Jump to content


Photo
- - - - -

Privatizacija javnih preduzeca


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
18 replies to this topic

#1 dekica80

dekica80
  • Members
  • 81 posts

Posted 09 January 2008 - 23:09

Izvor http://www.economy.c...pic.php?id=1814


Najvece kompanije i bogatstvo Srbije još nije na berzi (na svu sreću).

EPS - barem 20 mld evra
Telekom - 10 mld evra
NIS - 5 mld evra
ZTP - barem 5 mld evra (nakon dokapa, lako ide na 10 mld evra)
Posta - 5 mld evra
Vodovodi - 10 mld evra
Srbija sume - ???
Galenika - ???
Rudnici - ???

Srbija je sacuvala svoje bogatstvo i nije ga „prodala” po bagateli svetskim mafijasima.

Za sada, najveca pljacka u Srbiji je bila prodaja Sartida. U njega je ulozeno oko 5 mld evra, a prodat je za 20 miliona evra. Nadajmo se da je to poslednja velika pljacka u Srbiji. Glavni zasluzni su bili Djindic i Vlahovic... Umesto da se sakrije i pokrije usima, ne prođe dan a da ne pomene EPS i njegovu „privatizaciju”, a zna dobro da je sada cena struje u Srbiji za 30%-50% niza u odnosu na svetsku cenu.

Za državu i za Berzu najvaznije je da svake godine dobija po jednu kvalitetnu kompaniju. Samo tako berza može da apsorbuje tu kompaniju, a da ne ode sve u ruke nekih svetskih banaka, evropskih banaka itd. po bagateli.

Ja sam samo u prolazu...pokusavam nesebično da ukazem na zablude koje se često mogu procitati u vezi Belexa jer je BB verovatno najperspektivnija berza za ulaganje u celoj Evropi, a možda i sire.

Ne treba imati dlaku na jeziku već treba otvoreno neznalice nazvati neznalicama. Orisni je u pravu kada kaže da „ne može da proceni koliko Dembelan zna ili ne zna”, jer Dembelan o Belexu i srpskoj privredi svakako zna vise od svih vas zajedno.

Ja takođe ne pijem alkoholna pica, ali to ne znači da ne mogu kvalitetno da analiziram sektor vina i alkoholnih pica...uostalom kao i mnoge druge privredne sektore. Doskorasnji direktor DIN-a je nepusac, a izuzatan je strucnjak za problematiku duvanske industrije.

Ideja je bila da malo zatalasam ucmalu atmosferu na temama o Belexu, i da isprovociram ucesnike da razmišljaju na pravilan način. Na BB se godinama prave velike pare (jer su sve kompanije debelo potcenjene) i steta je da neki belosvetski spekulanti ubiraju kajmak a da nasa dijaspora ulaze svoj novac na stranim berzama za neku mizernu dobit.

Tu ću biti dan-dva, odgovoriti na pitanja (ako neko nešto pita), a onda vas ostavljam da gubite vreme analizirajuci kojekakve ludorije izmišljene za izvlacenje para od neinformisanih „spekulanata”. Ipak je svako odgovoran za svoje poslovne poteze, pa ako vise želi „sigurnost” NYSE-a, od Belex nesigurnosti – nek izvoli. Samo znam da se strani IF na Belexu napunise kao brodovi za veoma kratko vreme...to je idealna varijanata – uzimaju jeftine kredite u maticnim zemljama, a onda ih plasiraju na belexu i prave extra profit. Naravno, niko od početnika ne treba ni da pomišlja na tu varijantu „uzimanja kredita”, ako investirate – investirajte samo slobodna sredstva, i to na period ne kraci od 2-3 godine. Jedino tako necete biti u situaciji da izlazite u trenutku nepovoljnom za izlazak.

Na belexu ne postoji mogućnost on-line trgovanja ni za one iz Srbije, ali postoji mogućnost da se nalozi salju faxom ili e-mailim, u zavisnosti kako se dogovorite sa brokerom.

Što se tiče moje prognoze, slobodno je sacuvajte pa proverite, vecina akcija koje sam nabrojao će već u aprilu 2008 vredeti duplo vise nego sada, a onda je valjda jasno koliko će vredeti za 2-3 godine.

Kako ne spominjem banke ? Pa nabrojao sam ih nekoliko: JMBN, KMBN, MTBN, AIKB, AGBN. Sektor osiguranja po definiciji mora da bude jedan od najatraktivnijih, samo postoje neki razlozi zbog kojih nisam naveo ni jednu kompaniju. DNOS će verovatno biti dokapitalozovan od strane EBRD (a kada ti „svetski” ulaze – ulaze uvek po mizernim cenama...setimo se samo kako im je prošle godine bilo omogućeno da kupe akcije KMBN po ceni od 27000 rsd). GLOS ne bi trebalo da bude sporan i svakako spada u kompanije u koje vredi uci. Kao što se zna, DDOR nije na berzi i biće prodat verovatno na aukciji.

O Sartidu, najblaze receno, nemas pojma.

U pitanju je najveca pljacka koja se desila u Srbiji. Istog trenutka kada je doneta odluka da se Sartid proda US Steel-u za 23 mil dolara, Rusi su protestvovali i rekli da su oni spremni da plate 300 mil dolara. Da napomenem da je Sartid u to vreme bio uknjizen na ceni od 580 mil dolara (a znamo da je ta uknjizena vrednost uvek puno potcenjena).

Druga stvar u vezi Sartida - sklopljen je ugovor kojim se EPS obavezuje da isporucuje struju Satidu po ceni od samo 2 evrocenta po KW !!! Primera radi, cena struje u Srbiji je 4 evrocenta, u zemljama oko nas oko 8 evrocenti, u Madjarskoj 11 evrocenti, a u Nemackoj 16 evrocenti. US Steel radi već 5-6 godina u Srbiji, dobija najjeftiniju struju u svetu, pravi ogroman profit ali ga ne prikazuje već stalno radi sa nula profitom i ne placa nikakav porez. Sa stanovista Srbije, da struju koju dajemo njima prodajemo na svetskom trzistu – dobijali bi oko 20 miliona evra godisne...barem pet puta vise nego po svim osnovama od Sartida (uklucujuci i plate radnicima i sve ostalo). Prodaja Sartida US Steel-u je kriminal, samo što se niko ne usudjuje sada da pokrece to pitanje jer je jasno da bi to pokvarilo odnose sa SAD.

