3066 replies to this topic

[Dzems Bond]

Ako nešto sledi jedno iz drugog, da li je onda ispavno koristiti reč sledivost ili sledljivost?

Jedni tumače ovako:
Od reči led nastale su reči lediti, ledivost i sledivost.
Od reči sled nastale su reči slediti i sledljivost.

[mango]

Hvala na sugestijama, ali ne morate dalje. Jesam plavusa i nisam inzenjer, ali nisam toliko glupa.

<{POST_SNAPBACK}>

ja volim pametne plavuse. struka nije vazna. B)

[msmodesty]

ja volim pametne plavuse. struka nije vazna.  B)

<{POST_SNAPBACK}>

....al' sporo potezem

[Nimrod]

A o kombinacijama srpskog i engleskog da i ne govorimo (danasnji broj Danasa)
:" RUMUNIJA: SUD REŠIO SPOR PRAVOSLAVNE I KATOLIČKE CRKVE I IZAZVAO PROTESTE
Kluž - Stotine rumunskih pravoslanih vernika protestovali su juče ispred jedne crkve na severozapadu zemlje zbog odluke suda da zgradu vrati to Eastern Rite Catholics. Oko 400 demonstranata opkupilo se ispred Crkve Arhanđela Mihajla i Gavrila u mestu Satu Mare, gde je Eastern Rite Catholics držala svoje službe pre nego što je ona 1948. prešla u ruke Rumunske pravoslavne crkve, javio je tamošnji Radio Kluž. Sud je prošle nedelje doneo odluku da crkva mora da se vrati u ruke Eastern Rite Catholics, posle procesa koji je trajao punih 16 godina. "Napolje sa katolicima, napolje sa izdajnicima", vikali su demonstranti koje je moralo da smiri oko 100 pripadnika snaga bezbednosti. Pravoslavni sveštenih Viorel Lostun rekao je da im je crkva oduzeta. "Nismo ih ometali svih ovih 16 godina koliko su držali mise u parku, čak i onda kada nisu imali dozvolu za to". Daniel Bonea, sveštenih Eastern Right Catholics rekao je da se nada da demonstranti neće biti agresivni. "Nadamo se da će se jednom shvatiti da treba da poštuju našu veru".

[Bobilica]

Da se vratimo malo na početak teme. Gramatičari pre svega beleže stanje u jeziku, nameću normative koji su najlakši i najlogičniji za usvajanje da bi se ljudi iz svih krajeva govornog područja mogli dobro sporazumeti kad govore književnim jezikom, usklađuju norme književnog jezika sa govornim koji se brže menja, a tek povremeno propisuju jezička pravila, poput nesrećnog evra. Često se dešavalo da i pored svih pravopisa i gramatika koje insistiraju na nekom pravilu govornici odluče da ga ne poštuju. Posle deset ili dvadeset godina niko ga se više i ne seća i novi pravopis, rečnik ili gramatika kao normu propišu upravo izraz za koji su ranije tvrdili da je neispravan. Kada sam išla u osnovnu školu bilo je pravilno pisati jevtino, nikako ne i jeftino. Danas i najbolji lektori reč jeftino pišu baš tako. Zbog toga i Klajnovo filtar umesto filter nije utemeljeno u govornom jeziku, a teško da će ući i u neki novi rečnik, jer se ne može tvrditi da je ispravno ono što koristi samo jedan procenat govornika (ako ih ima i toliko koji bi upotrebili filtar). Pri tome, naravno, ne mislim na gramatička pravila koja se moraju poštovati radi jasnoće izraza i tu ne sme biti odstupanja, ali pravopis i izgovor su promenljivi i ako se neko pravilo ''ne primi'' jednostavno filolozi odustanu od njega. Isto važi i za usvajanje tuđih reči i stvaranje novih - na šta bi ličilo kada bi sada neko naredio da hard disk mora postati tvrdi disk? Kasno je, da se reč prvo pojavila u književnom jeziku, tako što bi neki časopis o kompjuterima nametnuo termin možda bi i moglo da prođe, ali sada bi bilo smešno insistirati na rešenju koje je sa stanovišta filologa lepše i bolje.

[mango]

....al' sporo potezem 

<{POST_SNAPBACK}>

ne bih da informacija bude lazhna,
brzina potezanja nije vazhna.

[mango]

