43 replies to this topic

[Bebler]

Klimt, ne bih se složio...







Dok sa druge strane...

[milica 04]

Ova poslednja slika Klimta je prelepa, a sad kad se setim sem reprodukcija ovog poljupca, nisam videla da još neku njegovu sliku reprodukuju.
A meni se zadnja najviše sviđa...

[mango]

ja samo kazem na sta mene crtez podseca - ne kazem da autor ili ljubitelj koji zna vise o poreklu crteza to isto vidi. ja vidim slicnu nesavrsenost ali funkcionalnsot crteza na primer, naprosto - klimt - to je rec koja mi je dsola u galvu aklda sam crtez videla.

[Frankie Wilde]

ja samo kazem na sta mene crtez podseca - ne kazem da autor ili ljubitelj koji zna vise o poreklu crteza to isto vidi. ja vidim slicnu nesavrsenost ali funkcionalnsot crteza na primer, naprosto - klimt - to je rec koja mi je dsola u galvu aklda sam crtez videla.

Pa, vise podseca na Klee-a, makar zbog resenja zgrada u gornjem desnom uglu...



Inace, sjajan crtez...

[mango]

steta da tema zamre.

da li ima jos primera sjajnih crteza za upotrebu na kroicama knjige. mene zanima dizajn knjige., ali sam alik i najvise me zanimaju idejna resenja korica jer me to antera ponekad da knjigu uzmem u ruke a mozda je ne bih primetila.

da li dizajner i to ima na umu kada pravi korice?

[Bebler]

da li ima jos primera sjajnih crteza za upotrebu na kroicama knjige. mene zanima dizajn knjige., ali sam laik i najvise me zanimaju idejna resenja korica jer me to natera ponekad da knjigu uzmem u ruke a mozda je ne bih primetila.

da li dizajner i to ima na umu kada pravi korice?

U principu bi trebao da ima ali je i to šta koga vizuelno draži da se lati neke knjige prilično opširno pitanje. Dizajneri u ovoj zemlji retko dobijaju priliku ili tačnu informaciju kome se obraćaju već se sve odvija u domenu nagađanja čak i onda kada je rešenje bog zna kako obrazloženo. Mehanizam komunikacije izdavača i čitalaca nikada nije u potpunosti zaživeo pa se zato uglavnom nagađa šta ljudi vole a najčešće se u stvari kopira model koji je imao zapažen uspeh negde vani.

[paraglider]

Kad je rec o izdavackoj delatnosti i dizajnu, moze se pronaci analogija sa gradjevinskom delatnoscu.

Kuca ima investitora i arhitektu, knjiga ima izdavaca i dizajnera.
Investitor odlucuje o izboru projekta (i projektanta), izdavac odlucuje o izboru dizajna (i dizajnera).
Zato je za izgled i kvalitet tog izgleda nasih knjiga, glavna odgovornost na izdavacima.

Nazalost, nasa surova i zalosna stvarnost u dve poslednje decenije itekako su uzdrmale izdavacku delatnost.
I ne samo uzdrmale...

Ma koliki znacaj imala u kulturi, knjiga je ipak pre svega roba.
Kao i sve druge robe namenjene najsirem trzistu, ona se izlaze i prodaje.
Situacija u kojoj izdavac prati i saznaje dnevnu prodaju knjiga, a ona po naslovu ne dostize dvocifren broj, ne samo da nije pogodna za razvoj dizajna, nego cak ne opravdava ni njegovo elementarno postojanje.
Koga je briga za dizajn, ako je stampan tiraz 200 ili 300 primeraka? A i tako mizeran tiraz se prodaje mesecima ili godinama.

U jednoj stvari se ne slazem sasvim sa Beblerom: mehanizam komunikacije izdavaca i citalaca zaista ne postoji, ali taj mehanizam (i informacije do kojih bi se doslo pomocu njega) zapravo nije ni potreban, bar sa gledista dizajna.
Dizajn knjige treba da sublimira njen duh, da slozen odnos autor/ideja/sadrzaj transponje u estetsku i funkcionalnu graficku (likovnu) formu. A u tome, po mom misljenju, nema mesta za ukus trzista.

