83 replies to this topic

[Gita Og]

Na psihički razvoj deteta, po mom mišljenju i iskustvu, utiče pre svega odnos roditelja prema potrebama deteta. Nijedna posebna (regularna) situacija ne može po sebi da izazove neke poremećaje, odnosno ako se dovoljno poštuju želje deteta i slušaju njegove potrebe i naravno rade se potrebne korekcije to ne može da utiče na razvoj baš u negativnom smislu.

Tako i kod co-sleepinga, ako dete želi da spava u svom krevetu, a roditelji misle da je baš slatko da spava sa njima ili neki drugi razlog koji nema veze sa detetom, to će imati neke posledice po dete. Ako dete baš želi da spava sa roditeljima (oseća se sigurnije, ljubomorno je na bebu pa mu je potrebna potvrda da je i dalje voljeno, ima noćne more ili nešto slično) treba detetu udovoljiti. Pri tome tokom dana raditi na osećanju samopouzdanja kod deteta pa će ono samo prevazići tu situaciju. (Što neko ovde reče - sigurna sam da sa 13 godina neće želeti da spava sa nama)

[Musmula]

Potpuno se slazem.

Nase prvo dvoje dece su zelela da spavaju sa nama kad smo dobijali trece i cetvro dete. Vremenom su stekli sigurnost i kod rodjenja petog deteta tu zelju vise nisu imali. Treba imati razumevanje za decije potrebe i na vreme im izlaziti u susret i resavati ih ili im udovoljavati. Deca, pre ili kasnije to prevazidju.

[makki]

nasa deca spavaju sa nama u krevetu od prvog dana (jedno ima 4 god drugo skoro 6 meseci)
nista im ne fali, ovaj stariji u zadnje vreme nekad snama nekad sam, ali u svakom slucaju im to nikad nismo uskracivali.. koliko god gubili na komforu..

smatram da je to dobro za decu, ne vidim zasto ne bi bilo...

[Lift Going Up..]

nasa deca spavaju sa nama u krevetu od prvog dana (jedno ima 4 god drugo skoro 6 meseci)
nista im ne fali, ovaj stariji u zadnje vreme nekad snama nekad sam, ali u svakom slucaju im to nikad nismo uskracivali.. koliko god gubili na komforu..

smatram da je to dobro za decu, ne vidim zasto ne bi bilo...

po meni je vise pitanje da li je dobro za roditelje, vise nego za decu.

[petramilicic]

Nas sin ima dva meseca i spava sa nama skoro svaku noc. Nista mu ne fali a ni nama posto ne moramo da ustajemo

[Blue Lady]

Ja sam se vise umorila od raznih saveta kako treba decu rano odvajati od sise, cucle, zajednickog spavanja sa roditeljima. Ja mom detetu kad je imalo godinu dana ili dve, nista nisam mogla da objasnim, sto je i normalno i ne mislim da je trebalo da prolazim golgotu terajuci ga iz kreveta i zabranjujuci mu da pije mleko. Kad je malo porastao objasnila sam mu da nije beba i da drugari u vrticu ne piju vise mleko nocu.Takodje nismo imali uslova da svi spavamo odvojeno, ali bez obzira na to ja ne vidim neke traume. Izuzetno je samostalan, ne place kad nije s mamom, niti je preterano vezan za nas kao neka deca koju znam.
Mislim da je detetu od 4 godine lakse objasniti neke stvari, nego prolaziti citav neprijatan niz situacija zarad toga sto je tamo neko rekao da to nije dobro. Evo ja znam samo dobre primere, ne znam nijedno istraumirano, zato sto je spavalo sa tatom i mamom.

[Ivanko]

MIslim da je prica o SIDS-u jos jedna anglosaksonska glupost. Razgovarao sam o tome sa jednom iskusnom danskom babicom. I ona kaze, ako niste narkoman ili alkoholicar i ne pijete sredstva za spavanje slobodno stavite bebu izmedju, ako je to nacin da se smiri. SIDS se upravo javlja kod on edece koja ostaju sama od rodjenja u malim sobicama.

[Eddard]

Ma šta je moderna medicina i nauka naspram danske babice... A i poslednja rečenica ti nije baš tačna.

[Contractor]

Ja sam se vise umorila od raznih saveta kako treba decu rano odvajati od sise, cucle, zajednickog spavanja sa roditeljima. Ja mom detetu kad je imalo godinu dana ili dve, nista nisam mogla da objasnim, sto je i normalno i ne mislim da je trebalo da prolazim golgotu terajuci ga iz kreveta i zabranjujuci mu da pije mleko. Kad je malo porastao objasnila sam mu da nije beba i da drugari u vrticu ne piju vise mleko nocu.Takodje nismo imali uslova da svi spavamo odvojeno, ali bez obzira na to ja ne vidim neke traume. Izuzetno je samostalan, ne place kad nije s mamom, niti je preterano vezan za nas kao neka deca koju znam.
Mislim da je detetu od 4 godine lakse objasniti neke stvari, nego prolaziti citav neprijatan niz situacija zarad toga sto je tamo neko rekao da to nije dobro. Evo ja znam samo dobre primere, ne znam nijedno istraumirano, zato sto je spavalo sa tatom i mamom.

Kao što rekoh na drugoj temi- deca su različita i drugačije reaguju na sve to. Moj klinac je sa 14 meseci sam pljunuo onu lažu i nije je više nikad uzeo u usta, sam od sebe, nismo ni planirali da ga odvikavamo baš tada.
Ćera nikad nije spavala sa nama do nekih 20 meseci starosti kad smo otišli na letovanje i silom prilika spavala sa nama samo dve noći dok nam nisu ubacili još jedan krevet za nju. Posle toga nije bilo šanse da je izbacimo iz našeg kreveta 6 meseci. I onda smo jedan dan seli i pričali. Ja mislio "šanse nema", gde će tako malo dete da skapira. Ona odjednom ustala, ušla u svoj krevetić i nikad više nije ni pokušala da legne kod nas. Desi se povremeno kad ružno sanja da u sred noći predje, ali baš retko. Sin ima godinu i 3 meseca i nikad nije spavao sa nama. Doduše ide letovanje, pa ćemo videti kako ćemo sad proći