83 replies to this topic

[dare...]

Kad su bili mali, negde sa oko 15 meseci smo morali bračni krevet potpuno da približimo krevecima i spustimo ogradicu jer su "padobranci" počeli opasno da skaču uz opasnost da preskoče ogradicu i padnu na parket.

Uvek su imali svoj krevetić, ali su često znali da zalutaju u naš.

Negde sa 3-5 godina dobili su dečiju sobu sa zasebnim krevetima.

Onda tokom noći samo čuješ trupkanje po predsoblju i trup u bračnom krevetu....Eto jednog padobranca koji je ružno sanjao i aterirao pravo između supruge i mene... I tu ostao do jutra...

Negde već sa 5-6 god padobranci su postali veoma retki, jer su devojčice ružne snove delile budeći jedna drugu...

Sada tinejdžerke imaju svaka svoju sobu, a mi smo se iselili u dnevnu sobu...

Od padobranaca imamo samo malenog Shih Tzua (4god), koji tokom noći iz svoje pseće korpe bupne na naš krevet i zaspi na sredini kod mojih i supruginih nogu... Prethodno obiđe sve sobe, da proveri da li su svi ukućani na broju, popije malo vode i eto ga....Kod dece ne sme da ide, jer ona nemirno spavaju i umeju da je tokom noći išutiraju iz kreveta na parket...

Pretpostavljam da je ovaj naš porodični scenario sasvim normalan... Doduše kada se ima uslova i prostora... Mnogočlane porodice žive u malim stanovima i kad se uveče rasklope kreveti/dušeci tu se teško prolazi i do kupatila, a da se ne sapleteš o nekog...

[bokica71]

Stariji rodjen pre vremena, mesec i po u bolnici, od toga 3 nedelje u inkubatoru, kad smo dosli kuci nekako sam imala zelju da mu nadoknadim bliskost... Greska ili ne, ne znam, mladji je u jednom periodu takodje posecivao nas krevet, od cega je najmanje zabavan bio period kad su se preklapali (oko godinu dana). Nema ih vise, nekad ih nedeljom kumimo da dodju na jutarnje mazenje, a oni - nista !

Mislim da nema pravila, nekako mi je uvek bilo jasno da sa 13 sigurno nece dolaziti kod mene u krevet pa sam gledala na to kao na razvojnu fazu.

Bilo je pokusaja da ih odviknemo, ali nisam zelela da se osete odbaceno. Tanka je linija izmedju stvarne potrebe i zelje za manipulacijom kod dece, ali isplivasmo.

Sad se i mackama radujemo kad nas se udostoje

[XXL]

Moja cerka je prvih 11 meseci spavala u svom kreveticu. Posle bolesti zena i ja je stavljamo kod nas da bi joj lakse pomogli. Sada, godinu dana kasnije ne mozemo da je isteramo iz kreveta, cak nam je i zao, jer place.

Da li je nasa situacija normalna ili bar vec vidjena?

Mi smo se najmladjeg sina rijesili kad je bio star otprilike 5 god. Do skoro pune prve god. je spavao sam u kreveticu. Ali i to se eto zaboravilo. I sad ponekad, doduse jako rijetko, kad se nesto prepadne dodje u nasu sobu. Zato ga i ne tjeramo. Uglavnom ode sam jer mu otac hrce na uho. U Holandiji djecu uce da spavaju sama prije nego mi svoju. Ja licno ne vidim neki problem oko toga da spavaju sa nama. Nasa djeca jako vole da se maze, a nije ni nama mrsko, pa tako to kod nas vjerovatno lakse prolazi.

[Pitalica]

Eto i mi spavamo sa nasom cerkom od 2,5 godine.Jeste to slatko kad se ona ususka izmedju nas ali ne odmorim se dovoljno dobro.Ima svoj krevetac,ali se mesecima budila svake noci da bi presla kod nas,i naravno,odustali smo od premestanja...Mozda smo i pogresili.Ne vidim nikako losu stranu toga sto spava sa nama... kada dodje vreme,osamostalice se

[Shedou]

Osim psiho ne treba zaboraviti ni higijenske razloge.

