79 replies to this topic

[ohbabyw]

Pretpostavljam da ste svi upoznati sa Second Life-om.
oni koji nisu, to je interaktivni sajt sa softverom u kome živite "drugi život" bukvalno.
pretpostavljam da su mišljenja o SL podeljena i da su verovatno dijametralna.
ja vam zato postavljam pitanje: da li je to beg od stvarnosti ili običan psihijatrijski kauč?

[Sleepers]

Bijeg od stvarnosti moze biti i forum ili irc, a kamoli ne "second life" i slicne igre koje stvaraju net ovisnike, dok je psihijatrijski kauc potreban da bi se osobe vratilo u real life.. Istina, takve osobe prvo moraju shvatiti da RL jos uopce postoji, a da bi uopce stigle do kauca.

[Kronos]

Moram da priznam da nisam imao iskustva sa Second life-om, ali mislim da mogu o ovome da raspravljam kao visegodisnji (bivsi, doduse) igrac Eve Online-a, i World of Warcrafta-a.


Virtualne zajednice imaju (kao i sve) dobrih i losih strana. Pre nego sto pocnem da pisem o pozitivnim, moram da utvrdim okvire unutar kojih govorim o virtualnim zajednicama.

Odnos realnog i virtualnog zivota:

- Realan zivot (RL) je najvazniji, i potrebe realnog zivota moraju da budu ispred zahteva virtualnog sveta
- Ucestvovanje u virtualnom sveta ne sme da ignorise odlike covekovog organizma i ugrozava zdravlje ljudi (nedostatak kretanja, ishrane isl)

Pozitivne strane virtualnih zajednica (ukoliko su ispunjene gornje pretpostavke)

- Bekstvo od stvarnosti u zdravoj meri uz zabavu i opustanje koje to nosi
- Mogucnost upoznavanja sa ljudima, kulturama i nacinima misljenja koji ti u RL iz razlicitih razloga (udaljenosti) nisu dostupne
- Mladji igraci/ucesnici se uce komunikaciji, funkcionisanju unutar grupa, organizovanju, osnovama ekonomije i trgovine i sl. u zavisnosti o virtualnog sveta.

Negativne strane:

- Adikcija. Svako bezanje od stvarnosti je adiktivno, iz prostog razloga sto je lakse od RL i daje instant rezultate. Gledajte na to ovako: u obicnom svetu ste propali student, imate 15 ispita do kraja faksa koji ste poceli pre 10 godina, matori vas smaraju kao i drustvo uopste. U virtualnom svetu ste postovani clan kolektiva, neophodan za uspeh zajednice, opasni vitez koji jase na svom vernom zmaju, isl. Zanimljivije je mlatiti murloke, nego raditi.

Pojacavajuci efekat virtualnih zajednica (citaj:mmorpgs) je u tome sto postaju kolektivna fantazija, tj tvoj subjektivni osecaj vaznosti postaje realan, time sto utice na stvarne ljude unutar te zajednice.

- Uticaj na drustveni zivot
Ljudi koji nisu stanju da ogranice svoje ucesce u virtualnim zajednicama, a uz to nisu previse zadovoljni svojim RL okruzenjem, bivaju jos vise izolovani. U virtualnom svetu u startu nailaze na ljude s kojima dele slicno osnovno interesovanje, tj tematiku tog sveta.


Dakle, osnovna stvar je UMERENOST, kao i u svemu. Umerenim ucestvovanjem u ovim zajednicama, uz davanje pririteta RL-u, obogaticete svoj zivot gomilom novih iskustava i ljudi koji vam u RL nisu dostupni.
Problem se prvenstveno odnosi na grupe koje nisu u stanju da se samoogranicavaju: decu i omladinu, labilnije ljude nezadovoljne zivotom i generalno sve one grupe koje su podlozne i drugim oblicima bezanja od stvarnosti, kao sto su alkohol, narklotici i sl.

To vam je kao sa vinom. Jedna casa dnevno je lek. Jedna flasa dnevno nije.

[ohbabyw]

troll
tvoj prvi post, pa SL...


da, slažem se sa Kronosom. s tim, što mislim da je ipak razlika odakle posmatramo problem.
story: (SL) upoznala sam predivnu plesačicu u jednom baru. ona tamo radi i zarađuje Linden $(moneta koja važi u SL), ima radno vreme, poslovne obaveze. i mnogo voli da pleše. u RL ona je psihički veoma zdrava osoba koja rezonuje sistematizaciju između ta dva sveta. ima metalnu šipku od vrata do desne butine i nepokretna je. u RL ne bi mogla da zarađuje. ovako zarađuje novac i živi život koji nema zaista. to je verovatno spasava psihičke torture zbog stanja u kome se nalazi. verovatno ima i dečka (devojku, svejedno). a tim novcem iz SL plaća ženu koja se brine o njoj.
meni je to ok... baš ok...

