Jump to content


Photo
- - - - -

Ekološka svaštara


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
55 replies to this topic

#31 Persephone

Persephone
  • Members
  • 526 posts

Posted 06 September 2008 - 12:03

Odgajivaci bobtaila u Srbiji su dosta retki.
Pogledaj ovde, mada je oglas jos iz jula, ili ih barem pitaj znaju li ko ima stenad:
http://malioglasi.da...p...ils&id=4940

Posted Image

Pitaj i na forumu Balkan Kinology u pf mali oglasi.

#32 paradajz

paradajz
  • Members
  • 81 posts

Posted 06 September 2008 - 16:04

Zvao coveka, trenutno nema. Mozda bude nesto krajem godine.
U svakom slucaju hvala.

Sad cu se bacim na Balkan Kinology.

#33 Rahel

Rahel
  • Members
  • 5,435 posts

Posted 08 September 2008 - 10:05

Šta će biti s plastičnim kesama?
BEOGRAD, 27. avgust 2008 - Pošto sve više vlada svest da plastične kese veoma zagađuju okolinu, i u Beogradu postoji inicijativa da se zabrane.
Gradski sekretar Sekretarijata za životnu sredinu Branislav Božović rekao je da i u Beogradu postoji inicijativa za zabranu prometa plastičnih kesa, ali da to nije moguće sprovesti bez odobrenja višeg nivoa vlasti. On je to rekao povodom odluke lokalne vlasti u Vranju da do 2010. zabrani upotrebu najlon kesa u tom gradu.
Božović je agenciji Beta kazao da "oni mogu da kažu da će učiniti sve da upotreba prestane, ali da prema sadašnjim propisima tu odluku ne mogu sprovesti bez Republike".

U Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja Beti je prethodno rečeno da ne postoje zakonske smetnje da lokalne skupštine odlučuje tako nešto, međutim, gradski sekretar tvrdi da je dozvola resornog ministarstva uslovna.

"Odluka o prestanku proizvodnje i prometa najlon kesa je pitanje zakona i to je na nivou republike i vlade, a ne na lokalnom nivou. Kako može grad da zabrani upotrebu nečega što sme da se proizvodi u državi", upitao je Božović.

On je ocenio kao veoma loše i najave o ukidanju Agencija za reciklažu jer je, prema njegovim rečima, ta ustanova najvažnija za pokretanje inicijativa o ukidanju plastičnih kesa.

"Sistem upravljanja otpadom ne treba da bude u nadležnosti Ministarstva jer agencija treba da nosi takve inicijative i najveći broj ljudi koji se bave zaštitom životne sredine osuđuje tu odluku", kazao je Božović.

Zakon o upravljanju otpadom, koji je u skupštinskoj proceduri, propisuje da se 30 dana po njegovom usvajanju zatvara Agencija za reciklažu.

Prema rečima gradskog sekretara, to je odlučeno u vreme kad nije postojalo resorno ministarstvo zbog koncentracije novca u tadašnju upravu i iz "partijskih i nekih drugih razloga".

Specifična potrošačka kultura i nedostatak zakonske regulative dovode do nekontrolisanog trošenja i bacanja plastičnih kesa.

Inače, oko 13 milijardi kesa daje se kupcima svake godine u svetu, što je oko 220 kesa po stanovniku. One se u proseku koriste 12 minuta, nakon čega se bacaju, dok u prirodi ostaju hiljadama godina jer ne mogu da se razgrade.

U Kini će do 2010. godine biti potpuno zabranjeno korišćenje plastičnih kesa, a takva zabrana stupiće na snagu i u Los Anđelesu, u SAD, 2010. godine.

