo]

iDemo ima poseban pik na nobelovce.

Samo na ekonomske - al' oni, kao sto znamo, ionako nisu 'pravi' nobelovci.

[cyberwor/L/d]

Ne znas sta propustas... jedno od posebnih zivotnih zadovoljstava. Samo pogledaj oko sebe...

To mi sluti na to da sam ja odabrala neka druga zadovoljstva. Evo na primer, "zamajavam" se Nobelovcima. Krenula unazad, stigla do 40-tih godina proslog veka. Ali samo sto se nekih aspekata tice. A za to vreme sam mogla da srusim i-ha-ha koliko vladi i institucija. Ma anarhiju da sprovedem! Ali opet, cime bi se onda drugi bavili?

Ja u duhu pravog humanizma i tolerancije prepustam drugima vodece mesto na barikadama.

Edited by cyberwor/L/d, 21 December 2008 - 11:27.

[Indy]

Samo na ekonomske - al' oni, kao sto znamo, ionako nisu 'pravi' nobelovci.

OK, slozicemo se oko Krugmana.

[cyberwor/L/d]

Ne mogu, ne umem. Mogu da pokusam da ti odgovorim samo onim sto joj se jalovo suprotstavlja: elitizmom i svim mogucim hermetizmima, smisljenim, generisanim da bi se od umetnosti napravilo 'nesto' dostupno samo posvecenima, upucenima. Oni koji mogu da 'razumeju'.

Prepustam ti na volju da me etiketiras kao elitistu (ja licno ne verujem da sam to) ali reci cu ti da je fenomen formalne pismenosti veoma prosiren.

Skola kao mumificiranna institucija na zalost tome ne ume da stane na put. A to je, izmedju ostalog, lose za demokratiju (o tome bih mogla nasiroko, bavila sam se time).

Ovo za "razumevanje" vazi uopste, ne samo kada je u pitanju knjizevnost. Zato alavo trziste i konglomerati zaradjuju lovu na onima koji ne razumeju sta to pise sitnim slovima na mnogocemu sto potpisuju. Ljudi znaju da citaju ali ne razumeju.

To sto si stavio pod navodnike vazi, neki "razumeju" a neki razumeju. Ova izjava nije odraz nadmenosti vec iskustva i dugogodisnjeg rada.

[cyberwor/L/d]

Nisam te ni 'optuzio' da imas definitivne odgovore. Samo glupaci misle da ih imaju. Ja celo vreme govorim, pokusavam, u prilog pokusaju da se izbegne nametanje, naporom pojedinca, individue. Masovna kultura, sta god to znacilo, samom svojom masovnoscu, kvantitetom ostavlja barem sansu da se u njoj pojavi zrnce kvaliteta. Hermeticnost i elitizam iskljucuju, oni su iskljucivi i - netolerantni. Ma koliko u teoriji deklarisali otvorenost, demokratizaciju...


Napomenu o velikim piscima necu da komentarisem. Mozda jesu veliki. Samo, ako sebe uzmem za prosecno informisanog citaoca - ja nisam cuo ni za jednog od njih. Mera sam ja. I milioni ovakvih. A ne oni.

Masovna kultura niti je koncipirana niti zahteva kriticko misljenje svojih konzumenata. Masovna kultura je zabava, pustanje mozga na otavu + lova na kamaru. Posto je masovno u vecini treba to i prihvatiti kao sliku nase stvarnosti. To je mera naseg doba. Nikakav elitizam ne moze (osim retoricki) da iskljuci masovnost u praksi. Tako da razloga za brigu nema.

Nisam ni ja cula za gomilu velikih pisaca. Prosto je nemoguce cuti za sve. Nikad kraja.

I onog koji proizvodi Rolexe boli uvce za onog ko proizvodi Swatch. Sve si ima svoje.