[Homo unius ideae]

Moram da priznam da nisam imao iskustva sa Second life-om, ali mislim da mogu o ovome da raspravljam kao visegodisnji (bivsi, doduse) igrac Eve Online-a, i World of Warcrafta-a.
Virtualne zajednice imaju (kao i sve) dobrih i losih strana. Pre nego sto pocnem da pisem o pozitivnim, moram da utvrdim okvire unutar kojih govorim o virtualnim zajednicama.

Dobro pojasnjenje, jos bolji zakljucak o neophodnoj umerenosti, odnosno balansu izmedju etra i realnosti. Samo mi se namece pitanje, ako si vec imao visegodisnje iskustvo, ako si uspeo da izadjes iz toga, a ovo ovde je nalik tome kako god da gledamo, usput je ovo i tvoje prvo pisanje, onda te pitam zasto nanovo?

[Kronos]

@ohbabyw
Istina je da Second life ima tu dimenziju zarade, i da u tom smislu koji si spomenuo moze da bude koristan.
Evo i jedan primer iz WoW-a: osnovna jedinica vrednosti je zlato (gold) koje se vec poodavno prodaje na internetu za prave pare. (red velicine recimo, 5000 za 100e, mada dosta varira). Elem dosetili se kinezi a za njima is tali da osnuju biznis. Kupis povecu prostoriju, stavis gomilu kompova sa WoW nalozima. Nadjes grupu dece kojima placas neku crkavicu da igraju po ceo dan, skupljaju zlato, koje ti onda preprodajes igracima koje zele da kupe. Kakva proizvodnja nicega, a?
Napomena samo da je ova trgovina u SL legalna, u WoWu nije bas.

U svakom slucaju, ako pomocu viruelnog sveta zaradjujes pravi novac, onda ti je to obican posao, a ne bekstvo od stvarnosti, te je stvar drugacija. Zaradjujes virtuelno da bi trosio u RL.

@ Homo unius ideae
Diskusija na forumima mi omogucava da ostanem u toku sa misljenjima i nacinima rezonovanja ljudi, kao i proverim svoje stavove u slobodno vreme, npr na poslu u trenutku kada nemam sta da radim. Ukoliko budes video da sedim na forumu i diskutujem do 5 ujutru - opomeni me, molim te!

Kao primer za poredjenje, kako bih skupio pare za konja u World of Warcraftu, ubijao sam na istom mestu virtualne neprijatelje za zlato po deset sati dnevno, ili ustajao u 7 ujutru da kopam rudu dok vecina drugih igraca spava. Rekao bih da ipak ima razlike.

Ovaj forum pratim odavno, slucajno sad odlucih i da se ukljucim.

Edited by Kronos, 07 December 2007 - 15:05.

[ohbabyw]

dobro, ja ne moram da kopam da bih zaradila. plesala sam ili kampovala. onda sam počela da se kockam. najgore mi je bilo da visim kao obešena u jednom gotskom zamku...
sada sam već "svoj čovek" mislim, nema svoju zemlju, klub, kuću, ali i ne zanima me. prija mi muvanje. i samo muvanje. tamo-vamo. ovo-ono. da je addicted, addicted je. ali razmišljam o tome što ipak nekome može da pruži više od RL.

i da. trgovina je legalna. postoje prodavnice markirane robe poznatih kreatora.

[Kronos]

Apsolutno si u pravu.
Virtualni zivot je svakako u mogucnosti da dopuni nedostatke prosecnog RL zivota, i to mu je najveca vrednost.
Problem nastaje kada virtualni zivot pocne da bude svrha sam sebi, ili kad RL pocne da sluzi virtuelnom zivotu. Npr. kada sve pare koje zaradis na pravom poslu trosis na WoW zlato da bi bio jaci u igri.

Na stranu sto se virtualna "gejmerska" zajednica razvila u jednu specificnu sub-kulturu sa sopstvenim jezikom, interesovanjima i vrednostima.

"There is no RL, there is only AFK". (AFK=away from keyboard)

Edited by Kronos, 07 December 2007 - 15:16.

[ohbabyw]

ali to može da ti se desi i u RL...

nego, ako bolje razmislim. osobe koje imaju predispozicije da budu teže socijalizovane i uspeju da se socijalizuju u virtuelnom svetu... da li je onda problem u njima ili društvu koje ih ne prihvata?

troll
Kronos - potpis ti je genijalan

[Homo unius ideae]

@ Homo unius ideae
Diskusija na forumima mi omogucava da ostanem u toku sa misljenjima i nacinima rezonovanja ljudi, kao i proverim svoje stavove u slobodno vreme, npr na poslu u trenutku kada nemam sta da radim. Ukoliko budes video da sedim na forumu i diskutujem do 5 ujutru - opomeni me, molim te!

Kao primer za poredjenje, kako bih skupio pare za konja u World of Warcraftu, ubijao sam na istom mestu virtualne neprijatelje za zlato po deset sati dnevno, ili ustajao u 7 ujutru da kopam rudu dok vecina drugih igraca spava. Rekao bih da ipak ima razlike.