Izvor: B92, Beta



#34 solanik

solanik
  • Members
  • 586 posts

Posted 12 September 2008 - 13:18

Prije nekoliko godina sam citao clanak u njemackim novinama po kojemu su u bazi Bundeswehr-a u Sarajevu kuvari jedan dan odlucili u jelovnik ubaciti pitu sa jabukama. U tu svrhu su nabavljene domace bosanske jabuke negdje iz Podrinja. Njemci ne bi bili Njemci, kada jabuke nebi podvrgli temeljitoj analizi prije upotrebe. Analiza je dala nevjerovatne rezultate po kojima jabuke nisu sadrzavale ni najmanji promil pesticida, teskih metala i sl. Takvo nesto u Evropi jedva da je moguce, buduci da je porce i voce neprestano izlozeno zagadjenom vazduhu, takom da cak i nespricano voce mora da sadrzi tragove zagadjenja. Sada pitanje: Buduci da kod nas stvarno ima kvalitetnog voca i povrca i buduci da je kao "Bio" deklarirano voce i povrce izazavalo pravi "Boom" kod kupaca u Zapadnoj Evropi postoji li kod nas neka ustanova koja bi certificirala urod kao "Bio" i kakve bi bile sanse za plasman na trzista Zapadne Evrope. Pod "nas" mislim sve republike bivse Jugoslavije. Hvala na odgovorima

#35 Cecily

Cecily
  • Members
  • 175 posts

Posted 12 September 2008 - 13:54

Za Srbiju pogledajte informacije na http://www.terras.org.yu/

#36 solanik

solanik
  • Members
  • 586 posts

Posted 12 September 2008 - 14:03

Za Srbiju pogledajte informacije na http://www.terras.org.yu/



hvala.

#37 cika tale

cika tale
  • Members
  • 312 posts

Posted 24 September 2008 - 06:56

Gotovo je nemoguće utvrditi ko je i za šta nadležan.

Lično sam jako razočaran načinom organizacije sistema za zaštitu životne sredine i uvek je odgovor da je nadležan neko drugi, te se stoga niko ni ne trudi da se stanje popravi.

Potreban nam je jedan centar koji bi prijave raspoređivao nadležnim inspekcijama.

#38 vmechanin

vmechanin
  • Members
  • 152 posts

Posted 24 September 2008 - 22:17

Mozda nesto kao "Zeleni telefon" koji je poceo da funkcionise u Pancevu???(mada ne znam kako tacno funkcionise u praksi i koliko je efikasan).

Za sve sto biste zeleli javiti ili prijaviti Gradskom sekretarijatu za zastitu zivotne sredine morate biti jako, jako uporni i "potkovani" raznim znanjima da vas ne bi setali i prebacivali nadleznosti s jednog na drugi a tacno se zna ko je za sta nadlezan i zaduzen.