Tema mi je privlacna, a intrigira me sto je izostala ocena rada Mileta Grozdanica?
Sa ocenom Krsica sam manje-vise saglasan, Batajicke u jos vecoj meri, a Grozdanic?

[Bebler]

Situacija u kojoj izdavac prati i saznaje dnevnu prodaju knjiga, a ona po naslovu ne dostize dvocifren broj, ne samo da nije pogodna za razvoj dizajna, nego cak ne opravdava ni njegovo elementarno postojanje.
Koga je briga za dizajn, ako je stampan tiraz 200 ili 300 primeraka? A i tako mizeran tiraz se prodaje mesecima ili godinama.

Ovo o čemu govoriš odvija se u dimenziji odnosa dizajna i lokalne kulture. Neke kulture jednostavno jedu prstima, druge nemaju ništa protiv plastičnog escajga za porodičnom trpezom dok treći ne mogu da zamisle zalogaj ako ga ustima nisu prineli viljuškom koju je dizajnirao Alfons Muha.

I upravo, što je tiraž manji dizajn je važniji.

U jednoj stvari se ne slazem sasvim sa Beblerom: mehanizam komunikacije izdavaca i citalaca zaista ne postoji, ali taj mehanizam (i informacije do kojih bi se doslo pomocu njega) zapravo nije ni potreban, bar sa gledista dizajna.
Dizajn knjige treba da sublimira njen duh, da slozen odnos autor/ideja/sadrzaj transponje u estetsku i funkcionalnu graficku (likovnu) formu. A u tome, po mom misljenju, nema mesta za ukus trzista.

Rekao bih samo to da je problem tvog poimanja estetskog oblikovanj knjige u tome što smatraš tu umetničku disciplinu pukim transponovanjem sadržaja u proizvoljnu estetsku formu. Dizajn knjige je pre svega estetska nadgradnja a ne vizuelni pleonazam sadržaja štiva. Razmisli malo o tome. Važi?

Tema mi je privlacna, a intrigira me sto je izostala ocena rada Mileta Grozdanica?
Sa ocenom Krsica sam manje-vise saglasan, Batajicke u jos vecoj meri, a Grozdanic?

U odnosu na mnoštvo medijski preeksponiranih sinova i šćeri istaknutih majki i očeva koji ovih dana naveliko otimaju poluge upravljanja kulturnim zbivanjima koje finansira grad dizajneri Grozdanićeve generacije izgledaju kao profesionalni kolosi. Naravno, među takve ne ubrajam Kršića, Docu Nikolića ili pokojnog Miloša Ćirića koji su svoju promociju doživeli kroz politički establišment i sada istim stazama vode svoja potpuno estetski nepismena čeda. Gomila užasno stupidnih projekata na ovogodišnjem BELEFu jasno ilustruju ono o čemu govorim. Uostalom gradu i nije važno na šta to liči već da budžetska lova teče u pravom smeru.

Tako, Mileta Grozdanića bih mogao oceniti kao profesionalca koji je uradio koliko je umeo i mogao u uslovima koji važe za sve nas.

Edited by Bebler, 03 August 2008 - 19:23.

[Liv]

U odnosu na mnoštvo medijski preeksponiranih sinova i šćeri istaknutih majki i očeva koji ovih dana naveliko otimaju poluge upravljanja kulturnim zbivanjima koje finansira grad dizajneri Grozdanićeve generacije izgledaju kao profesionalni kolosi. Naravno, među takve ne ubrajam Kršića, Docu Nikolića ili pokojnog Miloša Ćirića koji su svoju promociju doživeli kroz politički establišment i sada istim stazama vode svoja potpuno estetski nepismena čeda.