[schneetzla]

meni se cini da nobelova nagrada i nije toliko politicka, koliko je bizarna. nobelob komitet imam osobinu da ume da prepozna neke zaista izuzetne autore kao sto je imre kertes recimo, pa i andric, jelinekova, samarago, jaroslav sajfert, gabrijela mistral, simborska... ako i jeste politicka, onda ja ne vidim politiku nigde sa izuzetkom solohova i solzenjicina, dva fantasticno netalentovana pisca, imho. mozda bih mogao da se slozim da je orhan pamuk nagradu dobio delimicno ocenjivanjem nekih neknjizevnih kriterijuma. ali delimicno. jer on nije los pisac, samo nije ni toliko dobar.

dakle nije politika ono sto diskredituje nobelovu nagradu, vec njihovi monumentalni previdi. kao prvo, nabokov, dzojs i borhes su umrli bez nobelove nagrade. kao drugo, danilo kis i aleksandar tisma su umrli bez nobelove nagrade, ali i neki sjajni pesnici kao ferenc juhas, ciji je valjda jedini greh mali jezik, a kako je madjarski skinut sa dnevnog reda za narednih pola veka, za njih sanse nema. milan kundera, filip rot, dzon apdajk i ernesto sabato su takodje ogromni previdi, ali makar teorijski postoje sanse da se oni isprave.

ovogodisnji dobitnik je, da se blago izrazim, iznenadjenje. mada, nakon sto ju je dobila doris lesing, i dz. k. rouling bi bila pun pogodak. a sto da ne i stiven king. :/

jasno je, naravno, da je moje shvatanje knjizevnosti dosta elitisticko, pa sam unapred kriv, priznajem. ali nobelova nagrada, ako pretenduje da ima neku vrednost u ocima iole obrazovanije citalacke publike, mora malo da iskristalise svoje kriterijume.

u krajnjoj liniji, to je nagrada. i nista ne garantuje mesto u istoriji knjzievnosti, pa ni ona. kvalitet ce svakako biti zaboravljen, tako mi stivena kinga.

[cyberwor/L/d]

ovogodisnji dobitnik je, da se blago izrazim, iznenadjenje. mada, nakon sto ju je dobila doris lesing, i dz. k. rouling bi bila pun pogodak. a sto da ne i stiven king. :/

u krajnjoj liniji, to je nagrada. i nista ne garantuje mesto u istoriji knjzievnosti, pa ni ona. kvalitet ce svakako biti zaboravljen, tako mi stivena kinga.

Znas kakva je situacija na terenu. Stiven King se jos uvek racuna kao popularna literatura (ovo ne mesati sa shund literaturom, to su vec modernisti uradili pa su se zeznuli).

A i ovo za Nagradu se slazem. Nagrada. No big deal.

[cyberwor/L/d]

meni se cini da nobelova nagrada i nije toliko politicka, koliko je bizarna. nobelob komitet imam osobinu da ume da prepozna neke zaista izuzetne autore kao sto je imre kertes recimo, pa i andric, jelinekova, samarago, jaroslav sajfert, gabrijela mistral, simborska...

Potpuno se slazem sa tvojom listom dobitnika. S´ tim da Szymborsku osecam u dusi. Pritom sam veoma selektivna kada je poezija u pitanju. Retki su slucajevi gde se tako primim. A i sa Jelinek me spaja jedna intimna nit.

Szymborska je napisala devet knjiga. I sto neko rece, u tih devet knjiga je sazela citavu ekzistenciju i univerzum. Veliki mislilac koji nenadmasno komprimira esenciju svega. To je talenat, to je duboka misao, to je umetnost bez roka trajanja.


edit: Posto je vec pomenut madjarski (?) koji je kao jezik odradio svoje (na neko vreme) pri dodeli evo liste kako to izgleda po jezicima koji su dobili Nagradu:


Broj dobitnika rasporedjen po jezicima,brojcano i u procentima:

Engleski 26 (25,00%)
Francuski 13 (12,50%)
Nemacki 12 (11,54%)
Spanski 10 (9.62%)
Italijanski 6 (5,77%)
Svedski 6 (5,77%)
Ruski 5 (4,81%)
Poljski 4 (3,80%)
Danski 3 (2,88%)
Norveski 3 (2,88)
Grcki 2 (1,92%)
Japanski 2 (1,92%)
Arapski 1 (0,96%)
Bengalski 1 (0,96%)
Kineski 1 (0,96%)
Finski 1 (0,96%)
Hebrejski 1 (0,96%)
Madjarski 1 (0,96%)
Islandski 1 (0,96%)
Portugalski 1 (0,96%)
Srpskohrvatski 1 (0,96%)
Ceski 1 (0,96%)
Turski 1 (0,96%)
Jiddisch 1 (0,96%)

Edited by cyberwor/L/d, 21 December 2008 - 15:51.