Da prenesem i jedan prilično dobro napisam tekst na sajtu NSPM
http://www.nspm.org...._ant_elita1.htm

„Pedantno iznošenje same hronologije odvijanja ove veoma sporne privatizacije razotkriva u isto vreme pristrasnost ne samo nekih veoma važnih funkcionera tadašnje vlade , već i dela medija (poput novina Danas ili pojedinih članaka u nedeljniku Vreme ). Činjenica da je afera ipak naknadno razotkrivena, a neki od njenih aktera iz državne uprave makar simbolično sankcionisani, ne umanjuje u biti spoznaju da je sama privatizacija de jure ostala neupitna , pri čemu je sama država Srbija ostala materijalno teško oštećena, budući da je železara (sada u rukama U . S. Steel ) bila i ostala najveći srpski izvoznik. O kakvoj se pljački države Srbije radi pokazuje i podaci da je američka firma platila za Sartid svega 23 miliona dolara, a da je u svojoj zemlji, shodno obavezi da se navede realna vrednost objekta «uknjižen kao vrednost od 580 miliona dolara» (str. 54).

«I doista, treba znati šta je sve U . S. Steel , za svoja 23 miliona dolara, dobio. Dobio je, najpre, kompletnu Novu Železaru, sa svih njenih šest čeličana i valjaonica, koje se prostiru na 300 hektara zemlje ! Dobio je Staru železaru, na samoj obali Dunava, s tri livnice. Dobio je fabriku Spin, u kojoj se prave štednjaci «smederevci» (ali i čamci, manji brodovi, ograde, nameštaj i slično). Dobio je Fabriku belih limova u Šapcu, za čiju je izgradnju utrošeno oko 150 miliona dolara. Dobio je Fabriku kreča u Kučevu (a kreč je sastavni deo tehnološkog postupka u metalurgiji). Dobio je luku u Smederevu, za koju se kaže da je «jedna od najznačajnijih u regionu». Dobio je slobodnu carinsku zonu u Smederevu koja se prostire na površini od 21 hektara. Dobio je, dakle, kako je glasio naslov u Glasu javnosti (8 april 2003), «Pola grada za male pare». Samo Železara Smederevo imala je, po bilansu koji je 30. jula 2002. potpisao stečajni upravnik, kapitalnu vrednost od 303,5 miliona dolara ( Inter-Nacional , 23. februar 2004).
«A sve je to, oslobođeno dugova, prodato za bedna 23 miliona dolara. Upravo za toliko je Crvena zvezda 2001. godine prodala jednog jedinog igrača – izvesnog Gorana Drulića ( NIN , 10. jun 2004, str. 30). Ceo metalurški koncer, u koji je uloženo milijardu dolara, i pride još pola grada Smedereva za jednog jedinog igrača. Alal, vera, trgovci ! » (citat str. 54).”

I dva briljantna teksta Slobodana Antonica:

http://www.nspm.org....konomskapolitik … rtid11.htm

http://www.nspm.org....nomskapolitika/ 2006_ant_sartid22.htm

Procitajte, necete se pokajati. To je bila afera nad aferama, kradja nad kradjama.

Dakle, ako nešto ne znate, a ocigledno je da ne znate – onda nemojte govoriti o tome, nego samo o onome sto znate. Ja nikada ne pricam napemet, a ako neko prica napamet – onda nema razloga da mu kažem da ne zna o cemu govori. Odgovornost za izreceno – napisano.

Belex daje šansu da se zaradi ogroman novac

Na razvijenim berzama su kompanije davno „ispeglale” svoju vrednost, a cene akcija bukvalno zavise od poslovnih rezultata koji se ostvare u toku godine.

Belex ne treba porediti sa razvijenim berzama (jer su sve akcije potcenjene), već sa berzama zemalja koje su poslednjih godina prolazile kroz „tranziciju”, ali i tu postoje velike razlike jer je svaka zemlja slučaj za sebe.

U Poljskoj se desavalo da indeks zabelezi rast od čak 600%, pa se taj index onda vracao na nulu, pa je onda opet isao gore. Ali za razliku od Poljske, Srbija je danas poslednja zemlja u Evropi koja prolazi kroz tranziciju, puno je slobodnog kapitala, a samim tim i sanse za padove - znatno manje. To što se na „zapadu” ciklus kreće na 5 (ili vise) godina, u Srbiji je svedeno na godisnje cikluse gde cena varira +/- 50%. Zato je veoma važno da investitor zna šta radi, i da zna zašto ulazi u neku akciju. Cisto spekulativni ulazi, iskljucivo na bazi tehnicke analize, nisu pametan način investiranja za početnike.

Isto tako, čak i za dobre akcije, veoma je važno znati kada izaci iz nje. Treba se izdignuti iz psihologije mase, i dozvoliti da pohlepa nadvlada razum. Cinjenica je da se mnogi lakse odluce za ulaz u akciju kada ona raste, nego kada pada, pa se tako desi da se mnogi zakucaju u akciju koja je na maximumu. Znam za ono „nikada ne hvataj noz u padu”, ali to je još jedna od floskula koja ništa ne znaci – akcije treba kupovati dok su u padu, a nikada nakon velikog rasta. Ako se odradi kvalitena findamentalna analiza – tačno će se znati gde je taj nivo cena pogodne za ulaz.

Slazem da je za početnike veoma opasna stvar da ulaze u igru na kratak rok...pogotovo za sve pare. Belex daje sansu da se zaradi ogroman novac, ali može surovo da kazni one koji ne znaju šta rade.


Ne damo što ne moramo
Željko Vuković, 3. februar 2007
”Pa, šta?!” – reagovao je uz osmeh prof. dr . Jože Mencinger, ”otac” slovenačke tranzicije, na podsećanje da se Slovenija po ekonomskim slobodama sada nalazi tek na 58. mestu u svetu i 27. u Evropi.

- MA, TO JE EKONOMSKA SLOBODA ZA STRANCE, A NE ZA DOMAĆE STANOVNIŠTVO. Ona je jednako ideološka tvorevina kao što je to nekada bilo samoupravljanje, objašnjava ugledni ekonomista i direktor ljubljanskog Ekonomskog instituta (između ostalog, bio podpredsednik prve slovenačke vlade, ostavku dao uoči osamostaljenja), i navodi primer:

- ESTONIJA JE NA TIM LESTVICAMA EKONOMSKIH SLOBODA UVEK BILA U VRHU, SLOVENIJA JAKO POZADI, A MI NJIH ŠIŠAMO U SOCIJALNIM PRILIKAMA. Pre mesec dana sam bio u Estoniji i iznenadio sam se koliko je Talin uređen i čist. Ali, čim kročiš iz njega, golim okom vidiš da stvar nije toliko dobra. Socijalne razlike su ogromne, to potvrđuje i statistika. A Slovenija po socijalnoj koheziji i ekonomskoj uspešnosti ulazi u kvadrat skandinavskih zemalja.

