43 replies to this topic

[Bebler]

Nekada cenjeni nedeljnik Vreme objavio je u najnovijem broju jedan, najblaže rečeno skandalozno sročen prilog koji se uglavnom bavi problematikom grafičkog oblikovanja knjige među srpskim izadavačima.

Dakle, izvesna Ivana Milanović, potpisnik pomenutog teksta zatražila je ``ekspertsko`` mišljenje o tome kako je nešto što je nazvano tranzicijom grafičke industrije uticalo na estetiku u pre svega knjiškom izdavaštvu. Po nekom neverovatno kriterijumu, dotična je za sagovornike na temu estetike knjige izabrala Bogana Kršića, izvesnu Oliveru Batajić? i Mileta Grozdanića. Grozdanić i Kršić jesu u poznom socijalizmu važili za, recimo velike stručnjake pa su valjda zato izborili sebi pravo da se nakon 2 decenije hibernacije ponovo oglase pokušavajući da se iznova nametnu kao neprikosnoveni autoriteti. Ipak, stvari stoje potpuno drugačije i smatram da su pomenuti uz svesrdnu pomoć pokojnog Miloša Ćirića, aktuelnog Jugoslava Vlahovića i njihove dece koja su po dobrom starom srpskom nepotističkom običaju nasedila njihove katedre zapravo najodgovorniji za estetsku katastrofu u štampanim medijima.

Iskreno mi je žao što u opštem rasulu kada su estetski kriterijumi u pitanju medijski prostor dobijaju ljudi koji su veoma odgovorni za takvo stanje što im pak ne smeta da se drže arogantnih, kritizerskih nekonstruktivnih stavova koji su ih i svojevremeno promovisali kao kulturne autoritete u ovoj nepismenoj i dezorjentisanoj zemlji.

Krenimo redom. U tekstu Kako izgledaju knjige - Biznis i umetnost prvi autoritet Bogdan Kršić kaže:

Moram da kažem da je dosta zanemareno ono što je važno u opremi knjige. Zanemarena je arhitektura knjige, način opreme koji treba da bude stilski ujednačen, koji ima svoje zakonitosti, koji je funkcionalan i estetski. Kada gledam naše knjige, u malom procentu one su kompletno dizajnirane. I još nešto: nažalost, naši izdavači misle da je omot, korica, stvar dizajna, a o onome unutra malo razmišljaju.


Ovo govori čovek koji je predstavljen kao dugogdišnji profesor FPU... On je dakle iznad situacije i sa objektivnom distancom konstatuje da ne valja. Ipak, zarad objektivnosti treba se vratiti u rane devedesete i utvrditi korene aktuelnog stanja. Dakle tada, 90ih, u jeku informatičke revolucije i ogromnih promena u grafičkoj tehnologiji koje su nedvosmisleno uticale na redefinisanje estetike grafičkog dizajna što se između ostalog ogledalo u revolucionarnim inovacijama na polju ubrzanja manipulacije elementima grafičkog dizajna navelo je mnoge dizajnere širom sveta da sve smelije eksperimentišu i postavljaju nove standarde u toj oblasti. Za to vreme je dotični, cuclajući lulu, kroz oblake dima posmatrao sa svog Olimpa u Karađorđevoj kako njegovi studenti okreću valjke, ecuju, grundiraju, obaraju ivice, dube linoleum, otiskuju, utiskuju... I uglavnom je to i radio do penzije.

Što zahvaljujući njegovoj bezidejnosti i neradu, što zahvaljujući bezidejnosti, inerciji, nestručnosti i negativoj selekciji predavača, fakultet na kome je Kršić držao banku gotovo je do 2001. štancovao za tržište nepripremljene i za savremene tehnologije potpuno nepismene dizajnere. Dakle FPU je 1998. ne računajući par 286 PC šklopocija imao svega nekoliko računara koja su se koristila u procesu nastave i to uglavnom za igrice jer nastavno osoblje nije imalo pojma šta da radi sa tim računarima. Dok je dizajnerski svet izživljava poslednje momente gotovo decenijske fascinacije softverskim mogućnostima Kršić je u oblacima dima iz lule evocirao svoje studentske dane u Bratislavi žaleći za olovnim slogom koji polako nestaje iz svih sfera grafičkog bivstvovanja. Taj čovek nije učinio ništa da usavrši i poboljša pre svega sebe kao dizajnera, već se odao konformizmu i post soc-realističkom manirizmu u likovnom izrazu. Kao takav nije ni bio sposoban da u pedagoškom procesu osposobi ljude za ono šo ih čeka van fakulteta. A beskrajne priče koje su tzv. umetnički pedagozi na umetničkim fakultetima reciklirali iz generacije u generaciju o neprikosnovenosti FPU i o beskompromisnom dizajneru koji se snagom svoje umetničke ličnosti nedvosmisleno nameće ignorantskim izdavačima i ostaloj klijenteli niskog roda, samo su dodatno otežavala konfuziju koja je čekala mlade oblikovalce.