[Indy]

... sazela citavu ekzistenciju i univerzum. Veliki mislilac koji nenadmasno komprimira esenciju svega. To je talenat, to je duboka misao, to je umetnost bez roka trajanja.

Taman sam hteo da pitam sta je u stvari poenta citanja beletristike, a sad mi glupo. Meni odavno knjige ("knjizevnost") nisu uopste zanimljive. Vise volim i drugorazredne knjige iz popularne nauke, u njima su zanimljiviji i vazniji koncepti nego u najboljoj "literaturi" (zeeev).

[cyberwor/L/d]

Taman sam hteo da pitam sta je u stvari poenta citanja beletristike, a sad mi glupo. Meni odavno knjige ("knjizevnost") nisu uopste zanimljive. Vise volim i drugorazredne knjige iz popularne nauke, u njima su zanimljiviji i vazniji koncepti nego u najboljoj "literaturi" (zeeev).

Ja sam vec rekla ranije da postoji knjiga za svakoga. Ma koje vrste. Tako je i prirodno. Svako si ima neki svoj afinitet. Eto, i ja bih mogla da pitam sta je poenta sa citanjem ljubavnog vikend romana. Ja preferiram knjige koje mi nesto daju. Nesto sto odgovara mom senzibilitetu. Volim knjizevnike koji su mislioci. Osim beletristike i ja citam mnoge fakta-knjige i slicno. Ima puno koncepata koji i mene interesuju. Uvek ima nesto sto zelim da naucim.

Eto, citas Singera i svasta naucis i shvatis. Naravno, ako te ta vrsta znanja interesuje.

Edited by cyberwor/L/d, 21 December 2008 - 16:07.

[Schrodinger]

meni se cini da nobelova nagrada i nije toliko politicka, koliko je bizarna. nobelob komitet imam osobinu da ume da prepozna neke zaista izuzetne autore kao sto je imre kertes recimo, pa i andric, jelinekova, samarago, jaroslav sajfert, gabrijela mistral, simborska...

Na jedan korak od pravog frojdovskog lapsusa - smarago...

ako i jeste politicka, onda ja ne vidim politiku nigde sa izuzetkom solohova i solzenjicina, dva fantasticno netalentovana pisca, imho. mozda bih mogao da se slozim da je orhan pamuk nagradu dobio delimicno ocenjivanjem nekih neknjizevnih kriterijuma. ali delimicno. jer on nije los pisac, samo nije ni toliko dobar.

Na koju tacno foru je losiji od Andrica, hajde da uzmemo regionalni primer za poredjenje?

dakle nije politika ono sto diskredituje nobelovu nagradu, vec njihovi monumentalni previdi. kao prvo, nabokov, dzojs i borhes su umrli bez nobelove nagrade. kao drugo, danilo kis i aleksandar tisma su umrli bez nobelove nagrade, ali i neki sjajni pesnici kao ferenc juhas, ciji je valjda jedini greh mali jezik, a kako je madjarski skinut sa dnevnog reda za narednih pola veka, za njih sanse nema. milan kundera, filip rot, dzon apdajk i ernesto sabato su takodje ogromni previdi, ali makar teorijski postoje sanse da se oni isprave.

Od mrtvih, Kortasar, Barouz, Karel Capek, pa i Norman Majler mislim da takodje mogu da se smatraju previdima. Od zivih, da ima pravde dobili bi je Tomas Pincon i Gor Vidal i pre zemljaka Rota (a posebno pre Apdajka), a verovatno ispred njih i Karlos Fuentes i Umberto Eko.

ovogodisnji dobitnik je, da se blago izrazim, iznenadjenje. mada, nakon sto ju je dobila doris lesing, i dz. k. rouling bi bila pun pogodak. a sto da ne i stiven king. :/

jasno je, naravno, da je moje shvatanje knjizevnosti dosta elitisticko, pa sam unapred kriv, priznajem. ali nobelova nagrada, ako pretenduje da ima neku vrednost u ocima iole obrazovanije citalacke publike, mora malo da iskristalise svoje kriterijume.

u krajnjoj liniji, to je nagrada. i nista ne garantuje mesto u istoriji knjzievnosti, pa ni ona. kvalitet ce svakako biti zaboravljen, tako mi stivena kinga.