SLOVENAČKI MODEL TRANZICIJE SE SMATRA NAJUSPEŠNIJIM MEĐU ISTOČNOEVROPSKIM ZEMLJAMA, A UPRAVO SU SLOVENCI BILI NAJNEPOSLUŠNIJI PREMA UPUTIMA I SAVETIMA IZ INOSTRANSTVA...

- ODBACILI SMO SVE NAUKE KOJE SMO DOBIJALI OD MEĐUNARODNIH INSTITUCIJA, MMF…Slovenija se uhvatila u koštac sa problemima drukčije nego su joj savetovali raznorazni eksperti iz sveta.

Najurili ste i slavnog eksperta Džefri Saksa…

- Oko privatizacije Saks je bio na jednoj, ja na drugoj strani. On je bio za naglu privatizaciju, a ja za postepenu. UOSTALOM POSTEPENOST JE BILA KLJUČNA STVAR U SVIM NAŠIM TRANZICIJSKIM POSLOVIMA.

Domaće banke su strateški nacionalni interes?

- Naravno. U zapadnim zemljama, iznimka je samo Luksemburg i delimično Engleska, SAMO JE 23 POSTO BANAKA U STRANOM VLASNIŠTVU. DAKLE, BANKE U ZAPADNIM ZEMLJAMA SU VEĆINOM U DOMAĆEM VLASNIŠTVU, DOK JE U ISTOČNOJ EVROPI BANKARSKI SISTEM U STRANIM RUKAMA, IZUZEV U SLOVENIJI. Ti koji su kupili banke po istočnoj Evropi, i sami priznaju da je profit u nezapadnim zemljama bar dva puta veći od onog u zapadnim.

http://www.novosti.co.yu/code/navigate. … 2007-02-04



#2 dekica80

dekica80
  • Members
  • 81 posts

Posted 09 January 2008 - 23:11

Izvor http://www.economy.c...pic.php?id=2336


Nasa privatizacija od pocetka je katastrofalna, od pocetka taj novac od privatizacije ide u budzet, pa zatim ide na potrosnju... kapital koji su nase dede i babe stvorili, mi smo za par godina potrosili. Ovo je kao kada bih ja kucu koju nasledim od caleta odlucio da prodam i taj novac potrosim na alkohol, kocku i zene. Porodicno srebro su bila drustvena preduzeca, a javna preduzeca su porodicne kuce I imanje. U pocetnim godina bilo je teska situacija, pa su imali opravdanje da ovako rade, ali danas je to nedopustivo! NIP je samo nastavak ovakve politike, NIP, to je institucija koja na jako “kreativan I originalan” nacin trosi kapital. Za ovu godinu za NIP je predvidjeno 600 miliona evra, a za razne fondove za razvoj privrede po neka sica od 10tak miliona. NIP mi ne smeta toliko, koliko mi smeta izvor sredstava NIP-a.

Postoji dve grupe javnih preduzeca

1. grupa su javna preduzeca koja imaju odredjeni prirodni monopol (npr hidroelektrana Djerdap, aerodrom Nikola Tesla…) I kao takva nikada ne treba da budu prodata

2. grupa su ona javna preduzeca koja su izlozena konkurenciji (npr Telekom, NIS, JAT…) I kao takva trebaju biti privatizovana

1. Aerodrom Nikola Tesla nema nikakvog razloga da ikada bude prodat, pa ni 1%. Potrebno je da se na tenderu nadje kompanija kojoj ce se ustupiti upravljanje aerodromom I kada profesionalni menadzeri preuzmu upravljanje aerodromom politicke stranke nece moci da postavljalju stranacke kolege za direktore isl. Nema nikakvog razloga da ovaj prirodni monopol prodamo nekome? Restrukturiranje da, prodaja ne. Isti slucaj je I sa hidroelektranama, Djerdap nema konkurenciju, samo moze da ima losu upravu koju je drzava postavila. Svim ovakvim javnim preduzecima potreban je profesionalni menadzment – samo da se ustupi upravljanje. Zasto da ove prirodne monopole nekome poklonimo? Da li neko moze da mi navede koji su to razlozi da prodamo aerodrom Nikola Tesla? Odnosno da dajemo akcije ovog javnog preduzeca stanovnistvu. A sta ako aerodrom Nikola Tesla kupi neko javno preduzece neke druge zemlje, da li je to privatizacija ako umesto Srpske drzave taj aerodrom postane vlasnistvo Ruske drzave?

Drzava jeste nesposobna da upravlja bilo kojim preduzecem, ali postoji profesionalni menazdment, moze se organizovati tender preko koga bi se izabrao menadzment za aerodrom Nikola Tesla. Drzava prema aerodromu Nikola Tesla treba da bude u odnosu kao sto bi akcionari bili prema ovom aerodromu. Meril Linc je jedna od vodecih svetskih kompanija za upravljanje imovinom klijenata, sa kancelarijama u 38 zemalja i ukupnim kapitalom klijenata koji ima vrednost skoro 1.800 milijardi americkih dolara. Postoji verovatno mnogo nacina da se drzava iskljuci iz upravljanja javnim preduzecima, a da to ne bude njihova prodaja.

2. NIS je znacajno preduzece, ali nema prirodni monopol. Izlozeno je konkurenciji I zato mora da bude prodato, ali koliki procenat treba da bude prodat zavisi od dublje analize I sagledavanja mnogih faktora, a pozeljno bi bilo da se prvo proda sto manje procenata iz razloga sto ce vrednost kompanije u narednim godinama rasti, pa cemo kasnijom prodajom vise zaraditi, uz obavezno ustupanje upravljanja strateskim partnerima, odnosno kupcu, jer je drzava nesposobna da efikasno upravlja preduzecima, ali sa druge strane drzava bi trebala da ima odredjeno pravo “veta” na poteze kompanije. Cilj privatizacije je povecanje efikasnosti poslovanja, sto se na ovaj nacin postize. Jos jedan uslov u ovoj prodaji treba biti postavljen, a to je da se od ovih javnih preduzeca naprave lideri regiona. Strateski partner mora imati interes da od npr NIS-a napravi regionalnog lidera. A nasa javna preduzeca imaju potrebne pretpostavke za to. Primer je Telekom, doduse on je svoju velicinu I finansijsku snagu izvukao iz gradjana Srbije, jer je monopolista, ali je lep primer kuda trebaju da idu I ostala nasa javna preduzeca.