Interesantna tema, mada mi se tvoje vidjenje chini suvishe crno-belo. Doca Nikolic je chovek koji ima veliki udeo u opremi knjige u Srbiji (opremio ubedljivo najveci broj knjiga, nisu naravno sve posebnog dizajna ali svakako ima onih koje se izdvajaju i chovek svakako zna shta je oprema knjige), a njegova cerka je pokupila brojne nagrade na medjunarodnim festivalima za opremu knjige u protekle dve-tri godine.
Situacija na univerzitetu umetnosti je takva da ljudi koji nemaju posla idu na fakultete (jer nemaju shta drugo da rade), pa otuda i profesori kao Vlahovic. Medjutim, to ne znachi da svako ko se pomene uz njihovo ime nema veze sa dizajnom.
Kod nas je nazhalost tipografija i estetika knjige 'poslednja rupa na svirali', ali bih to pre pripisala nedostatku konkurencije, literature (kao shto su art magazini), izlozhbi stranih autora i sl., nego grupi dece i roditelja koji su nashli nachin da dodju do medija.

[Bebler]

Interesantna tema, mada mi se tvoje vidjenje chini suvishe crno-belo. Doca Nikolic je chovek koji ima veliki udeo u opremi knjige u Srbiji (opremio ubedljivo najveci broj knjiga, nisu naravno sve posebnog dizajna ali svakako ima onih koje se izdvajaju i chovek svakako zna shta je oprema knjige),

Ne, ova informacija nije tačna, jer čak i kada bi se sve knjige na metar koje su bile Nikolićeva specijalnost sabrale nije istina da on iza sebe ima najveću produkciju. Osim toga i da je ima to meže biti merilo samo dobre tezge a nikako kvaliteta estetskih postignuća. Uostalom, šta onda reći za Boleta Miloradovića koji je u svakom segmentu nadvisio Nikolića ali nikada nije bio eksponiran? Nikolić je kao što bi neki manje daroviti glumac sve glumio na isti način, stalno vrteo jednu te istu tipo matricu i prežvakavao do u nedogled jednu potrošenu ideju. Čak i Miodrag Vartabedijan može da se pohvali daleko većim dometima ali naravno Doca Nikolić je po svemu sudeći bio najpodobniji, baš kao što je to bio i Ćirić ili Kršić. Ti ljudi su karijeristi koji su po partijskoj liniji preskočili daleko inventivnije i talentovanije kolege i zaseli u katedre i žirije a ovih dana promovišu svoje biološke naslednike u naslednike na državnom fakultetu ili gradskim komisijama. Krajnje odvratno.

a njegova cerka je pokupila brojne nagrade na medjunarodnim festivalima za opremu knjige u protekle dve-tri godine.

Koje međunarodne nagrade za knjigu? Ako misliš na Magdalene onda mora da se šališ?! Koliko je tebi uopšte poznato kako taj sistem žirija funkcioniše? A one Grifone koje to društvo samododeljuje po kružnom principu - danas ja u žiriju pa Grifon teba a sutra ti u žiriuju pa Grifon meni - odavno to nije ozbiljna nagrada a dotična je nije dobila za knjigu o kojoj uzgred nema pojma.
Na opus gospođice Nikolić ne želim da se posebno osvrćem i reći ću da je to vrlo netalentovana osoba koju su surovo izforsirale strukture koje je njen tata svojevremeno jako zadužio.

Uopšte, to društvance sa Megatrenda je potpuno komično. Mame i tate su im tamo kod Miće Džibera zakupile katedrice da se uče na netalentovanoj deci dobrostojećih roditelja i eksponiraju kao docenti. Ja te ljude vidim kao nekog ko je za žaljenje a ne kao nekakve stručnjake. Jer njima su ceo život namestile mame i tate. Nema tu originalne ideje ili zanata.

Sa druge strane postoje super talenti kao što su Boris Kuzmanović (koji je dobio prošle godine neku od većih nagrada na Frankfurtskom sajmu), Dušan Pavić ili pomenuti Ivica Stevanović, Neda Dokić i mnogi, mnogi drugi daleko elokventniji od tamo neke Isidore ili onog Kolundžije međutim za medije oni su nevidljivi. Oni ne postoje u žirijima koji se finansiraju iz budžeta, oni nisu umetnički direktori festivala koje dotira grad niti ih mediji primećuju iako su ostvarili neuporedivo vrednije uspehe i od samog preeksponiranog Oršolića i njegovih drugara.

