179 replies to this topic

[Gojko & Stojko]

mislim da i taj roman ima karakter koji se zove Michael Fury i bavi se Irskom i Ircima...

it was a shot in the dark

Sad kapiram - Google gone wrong. Nije mi bilo jasno, Ulis je pitao za pripovetku, a covek se inace u tom romanu koji se bavi Tasmanijom i odbeglim kaznjenicima zove Rufus Dawes ...

Spoiler! --Click here to view--

Ovaj roman je inace interesantan jer je razvoj dogadjaja baziran na potpuno netacnoj pretpostavci da je Tasmanija u doba kada je bila zatvorska kolonija bila negostoljubiva i neprikladna za zivot Evropljana kao unutrasnjost Australije (npr. Novi Juzni Vels). Stvarnost je potpuno suprotna - oslobodjeni zatvorenici su u unutrasnjosti Tasmanije nalazili obecanu zemlju, sposobni da tu od zemlje i zivotinja ostvare zdrav i bogat zivot kakav ne bi mogli ni da sanjaju u majcici Britaniji. Knjiga koju je skoro objavio James Boyce "Van Diemen's Land: A History" detaljno razoblicava ovu zabludu.

SaE

[Ulis]

Mrtvi, Dzojs (mada vlasnistvo nad zavrsnom slikom u kolektivnoj svesti komotno moze da ponese i Dzon Hjuston).

Da.
Inače film je jedna od najboljih ekranizacija nekog pisanog dela. I više zasluga ima Hjustonov sin, koji je , u stvari, režirao film.
Hjuston je, maltene, bio na samrti u doba snimanja filma i umro je odmah po završetku snimanja istog.

[Gojko & Stojko]

Pocetak:

Ova knjiga nosi obilježja koja se mogu primijeniti na sve oblike vladavine, ali njen je cilj mnogo precizniji: oličava posebno ono političko uređenje koje se ni za dlaku nije mijenjalo još od nesretnog - i već tako, žalibože, dalekog - dana kad je bilo ustoličeno.
Ne radi se ovdje ni o satiri ni o pamfletu. Ukus modernih naroda je veoma istančan da bi prihvatio tako naprasne istine o suvremenoj politici. Neprirodno dugo trajanje pojedinih uspjeha može, uostalom, iskvariti i samu čestitost; ali, javna svijest još živi i nebesa će se jednoga dana uključiti u ovu igru koja se zapodjenula protiv njih.

Kraj:

Vidite u tom vrtlogu sjene koje prolaze stežući mi ruku - one mi tako daju znak da je moja domovina pred oslobođenjem i da će se Francuska Republika uspraviti.

Share & Enjoy

[Ulis]

Tekst Mrtvih iz zbirke pripovedaka Dablinci je iz izdanja Haos/Orbis iz 1992-e godine.
Ko želi da pročita pripovrtku u originalu može to učiniti ovde. Vredi.

[Gojko & Stojko]

Nazad na pitanje - ova knjiga sama po sebi nije toliko planetarno poznata, ali je veliki deo teksta jednog karaktera iz knjige jako poznat u svetu na osnovu jedne druge knjige u kojoj je stampan, i cije je citanje dovelo do toga da se jako veliki broj ljudi dovede u nevolju.

SaE

[Schrodinger]

Pocetak:

Ova knjiga nosi obilježja koja se mogu primijeniti na sve oblike vladavine, ali njen je cilj mnogo precizniji: oličava posebno ono političko uređenje koje se ni za dlaku nije mijenjalo još od nesretnog - i već tako, žalibože, dalekog - dana kad je bilo ustoličeno.
Ne radi se ovdje ni o satiri ni o pamfletu. Ukus modernih naroda je veoma istančan da bi prihvatio tako naprasne istine o suvremenoj politici. Neprirodno dugo trajanje pojedinih uspjeha može, uostalom, iskvariti i samu čestitost; ali, javna svijest još živi i nebesa će se jednoga dana uključiti u ovu igru koja se zapodjenula protiv njih.