Neophodno je hitno restrukturiranje svih javnih preduzeca, ali to ne znaci automatski njihovu prodaju. Svako preduzece je slucaj za sebe I tako se mora I prici u resavanju njegovog problema. Samo sustina svakog restrukturiranja je iskljucivanje drzave iz upravljanja. Slovenija je imala jako sporu privatizaciju, koja mozda ni danas nije zavrsena, pa mogli bi malo da se ugledamo na njih, bar da nam zavrsetak tranzicije bude kvalitetan. Drustvenih preduzeca smo morali jako brzo da se otarasimo, ali sada sa javnim trebamo da idemo polako, nema nikakvog razloga da zurimo sa njima u rasprodaju ispod cene, pa da tako prikupljen novac ne znamo na sta da upotrebimo. Postoji jedna jako prosta zakonitost u ekonomiji, ako imate veliku ponudu, cena ide na dole.

NIS bi trebalo prodati manje od 51%, a ako se odluci na prodaju 51% akcija, ocekujem da se dobije preko 2 milijarde evra od prodaje, investicije posmatram posebno, a bile bi neophodne na nivou celog NIS-a bar od 2 milijarde. Naravno prodaja preko tendera.

EPS ne bih prodao ni 0,01%. Pominje se neka dokapitalizacija, e to tek ne razumem? Glupost je ici na dokapitalizaciju EPS-a, ne razumem takve racunice po kojima bi se vise isplatilo emitovati akcije od uzimanja kredita? Zar je moguce da jedan EPS ne moze uzeti povoljan kredit? Ili emitovanje obveznica, ali nikako akcija.

Aerodrom ni 0,01% ne bih prodao

Za Telekom je jos rano prodavati ga, ali izbaciti drzavu iz upravljanja I ukinuti monopol. Takodje je poprilicno neshvatljivo pominjanje dokapitalizacije?

Galenika I JAT me ne interesuju.

Ova Javna preduzeca ako bi se ovako privatizovala bi davala drzavi 1milijardu evra na ime dividende, koju bi drzava mogla da ulaze u privredu, na infrastrukturu, u investicione fondove, subvencionisane kredite I green field investicije. Pa izracunajte za koliko bi nasa ekonomija bila bogatija svake godine, koliko bi se novih radnih mesta otvaralo svake godine. A stanovnistvu bi drzava mogla da da I obveznice u vrednosti od 1000evra, posto ce stanovnistvo I ovako I onako da proda te akcije koje bude dobilo, bogatiji postaju jos bagatiji, a siromasni ostaju siromasni I bez posla. A tih 4 milijarde evra bi javna preduzeca izfinansirala za 4 godine. Trosenje kapitala I liberalizacija privrede je nanela veliku stetu nasoj ekonomiji, ali ako bi se malo ugledali na Sloveniju I malo pametnije postupili sa javnim preduzecima, mogli bi da dosta popravimo situaciju. Ova javna preduzeca bi mogla da budu pokretac privrednog buma nase zemlje, posto nam to obecavaju svake godine, a nikako da se I ostvari. Da li neko moze da mi kaze kolike su bile strane direktne investicije u Srbiju prosecno svake godine? Ali nemojte pod investicijama da posmatrate prodaju Mobtela isl, vec prave investicije kojima se otvaraju nova radna mesta, prosiruje postojeca proizvodnja I green field . Da li je bilo vise ili manje od 1 milijarde?

Besplatna podela akcija gradjanima ovako kako je predvidjena mi se ni malo ne svidja. Ako podjemo od toga da ce svaki gradjanin dobiti po 1000 evra, verovatno ce svako svako domacinstvo dobiti po oko 4000 evra. Te akcije ce vecina gradjana odmah prodati, a zatim verovatno odmah i potrositi na pretpostavljam uvoznu robu, moze da se uradi i neka proporcija koliko ce otici na uvoznu robu, a koliko na domacu. Neki ce mozda kupiti i nove automobile, prodati stare, dodati razliku i kupiti nov automobil... uglavnom doci ce do velikog pritiska na inflaciju i do velikog pritiska na spoljni deficit. Opet cemo kapital zameniti za potrosnju.... ali ovaj put gradjani ce 4 milijarde evra prebaciti u strane ekonomije i doprineti razvoju njihove privrede. Nas kapital dajemo na uvoznu robu. Ovako tih 4 milijardi evra koje se podele gradjanima, doprinece da se otvore nova radna mesta u inostranstvu. Doduse te akcije bi verovatno kupio strani kapital, pa bi na ta nacin uslo nesto novca u zemlju, ali opet kapital menjamo za potrosnju, samo za razliku od drzave ovaj put sva potrosnja ide u stranu ekonomiju. Bogati ce jeftino pokupiti ove akcije od siromasnog stanovnistva, bogati ce postati jos bogatiji, a beda I sirotinja ce ostati zauvek beda I sirotinja I bez posla, jer nece beda I sirotinja ziveti 300god pa da doceka tu bogatu Srbiju.

Ne razumem zasto neki tvrde da ce ovo dovesti da razvoja trzista kapitala u nasoj zemlji? Pojavljivanjem ovih javnih preduzeca na berzi? Pa ko ima novca da se pojavi na berzi danas? Zar neko ocekuje da se stanovnistvo sa platama od 250 evra pojave na berzi? Tek kada nase plate porastu mozemo ocekivati da zazivi znacajnije berza i stednja u bankama, a do tada nema od toga nista. Zalazem se za drzavni intervencionizam do trenutka kada dohodak naseg stanovnistva ne dostigne potrebnu velicinu.

