OK, sad mi je jasno da nisi zavrsio taj SFI, ali veruj mi da to zaista nema veze. On ti je formalno potreban da bi se prijavio na taj Arbetsförmedlingen, ali to ti treba samo u slucaju da si vec negde radio pa stekao pravo na njihovu podrsku u vreme dok si nezaposlen i trazis novi posao. Inace, na oglase s njihovog sajta se mozes javljati i bez da si tamo prijavljen, naravno. I ja mislim da to treba da radis, bez obzira na skromno znanje svedskog. To sto su ostali polaznici na SFI tamo po godinu i vise dana je veoma varljiva stvar. Naime, vecina njih niti je u stanju da ga ikad polozi, nit to zele, niti im treba. To su ljudi koji ce ceo zivot provesti na socijali, a oni im kao uslov postavljaju da idu na SFI, pa oni to i rade. Kao tako ce jednom doci do sopstvenog posla
. Naravno da nece, ali ne mozes ih pustiti da sede kuci i davati im socijalu do kraja zivota, bez da ista zahtevas od njih. Nastavnici jako dobro znaju razliku izmedju nas sa Balkana i njih, pa zato nas forsiraju. Medjutim, SFI ima svoj program i oni moraju da ga se drze. To znaci da ce te tamo uciti gramatici, pravilnom izgovoru, frazama i kojecemu sto je svakako dobro, ali ti u ovom trenutku nije najprece. Tebi treba obican svakodnevni govor s kojim mozes da se snadjes u svakodnevnom zivotu. Njega neces savladati na SFI, bar ne dovoljno brzo, a jos manje sedeci u Srbiji i cekajuci da ti neko od nasih ljudi ponudi posao. Moras biti ovde i pokusati da nadjes posao sam, kako god znas i umes. Inace ce ti to vreme do isteka privremene boravisne zacas proleteti, a u medjuvremenu ces svakog dana biti sve dalje od cilja. Sasvim je drugo biti ovde, biti okruzen onim sto predstavlja svakodnevni zivot u Svedskoj, slusati ljude kako pricaju na ulici, u autobusu, prolaziti pored bilborda na kojima pise nesto na svedskom....
Znam da se ponavljam, ali moras naci nacin da budes ovde, ides na SFI i usput trazis posao. Uverena sam da nece trajati vise od mesec dana pre nego sto ga nadjes i jos mesec pre nego sto dobijes prvu platu. Znaci, trebalo bi da imas para da se izdrzavas ta dva meseca. Znam da i to moze da predstavlja problem, ali pokusaj da nadjes neki nacin da to uradis jer ti inace garantujem da neces uspeti i da ce prilika otici u nepovrat.
Ako bi bio ovde, uvek mozes nekog od nastavnika ili onih elevassistenata na kursu pitati da ti pomogne oko prijavljivanja na neki oglas, pa i oko pripreme za intervju. Zacudio bi se koliko ti je malo znanja jezika potrebno da dobijes posao kakav trenutno trazis, dakle nekvalifikovan, tek da se prezivi. Kao sto nas vole ne SFI, tako nas vole i poslodavci jer znaju da brzo napredujemo. Uvek ce radije uzeti nekog balkanca nego nekog garavog ili mladjahnog Svedjanina koji je svakog ponedeljka "bolestan"
.
Za dve godine ces svedski govoriti perfektno, ali sam sigurna da ga vec sad znas dovoljno da dobijes neki od ovih poslova. Ako si u Srbiji, zacas ces zaboraviti i to sto znas. Dakle, ne gubi vreme.
I nemoj misliti da ti govorim iz perspektive nekog ko je sve to lakse prosao nego ti. Naprotiv, kad vec pricamo otvoreno, posle godinu dana boravka i zivota s mojim samboom, saopstio mi je da me vise ne zeli "ni u domu ni u rodu svojemu". Jednostavno sam ga ignorisala, nasla posao i pocela sama da izdrzavam sebe i decu. Ostali smo u njegovoj kuci, jednostavno nisam htela da se pomerim, jer bez stalne boravisne dozvole nisam mogla da racunam na bostadbidrag, a zbog niskih prihoda niti da sama placam stan. Pa je prosla i ta druga godina, dobili smo PUT, castila sam ga jos jednom godinom zajednickog zivota i onda s decom preselila na bolje mesto. Jos uvek nisam zadovoljna svojim svedskim i zato jos ne trazim posao u struci, ali cu uskoro. A kad se setim tog vremena kad sam bila u istoj situaciji kao ti sada, pa jos sa dvoje tinejdzera o vratu, vidim da sam bila ludo hrabra sto nisam odustala i isplatilo se. Dakle, dovlaci dupe ovamo i na posao
I sa Svedjankom gledaj da odrzis kontakt. Ona ti je vaznija od svih "nasih" ljudi, koji ce te radije saplesti i smejati se kad padnes, nego ti pomoci.