Situacija na univerzitetu umetnosti je takva da ljudi koji nemaju posla idu na fakultete (jer nemaju shta drugo da rade), pa otuda i profesori kao Vlahovic. Medjutim, to ne znachi da svako ko se pomene uz njihovo ime nema veze sa dizajnom.

PA eto ta Isidora je bila u Vlahovićevoj kalsi i ispostavilo se da nema pojma ali ima leđa.

Kod nas je nazhalost tipografija i estetika knjige 'poslednja rupa na svirali', ali bih to pre pripisala nedostatku konkurencije, literature (kao shto su art magazini), izlozhbi stranih autora i sl., nego grupi dece i roditelja koji su nashli nachin da dodju do medija.

Da ULUP_UDS ili neko manje kompromitovano srukovno udruženje fukcioniše možda bi mnogo toga bilo drugačije. Ovako miševi kolo vode.

Edited by Bebler, 26 September 2008 - 12:14.

[Liv]

Sigurna sam da je podatak za Nikolica tachan. Bez obzira na ledja, politichka ili rodbinska (toga ima svuda, Srbija nije izuzetak), talenat ne ostaje neprimecen.

Nemoj biti toliko gorak

[Bebler]

Sigurna sam da je podatak za Nikolica tachan. Bez obzira na ledja, politichka ili rodbinska (toga ima svuda, Srbija nije izuzetak), talenat ne ostaje neprimecen.

Nemoj biti toliko gorak

Nisam ja gorak nego je istina nekima gorka. Meni je sve to samo ljigavo do neba ali me intimno ne dotiče previše. Pa ni antitalenat koga trpaju gde mu nije mesto ne ostaje neprimećen Konačno, kad je neko toliki talenat šta će mu tata ili mama da ga upisuju na faks preko reda, da mu nalaze posao, da mu srđuju tezge? Neki veruju da kada imaš talenta ne treba ti muvanje i nameštanje? I čudi me kako to da se niko ne veže za neki pozitivan primer kod onog dela pa tako je svuda? Baš nešto nema informacija da na Beaux Artsu ili na Royal Collageu zapošljavaju samo decu profesora da naslede katedre. To će pre biti da je specijalitet banana republika kakva je Srbija.

Sasvim sigurno podatak o metrašu Nikoliću nije tačan, budi potpuno ubeđen u to. Znam za bar tri slovenačka i pet hrvatskih dizajnera koji su proizveli više metara od Doce ali kažem, to je smešno jer nije pokazatelj ama baš ničega sem dobre tezge.

Osim toga, nisi dao argumentovn odgovor već niz nespretno sročenih insinuacija.

Edited by Bebler, 26 September 2008 - 14:17.

[glava&pismo]

Interesantan topic. Zaista, ne poznajem sva gore pomenuta imena, jos manje kako rade svoj posao, tako da ne mogu da se pridruzim prozivkama,
ali definitivno si u pravu kada pricas o strucnosti i kreiterijumu nadosle generacije u svetu ove vrste umetnosti.

Kao sto je vec spomenuto, ovo nije slucaj samo kod nas (mada je specifican), vec i u svetu. Graficki dizajner je potcenjen, jer vecina misli kako je ovaj posao zapravo - precenjen, lak i manje bitan u odnosu na celu produktivnu masineriju koja stoji iza robe. Da svako moze da se bavi dizajnom, svima je jasno. Bez obzira sta mislis o old fashion predavacima, ipak smatram da neko, ko iskreno zeli da se bavi ovim poslom, mora, pre svega, ozbiljno da uprlja ruke, pre nego sto se prstici naviknu na misha i tastaturu. Medjutim, dzaba meni mog studiranja i gusenja u lepku i raznim bojama, oziljcima od skalpera, kad, gle, eno ga neki klinac, zavrsio kurs ili se sam naucio, pa dok sam ja studirao on je pravio karijeru i sta vise - usavrsio se i radovi mu uopste ne izgledaju tako lose kako bi ja mozda zlobno pozeleo. Medjutim, kuda to sve vodi? Gde je tu lukavo osmisljeni umetnicki izraz medju svim tim zanatlijama? Gde je originalnost? Dok ja mozgam o smislu svake tacke na papiru, privodeci rad na krajnje minimalisticki koncept, drugi obavi svoju papazjaniju pet puta brze, prosto igrajuci se na kompjuteru i to onda neko prihvati kao lepo i sto je najbitnije - brzo odradjeno i onda su svi srecni i zadovolji, sem mene.