Resenje bi trebalo da bude malo kreativnije. Ovako mi se ni malo ne svidja. Recimo neka varijanta preko investicionih fondova. Jedna varijanta, doduse nisam siguran koliko bi bila ostvarljiva.... Da drzava ponudi na berzi tih 4milijarde evra akcija koje je planirala da podeli gradjanima, ne odmah vec u etapama od nekoliko godina... pa da taj novac 4milijarde evra ulozi u investicione fondove koji bi trebalo da novac vrate u privredu Srbije, sada se samo postavlja pitanje da li bi imalo gde uloziti tih 4 milijarde evra? Pa da se gradjanima podele akcije ovog investicionog, ili ako bi bilo nekoliko investicionih fondova... Na ovaj nacin i ako gradjani odmah prodaju akcije kapital ostaje u zemlji na otvaranju novih radnih mesta. Ovako bi mogli da privucemo 8milijardi evra stranog kapitala, pod pretpostavkom da bi prvo drzava stranom kapitalu prodala akcije javnih preduzeca, pa gradjani akcije ovog fonda. Na ovaj nacin ne bi kapital prebacili u potrosnju.... a kapital vec 7 godina trosimo

Drzava je 50tak godina uredjivala sve u nasoj ekonomiji, a onda od 2000g pocinje skroz suprotna ekonomska politika da se vodi, sada od jednom prelazimo na potpuni liberalizam, drzava nista ne radi u nasoj ekonomiji. Izloziti potpunoj konkurenciji nasu privredu koja je unistena sankcijama je bio jako "cudan" potez. Trziste nije toliko idealno da bi mogli samo njemu da prepustimo da upravlja nasom privredom, a narocito u nasoj zemlji gde jos uvek I nije profunkcionisalo (brojni monopoli isl), pa je potrebna odredjena akcija drzave, ali glavno pitanje I problem je ovde koliki taj uticaj treba da bude. Od kolicine ovog uticaja zavisi da li cemo imati stopu rasta od 5% ili vecu. Oslanjanje samo na trziste nije dovoljno. Drzava umesto pasivne ekonomske politike, mora da predje u aktivnu. Potrebna nam je jasna vizija drzave, potreban nam je plan, ali ne samo da eto da ga imamo, vec plan kojeg cemo se drzati. Ne moze planirana inflacija da bude na 5%, a da zavrsimo sa 10%. Jasna strategija nam je trebala jos 2000g, a mi je ni danas nemamo.

Gde je novac od Mobtela, gde je novac od RKB? Ja sam samo za to da kapital ostaje kapital. ovako idemo previse sporo, nama je potreban New Deal. Drzava mora da pokrene investicioni ciklus, ovih 4 milijarde evra bi bile dovoljne za to. Kapital od prodaje preduzeca vratiti u privredu. Mi smo danas zemlja koja ima nekoliko milijardi evra u slamaricama, nekoliko stotina hiljada nezaposlenih, zemljiste koje je obraslo u korov. Pa ovo su vam osnovni faktori proizvodnje, nama oni stoje neuposljeni. Ako cekamo da trziste resi ovaj problem, pa recimo da cemo se nacekati. neophodne su aktivne mere drzave. Ako bi umesto da poklonimo stanovnistu 4 milijarde akcija ovih javnih preduzeca, pokrenuli green field investicije u odnosu od 40:60 u korist privatnog investitora, to znaci 10 milijardi evra investicija. Evo recimo gradnja hidroelektrana (ja sam protiv prodaje elektrana, ovo je samo primer) Recimo da drzava ulozi u 3 hidroelektrane na Drini 40%, a 60% strani kapital.. Pa da tek posle stanovnistvu pokloni akcije ovih hidroelektrana. stalno kukamo kako nema dovoljno green field investicija, pa evo iskoristimo ovih 4 milijarde evra za to. Nece nama niko pomoci iz inostranstva, pomognimo sami sebi. Posto je nas najveci problem spoljno trgovinski deficit, logicno bi bilo da cilj ovih sredstava bude smanjenje ovog deficita. Posto je opste poznata stvar da supstitucija uvoza daje slabije rezultate od povecanja izvoza, znaci da sredstva trebaju da se koriste za povecanje izvoza Srbije. Jos jedna opste poznata stvar je da drzava lose vrsi alokaciju sredstava, tako da ona NE SME DA UPRAVLJA OVIM SREDSTVIMA. Sredstvima najbolje upravljalju finansijski posrednici (npr banke). Jos jedan od problema nase privrede su skupi krediti. Sredstva od privatizacije bi upravo mogla da se koriste za smanjenje kamatne stope kredita I na taj nacin doprinosi privrednom rastu, rastu zaposlenosti I smanjenju spoljno trgovinskog deficita. Funkcionisao bi preko bankarskog sektora, sto znaci da ako bi banka bila spremna da preuzme rizik projekta, drzava bi mogla da pomogne malo, smanjivanjem kamatne stope, funkcionisalo bi poput drzavnog subvencionisanja stambenih kredita. Na ovaj nacin bi mnogi projekti postali rentabilni. A posto je I glavni krivac skupih kredita upravo drzava, na ovaj nacin bi ona samo ispravljala stetu koju cini privredi I gradjanima Srbije, a godinama bi se obim ovih sredstava uvecavao. Kapital bi nastavio da se oplodjava, ne bi bio potrosen kao sto je sada slucaj, koristio bi se za resavanje glavnih problema zemlje: spoljnotrgovinski deficit, zaposlenost I kamate. Sredstva od prodaje preduzeca bi se vracala u privredu I doprinosila razvoju zamlje. Mogla je drzava da ulozi nesto novca od Mobtela u investicione fondove, eto kapitala da zazivi berza. Sta da je recimo drzava svakog meseca ulagala u investicione fondove malo novca. Dok stanovnistvo ne pocne znacajnije da ulaze na berzi, drzava bi trebalo da preuzme ovu funkciju stanovnista. Kapital skupljamo po inostranstvu, a domaci kapital trosimo na potrosnju. Green field investicije plus subvencionisani krediti bi trebalo da dovedu do ponude vise hartija na berzi, sa jedne strane, a sa druge strane bi se drzava trebala javiti i kao kupac ovih hartija, ulazuci u fondove, da nadoknadi nedostatak kapitala na nasim berzama. Drzava nista ne radi na privrednom rastu, prodaja preduzeca nije dovoljna da bi se ubrzao razvoj. Idemo napred, ali jako sporo.

EU nam je odobrila kvotu za izvoz mesa I oznacila koje su to klanice koje zadovoljavalju standarde za taj izvoz. Mi skoro da ne izvozimo nista od mesa u EU. Ozbiljna drzava bi pozvala ove klanice na sastanak I pitala ih zasto ne izvoze meso? Klanice bi recimo odgovorile da im za taj izvoz treba 20miliona evra kredita po 5%. Ozbiljna drzava bi odgovorila, sutra dobijate 40miliona evra po 4%. Za ovakav drzavni intervencionizam se zalazem. Ove klanice bi za 1-2god postigle izvoz na ovaj nacin, a ako ih pustimo da same akumuliraju kapital postigle bi to za 5god. A gde je novac od privatizacije?