Ovaj forum pratim odavno, slucajno sad odlucih i da se ukljucim.

Nisam ti ja mama da te opominjem, to je tvoja stvar. Pitala sam te iz radoznalosti, a ne da pametujem.

[Kronos]

nego, ako bolje razmislim. osobe koje imaju predispozicije da budu teže socijalizovane i uspeju da se socijalizuju u virtuelnom svetu... da li je onda problem u njima ili društvu koje ih ne prihvata?

Stvar je u nacinu na koji percipiramo nekoga u RL i virtualnom svetu. Na primer, ja imam zaista mnogo virtualnih prijatelja s kojima se redovno dopisujem i koje sam upoznao u WoWu. Za mene ce oni uvek primarno biti ono sto su bili i kako su se ponasali tamo, dok me uopste ne interesuje da li su debeli, mrsavi, lepi ili ruzni.
Kada pomislim na jednu devojku koju sam upoznao u WoWu, a zatim i u RLu, uvek ce mi prvo pasti na pamet njen avatar i nase WoW iskustvo, posto je vecina naseg druzenja bila u tom svetu. Cudno, ali je tako, posto avatar pretstavlja unikatan spoj kompjuterskog lika sa licnoscu onoga ko njime upravlja. Tesko ih jer posmatrati odvojeno.

Takodje, dokazana je stvar da muski igraci ljubaznije reaguju na zenske avatare, narocito ako su u pitanju seksi obucene elfice , bez obzira sto je ogromna sansa da sa druge strane sedi bubuljicavi tinejdzer.

Drugi razlozi su vezani za fenomen komunikacije uopste. U virtualnom svetu zasticeni smo od povredjivanja avatarom. Mnogi ljudi intimnije stvari otkrivaju svojim virtualnim prijateljima pre nego ovim iz RL.
Osoba koja je, na primer, nepokretna, u RL ima citav asortiman problema, od teskoca proizvedenih hendikepom, preko dikriminacije, sazaljevanja do moguceg nedostatka samopouzdanja.
U virtualnom svetu sve to postaje nebitno.

Edited by Kronos, 07 December 2007 - 15:44.

[ohbabyw]

pa ja baš pitam ovo da bi pametovali...
zanima me kako drugi ljudi pametuju
može da ispadne i nešto pametno!

odnosi se na Homo uniusov post

Edited by ohbabyw, 07 December 2007 - 15:43.

[Kronos]

Nisam ti ja mama da te opominjem, to je tvoja stvar. Pitala sam te iz radoznalosti, a ne da pametujem.

Izvini, zbog nacina na koji sam se izrazio, mislim da si me shvatila preozbiljno.
Nisam ni mislio da pametujes, a sto se opomenjivanja tice, malo sam se salio, mozda je trebalo iza da stavim ogromnog smajlija.

Slobodno pitaj sta god te jos interesuje, bicu vise nego srecan da ti odgovorim.

Edited by Kronos, 07 December 2007 - 15:43.

[ohbabyw]

ali i sami smo prilično rigidni u RL.
a zašto?

[Kronos]

ali i sami smo prilično rigidni u RL.
a zašto?

Pretpostavljeni licni nedostaci (nekad i nepostojeci), strah od pustanja ljudi da nam se suvise priblize, kompleksnost sveta gde moguce opasnosti vrebaju na raznim mestima, trema i stidljivost u komunikaciji, nesigurnost u sopstvenu pamet/znanje/sposobnost, i gomila drugih razloga.

Virtualni svet je mnogo jednostavniji. Osim toga, veliki deo samopouzdanja u virtualnom svetu dolazi od "jakog" avatara (naravno, sistem vrednovanja zavisi od sveta). U WoWu je bitno da imas dobru opremu, dosta zlata i da znas da igras, kako bi bio poznat i postovan. Vecinu bas briga da li si masovni ubica u RL.

Mnogo je teze u RL dostici taj nivo licnog zadovoljstva i samopouzdanja. Zamisli kada bi covek u RL mogao za godinu dana da postane bogat, lep, zgodan, da poseduje dobra kola i posao, i uz sve to jos i ima magijske sposobnosti...

Evo ja idem u teretanu, radim, magiju nikad necu nauciti, kola su ok, ali sve u svemu treba mnogo vise truda i muke.

Drugo, kada me neko maltretira u RL to zna da bude problem. U WoW bi mu jednostavno zviznuo par shadowboltova i cao. (da, znam da su warloci overpowered! )

Jos jedna razlika: Zivot je jedan. Igru tj virtualni svet mozes jednostavno lako da promenis.

EDIT: Ko hoce da shvati sustinu tematike, pogledajte epizodu South Parka "Make love, not warcraft", X sezona.

Edited by Kronos, 07 December 2007 - 16:01.