Nesto je receno ali dodacu samo da nije isto kada dete samo konzumira kiseonik koji je na raspolaganju u sobi i kada ga udise zajedno sa smesom CO2 koje tokom noci proizvedu i dve odrasle osobe tj. mama und tata, a koji se cesto uduvava ljubimcetu uz povremeno hrkanje.

[makki]

Osim psiho ne treba zaboraviti ni higijenske razloge.

Nesto je receno ali dodacu samo da nije isto kada dete samo konzumira kiseonik koji je na raspolaganju u sobi i kada ga udise zajedno sa smesom CO2 koje tokom noci proizvedu i dve odrasle osobe tj. mama und tata, a koji se cesto uduvava ljubimcetu uz povremeno hrkanje.

oces da kazes da negativne posledice moze da ostavi to sto dozvoljavas detetu da spava sa roditeljima?
ja mislim bas suprotno.. ne dozvoljavanje nikako nije dobro...

nasa beba spava sa nama, ima punih godinu dana... i mogu vam reci da ja uzivam..
nekako mi je zao kada je sam u krevetu, a nas krevet je tako veeeeeliiiiki i ima mesta za sve

sem toga oni tako brzo porastu, i to tako brzo prodje... ja uzivam u svakom trenutku sa mojim zlatom maximalno

[cyberwor/L/d]

Moja prijateljica rekla odlucno NE. I bila konsekventna do iznemoglosti. Ubedila ih da svako treba da ima svoje. Napravila im interesantnu sobu. Stavila im kasicu prasicu (parice za sladoled i slatkise) i navukla ih da treba da cuvaju svoje igracke i svoje parice a sve to dok spavaju. Uspelo odlicno.

[vissnja]

Pozdrav svima. Evo mene nove na forumu i nove u co-sleepingu. Beba ima skoro 10 meseci i od prvog dana je sa nama u krevetu. Muž je u početku bio malo skeptičan ali ja sam bila svim srcem za to (čitala sam tu i tamo po nešto o co-sleepingu). Sad nam je takva milina da se mala mirisna buhtlica ugnezdi između nas, a uz to ja sam jedna potpuno naspavana mama. Iako se beba budi par puta po noći, dojenje odradimo u polusnu pa nema potrebe ni nju ponovo uspavljivati. Iskreno bih preporučila co-sleeping svima koji se dvoume.
Naravno nismo svi isti i razumem one koji iz nekog razloga (strah da ne legnu na bebu, bolna leđa i guranje...) nisu za to. Nama odgovara i uživamo, a dete će u svoj krevet/sobu kad sama bude to poželela. Ako u međuvremenu dođe druga beba moraćemo da kupimo veći krevet

[Kinik]

...

Mozda sam mator / konzervativan, - no nije mi (kao ni Darling #1) na pamet padalo da dete (ceru) unosimo u bracni krevet.
Nekako nam se bilo posrecilo da je cera imala svoju sobu / sobicak, pa i u prizemnoj kucici na Dushanovcu.
Svakoj - njeno / njegovo.
Prvensvteno - to nije higijenski / zdravo.
A i frustrirajuce je.

Nije mi bilo tesko da usred noci djipim iz kreveta, uletim u debeli frotirski mantil na prvo "wow" - pripalim neku lampicu i posedim sa njom par minuta - izbegavali smo "nocna presvlacenja".
(Dobro, usled nekih cinjenica - presli smo vrlo rano na "Humanu". Uprkos savetu lekarke. Mislim, gledao sam neko zaostajanje napredovanja tezine na vagi - vidim "gap" - odmah odem po "Humanu". Ispostavilo se da sam bio u pravu).

Nije me mrzelo ni u 4.30-5.00 ujutro da izletim i prospem pepeo, - napunim pec ugljem / drvima, - proverim - kako je "dijete".

To je bilo vrlo chudno zhemsko malo dijete - spavalo je u pozi "crva": glava okrenuta ulevo, rucice razbacane, nozice skupljene pod sebe, - grbi se pod cebetom kao neki eustahije_brzic. Mislim ... hm, sva mokra i upishana. Za divno chudo, nikada nijedna prehlada.
Sve gluposti su pocele posle prelaska u stan sa centralnim grejanjem.

