7 replies to this topic

[Mioba]

12. januar 2008. | Tanjug

Pamuk se zahvalio čitaocima
Nobelovac Orhan Pamuk zahvalio je 11. januara čitaocima koji su, pozajmljujući njegovu knjigu "Zovem se crveno" iz biblioteka grada Beograda, doprineli da ona bude najčitanija među stranim piscima.

"Zahvalan sam čitaocima beogradskih biblioteka što sa mnom dele užitke zamišljanja osmanskih i persijskih slikara", poručio je Pamuk.

Vest o tome do Pamuka je stigla zahvaljujući njegovom beogradskom izdavaču "Geopoetici" koja je u njegovo ime 11. januara primila nagradu Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog prisca u svim ograncima gradske biblioteke.

U kratkoj poruci koja je stigla na adresu " Gopoetike" Pamuk je napomenuo da "zajednički osećaj koji nas sjedinjuje jeste vera u knjige i umetnost, kao i strpljenje koje umetnost uvek zahteva".

[Schrodinger]

Hmmm, ovo je bas cudno - jel to oni imaju negde dostupnu godisnju statistiku pozajmljivanja? Ako je to slucaj, bilo bi lepo videti apsolutnu velicinu tih brojki. Da li je to 5 pozajmljivanja, 50, 500 ili - wishful thinking - neki veci broj? I, naravno, ne bi bilo lose s obzirom na moje iskustvo sa gradskom bibliotekom (doduse iz davnijih dana, shame on me), utvrditi postoji li ikakva korelacija sa brojem primerka iste knjige koju oni imaju u fondu. Jer, ako se to ne racuna, to onda cini doticnu nagradu - a vrvi li kod nas sve od nagrada? - jednom od u startu najnepravednijih takmicenja u ma kojoj oblasti...

Edited by Schrodinger, 14 January 2008 - 02:10.

[Mioba]

Tri knjige u užem izboru za Vitalovu nagradu

NOVI SAD, 29. januara 2008. (Beta) - U uži izbor za "Vitalovu" nagradu za knjigu godine uvršteni su roman "Šnit" Igora Marojevića i zbirke pripovedaka "Agnec" Milete Prodanovića i "Venčanje u vozu" Miroslava Toholja, saopštio je u utorak žiri za dodelu tog priznanja.


čitala šnit i agnec, šteta bačenog vremena, al mora se...
a toholja ni štapom

inače, u širem izboru su bili još i

"Lutajući Bokelj" Nikole Malovića (Laguna), "San o ljubavi i smrti" Filipa Davida (Laguna), "Poljubac" Gordane Ćirjanić (Narodna knjiga), "Ruski prozor" Dragana Velikića (Stubovi kulture), "Protiv poezije" Milutina Petrovića (Rad) i "Rajske izreke" Miodraga Pavlovića (Zavod za udžbenike), "Poverenje u Bogorodicu" Dragana Stojanovića (Dosije - Autorska izdavačka zadruga), "Još o pesnicima i o poeziji" Borislava Radovića (Zavod za udžbenike), "Slovenske pčele u Gračanici" Novice Petkovića (Zavod za udžbenike) i "Politika književnosti" Radomana Kordića (Filip Višnjić)

žiri - Jovan Zivlak, Nikola Strajnić i Tomislav Bekić

[Schrodinger]

Sta, ovde moze bilo kakva knjiga da udje u konkurenciju? Ako je senilni postmodernista Radoman Kordic knjizevnost, onda sam ja porucnik bojnog broda. Obaska sto "Slovenske pcele u Gracanici" deluju kao neka bizarna nacionalna entomologija, a da nije Toholjev voz onaj oklopni sto, po legendarnoj reportazi ratnog novinara tv bastilje "moze da ide i gde nema sina"?

[Mioba]

Sta, ovde moze bilo kakva knjiga da udje u konkurenciju? Ako je senilni postmodernista Radoman Kordic knjizevnost, onda sam ja porucnik bojnog broda.

ne pratiš
margarin se daje za prozu (kratku i dugu), poeziju i razmatranja

[Predrag Brajovic]

Poštovana/Poštovani,

Poslednju nedelju ovog meseca, od 25 do 31. marta, u kulturnom životu Beograda obeležiće manifestacija posvećena Džejmsu Džojsu. Njen središnji akademski događaj biće konferencija Džejms Džojs/Centar i obod, ali ona je samo deo bogatog i raznovrsnog programa koji se ovom prilikom nudi. Uz književna predavanja i predstavljanje knjiga, koja zakoračuju izvan stručnih i univerzitetskih okvira, naša publika imaće priliku da o Džojsu nešto više sazna zahvaljujući izložbi o njegovom životu i radu i dokumentarnim filmovima, gledajući ekranizacije piščevih dela ili čak prisustvujući izvođenju popularne muzike koju je u njih uneo. Irska, zemlja na rubu Evrope, i Džojs, njen najbolji predstavnik u književnosti – koja je danas na obodu modernih civilizacijskih interesovanja – nas se tiču mnogo više nego što se to na prvi pogled čini. Stoga će svetski priznati predavači i umetnici iz Evrope (Deklan Kajberd, Fric Sen, Danijel Ferer, En Fogarti, Sem Slout i dr.) govoreći o Džojsu, irskoj, engleskoj i evropskoj literaturi, književnom i političkom prožimanju, govoriti zapravo i o današnjem dobu i svima nama u njemu.