Kraj:

Vidite u tom vrtlogu sjene koje prolaze stežući mi ruku - one mi tako daju znak da je moja domovina pred oslobođenjem i da će se Francuska Republika uspraviti.

Share & Enjoy

Moris Zoli, "Dijalozi u paklu izmedju Monteskjea i Makijavelija" (zivela "Gradina", najbolji izdavac u ovoj mracnoj zemlji).

Naravno, onaj sekundarni proizvod koji si pomenuo jeste poznati falsifikat Ohrane tzv. "protokoli sionskih mudraca".

[Gojko & Stojko]

Moris Zoli, "Dijalozi u paklu izmedju Monteskjea i Makijavelija" (zivela "Gradina", najbolji izdavac u ovoj mracnoj zemlji).

Naravno, onaj sekundarni proizvod koji si pomenuo jeste poznati falsifikat Ohrane tzv. "protokoli sionskih mudraca".

"Dijalog u paklu izmedju Makijavelija i Monteskjea", naravno (uz malu ispravku da je izdavac cacanski "Gradac", urednika Branka Kukica, ja bih dodao da je bio najbolji izdavac i u onoj velikoj nemracnoj zemlji). Mrak je gust jer su Velimiri Ilici mnogo glasniji od Branka Kukica` ...

Tvoj servis.

SaE

[Schrodinger]

Joj, izvini, blamaza totalna za "Gradac", u pravu si, naravno... Ali, O kume, kad vec moras da pominjes kreature (ma i u ovom opravdanom kontekstu), nemoj da psujes, nego upotrebi inicijale. Recimo, tvoja recenica treba da glasi: "Mrak je gust jer su V.I.-ovi mnogo glasniji od Branka Kukica..." a ne ovako da svi trpimo dusevni bol...


Nego pitanje glasi (pocetak romana, velikog, nedovrsenog):

Nespokojstvo je bilo svugde po Evropi, bilo je u samom vazduhu, udisalo se.
Svi su ocekivali ratove, ustanke, katastrofe. Niko nije hteo da ulaze novac u nova preduzeca. Radionice su se zatvarale. Gomile nezaposlenih su isle ulicama i trazile hleba. Hleb je postajao sve skuplji, a vrednost novca je svakim danom opadala. Vecno, besmrtno zlato odjedanput se razbolelo, ljudi su u njega gubili veru. To je bilo ono poslednje; u zivotu vise nista sigurno nije ostalo.

Kraj rukopisa, mada ne i nameravanog romana (takodje jako karakteristicno):

Jer nase ruke vec nalice na ruke staraca koje su izgubile snagu i nasu sudbinu u svojim rukama drze drugi narodi.




Odmah da predupredim svaku pomisao: ne radi se o realistickom romanu sa temom savremene Srbije/Jugoslavije. Nista nema razlicitije od drzave o kojoj se ovde radi i nase stvarnosti, bez obzira koliko ovi citati (a i mnogo sta drugog u toj knjizi) sugerisali suprotno. Ali, valja priznati da naslov dela ima izvesnih paralela sa pojedinim lokalnim kreaturama, ovako iznutra gledano (narocito premijerom u ostavci).

Edited by Schrodinger, 13 March 2008 - 02:14.

[Gojko & Stojko]

Uz ova tvoja objasnjenja (nedovrsen roman, premijer u ostavci) bi odlicno isao Muzilov "Covek bez svojstava" , ali ne znam o kojoj se knjizi radi.

Sto se tice "Dijaloga" - nema sta da se izvinjavas (split topic), ja sam i dodao pomoc da bi neko ko je citao "Enciklopediju mrtvih" i jos ponesto mogao da pogodi. Ako si citao Makijavelijevog "Vladaoca", Zolijev "Dijalog" je dobar nastavak u slicnom stilu, prilagodjen na prilike iz devetnaestog veka. Ima i nesto slicno za mehanizme dvadeset prvog veka, "The Assault on Reason", Al Gora, kalibra blizu ove prethodne dve, da ne poverujes da je covek ikad bio politicar.

SaE

[Schrodinger]

Evo jos jedne male pomoci, jerbo je pitanje odista tesko: pisac o kome se radi napisao je samo jedan (ali kakav!) zavrsen roman i nesto vise kratkih proznih dela, a po obrazovanju i profesionalnoj karijeri bio je...inzenjer brodogradnje! Ova knjiga, zacudjujuce, ali istinito, postoji vec decenijama u srpskom prevodu u jednom omnibus-izdanju sa nekim njegovim pripovetkama i prilicno cinicnom autobiografijom.

[Gojko & Stojko]

"Bic bozji", Jevgenij Zamjatin? Nisam citao, a za "Mi" se slazem.

SaE

[Schrodinger]

"Bic bozji", Jevgenij Zamjatin? Nisam citao, a za "Mi" se slazem.

SaE

Potpuno si u pravu. Dakle, potpuno me je fascinirala aktuelnost i pocetka i kraja... Prava steta sto je ostao samo fragment.

Postavljaj pitanjce.

[Gojko & Stojko]

I ovaj veliki roman je objavljen posthumno, pocetak:

На земљу се спустила магла. На кабловима високог напона који су се протезали дуж пута одражавали су се одблесци аутомобилских фарова.

Киша није падала, али је земља у зору била влажна и када је жмиркао претећи семафор на мокром асфалту би се појављивала црвенкаста расплинута мрља. Дах логора осећао се на много километара - према њему су се протезали све гушћи каблови, путеви и железничке пруге. То је био простор ограђен правама, простор правоугаоника, паралелопипеда који су пресецали земљу, јесење небо, маглу.

Далеке сирене су почеле да завијају лагано и тихо.

Пут се припио уз железничку пругу и колона аутомобила натоварених папирним пакетима са цементом извесно време се кретала скоро истом брзином са бескрајно дугим теретним ешалоном. Шофери у војничким шињелима нису се освртали на вагоне који су се кретали упоредо с њима, на бледе мрље људских лица.

... i kraj:

Још је мрачно и хладно, али ће се веома брзо отворити врата и капци, и празна кућа ће оживети, испуниће се дечијим смехом и плачем, зачуће се ужурбани, драги женски кораци, кућом ће проћи сигурни домаћин.

Стајали су, држали вреће за хлеб и ћутали.

Share & Enjoy

[Gojko & Stojko]

Pisac ovog romana je po obrazovanju i pocetku karijere bio inzenjer hemije; roman je po prvi put objavljen tek dvadeset godina nakon sto je napisan i to u prevodu (od strane jednog poznatog izdavaca Srbina), na srpskohrvatskom je objavljen nekoliko godina kasnije, jos uvek pre nego u originalu; u zemlji porekla je nalozeno da se zaplene sve kopije rukopisa, a rukopis je zasluzio i komentar da 'sledecih 250 godina nece biti moguce da se stampa'; u Srbiji je jedna manja knjiga (ne manje direktna od ovog velikog romana) koju je ovaj pisac zavrsio nekoliko godina kasnije (godinu dana pred smrt) objavljena pre par godina, a predgovor je, za divno cudo, napisao jedan od onih cije ime nije za pominjanje

SaE

[Gojko & Stojko]

Ovaj roman se cesto (s pravom) poredi sa jednim ranijim romanom, samim vrhom svetske knjizevnosti koji se na slican nacin bavio mracnim dogadjajima koji su za vise od sto godina prethodili radnji ovog romana. U poredjenju sa savremenijim delima, ima snagu filmova "Sindlerova lista", "Pijanista", nemackog "Staljingrada" i ruskog "Idi i smotri", skupljenih zajedno.

SaE