Kriterijumi estetske vrednosti i u ovom slucaju pocinju i zavrsavaju se na kriterijumima vrednosti celog drustva i kako se ono razvija, glupo je vise o tome i govoriti. Medjutim godine prolaze, pogresni ljudi se etabliraju na svojim pozicijama, novi uce od njih, a ti novi ne umeju da vide da nije problem koji font odabrati, vec da li taj font odgovara formatu i papiru (ovo nije bukvalno, vec simbolicko poredjenje naravno) i onda sve tako u krug.

Ah, nadam se da nisam malo promasio/preusmerio temu, ali citajuci ove postove, morao sam ovako opsteno da odreagujem. Utisak je suvise lican, da bih ravnodusno pustio da sve ide svojim ustaljenim tokom.

[PointTaken]

Dok su mladi dizajneri ginuli izučavajući tradicionalne gutenbergovske tehnologije, neki drugi, grupa mladih i preduzimljivih ljudi bez umetničkog obrazovanja je početkom 90ih shvatila da je moguće zaraditi fine pare na računarskoj pripremi za štampu, pa su brže bolje kupili pisije, par knjižica o softeveru i instalirali nekoliko jedinica nelegalnog softvera i krenuli u osvajanje tržista. Kada su izdavači shvatili koliko im ovi nestručni, ali više nego povoljni spoljni saradnici štede para na pripremi knjiga za štampu kocka je bila bačena. Prostorom oblikovanja knjige vladao je svako ko je umeo da nabada u Quarku ili Venturi. Sa druge strane diplomirani dizajneri koji su još uvek naivno verovali da Kvark ima isključivo veze sa astronomijom masovno su ostajali bez poslova, doslovno pregaženi od strane ne tako estetski sofisticiranih, ali mnogo efikasnijih kolega - dizajnera naivaca. Posledice gotovo potpunog potiskivanja školovanih ali neefikasnih i tehnološki nepismenih dizajenra su i danas evidentne. Nakon decenijske vladavine priučenih kompjuteraša na tržištu grafičkog dizajna estetske granice su zamućene.

uopste mi nije zao mladih dipl. dizajnera kojima su drugi krivi za sve.
izvini, ali ko je tebi branio da kupis PC i naucis Quark?
to je par meseci ucenja... a bio bi veci baja od priucenih kompjuterasa.
i kako uopste sebe moze da zove diplomiranim dizajnerom neko ko ne prati desavanja u svojoj struci?
i ko sebi dozvoljava da je kompjuterski nepismen?
ni na tehnickim fakultetima nije u to doba bila bolja situacija (pracenje tokova, a bas vezano za racunare).

takodje, u jednom postu pominjes da se preuzimaju dobra idejna resenja korica koja su se pokazala kao uspesna negde u inostranstvu (ovo nije bas citat, ali smisao je taj). nisam sasvim sigurna (provericu), ali mislim da je u odredjenim slucajevima izdavaciam to preneto kao obaveza - da korice ostanu netaknute (tj. knjiga je u potpunosti dizajnirana kao ona iz inostranstva po kojoj je radjena).

[PointTaken]

Pa, vise podseca na Klee-a, makar zbog resenja zgrada u gornjem desnom uglu...

hehe... ja sam pomislila nesto slicno - delom podseca na klee-a, a delom na hundertwassera, da ne kazem stovodu