Ne sporim Kadijevićeve namere, ali već tada su bile u domenu fikcije.
Kadijevic ostao izolovan u svojoj ambiciji da Milosevicu bude koalicioni partner, a ne sluga i potrcko. Samo zato je dao ostavku.
Ja ne sumnjam u njegovu "jugoslovensku orijentaciju" ali mi je sumnjiv termin "jugoslovenska orijentacija"
Да одговорим на све ово у једном цугу:
Вељко Кадијевић је у много чему био отелотворење СФРЈ и ЈНА: дете из мешовитог брака (пола Хрват, пола Србин) пореклом из села у околини Имотског, у националном смислу декларисани Југословен, бивши партизан, окорели комуниста који је каријеру провео у Титовој ЈНА, неко коме је "братство и јединство" било више од пуког слогана. Кадијевић је доживео да га у истом дану националисти прозивају и у Сплиту и у Београду, ови први вичући да је четник а ови други вичући да је усташа. Кадијевића је ово изузетно вређало, јер су обе категорије у које је 'стављен' биле суштинска антитеза онога што је он представљао. Кадијевићева главна мана је заправо била његова поколебљивост и неодлучност, што је у ретроспективи можда била и срећа у несрећи. ЈНА је имала зубе без обзира што данас у општој свести изгледа другачије, и да је уместо Кадијевића на њеном челу био неко чврсте руке и мономанијакалног ума, неко ко се не либи ни државног удара и војне управе/диктатуре (ово су Кадијевићу његови саветници готово свакодневно предлагали током 1990. и у првој половини 1991. године) резултат би данас вероватно био доста сличан или исти, али би разлика била у томе што би можда још у Словенији било 10,000 мртвих а Љубљана представљала само први у низу ратних Вуковара.
У искреност југословенства Вељка Кадијевића не треба сумњати. Он је био спреман да ратује за целу СФРЈ, а минимум испод кога није био спреман да иде је била 'основна Југославија' коју би чиниле све републике осим Словеније и Македоније (републике 'Српскохрватског језика'). У складу са овим виђењем, он је и покренуо своју "Стратешку Офанзиву" (чији је главни саботер био управо Милошевић) са циљем да успостави контролу над целом Хрватском не би ли ова капитулирала и произвела ново руководство које ће пристати на скраћену Југославију (у време када је "Стратешка Офанзива" коначно покренута, Кадијевић је већ био у својој другој фази, односно већ се био сложио са напуштањем Словеније и Македоније). За Кадијевића Југославија без Хрватске није имала смисла, и када је постало јасно да је његова офанзива пропала он је једноставно поднео оставку јер даљи развој ситуације више није био његова прича.
Ево карте Кадијевићеве "Стратешке Офанзиве" зарад илустрације:
Благоје Аџић је постао Кадијевићев наследник 8. јануара 1992. године, као 'вршилац дужности' (ВД) савезног секретара за народну одбрану (ово је била Кадијевићева титула као главнокомандујућег ЈНА). Благоје Аџић је Србин из Херцеговине (дакле родом из сличног поднебља као и Кадијевић), а био је исто тако Југословен као и његов претходник. Разлика између Кадијевића и Аџића је била у томе што је Аџићева визија била нешто мекша од Кадијевићеве. Кадијевићев минимум за опстајање Југославије је био "све републике изузев Словеније и Македоније". Аџићев минимум за Југославију је ишао једну степеницу ниже и дозвољавао је и одвајање Хрватске, односно Аџић је сматрао да Југославија има смисла ако у њој остану барем БиХ, Србија и Црна Гора. Месец дана након што је БиХ прогласила независност a рат у њој почео, Аџићу је постало јасно да је та република такође изгубљена за Југославију. Када је ово прихватио, Аџић је поднео оставку по истим основама као и Кадијевић (дао је оставку 8. маја 1992. године). Дакле, обојица су поднели оставке зато што су сматрали да је Југославија умрла а њихова позиција постала бесмислена - једина разлика је била у томе што је Кадијевићев и Аџићев југословенски минимум био по дефиницији другачији, па су закључци о крају дошли у различито време.
Edited by Hadrian, 02 December 2007 - 22:19.