Kojom ekonomskom skolom se trenutno vode nasi kreatori ekonomske politike? po meni Fiziokratizam (XVIIIvek) , poljoprivreda treba da postane pokretac privrede, a nasu privredu vode na LAISSEZ FAIRE, LAISSEZ PASSE principu- neka stvari idu svojim tokom. Drzava nista ne radi da pospesi privredni rast, samo prodaje preduzeca, pa kapital pretvara u potrosnju. Mi smo drzava bez strategije, bez ideje kuda dalje. Primera je puno autoput, NIS, Zeleznice... koliko novih km autoputa je napravljeno od 2000g? Strategija za NIS je do sada bila, neka budu monopolisti jedno 7-8god pa cemo ih prodati. Za Zeleznicu, davacemo im subvencije jedno 10tak godina, pa cemo videti sta dalje. ... I prodaja I trenutak prodaje Telekoma je isto takav bez strategije, sta cemo sa tim novcem niko ne zna. Da je srece da postoje projekti u koje je potrebno ulagati, pa da se prodaja preduzeca vrsi po dinamici I u funkciji ulaganja u te projekte, da unapred znamo na sta ide novac od kojeg preduzeca… Doduse znamo gde ide novac, malo cemo povecati penzije, malo plate, okrecicemo neku bolnicu.., a auto put pravicemo preko koncesija, od koje opet stize malo novca da povecamo penzije… Cela nasa tranzicija je LAISSEZ FAIRE, LAISSEZ PASSE.

Znam da ovako razmislja 1% ekonomista u ovoj zemlji, a ja na osnovu toga mogu samo da zakljucim da mi imamo 99% losih ekonomista. Ocekujem takve komentare i ovde na forumu. Videcemo za jedno 20 godina ko je bio u pravu. Apsolutno me ne interesuju prepuruke MMF-a I EU I ostalih. Pogledajte kako su Slovenci proterali te strane savetnike. Pa nismo u toliko losem polozaju da moramo da idemo po svetu i molimo i klecimo pred strancima da bi im poklonili domace trziste. Ako mi ne cenimo sebe, pa ne mozemo ocekivati to ni od stranaca! Nasa ekonomija je vampir kome drzava treba dati svezu krv, a nasa drzava umesto toga uzima kolac I zabija ga u kovceg.


Edited by dekica80, 10 January 2008 - 16:01.


#3 dekica80

dekica80
  • Members
  • 81 posts

Posted 09 January 2008 - 23:14

Cao svima,

koje je vase misljenje o privatizaciji u Srbiji, besplatnim akcijama....

ja se uglavnom slazem sa ovim sto sam ovde citirao, neke druge forumase...

pozdrav

#4 Mioba

Mioba
  • Sleepers
  • 4,859 posts

Posted 09 January 2008 - 23:15

NIS bi trebalo prodati manje od 51%, a ako se odluci na prodaju 51% akcija, ocekujem da se dobije preko 2 milijarde evra od prodaje, investicije posmatram posebno, a bile bi neophodne na nivou celog NIS-a bar od 2 milijarde. Naravno prodaja preko tendera.


Kako zaustaviti premijera
Miša Brkić


NIS samo na tender

Molim Peščanik da objavi oglas sledeće sadržine:
„Tražim advokata ili nevladinu organizaciju ovlašćenu za tu vrstu zastupanja da u moje ime napiše i nadležnom sudu preda krivičnu prijavu protiv svih lica koja budu učestvala u prodaji mimo tendera Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gasprom“.

Dotični advokat neće morati da štiti NIS od prodaje i privatizacije, jer NIS kao javno preduzeće koje su uzurpirale partije treba što pre da se privatizuje. Javna se preduzeća, a NIS je takvo preduzeće, ne mogu prodavati neposrednom pogodbom nekolicine ministara i premijera sa kupcem kojeg su oni našli (ili on njih, svejedno). Zakon kaže da se javna preduzeća moraju prodavati javnim tenderom. Ko to ne radi krši zakon, pa shodno tome mora i da odgovara. Pa nek je stoput premijer.

Ta prodaja mora da bude transparentna, da se na tenderu prijave i učestvuju više kompanija pa da Vlada i privatizacioni savetnik javno saopšte ko je od zainteresovanih kupaca dao najbolju ponudu, odnosno najviše para. Ako se dozvoli da se NIS proda „u četiri oka“ i „ispod ruke“ između nekoliko srpskih ministara i nekoliko direktora Gasproma, nema te sile koja će ubediti normalne ljude da se tu neko nije „utalio“ i uzeo velike pare.

Nije, dakle, važno to što se javnosti sada potura - da je, navodno, ruska strana prihvatila predlog srpske strane da Gasprom plati dve milijarde evra za 51 odsto NIS-a iako je kobajagi prvo nudio 900 miliona evra. Suština je u javnoj utakmici, nadmetanju kao što smo do sada gledali na televiziji kad je Telenoru prodavan Karićev Mobtel, kad je Fondiariji prodavan DDOR ili kad su Radix-u prodavane Robne kuće Beograd. NIS kao velika kompanija zaslužuje da se za njega javno nadmeću najveće i najpoznatije svetske naftaške firme pred licem domaće i svetske javnosti.

Zato je važno sada preventivno podneti krivičnu prijavu protiv mogućeg zločinačkog udruženja ili takozvane političko-trgovačke mafije koja se namerila da „ispod ruke“ proda srpsku naftnu kompaniju. Ne može se javnim dobrom tajno trgovati, pa makar to radili premijer i njegovi najbliži saradnici iz Demokratske stranke Srbije. Krivična prijava, dakle, treba da posluži kao zaštita od moguće političke trgovine javnom imovinom.

Jer, nije dobro da se takav princip i ubuduće ustali u vođenju državnih poslova. Zamislimo šta će biti kad Srbija treba da uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju, da li će (daleko bilo) Vojislav Koštunica tajnom pogodbom Rusiji prodati Telekom ili Elektroprivredu Srbije. Dobro je što smo već ušli u Svetsku zdravstvenu organizaciju jer bi i Galenika otišla Rusima „na doboš“. Ne smem ni da mislim šta će Koštunica još sve dati Rusima ako Srbija mora Haškom tribunalu da preda Ratka Mladića.

