Milosevic nije mogao da skupi 5.000 boraca i zauzme Vukovar.
Не Милошевић него Кадијевић. Кадијевићева "Стратешка Офанзива", чији је циљ био контрола ЈНА над целом Хрватском, у оквиру које је и нападнут Вуковар са намером гурања до Загреба кроз Славонију, захтевала је општу мобилизацију. Милошевић је овај Кадијевићев план саботирао кроз слабо одрађену мобилизацију у Србији, јер га није интересовала цела Хрватска већ само део настањен Србима.
Ако те већ занима, имаш све објашњено у:
"Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995. Volume I. Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis, Washington, DC 20505. May 2002." (ISBN-10: 0756729300); (ISBN-13: 978-0756729301).
Пази сад ово, из поменутог извора:
Serbia Moves To End the War (page 106):
"Real progress toward ending the fighting came only after the Serbian political leaders concluded their war aims of achieving military control over Serb areas in Croatia had been fulfilled. Uninterested in the JNA's aim of a defeated and subdued Croatia, they were more willing than the JNA commanders to consider moving to a negotiated solution once their own objectives had been attained. By early November [1991], Milosevic and Jovic had concluded the time was ripe to lock in the federal and Serb gains by requesting deployment of UN peacekeeping troops to halt and prevent further fighting pending the achievement of a general political settlement"
Милошевићева саботажа Кадијевићевог плана (успех мобилизације у Србији је био само 13%) је једно од ретких места где CIA даје Милошевићу велики плус (?), јер је Кадијевићева визија "Мале Југославије" (све републике изузев Словеније и Хрватске) захтевала жестоку ескалацију рата на широком подручју.