#39 Rahel

Rahel
  • Members
  • 5,435 posts

Posted 26 September 2008 - 08:42

Udruženje „Zeleni krug” i redakcija „EKO LIST“-a uputili su otvoreno pismo Oliveru Duliću, ministru životne sredine i prostornog planiranja Srbije, sa molbom da u skladu sa svojim ovlašćenjima pokrene inicijativu za ograničenje korišćenja, a potom i ukidanja upotrebe plastičnih kesa.
Na ovaj korak smo se odlučili podstaknuti pismom desetogodišnje Kristine Popadić iz Petrovaradina. Njeno pismo i tekst koji opisuje problem upotrebe plastičnih kesa u svetu objavljen je u magazinu „Eko list”.
Pismo
Dragi čika ministre,
moje ime je Kristina Popadić. Živim u Petrovaradinu. Imam deset godina, idem u četvrti razred i odličan sam đak. Mnogo volim prirodu i životinje, pa ću, kada porastem, biti veterinar.
Znam da ste jako zauzeti, ali moram da nešto da vas zamolim.
Svakoga dana na televiziji gledam emisije o životinjama i prirodi i jako me rastuži kada kažu da je neka vrsta životinja nestala. Posebno mi je bila tužna priča o delfinima, malim fokama i pingvinima, koji uginu kada pojedu plastične kese u moru. Zato sam odlučila da vas zamolim da svima zabranite da koriste plastične kese. Jer, ako ih stalno budemo bacali okolo, zagadićemo celu prirodu, sve životinje će nestati i koga ću ja onda da lečim kada porastem?
Ja sam svima koje poznajem već rekla koliko je štetno da u prodavnici uzimaju plastične kese i svi su obećali da ih više neće koristiti. Ako i vi svima koje poznajete kažete koliko su opasne te stvari, sigurno će vas poslušati. Jer vi ste ipak ministar, a ja sam mala devojčica. Kristina Popadić
Tekst : Promena je u vašim rukama!
Godišnje se u svetu iskoristi i baci između 500 i 1.000 milijardi plastičnih vrećica, procenjuje američki Zavod za zaštitu okoline. Ako se uzme u obzir da je vreme njihove razgradnje u prirodi od nekoliko stotina do neverovatnih 1.000 godina, jasno je da ovo postaje gorući problem zaštite životne okoline. Ipak, manje od jedan odsto kesa se vraća u proizvodnju i reciklira. Razlog tome je što je vrećicu skuplje reciklirati nego napraviti novu. Prerada jedne tone kesa košta 2.773,39 evra, a tako dobijena sirovina vredi samo 22,19 evra, pa zbog toga, podsećaju ekolozi one najčešće završe na otpadu.
Iako to možda nije tako očigledno, ali plastikom je najviše ugroženo more. Istraživanje iz 1975. godine kaže da se s prekookeanskih plovila godišnje bacalo oko četiri miliona tona plastike, a 2000. taj broj je utrostručen. Pored toga, i plastične kese sa smetlišta na kopnu obično završe u morima jer zbog erozije i ljudskog nemara, putuju vodotokovima ka okeanima. Nošene strujama, gomile ovog smeća pluta površinom, severno od Arktičkog kruga, a južno sve do Foklandskih ostrva. Nedavno je u Tihom okeanu otkriveno plutajuće ostrvo plastičnog đubreta, veličine Teksasa. Plivajuća deponija je stecište raznih vrsta morskih životinja koje tražeći hranu, tu obično nalaze smrt. Gotovo 200 morskih vrsta, uključujući kitove, delfine, tuljane i kornjače, ugiba zbog plastičnih vrećica.
Kese se proizvode od polietilena, termoplastike koja se dobija preradom nafte, a da bi se proizveo kilogram ove materije, u atmosferu ode dva kilograma ugljen-dioksida. Zbog toga se na svetlosti razgrađuju i polako se raspadaju u manje, otrovnije petropolimere koji polako truju tlo i vodu. Jedino rešenje za ovaj problem je da prestanemo da ih koristimo.
Ukoliko u prodavnicu idete sa platnenom kesom, nedeljno ćete uštedeti najmanje deset plastičnih, što je u proseku 520 godišnje. Računica je jasna: kada bi samo svaki drugi stanovnik Srbije počeo da koristi platnene vrećice, bilo bi oko dve milijarde plastičnih vrećica manje. Kada bi ih potpuno izbacili iz upotrebe, Srbija bi bila čistija i manje bi doprinosila globalnom zagađenju.
U svetu je odavno prepoznat ovaj problem i u mnogim zamljama su započele opsežne akcije za redukciju, a potom i potpuno izbacivanje iz upotrebe plastičnih kesa. Pošto je verovatno najugroženiji ogromnom količinom plastike koju donosi Gang, Bangladeš je zabranio plastične vrećice. Kina je državnim dekretom ukinula besplatne vrećice, a Irska je prva u Europi 2002. godine uvela porez na plastične vrećice. Do danas im je potrošnja pala za 90 odsto. I Ruanda je 2005. godine zabranila plastične vrećice, a Izrael, Kanada, Zapadna Indija, Bocvana, Kenija, Tanzanija, Južna Afrika, Tajvan i Singapur takođe zabranjuju plastične vrećice. San Francisco je od 27. marta prošle godine prvi grad u SAD-u koji je zabranio plastične vrećice.
Mnoge zemlje EU, umesto plastičnih, uvode upotrebu papirnih i kesa od biorazgradive plastike. Neke od njih favorizuju bioplastiku, čija je proizvodnja donedavno bila skupa, ali je razvojem novih tehnologija postignuto da biorazgradive kese finansijski i funkcionalno konkurišu plastičnim. Australijski naučnici čak ispituju proizvodnju kesa od bioplastike izrađenih od šećera i žita, koje se na kraju mogu koristiti za proizvodnju komposta. I platnene torbe su bolje rešenje. Njihova izrada zahteva daleko manje energije, a osim toga, njihov rok trajanja je neuporedivo duži od plastičnih i papirnih kesa.
Kristina Popadić