Da se vratim na glavno. Budućeg advokata obaveštavan da ambicija krivične prijave nije samo preventivna, da neko odustane od prljavog i nezakonitog posla koji može državi da nanese veliku štetu. Cilj prijave je da bude i blagovremena. Eto, svi smo svedoci kako s dve pa čak i pet godina zakašnjenja država uspeva da strpa u zatvor duvansku, drumsku ili prosvetnu mafiju. Tako duge istrage puno koštaju poreske obveznike, a i oni koji su drpili pare iz takve privatizacije obično se pozivaju na imunitet, izbegavaju da dođu na suđenje a najčešće sklone i sebe i pare u inostranstvo. Ovako, lepo odmah se podnese krivična prijava za evidentno mafijaški posao, pa neka se misle oni koji se s Rusima budu talili oko prodaju NIS-a da li će završiti na doživotnoj robiji.

Sve se nadam da će neki nepotkupljivi sudija tu krivičnu prijavu kad vidi da je vrag odneo šalu (odnosno Rusi-NIS) uzeti u ozbiljno razmatranje.

Potajno verujem da će možda ta krivična prijava biti nepotrebna. Jer, ako je Srbija pravna država i ako se vlast kao što kaže zaista bori protiv korupcije, onda će javnu tužilac po službenoj dužnosti početi da goni one državne službenike koji su zloupotrebili poverenje građana i državnu imovinu prodali nekome bez tendera, „ispod ruke“. Tužilac bi mogao u dokazni materjal da uvrsti i izjave svih nadležnih Vladinih činovnika koji su do juče tvrdili da je „od državnog monopola nad NIS-om gori samo privatni monopol“, a sad taj isti NIS prodaju Gaspromu. Je l’ to i dalje najgore što je moglo da snađe Srbiju? To u istrazi mora javnu tužilac takođe da utvrdi. Pa njegov posao i jeste da štiti državnu imovinu od neodgovornih činovnika i da njih kad prodaju jedno preduzeće mimo Zakona, odnosno bez tendera, kazni teškom robijom. Tek da to bude nauk svim budućim narodnim službenicima da paze šta rade kad se laćaju da u ime građana obavljaju državne poslove.

Osnovanu sumnju i kod građana, a valjda i kod tužilaca i sudija, da se radi o mutnom poslu sa prodajom NIS-a morala bi da izazove još jedna neobična činjenica. Nikada se do sada nije dogodilo da se prodaja jedne firme vezuje za strateško državno pitanje. Ako je tačno to što piše beogradska štampa da premijer ucenjuje koaliconog partnera postpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji pristankom demokrata da Koštunica i njegovi ministri iz DSS-a prodaju NIS Gaspromu – onda je to dokaz „kao kuća“ da u toj prodaji nešto krupno smrdi. I da tu nema nikakve ekonomske logike i računice.

Što se tiče, Evropske unije pa ona ne traži od Srbije da proda NIS Gaspromu da bi ušla u Uniju, EU (koliko razumem) ima nešto drugačiji uslov - traži od Srbije da ispuni međunarodnu obavezu saradnje sa Haškim tribunalom i isporuči osumnjičene za ratne zločine.

Sa advokatom (ako se javi na oglas) treba istrajavati na građanskom pravu da se brani javni interes (i javnu imovinu). U toj odbrani ima posla i za još neke. Na primer, za građanska i stručna udruženja, sindikate, nevladine organizacije...

pescanik.net, 09.01.08.



#5 dekica80

dekica80
  • Members
  • 81 posts

Posted 10 January 2008 - 18:32

Los Vam je izbor analiticara. Da li je on hteo ovim tekstom da bude duhovit?

#6 headhunter

headhunter
  • Members
  • 6,691 posts

Posted 10 January 2008 - 18:35

Los Vam je izbor analiticara. Da li je on hteo ovim tekstom da bude duhovit?

koji deo je sporan ?

#7 Mioba

Mioba
  • Sleepers
  • 4,859 posts

Posted 10 January 2008 - 18:36

Los Vam je izbor analiticara. Da li je on hteo ovim tekstom da bude duhovit?

zašto loš?
mislim da jeste hteo da bude duhovit, ali to ne umanjuje ozbiljnost teme ni njegovog pristupa

#8 Kastor

Kastor
  • Banned
  • 6,241 posts

Posted 10 January 2008 - 19:29

Naprosto je nemoguće da su Tunjavi i njegova ekipa toliki idioti da bi bili spremni da Rusima daju budzašto NIS za nekakvu pomoć oko Kosova. Cela ta priča o Putinovoj podršci Rusiji samo je pogan oblak prašine u oči javnosti da bi lakše progutala prodaju NIS-a na isti način na koji je prodat Sartrid za nikakvu lovu u državnu kasu, ali za masnu proviziju ispod stola. Nema tu ni rusofila ni amerofila - ima samo dolarofila koji hoće da jedni drugima pobrkaju računa i bar se utale, ako već ne mogu da maznu ceo kolač. Sve takve afere su u ovoj zemlji držane na vrućoj ringli samo dotle dok se mafije ne nagode i odmah potom su splašnjavale. Miša Brkić piše humorističku krivičnu prijavu, a više je nego sigurno da raspolaže podacima na osnovu kojih bi mogao da napiše sasvim ozbiljne i da ozbiljno zatraži od javnog tužioca da po njima postupi.

#9 Kastor

Kastor
  • Banned
  • 6,241 posts

Posted 10 January 2008 - 19:39

koje je vase misljenje o privatizaciji u Srbiji, besplatnim akcijama....

ja se uglavnom slazem sa ovim sto sam ovde citirao, neke druge forumase...

pozdrav


Đelić (i ne samo Đelić) je svojevremeno bio u Čubaisovoj ekipi koja je Rusima, početkom 90-tih, veoma uspešno prodala tu prljavu maglu sa besplatnim akcijama i ostvarila do sada najveću pljačku u istoriji. Sada su odlučili da tu šibicarsku strategiju malo modifikuju i ponove je za pri(h)vatizaciju javnih preduzeća u Srbiji, lažući toliko bezočno da se verovatno i sami sebi i svima koji im veruju cerekaju kada su sami. Ta bagra će se uvek lako nagoditi sa svakom "strankom" i "ideologijom" neće biti nimalo čudno da ga sutra vidimo i u nekoj koaliciji sa radikalima.