A opet, - Darling #1 i ja smo po tom pitanju (valjda jedinom) imali apsolutnu saglasnost - nikada u krevet sa nama.

Mesec - dva, pre nego se cera rodila, dogodila mi se neka glupost (pad sa motora) bio sam povredio kicmu i par meseci spavao na tvrdom / podu.
Posto sam mrzeo prodavnice / pijacu a Darling #1 - to obozavala - ustala bi ujutro (bilo je leto), donela bi mi ceru, polozila mi je na stomak (dete je patilo od grceva) i otperjala na pijacu. (Imam i neke b/w fotke).

A mi smo, cera i ja - "stomak na stomak" kunjali narednih sat-dva. Tada sam prvi put ukapirao da malo dete moze da hrche - makar spavalo na stomaku.
Bilo mi je toliko smesno, da sam se s mukom suzdrzavao da se ne razvalim od smeja / probudim je.

Sad, moze da zvuci "kinichki tvrdo / surovo" moja cera nikada nije spavala sa nama u krevetu; nije spavala cak ni sa Drarling #1 kad, recimo, nisam bio kod kuce par dana.
Obe su bile principa - "joj' sto volim da se razbaskarim ".

I nesto, sto mi se nece zameriti kao starijem liku: mala deca u istom krevetu / sobi - zhestoko nishte sehualni zivot roditelja.
Sto ne smeta toliko zhemskoj polovini, koliko - mushkoj.
Choveche, samo kad se setim kako jedna "djecja pistaljka - obara sva jedra".

Za divno cudo, i od mnogih kolega / prijatelja i koleginica / prijateljica cuo da im je malo dete bilo nesto kao izolacija / izgovor.
Kad je neka ex-koleginica govorila kako vec 3 godine spava sa detetom u krevetu.
Na sta ja zgranut: a muz? A ona mahne rukom ...
Bi mi ga zao ... (Tja, - "djevica")

No, mi se cini, - vec zadirem u drugu temu.

Moj je higijenski i zdravstveni savet - ne donosite dete u svoj krevet, no, posvecujte mu paznje koliko god mozete.
Na pravi, kvalitetan i konstruktivan nacin.

----------------------------------------

PS.

Ne zaboravite, mi zivimo na Balkanu gde se roditelji trse da budu "gospodari / vlasnici" svoje dece doveka.
Tek ovo je surova / ponizavajuca istina.

Huh, koliko sam se naslusao, nacitao, bio svedok zestokih "decjih ispovesti", - pa i kobila / konjova od skoro pedesetak godina!
Nije sustina u tome da prevaris malo dete toplinom tela, nekim "drogiranjem roditeljskom bliskoscu", vec u tome da joj / mu pruzis emocionalni / intelektualni izazov / zadovoljenje, da radis u njihovu korist, a ne za svoj komfor / posesivnost.

Pa ja sam moju ceru u uzrastu od tri meseca, u Splitu, sve sa cuclom u ustima, ispod mishke nosio u more, na nekoj pristojnoj dubini, medju kamenchugama (nema peska / nema hiljada ljudi) da pluta pored mene kao "pampur", - na totalno zgrazavanje plaze / vaterpolista.
Pa je odnesem pod tus. Uvijem je u peskir i stavim u kolica, u hlad.

To dete, dok nije doslo u "centralno grejanje" - nikada nije bilo bolesno.
Pokusala je to sa sinom, u nekom bazenu, no, moj zet je bio totalno zgrozen tim stvarima. On je vrlo moderan i smatra to za kinichki "dril / odbacivanje".
A s druge strane ne sme da udje u vodu sa zenom - ona pliva kao foka - da ga ne "pridavi".

Normalno, ne pada mi na pamet da se mesam.
No, kako mi cera prica - dete je povise vremena sa njima u krevetu uz neko "nja-nja". (Tja.)
Opet - taman posla da bih se mesao.

PSS.
Mislim, - uvlacenje dece u roditeljski krevet je kao "proslava rodjendana u McDonald's-u".
Tja, - poprilicno tupcasti roditeljski komoditet.
Gde su najgore - "balkanske majcetine".
Steta.

Deci, pa i maloj - treba nesto drugo, a ne ono sto umisljaju zblanuti roditelji.

...