Mada ja zaista mislim da je elitizam lepa rec i kompliment (sta nam drugo treba? populizam - izvor najvecih zala u istoriji covecanstva?), ipak se necemo sloziti oko ocene ni Kinga, a posebno ne Doris Lesing. Ja bih jako voleo da cujem po kojem je to opet osnovu Andric inherentno bolji od Lesingove - jel koristi lepsi jezik? je li mu recenica skladnija? je li kompozicija bogatija? a nadasve je li inovativniji kao stvaralac? Uopste mi se ne cini da je odgovor ocigledan, cak i ako ove stvari i odu u prilog Andrica, razlika se ne moze opisati kao drasticna i merljiva redovima velicine.

Sto se tice Kinga, tu je prica malo drugacija. Mada mi je marksisticko palamudjenje u knjizevnosti generalno odvratno, ne mogu da se ne setim onoga sto je Bloh svojevremeno napisao o romanima Karla Maja, a sto je umnogome primenljivo i na Kinga. Obaska sto nacin na koji su nekada diskreditovali ljude poput Dzojsa, Beketa ili Barouza treba da nas podstakne da shvatimo koliko su danasnji kanoni evaluacije relativni, i koliko tok istorijskog razvoja knjizevnosti moze izazvati prevrednovanje onoga sto sadasnjica akademski odbacuje -- i da prema tom prevrednovanju ne treba imati nikakav emocionalni, vec analiticki i istoricarski odnos.

Eto, citas Singera i svasta naucis i shvatis. Naravno, ako te ta vrsta znanja interesuje.

Isaka Basevisa ili Pitera? Obojica su vrlo umni ljudi...

Edited by Schrodinger, 21 December 2008 - 18:40.

[cyberwor/L/d]

Obaska sto nacin na koji su nekada diskreditovali ljude poput Dzojsa, Beketa ili Barouza treba da nas podstakne da shvatimo koliko su danasnji kanoni evaluacije relativni, i koliko tok istorijskog razvoja knjizevnosti moze izazvati prevrednovanje onoga sto sadasnjica akademski odbacuje -- i da prema tom prevrednovanju ne treba imati nikakav emocionalni, vec analiticki i istoricarski odnos.

Sa ovim se slazem. Vec sam ranije pomenula da se ne bavim emocionalnim smernicama po pitanju knjizevnosti i da je sve u procesu. Vidis, jedan Flauber je zapravo zacetnik modernizma a taj isti modernizam je kasnije prezrivo odbacio tzv popularnu literaturu poput one koju je citala Ema Bovary. Tu su se zeznuli iz vise razloga. Kao prvo strpali su u isti kos popularnu literaturu i tzv zensku literaturu (ljubici). Tu se radi o dve razlicite vrste knjizevne estetike.

Knjizevna evolucija je takodje pokazala da je danasnja popularna literatura proistekla upravo iz modernizma. Popularna literatura je takodje i odraz danasnjeg sekularnog drustva. U neko dogledno vreme moze da se desi da i takvi udju u kombinaciju za Nobelovu nagradu. Svaki razvojni proces ima svoje vreme. Uostalom, status popularne literature se veoma izmenio poslednjih 10-15 godina.

Cesto se zaboravlja dapopularna litreratura ima vise zanrova a i da je predmet ozbiljnog naucnog rada. Sve se to konstruise i revidira u zavisnosti od vremena u kome zivimo.

Sto se tzv elitizma tice, podela na nizu i visu vrstu (da tako kazem) je i nastala u XVIII veku a zapecacenja pojavom modernizma. Razlika je onako basic receno ta sto se "visoka" literatura cita koristeci slozenije metode za tumacenje a ova "niza" nije na taj nacin zahtevna. Jedna od zamerki popularnoj literaturi je misljenje da ona pasivizuje ljude.

Isaka Basevisa ili Pitera? Obojica su vrlo umni ljudi...

Na Isaka sam mislila ali mi je jezik bio brzi od pameti pa nisam ispala dovoljno jasna.

edit: Sa I.B. Singerom u bagazu sam procitala Istoriju Jevreja, Hahn Brody Fürstenberg (veliki znalaci i autoriteti). Zahvaljujuci Singeru sam usla u tu citalacku avanturu sa jednom sasvim drugom dimenzijom a i razumevanjem. Na taj nacin sam dobila mnogo vise.