Detaljni i u međuvremenu obogaćeni program manifestacije može se naći na ovoj web stranici Književnog društva James Joyce, pokretača ovog poduhvata, gde se o svakom događaju i učesniku ponaosob i preciznije govori. Uz ovo Društvo, kako bi se manifestacija održala, nesebično su se založili Kulturni centar Beograda, Filološki fakultet i Biblioteka grada Beograda, a bez pomoći pokrovitelja, Ministarstva inostranih poslova Irske i Ministarstva kulture Republike Srbije, Beograd bi ostao uskraćen za bogatu senku Džejmsa Džojsa koja nad nama još uvek negde lebdi.

Mi vas još jednom pozivamo da sledeće nedelje zavirite u jedan tuđi a nama tako bliski svet, svet literature Džejmsa Džojsa.



Književno društvo James Joyce Beograd

[Uma]

"1001 knjiga koju morate pročitati pre nego što umrete"

Autor: Blic online |

Nedavno je objavljeno drugo izdanje leksikona: “1001 knjiga koju morate pročitati pre nego što umrete” koja na više od 950 stranica donosi vodič kroz najbolja dela svetske književnosti, od Šeherezadine “Hiljadu i jedne noći” do romana “Animals people” koji je prošle godine nominovan za Bukerovu nagradu.

Među svetskom književnom elitom na ovom spisku našao se i naš nobelovac Ivo Andrić sa svoje dve knjige:” Na Drini ćuprija” i “Travnička hronika”. U antologiju su uvšćeni Danilo Kiš i Meša Selimović. Među piscima sa prostora bivše Jugoslavije na spisku autora knjiga koje treba neizostavno pročitati zastupljeni su i Miroslav Krleža “ Povratak Filipa Latinovića” i “Na rubu pameti”, Antun Šoljan romanom “Luka”, Dubravka Ugrešić romanom”Muzej bezuvjetne predaje” i Slavenka Drakulić knjigom” Kao da me nema”.
Urednik ovog zanimljivog književnog leksikona je profesor engleske književnosti na Univerzitetu u Saseksu, Petar Boksel.
Interesantno je da polovinu naslova obuhvaćena ovim izborom nastala pre Drugog svetskog rata, što je potstaklo čitaoce i kritičare da se pobune. Budući da je reč o, na neki način subjektivnom izboru dvadesetoro ljudi reagovali su najpre novinari i čitaoci Njujork tajmsa na prvo izdanje knjige “1001 books You Must Read Before You Die”.
Osim toga, razlog nezadovoljstva je bio i to što je u antologiju uvršćena čak osam dela Ijana Mek Ivena, a neki su čak osporili njegove kvalitete argumentom da je bio na široj listi nagrade za najgori opis seksa u književnosti, zatim jer je na popisu premalo Tolstoja i Ljermontova, previše je romana koji svojim upitnim kvalitetom oduzimaju ozbiljnost listi i slično.
Interesantno je u to da Paulo Koeljo zastupljen sa svoja dva naslova ali da na listi najboljih knjiga nema njegovog romana “Alhemičar”, koji je i proslavio ovog pisca, a sama knjiga doživela milionski tiraž širom sveta.
Među autorima odabranih knjiga koje čovek treba da pročita pre nego što umre našli su se i Vilijem Šekspir, Čarls Dikens, Onore de Balzak, Fjodor Dostojevski, Tolstoj, Filip Rot, Nabakov, Margaret Diris Kazuo Išiguro, Pol Oster, Don de Lilo…

[nevennna]

U saradnji sa Ambasadom Sjedinjenih američkih država u Beogradu, Američkim kutkom, Domom omladine Beograda, Bibliotekom grada Beograda, Muzejem pozorišne umetnosti Srbije i u izvršnoj produkciji organizacije Eho Animato, od 2. do 31. decembra održaće se niz aktivnosti povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja velikog američkog dramskog pisca Tenesija Vilijamsa.

POZIVAMO VAS DA PRISUSTVUJETE TRIBINI
"TENESI VILIJAMS - STO GODINA POSLE". Tribina će se održati u četvrtak, 8. decembra u 18h, u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda (Knez Mihailova 56).

Moderator: Uroš Tomić, profesor engleskog jezika

Učestvuju:

Jovan Ćirilov, teatrolog
Simona Čupić, istoričarka umetnosti
Ivana Vujić, rediteljka
Danica Ristovski, glumica