[maski]

spavanje s nosom u noninom potiljku ne bih menjala ni za tri zzivota.

[Kinik]

...


Kakva zla baba rastes.

...

[a.n.a.]

Sve do treceg rodjendana, spavala je sama. Onda smo na odmoru (20 dana) spavali svi u istoj sobi. Kad smo se vratili kuci, plakala je ako ostavim samu da zaspi. Morala sam da budem u sobi dok ne ucvrsti san. Sve dok nije napunila sest godina, pa smo imale ozbiljan razgovor i kao "velika" devojcica odlucila je da zaspi sama. I dan danas se secam siroko otvorenih ociju koje se cakle u polumracnoj sobi..

Moja cerka je prvih 11 meseci spavala u svom kreveticu. Posle bolesti zena i ja je stavljamo kod nas da bi joj lakse pomogli. Sada, godinu dana kasnije ne mozemo da je isteramo iz kreveta, cak nam je i zao, jer place.

Da li je nasa situacija normalna ili bar vec vidjena?

Probajte obrnuto. Pomocni lezaj, ili nesto slicno u njenoj sobi - pa se preselite tamo. Lakse je vama da se izvucete iz njene sobe kad zaspi, a i privici ce se ponovo na svoj krevet.

[vissnja]

Ne mislim da ćemo zajedničkim spavanjem ili drugim načinima ostvarivanja fizičke bliskosti sa detetom (maženje, dojenje...) ugroziti neku njegovu buduću samostalnost. Moj stav je da svako ljudsko biće ima potrebu za blizinom roditelja i bliskošću i ta potreba ne prestaje kad se dete rodi niti uveče kad je vreme za spavanje. Isto kao što muž i ja, kad dođe vreme za spavanje pođemo u isti krevet a ne raziđemo se svako u svoju sobu. Nije to zbog nedostatka prostora, soba ili kreveta. Isto je i sa detetom. Seksualni život nam nije ugrožen, naprotiv, nikad nije bio vezan isključivo za krevet (koji je sad naš porodični). Postoje bar još tri prostorije u stanu gde se naš seksualni život može odvijati nesmetano, čak i bez potrebe za akrobacijama
U nekim studijama koje sam čitala dokazuju povezanost co-sleepinga sa smanjenim rizikom od SIDSa (sindrom iznenadne dojenačke smrti) jer dete i dalje spava uz otkucaje majčinog srca i roditeljsko disanje kao i dok je bilo u stomaku.
Naravno da će svako dete jednom osetiti potrebu za svojim krevetom, sobom, kasnije i stanom i svojim životom. I mislim da je izazov roditeljstva tada tu njegovu potrebu prepoznati, ohrabriti i podržati. A ne osamostaljivati ga nužno od rođenja zato što ne može biti stalno vezano za roditelje. Mislim da će dete biti sigurnije od sebe ako mu od početka pokažemo da smo uvek tu za njega i da za našu pažnju i blizinu ne mora da se bori. I čini mi se da dete koje od rođenja spava sa roditeljima kasnije mnogo lakše ode u svoju sobu u dobi od neke 3, 4 godine, nego ono koje se "naknadno uvuče" u roditeljski krevet.
Ako pogledate neka primitivna ljudska društva gde su svi živeli "na gomili" nećete naći problema sa osamostaljivanjem, samopouzdanjem...
Naravno da deca koja su od rođenja u svom krevetu neće izrasti u, šta ja znam, neke monstrume, isto kao što ova koja su spavala sa roditeljima neće izrasti u nesposobnjakoviće. Da je sve tako jednostavno bar... To su sve nijanse a kakav će neko čovek postati najmanje zavisi od toga gde je spavao kao beba.

[nikona]

Moja deca su cesto spavala sa mnom u krevetu dok su bili mali.Ne vidim da im nesto fali zbog toga.
Mislim da treba iskoristiti period dok vam dozvoljavaju da ih mazite,jer tako brzo odrastu i sama izadju iz kreveta.Dodje brzo vreme kad cete morati da ih jurite da biste ih poljubili.

[Dunja_Ranka]

Ne vidim sto nebi spavala deca. Al da se ne preteruje. Mojih troje je spavalo prvih pola godine ali su se kasnije osamostalili postepeno,