Edited by cyberwor/L/d, 21 December 2008 - 19:16.

[schneetzla]

Na jedan korak od pravog frojdovskog lapsusa - smarago...

pre ce biti da je u pitanju brzina u kucanju, jer sam zurio na posao, a hteo sam svasta nesto da kazem, pa sam onda bez razmisljanja sve i otkucao.

za njega drzim da je medju najboljim piscima druge polovina xx veka. primer je kompletnog pisca - i odlicnog stiliste i odlicnog filozofa i veoma odvaznog coveka.

Na koju tacno foru je losiji od Andrica, hajde da uzmemo regionalni primer za poredjenje?

meni su andric i pamuk tesko uporedivi, bez obzira na sve slicnosti i pesimizam. andric je mirniji, kontemplativniji, uzdrzaniji, dok je pamuk mnogo povrsniji u svom sagledavanju istorije (imam stalni utisak da mu fali nesto andriceve sirine i opreznosti), a recenica mu je nekako suvise lagana za ono sto govori. svestan sam da sve ovo verovatno nema smisla nekom ko nije u mojoj glavi.

zanimljivije je porediti onih par andricevih pripovedaka koje se odnose na "savremeni zivot", sa pamukovim "savremenim" romanom novi zivot.

Od mrtvih, Kortasar, Barouz, Karel Capek, pa i Norman Majler mislim da takodje mogu da se smatraju previdima. Od zivih, da ima pravde dobili bi je Tomas Pincon i Gor Vidal i pre zemljaka Rota (a posebno pre Apdajka), a verovatno ispred njih i Karlos Fuentes i Umberto Eko.

pincon svakako, zaboravio sam da ga navedem u zurbi. veliki pisac. sa vidalom sam imao prilike da razgovaram mnogo puta i on je jedan beskrajno inteligentan i zabavan covek, i njegovi knjizevni poceci su fantasticni, narocito the city and the pillar, ali se to nekako sve raspalo u jeftin humor i satiru. sada pise pamflete. dobre pamflete, ali ipak.. pamflete.

posto je nobelova nagrada ipak "vaznija" od bukera ili nin-ove nagrade, mislim da je logicnije gledati celokupan opus. da se dodeljuje za pojedinacno delo, vidal bi imao vise knjiga u igri, ali sve u svemu - ne.

don delilo bi bio jos jedan amerikanac koji prosto vapi za nobelovom nagradom.

Mada ja zaista mislim da je elitizam lepa rec i kompliment (sta nam drugo treba? populizam - izvor najvecih zala u istoriji covecanstva?), ipak se necemo sloziti oko ocene ni Kinga, a posebno ne Doris Lesing. Ja bih jako voleo da cujem po kojem je to opet osnovu Andric inherentno bolji od Lesingove - jel koristi lepsi jezik? je li mu recenica skladnija? je li kompozicija bogatija? a nadasve je li inovativniji kao stvaralac? Uopste mi se ne cini da je odgovor ocigledan, cak i ako ove stvari i odu u prilog Andrica, razlika se ne moze opisati kao drasticna i merljiva redovima velicine.

Sto se tice Kinga, tu je prica malo drugacija. Mada mi je marksisticko palamudjenje u knjizevnosti generalno odvratno, ne mogu da se ne setim onoga sto je Bloh svojevremeno napisao o romanima Karla Maja, a sto je umnogome primenljivo i na Kinga. Obaska sto nacin na koji su nekada diskreditovali ljude poput Dzojsa, Beketa ili Barouza treba da nas podstakne da shvatimo koliko su danasnji kanoni evaluacije relativni, i koliko tok istorijskog razvoja knjizevnosti moze izazvati prevrednovanje onoga sto sadasnjica akademski odbacuje -- i da prema tom prevrednovanju ne treba imati nikakav emocionalni, vec analiticki i istoricarski odnos.

slazem se da stvari nikada nisu tako jednostavne, narocito u knjizevnosti, tj. umetnosti. postoji po jedna knjizevna teorija za svaku tvrdnju.

na pitanje zasto mislim da je andric bolji od lesingove si sam o odgovorio, mada bih se ja zadovoljio i sa prve dve stvari. lep jezik je za mene preduslov dobre knjizevnosti. postoji sto nacina da se isprica prica, preko filma do skulpture. ako odaberes knjizevnost, onda je najlogicnije da naucis da baratas osnovnim orudjem. to je osnovni kriterij. tek posle dolazi izbor teme i dr.