#10 dekica80

dekica80
  • Members
  • 81 posts

Posted 10 January 2008 - 21:35

Tekstove Mise Brkica ne volim da citam. Sustina ovog citiranog teksta je da NIS ne sme biti prodat bez tendera, sa cim se slazem (iskreno ne mogu da verujem da se slazem u vezi necega sa ovim analiticarem), ali cemu ovoliko sarkazma u vezi necega sto se vidi sa neba? Njegovi tekstovi su svi puni negativne energije, nekakvog zlog sarkazma. Dajte mi jedan tekst koji je napisao sa pozitivnom energijom? Njegova objektivnost se sastoji u tome da ono sto dolazi sa Zapada je tacno, a autori koji se ne prezivaju na IC su uvek u pravu. U Zapadnim kompanijama vidi ideal, a u Istocnim zlo. Nema ni trunku saosecanja prema radnicima kojima nije ni malo lako u tranziciji. Da li imate neki njegov tekst na temu Sartida?

Procitajte sta je Prokopijevic rekao u vezi sa NIS-om bez imalo glupiranja I sarkazma u 3 recenice. Takve tekstove i izjave volim da citam

#11 Mioba

Mioba
  • Sleepers
  • 4,859 posts

Posted 10 January 2008 - 21:39

Tekstove Mise Brkica ne volim da citam.

ok, znači brkić je u pravu, ali ti se ne sviđa njegov stil?
meni se baš sviđa
al valjda naše preference nisu tema, već privatizacija i korupcija?

#12 headhunter

headhunter
  • Members
  • 6,691 posts

Posted 10 January 2008 - 21:49

Tekstove Mise Brkica ne volim da citam. Sustina ovog citiranog teksta je da NIS ne sme biti prodat bez tendera, sa cim se slazem (iskreno ne mogu da verujem da se slazem u vezi necega sa ovim analiticarem), ali cemu ovoliko sarkazma u vezi necega sto se vidi sa neba? Njegovi tekstovi su svi puni negativne energije, nekakvog zlog sarkazma. Dajte mi jedan tekst koji je napisao sa pozitivnom energijom? Njegova objektivnost se sastoji u tome da ono sto dolazi sa Zapada je tacno, a autori koji se ne prezivaju na IC su uvek u pravu. U Zapadnim kompanijama vidi ideal, a u Istocnim zlo. Nema ni trunku saosecanja prema radnicima kojima nije ni malo lako u tranziciji. Da li imate neki njegov tekst na temu Sartida?

Procitajte sta je Prokopijevic rekao u vezi sa NIS-om bez imalo glupiranja I sarkazma u 3 recenice. Takve tekstove i izjave volim da citam


kao da cepaš listove one biljčice,volem-ne volem bez ikakvih argumenata,i ne verujem da je sarkazam u pitanju,ovo je čisti rezon,pomalo ironičan

čuh danas što reče još jedan analitičar/stojan stamenković/koji reče da nije bitno da li se pogodba stiče-parafraziram-
tenderom/koji se nije pokazao kao najbolji vid privatizacije u ovom delu sveta/ ili direktnom pogodbom,smisao je da se otvori tržište derivatima a ne da se kupuje iz ove naše rafinerije

po meni sartid uopšte nije problematičan bez obzira na okolnosti,dovoljno je pogledati koji udeo čine u domaćem izvozu

a što se tiče saosećanja, stvarno nema smisla potencirati taj vid argumenata,ovako paušalno...

Edited by headhunter, 10 January 2008 - 21:50.


#13 Kastor

Kastor
  • Banned
  • 6,241 posts

Posted 10 January 2008 - 22:27

Procitajte sta je Prokopijevic rekao u vezi sa NIS-om bez imalo glupiranja I sarkazma u 3 recenice. Takve tekstove i izjave volim da citam


Ni Prokopijevićeć ne voli ni sarkazam ni humor. Zato što im je često meta. :rolleyes:

#14 dekica80

dekica80
  • Members
  • 81 posts

Posted 11 January 2008 - 00:07

ok, znači brkić je u pravu, ali ti se ne sviđa njegov stil?
meni se baš sviđa
al valjda naše preference nisu tema, već privatizacija i korupcija?


Slazem se, da se vratimo privatizaciji.

Zasto smo zaboravili Sartid?

izvor http://www.razvoj.sr.gov.yu/

U.S. STEEL SERBIA DOO*
Смедерево

neto profit 3.936.940.000
profitna stopa 5,38


Sartid je ostvario oko 50 miliona evra neto dobitka. Profitna stopa 5%, ne znam da li su je racunali na sopstvena sredstva ili na aktivu, trebalo bi da su gledali sopstvena sredstva, pa su sopstvena sredstva oko 1 milijarde evra. A prodat je za 17 miliona evra. Mozda su ameri investirali 980 miliona evra... Ako bi uzeli PE od recimo 10, to daje 500 miliona....Ovi brojevi su malo cudni, zar ne?

Sartid je prodat direktnom pogodbom kao I sada sto se prodaje NIS.

Zasto smo zaboravili Sartid?

Ko zna kakve su se igre igrale...

Kada pogledam koliko lopova I nesposobnih vlada smo preziveli u zadnjih 60god mi odlicno stojimo danas. Samoupravljanje, nacionalizacije, konfiskacije, inflacije, reforme, ratove, sankcije, bombardovanje, Tita, Slobu, Dafinu, Jezdu, Karica, Kolesara, mafije drumska, duvanska, stecajna, pa ministarku saobracaja koja renovira aerodrom…... pa neznani junaci lopovi…

Kada bi neko ovo sve stavio na papir NIS bi ispao smesna cifra. Neka ga nose Rusi za DZ, Srbija casti bracu, a nije Srbija nikada bila stipsa.

Dovidjenja

Edited by dekica80, 11 January 2008 - 05:03.


#15 Zoran021

Zoran021
  • Banned
  • 1,079 posts

Posted 11 January 2008 - 00:20

Meni to liči na veliku prevaru jer akcije prvo neće vredeti 1000€ kako kažu nego će vredeti mnogo manje , što govori i najjednostavniji tržišni zakon (odnos punude i potražnje).Prvo će biti velika ponuda što će rezultirati smanjenjem cene , jer će gro akcionara hteti da odmah proda akcije , naime mnogima su pare potrebnije od akcija ,da bi čekali koju godinu da vide kako se razvija situacija na berzi potrebno je da imaju i nešto para , a većina to nema .
A propo NIS , je li se znaju još koje kompanije hoćeda kupe tu firmu osim naravno ruskih ?

Edited by Zoran021, 11 January 2008 - 00:21.