У Србији данас постоје (у грубим цртама) следеће опције (излистане по популарности, са освртом на тренутну скупштину):
1. СРС (националистичка, популистичка екстремна десница)
2. ДС (леви центар: социјалдемократе) 
3. ДСС/НС (десни центар: национални конзервативци)
4. Г17+ (центристи)
5. СПС (социјалисти и комунисти)
6. ЛДП+ (социјал-либерали)
По мом мишљењу Србији највише фали странка конзервативног (или барем класичног) либерализма, ту је заправо највећа рупа.
Stavih smajlija-blentu pored spornih kategorizacija.
Smradikale sam izostavio, pošto oni jesu nekakva ekstremna desnica, iako su po nekim pitanjima (klerikalizam, a u poslednje vreme i pitanje rata) bliže centru od DSS-a.
Al zato full blentavi blenta pored DSS-a: Kakav centar, crni ti, pa makar bio i desni centar? Desni centar bi možda mogli da budu po ekonomskim pitanjima. Možda. Sve ostalo je prava, hard-core konzervativno-demokršćanska desnica. Čak su i formalno u narodnjačko-kozervativnoj internacionali i sa te strane su jedini relativno fer priznali sebi i drugima šta su - desnica.
Dalje, SPS... Socijalisti i komunisti? Stranka koja je počela i vodila nacionalističke ratove? Alo? Nemoj mi reći da si im poverovao zbog ikonografije. Sve je to čista podvala.
LDP je priča za sebe - stranka sa krizom identiteta po pitanju levo-desno i to me nervira od početka. Mislim da im je članstvo i rukovodstvo gro libelarno (dakle, desni centar - da, desni centar; liberalizam po pitanjima ličnih sloboda te ne gura na levicu), mada ima i tu levičara, a i program je malo šizofren - liberalan, s tim što ga je dosolila stara dobra levičarka Latinka Perović.
Kod LDP-a me nervira to što oni ne bi smeli da imaju breme ideološki haotične prošlosti i to što su bili u poziciji da se od početka jasno profilišu. A oni su se nazvali liberalima i uzeli za boju crveno (još samo da ustaju na Internacionalu, pa da budu potpuni šiz) i dali Latinki da piše dobar deo programa.
I da... Kao šlag na tortu stave na listu jednog deklarisanog demohrišćanina Vladana Batića, koji se krsti po plakatima i ima međ članstvom određeni fini sloj intimno-iskrenih fašista. Al, Čedi je bilo dovoljno što mrzi Pičkunicu.
O, Srbijo, bem te sa sve alternativom!
A DS... Tugo moja. Da, u Internacionali su, ali ako im pustiš Internacionalu.mp3 pre će da se prekrste tri puta (sa po tri prsta) i pljunu preko ramena psujući "komunjare", nego što će da se prezvezde i stanu u stav mirno.
Jaki su mi oni levičari. Da je Đinđić poživeo, možda bi i ispala neka levica od njih kroz kojih 10 godina (on ih je na silu i ugurao u Internacionalu, doduše posthumno, jer je tamo bilo praznog mesta). Tamo znaju šta je levica Đelić i Matkovićka, ostalo... Ostalo skida poslednje "prljave" partizane i antifašiste sa tabli na uglovima beogradskih ulica i stavlja nekakve blentave poludebilne štetočinske kraljeve ili kraljevske tetke i strine.
Jedina prava levica, socijaldemokratska, je ona senka od partije SDU, koja postoji ponajpre u saopštenjima i možda drug Čanak kome je to ipak sekundarna priča pored primarnog autonomaštva.
Socijaldemokratija u Srbiji i ideja moderne levice je jaka onoliko koliko i SDU. Levičarima, s toga, predlažem samoubistvo, totalnu apstinenciju ili iseljenje u Švedsku.
Sve u svemu, iako klasična levo-desna podela i u sređenijim zemljama bledi (tačnije, bledi levica koja ne zna šta bio prema raznim Kubama, Kinama, Čavezima i sličnima, ili pak prelazi čak i centar i ide ka desno kao Bler ili Šreder svojevremeno (mada se sad vraćaju polako)), kod nas je jedan od izvora problema i to što
totalno ne znamo šta je ko i gde.
Ako dobijemo konture nečeg što liči na levo i desno, možda ispadne nešto od nas.
Za utehu je (bem ti utehu) to što je Smrdija po ovom pitanju tradicionalno slupana i sjebana i što su uvek na prvom mestu bili lideri, a nikad programi ili ideološko opredeljenje.
