Robija na slobodi
E. RADOSAVLJEVIĆ, 03.01.2008 19:38:57 Ocena: -.-- (Glasova: 0)Komentara: 0
POČETAK 2008. godine oko 9.300 zatvorenika dočekalo je u srpskim zatvorima. Podaci Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde govore da jedan dan koji svaki od njih provede iza rešetaka, državu košta hiljadu dinara, odnosno 9,3 miliona za sve.
U Upravi, očekuju da će uskoro početi primena alternativnih sankcija, što će smanjiti broj osuđenika koji izdržavaju zatvorske kazne za najlakša krivična dela, a državi doneti značajnu uštedu. Reč je o radu u javnom interesu i uslovnoj osudi sa zaštitnim nadzorom koje je predvideo postojeći Zakon o izvršenju krivičnih sankcija.
Prema rečima načelnika odeljenja za tretman i alternativne sankcije Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, Damira Joke, već su urađena i dva propratna pravilnika o primeni ovih sankcija, koje je pozitivno ocenila komisija za zakonodavstvo Skupštine Srbije. Čeka se saglasnost Ministarstva za rad, pa da pravilnici budu usvojeni - kaže on.
Do tada, nadležni imaju zadatak da pronađu ustanove i preduzeća gde će budući osuđenici na društveno-korisni rad izdržavati kazne. Biće to, kaže naš sagovornik, komunalna preduzeća, ustanove socijalne zaštite, mesta poput onih u kojima se, recimo, služi civilni vojni rok.
- Osnovno pravilo koje će važiti pri izboru je da se rad na odabranom mestu smatra društveno korisnim. Recimo, osuđeni neće moći da se zaposle kod privatnika koji bi na njihovom radu zarađivao - upozorava Damir Joka.
A, to da li oni koji su osuđeni na ovu vrstu izdržavanja kazne dolaze na posao, kako rade, ispunjavaju li ono što se od njih traži, nadgledaće takozvani poverenici. Za sada ih je određeno 15. Oni su završili nekoliko seminara u organizaciji SE i OEBS i njihov zadatak je da o rezultatima nadzora izveštavaju sud i Upravu za izvršenje zavodskih sankcija. Damir Joka ističe da su sudije već izrekle nekoliko alternativnih kazni i da su "izuzetno zainteresovane" za tu vrstu presuda.
- Pokazatelj za to je i činjenica da je veliki broj izrečenih kazni koje su maltene na donjoj predviđenoj granici. Tako je prosečna kazna u Srbiji oko dve godine zatvora, a preko 60 odsto izrečeno ih je ispod 3 godine. Prema našoj analizi, od sadašnjih 9.300 zatvorenika skoro 500 ih je osuđeno prvi put, a zaprećena im je kazna ispod 3 godine zatvora. To znači da bi oni već sada mogli da budu obuhvaćeni nekom od alternativnih sankcija - kaže naš sagovornik uz konstataciju da je potrebno raditi na promovisanju ovog načina kažnjavanja.
- Gotovo sve države su shvatile da je zatvor najskuplji i najlošiji način reagovanja na lakša krivična dela.
KRENULI PILOT PROJEKTI
PRVI poverenici za nadzor osuđenika na koristan rad i uslovnu kaznu pod nadzorom, ove godine prema planu Uprave radiće na teritoriji Okružnog suda u Beogradu. Već sledeće godine, na red dolazi i osnivanje regionalnih centara u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu.
USLOVI
ZAKON je propisao da se alternativne sankcije kao rad u javnom interesu i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom mogu izreći za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine.
- To su uglavnom lakša krivična dela kao što su, na primer, lakša krađa ili neki saobraćajni delikt - pojašnjava ovaj stručnjak. - Namera je da počinnioci ovih dela izbegnu loš uticaj zatvorske sredine.
Vecernje Novosti
Znaci svi oni koji su civilno odsluzili vojsku imaju pravo na po jedno krivicno delo za koje je zaprecena kazna do 9 meseci. Ovo je jedinstven primer u svetu da prvo robijas a tek naknadno prekrsis zakon. Bice zanimljivo kad se na istom poslu nadju regrut i robijas. Sigurno nece biti loseg uticaja....
Edited by BlackDog, 04 January 2008 - 01:04.