#40 darconi

darconi
  • Members
  • 1 posts

Posted 30 October 2008 - 16:36

Interesuje me da li neko moze da mi kaze koji su to materijali koji mogu zameniti plastiku, da su ekoloski, bio razgradljivi, ekonomski isplativi a da se od njih mogu praviti casice, spricevi i slicno?

#41 verititis

verititis
  • Members
  • 2 posts

Posted 02 November 2008 - 14:19

JA RAZMISLJAM DA SLEDECE GODINE UPISEM EKOLOGIJU NA BIOLOSKOM, PA ME INTERESUJE KAKVA SU ISKUSTVA ONIH KOJI STUDIRAJU I ONIH KOJI SU ZAVRSILI OVAJ FAX???

#42 Scubius

Scubius
  • Banned
  • 1,555 posts

Posted 14 November 2008 - 10:11

Zanima me da li postoji neka instanca u Srbiji koja regulis upotrebu geneticki modifikovane hrane i semenskog materijala. Mislim da se o tome ne govori, ali istrazivanja pokazuju da GM hrana smanjuje plodnost i ima druge negativne efekte po zdravlje ljudii zivotinje.


Evo linka o tome.

http://www.responsib...Study/index.cfm

#43 Dunadan

Dunadan
  • Members
  • 12,305 posts

Posted 05 March 2009 - 13:06

da li neko ima podatke o tome gde sve postoje postrojenja za recikliranje? dobila sam info o nekoj firmi Ball Packaging iz Beograda koja imaju veliko postrojenje za reciklazu limenki. i to je sve. znachi, interesuje me i gde ima postrojenja i shta se reciklira.

#44 Rahel

Rahel
  • Members
  • 5,435 posts

Posted 06 March 2009 - 00:33

da li neko ima podatke o tome gde sve postoje postrojenja za recikliranje? dobila sam info o nekoj firmi Ball Packaging iz Beograda koja imaju veliko postrojenje za reciklazu limenki. i to je sve. znachi, interesuje me i gde ima postrojenja i shta se reciklira.



www.eco-recycling.rs/ preduzeće koje se bavi reciklažom pneumatika

www.034group.com - bave se reciklažom u oblasti crne metalurgije

Greentech D.O.O. Dimitrija Avramovića br.13/4, Novi Sad 021 657 25 31, mateski@eunet.yu (bave se reciklažom nemetalnih otpadaka i ostataka)

www.tub.org.rs/ (reciklaža ambalažnog otpada )

Fabrika papira "Umka" se bavi reciklažom papira.

BIS IT reciklažni centar u Omoljici kod Pančeva (u sastavu preduzeća "Božić i sinovi") - bave se resiklažom nosača zvuka i računarskih programa

Centar za reciklažu automobila u Železniku (Beograd) - ovde ima više o tome

S.E.Trade iz Beograda sarađuje sa Institutom Mihajlo Pupin i bavi se reciklažom elektronskog otpada.

Imaš ovde adresar reciklaže, možda ti bude od pomoći.

#45 Dunadan

Dunadan
  • Members
  • 12,305 posts

Posted 06 March 2009 - 01:22

hvala puno!!! :ph34r: