179 replies to this topic

[Schrodinger]

Naravno, naravno. Tvoj red.

[Ulis]

U početku beše Logos, i Logos beše u Boga, i Logos beše Bog.On beše u početku u Boga i zadatak je vernoga ...... da svaki bogovetni dan sporo i smerno ponavlja jedini neizmenljivi događaj za koji se može tvrditi da je neosporno istinit. No sada vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a istina, pre no licem u lice, ukazuje se mestimice, u crtama (avaj, koliko nečitkim), sred zabluda ovoga sveta, te nam stoga valja da je sričemo iz vernih belega, ma i odande gde nam oni deluju kao pomračeni, bezmalo prožeti nekom sasvim zlonamernom voljom.

[Ulis]

kraj:

Zima je u skriptorijumu, boli me palac. Ostavljam ovo što napisah, ne znam za koga, ne znam o čemu: stat rosa pristina nomine, nomina nuda tenemus.

[isaak]

U početku beše Logos...

Umberto Eko? Ime Ruze?

[Ulis]

Umberto Eko? Ime Ruze?

Naravno.

[Schrodinger]

Isaakov red. (Avram prosao, Josif tek dolazi )

[isaak]

Isaakov red. ...

Ta ja nisam hteo nista drugo no samo pokusati proziveti ono sto je samo od sebe htelo izbijati iz mene.
Zasto je to bilo tako tesko

[Ulis]

Ta ja nisam hteo nista drugo no samo pokusati proziveti ono sto je samo od sebe htelo izbijati iz mene.
Zasto je to bilo tako tesko

Demijan..Hese?

[isaak]

Demijan..Hese?

Da

[Ulis]

Lili, nastojnikova kći, bukvalno je spadala sa nogu. Tek što bi jednog gosta uvela u malu odaju iza kancelarije u prizemlju i pomogla mu da skine kaput, već bi isprekidano zvono na ulaznim vratima ponovo zazvonilo i ona bi jurila nezastrtim hodnikom i uvodila novog gosta. Sva sreća što nije morala da vodi brigu i o gospođama. Za to su se postarale gđica Kejt i gđica Džulija i za tu priliku kupatilo na gornjem spratu preuredile u žensku garderobu. Njih dve su sad gore brbljale i smejale se, svaki čas usplahireno išle jedna za drugom do vrha stepeništa, naginjale se preko ograde i zvale Lili da pitaju ko je stigao.

[Ulis]

kraj
(briljantne završne rečenice jedne od najboljih pripovetki dvadesetog veka)

Nekoliko laganih udara o prozorsko okno nagnaše ga da se okrene prozoru. Ponovo je počelo da veje. Pospano je posmatrao pahuljice, srebrnaste i tamne, kako ukoso padaju u svetlosti fenjera. Vreme je da se i on zaputi ka zapadu. Da, novine su u pravu: sneg pada u čitavoj Irskoj. Pada na svaki delić tmurne centralne ravnice, na ogolela brda, lagano pada i na močvaru Alen, i još dalje, na zapadu, zavejava mračne buntovne talase Šenona. Veje i po svakom deliću pustog crkvenog groblja na brežuljku gde je Majkl Fjuri pokopan. Debeli nanosi leže na nagnutim krstačama i nadgrobnim spomenicima, po šiljcima na maloj kapiji, po ogoljenom trnju. I dok je slušao kako tiho kroz vaseljenu pada sneg, čitavo njegovo telo se rasplinjavalo, i tiho je padao sneg, kao što tiho dođe poslednji čas, na sve što živi i na mrtve.

[Unbeliever]

Marcus Clark, For the Rest of his Natural Life?

[Ulis]

Marcus Clark, For the Rest of his Natural Life?

Ne

[Gojko & Stojko]

Mrtvi, Dzojs (mada vlasnistvo nad zavrsnom slikom u kolektivnoj svesti komotno moze da ponese i Dzon Hjuston).

Unbeliever, odakle ti 'tasmanijski' roman (pretpostavljam da mislis na: Marcus Clarke - For the term of his natural life) pade na pamet?

SaE

[Unbeliever]

Mrtvi, Dzojs (mada vlasnistvo nad zavrsnom slikom u kolektivnoj svesti komotno moze da ponese i Dzon Hjuston).

Unbeliever, odakle ti 'tasmanijski' roman (pretpostavljam da mislis na: Marcus Clarke - For the term of his natural life) pade na pamet?

SaE

mislim da i taj roman ima karakter koji se zove Michael Fury i bavi se Irskom i Ircima...

it was a shot in the dark