19 replies to this topic

[Milopjko del Đovani]

... i naravno... dobro došao je da iznese svako svoj sud, mišljenje, kako god to nazvali....

[FranziskaKafka]

Mislim da to nece uciniti (a i ja se presla). Ne zato sto nisu kompetentni.

[bup]

sinoc sam ja nesto iskucao pa obrisao.
procitao sam prva dva reda prvog posta, do samog teksta nisam ni stigao. nisu tako dugacke i kitnjaste forme podobne za internet, to prvo. a ni uopste, ne samo na internetu, u danasnje vreme, jednostavno ne ide. a autoru bih skrenuo paznju da nisu krivi citaoci ako im se ne svidi napisano, nego on.

[cyberwor/L/d]

Draga Franciska, ja sam pesnik, i držem se one - važnije je kako je napisano, nego šta je napisano! Meni jedna lepe rečenica vredi više od deset stranica koja obiluju "dinamikom" i "uzbuđenjima" a u suštini na tih deset stranica ne piše ništa. Nauči da čitaš između redova. Tako se čitaju knjige. Knjige u kojima ništa ne piše između redova mogu da se bace. Ili bolje da se podele sirotištima kao potpala, da se ona nesrećna dečica greju...

Prozno pisanje tezi ka tome da ima odredjenu funkcionalnost. Funkcionalnost se ogleda u tome da se stil i sadrzaj dovedu u sklad. Za stil je potreban talenat a za sadrzaj je potrebna ideja.

Lepa recenica je milina za poklonika jezika. Ali, samo za poklonika cistog nepatvorenog jezika. Istovremeno, jedna lepa recenica ili sto lepih recenica ne mogu same sebi biti dovoljne. Pisanje je ideja, ali ne samo stilska ideja. Dinamika ne znaci samo "dogadjaj" u tekstu. Dinamika ne znaci ni samo stilsku varijaciju. Dinamika je zivot kojim tekst odise, misao koju tekst radja, razlog zbog koga tekst citamo, pratimo ... dinamika je interakcija sa tekstom.

Lepu recenicu mozes da procitas a da ne kaze nista.
I stranice koje pominjes a obiluju "dinamikom" takodje mogu da ne kazu nista.

Ne slazem se sa onim za pesnike. Pesniku je naravno vazno to KAKO je napisano ali to samo utoliko sto pesnik ono STA ima za zadatak da komprimira. Znaci, ukoliko ne bi postojalo STA onda ne bi postojalo ni KAKO. To je, tehnicki gledano, pitanje formata.

Edited by cyberwor/L/d, 12 March 2008 - 13:59.

[cyberwor/L/d]

... i naravno... dobro došao je da iznese svako svoj sud, mišljenje, kako god to nazvali....

Pisci koji su izrazito stilski orijentisani i stilom vodjeni veoma lako zapate tipicne "decje bolesti" kada je pisanje u pitanju. Jedna od zamki je kad stil baci u zasenak sve drugo. Nadmasuje sam sebe. Vodi trku sa samim sobom. Pocne da gusi sam sebe u prostoru koji stvara. Postaje kontraproduktivan. Pisac nastavlja vodjen stilom a stil u jednom trenutku pocinje slepo da prati svoj ego. U tom slucaju pisac ni uz najbolju zelju da uvuce citaoce medj´ redove to ne uspeva jer je stil upravo stvorio kompaktan otpor te je medju redovima nemoguce disati. Stil je stvorio dimnu zavesu. Citalac umesto da zavrsi medju redovima zavrsi na burnoj povrsini gde se pracaka gubeci sve idejne niti teksta. To se sve desava kad od teksta napravis dugu harangu. U prekomernom stilskom sjaju se izgubi (s)misao. Bljesak za bljeskom za bljeskom gubi verodostojnost.

Jezik ne smes da uzdignes na visine koje nisu dostupne. Ili, smes ... ali onda on ostaje tamo gore sam sebi dovoljan. Tu ti onda ne treba ni citalac ni misljenje.

Prevazici sam sebe treba da bude rezultat a ne ideja vodilja.

Edited by cyberwor/L/d, 12 March 2008 - 16:35.