Da se vratimo malo na početak teme. Gramatičari pre svega beleže stanje u jeziku, nameću normative koji su najlakši i najlogičniji za usvajanje da bi se ljudi iz svih krajeva govornog područja mogli dobro sporazumeti kad govore književnim jezikom, usklađuju norme književnog jezika sa govornim koji se brže menja, a tek povremeno propisuju jezička pravila, poput nesrećnog evra. Često se dešavalo da i pored svih pravopisa i gramatika koje insistiraju na nekom pravilu govornici odluče da ga ne poštuju. Posle deset ili dvadeset godina niko ga se više i ne seća i novi pravopis, rečnik ili gramatika kao normu propišu upravo izraz za koji su ranije tvrdili da je neispravan. Kada sam išla u osnovnu školu bilo je pravilno pisati jevtino, nikako ne i jeftino. Danas i najbolji lektori reč jeftino pišu baš tako. Zbog toga i Klajnovo filtar umesto filter nije utemeljeno u govornom jeziku, a teško da će ući i u neki novi rečnik, jer se ne može tvrditi da je ispravno ono što koristi samo jedan procenat govornika (ako ih ima i toliko koji bi upotrebili filtar). Pri tome, naravno, ne mislim na gramatička pravila koja se moraju poštovati radi jasnoće izraza i tu ne sme biti odstupanja, ali pravopis i izgovor su promenljivi i ako se neko pravilo ''ne primi'' jednostavno filolozi odustanu od njega. Isto važi i za usvajanje tuđih reči i stvaranje novih - na šta bi ličilo kada bi sada neko naredio da hard disk mora postati tvrdi disk? Kasno je, da se reč prvo pojavila u književnom jeziku, tako što bi neki časopis o kompjuterima nametnuo termin možda bi i moglo da prođe, ali sada bi bilo smešno insistirati na rešenju koje je sa stanovišta filologa lepše i bolje.

<{POST_SNAPBACK}>

niakda neki naredni "hard disk" nece imati domaci sinonim ako ne postoji smisljena politika da se redci prevode i da se pokusa dati sansa domacim izrazima. hrvati to rade- zato i imaju bogatiji jezik i cistiju situaciju.

[Khalid al-Muwalid]

Jedno pitanje...Ovog časa kucam neki tekst i susretoh se sa jednom starom dilemom koju nikada nisam razrešio: "ovo naše poneblje" ili "ovo naše podnevlje"? A, uzgred, ne uspeva mi ni da proniknem u koren ove reči...kao, i kod nas i kod njih je istovremeno podne, pa smo svi skupa jedno veliko podnevlje - ili šta?

[mango]

Jedno pitanje...Ovog časa kucam neki tekst i susretoh se sa jednom starom dilemom koju nikada nisam razrešio: "ovo naše poneblje" ili "ovo naše podnevlje"? A, uzgred, ne uspeva mi ni da proniknem u koren ove reči...kao, i kod nas i kod njih je istovremeno podne, pa smo svi skupa jedno veliko podnevlje - ili šta?

<{POST_SNAPBACK}>

da li mislis na rec PODNEBLJE?

[reddwarf]

Jedno pitanje...Ovog časa kucam neki tekst i susretoh se sa jednom starom dilemom koju nikada nisam razrešio: "ovo naše poneblje" ili "ovo naše podnevlje"? A, uzgred, ne uspeva mi ni da proniknem u koren ove reči...kao, i kod nas i kod njih je istovremeno podne, pa smo svi skupa jedno veliko podnevlje - ili šta?

<{POST_SNAPBACK}>

Moze samo podneblje - 1) prostor pod nebom, 2a) kraj, zemlja, 2b) klima.

Rec je nastala kombinovanom tvorbom reci od:
(prefiksa:) pod + neb- (gramaticka osnova reci "nebo") + (sufiks) -je.

Ovaj sufiks -je, koji daje prostorno znacenje, moze se naci u recima: porecje, Zagorje, Podunavlje, Podrinje.
Na kraju, lj je nastalo jotovanjem. (bj daje blj)

[Khalid al-Muwalid]

Moze samo podneblje - 1) prostor pod nebom, 2a) kraj, zemlja, 2b) klima.

Rec je nastala kombinovanom tvorbom reci od:
(prefiksa:) pod + neb- (gramaticka osnova reci "nebo") + (sufiks) -je.

Ovaj sufiks -je, koji daje prostorno znacenje, moze se naci u recima: porecje, Zagorje, Podunavlje, Podrinje.
Na kraju, lj je nastalo jotovanjem. (bj daje blj)

<{POST_SNAPBACK}>

Da, zeznuo sam se u kucanju (izostavio "d" u prvoj reči)...Dakle, dilema je bila podneBlje ili podneVlje, a - zahvaljujući reddwarf - više je nema.

[Dragoslavche :)]

A sad ja sa svojom dilemom... Naime, verujem da ste svi vec culi za frazu "vec vidjeno".. Tipa, ono, kada nesto vidimo ranije, pa kad isto to vidimo opet, mozemo reci da je to "vec vidjeno".
E, sad..kada smo nesto CULI, pa cujemo to ponovo, kako cemo reci???
"Vec cuto"? "Vec cuveno"??

PS. Je l' ima ovde nekih koji planiraju da upisu (ili vec studiraju) srpski jezik i knjizevnost u Novm Sadu??

[Zeka Peka]

E, sad..kada smo nesto CULI, pa cujemo to ponovo, kako cemo reci???
"Vec cuto"? "Vec cuveno"??     

Ја мислим да је "чувено". Хвали ми се један друг како је на неком такмичењу једини погодио тачно решење на слично питање. Запамтила сам то "чувен".

Edited by Zeka Peka, 23 February 2006 - 10:50.

[Zeka Peka]

"Да ли" се пише одвојено, то сви ( ) знамо, али како се пише скраћена варијанта?

Дал'
Дал
Да л'

... или нешто четврто?

(иста је прича и за "је ли" тј. "јел")

[Amelija]

da l'
je l'