sto se stivena kinga tice -- on je trebao da odabere drugi medijum, mogao je biti odlican scenarist ili reziser, ali on je odabrao knjizevnost. njegov celokupni opus varira od nepodnosljivog (ono sa onim vanzemaljskim autom je odlican primer) preko podnosljivog (the shining, secret window secret garden) pa do cak prilicno dobrog (apt pupil i on writing). moj problem sa njim je to sto ima izuzetno obicne recenice i nema sluha za jezik. ako andrica nazovemo bartokom, onda je stiven king senberg. a ako i zanemarimo to da je stil nesto za sta tek treba da cuje, ja sam mozda i suvise nemastovit da bih pao na vanzemaljce i cudovista. naprosto me odbijaju teme o kojima (osrednje) pise. pretpostavljam da ga niko i ne cita zbog stila. ali meni je u njegovom slucaju cak vise od stila problem to o cemu on pise.

sa druge strane iz meni samom nepoznatih razloga, postoje brojni filmovi zasnovani na njegovim delima koji mi se dopadaju - hearts in atlantis je, recimo odlican primer. novela mi se nije dopala, ali je film odlican. odlican je jer je dobro profiltriran. scenarista je znao da izvuce ono pozitivno iz kingovog dela - nostalgija, odrastanje - a da izostavi ono sto ne valja.

[cyberwor/L/d]

meni su andric i pamuk tesko uporedivi, bez obzira na sve slicnosti i pesimizam. andric je mirniji, kontemplativniji, uzdrzaniji, dok je pamuk mnogo povrsniji u svom sagledavanju istorije (imam stalni utisak da mu fali nesto andriceve sirine i opreznosti), a recenica mu je nekako suvise lagana za ono sto govori. svestan sam da sve ovo verovatno nema smisla nekom ko nije u mojoj glavi.

Pamuk meni ne lezi. No to ga, naravno, ne svrstava u lose pisce. Dapace! On je jedan od onih pisaca koji deluju poput juznoafrickih vina. Uvek ostaje ukus u ustima nakon konzumacije. On nije pisac na prvu loptu. Mozda cak ni na drugu. Mada ga ja nalazim tu negde kod druge lopte. Ja ga dozivljavam kao velikog pripovedaca sa velikim integritetom. A i mislioca sa izuztenom sirinom i znanjem.

Dalje, on je viseslojan pisac. Svi njegovi romani su uvek sinteza vise stvari. A i vrte se oko neke vrste zagonetke, kao na primer u Crnoj Knjizi. Neki tu knjigu vide kao sintezu Sherlocka Holmesa in Waltera Benjamina. A neki kazu da su umrli od dosade.

Kao sto rekoh, viseslojan je. A svaki sloj ima svoj jako izrazen integritet. Tu nastaje teskoca za mnoge u citanju. Eksplozivan. Pregnantan. Tvrd orah. Treba zagristi taj izuzetno jak pripovedacki naboj.

Ne znam kako je naslov preveden kod nas (ako jeste) pa koristim naziv verzije koju imam - Moje ime je crveno. On se tu “igra” onako paganski u vezi sa teloskom bortom oko religije, umetnosti i individualnosti u XV veku. I tu su ga poredili sa Satanskim stihovima.

Kad je napisao Sneg uboo je u pravu zicu. Mislim, politicki gledano. Svako vreme trazi svoje heroje. No ovo nije samo politicki roman vec ima dupli (a mozda i trodupli) karakter. Dakle, politicki, obrazovni i u krajnjoj liniji idejni. Metaliterarne ironije su Pamukov signum.

Obrni, okreni Pamuk izaziva na razmisljanje.

[schneetzla]

Obrni, okreni Pamuk izaziva na razmisljanje.

To svakako. Sneg i Zovem se crveno su dve izuzetne knjige.
I uprkos svim manama koje nalazim kod njega, on meni jos kako lezi.

Ali ako je neki Turcin vec trebao dobiti Nobelovu nagradu, jedan je umro u bedi i izgnanstvu, i nisu ga se setili - Nazim Hikmet.

Edited by schneetzla, 21 December 2008 - 21:08.