Dok su mladi dizajneri ginuli izučavajući tradicionalne gutenbergovske tehnologije, neki drugi, grupa mladih i preduzimljivih ljudi bez umetničkog obrazovanja je početkom 90ih shvatila da je moguće zaraditi fine pare na računarskoj pripremi za štampu, pa su brže bolje kupili pisije, par knjižica o softeveru i instalirali nekoliko jedinica nelegalnog softvera i krenuli u osvajanje tržista. Kada su izdavači shvatili koliko im ovi nestručni, ali više nego povoljni spoljni saradnici štede para na pripremi knjiga za štampu kocka je bila bačena. Prostorom oblikovanja knjige vladao je svako ko je umeo da nabada u Quarku ili Venturi. Sa druge strane diplomirani dizajneri koji su još uvek naivno verovali da Kvark ima isključivo veze sa astronomijom masovno su ostajali bez poslova, doslovno pregaženi od strane ne tako estetski sofisticiranih, ali mnogo efikasnijih kolega - dizajnera naivaca. Posledice gotovo potpunog potiskivanja školovanih ali neefikasnih i tehnološki nepismenih dizajenra su i danas evidentne. Nakon decenijske vladavine priučenih kompjuteraša na tržištu grafičkog dizajna estetske granice su zamućene.

A najveću odgovornost za to snose ljudi koji su svojom nestručnošću u izvođenju nastave kreativno i tehnički osakatili generacije studenata. Mnogi to čine i danas i nikome za to ne odgovaraju. Drugi poput Kršiča, čak sa potpunim odsustvom i tračka svesti o sopstvenoj odgovornosti, danas i opet pokušavaju da se predstave kao stručnjaci i autoriteti, što je ispod svakog limita elementarne pristojnosti.

O Kršićevoj stručnosti govori i lista izdavača koje je istakao u pozitivnom smislu. Po tom pitanju mogu da kažem samo sledeće: većina istaknutih izdavača odnosno veći deo njihove produkcije je po pitanju vizuelnog identiteta prepisana pa tu nema mnogo prostora za govor o kreativnosti i inovaciji. Jedino što se može je odati priznaje pomenutim izdavačima na pedantnom kopiranju i to je sve. Konačno, kada neko stavi par vizuelno inferiornih izdavača ispred Greopoetike, Rada, Samizdata ili Solarisa, tu se više nema šta reči.

Druga sagovornica u ovom opskurnom prilogu iz Vremena je izvesna Olivera Batajić koja na samom početku svog neelokventnog izlaganja kaže:

Kompijuteri su dosta doprineli lošijem izgledu knjige jer operateri pritisnuti rokovima samo puštaju tekstove.

Prvo sam se malo nasmejao ovoj nemoći mladog uma pretočenoj u konfuznu rečenicu, a onda shvati da je rečeno zapravo i najiskrenije priznanje osobe koja ne samo da ne poznaje i ne razume posao kojim tvrdi da se bavi, već uopšte nema ideju kako učestvovati u sopstvenoj profesiji. Kompjuter je kriv i pritisnuti operateri puštaju knjige, to je gotovo dirljivo. Okrivimo mašinu i njenog poslinog za to što nam knjige loše izgledaju. Sve što je dalje rekla, samo je dalje posrtanje na temu profesije i iskreno, teško mi je da se osvrćem na taj deo priče.

Poenta je da u ovoj zemlji po mom mišljenju problemi nisu uzrokovani snagom nepismenih već slabošću polupismenog establišmenta.

[Mr.Smith]

Lepo sroceno, nema se ni mnogo dodati...potpunu primenu ovakve generalizacije po pravilu sprecava povremena i paroksizmalna pojava autohtonog primerka samoukog genija (cesto i neskolovanog na doticnom fakultetu) koji nauci zanat, istakne se i zatim poprimi svetske dimenzije. Ali, takvih je malo.
Podsetio si me i na pokojnog Cirica, on se, izmedju ostalog, bavio i heraldikom - napisao je valjda prvu (ili jednu od prvih) monografija o svetskoj heraldici, ali je ta knjiga po obimu, dizajnu i kvalitetu sadrzaja bila ravna nekom amaterskom gestetner samizdatu sastavljenom jednog lepog i suncanog prepodneva u nekom penzionerskom 'bingo i bridz' klubu u Saratogi, Florida. Obecao bese i monografiju o srpskoj heraldici (to bi tek bilo na citave tri strane), ali mislim da se ta knjiga nije ni pojavila.

[Bebler]

Lepo sroceno, nema se ni mnogo dodati...potpunu primenu ovakve generalizacije po pravilu sprecava povremena i paroksizmalna pojava autohtonog primerka samoukog genija (cesto i neskolovanog na doticnom fakultetu) koji nauci zanat, istakne se i zatim poprimi svetske dimenzije. Ali, takvih je malo.
Podsetio si me i na pokojnog Cirica, on se, izmedju ostalog, bavio i heraldikom - napisao je valjda prvu (ili jednu od prvih) monografija o svetskoj heraldici, ali je ta knjiga po obimu, dizajnu i kvalitetu sadrzaja bila ravna nekom amaterskom gestetner samizdatu sastavljenom jednog lepog i suncanog prepodneva u nekom penzionerskom 'bingo i bridz' klubu u Saratogi, Florida. Obecao bese i monografiju o srpskoj heraldici (to bi tek bilo na citave tri strane), ali mislim da se ta knjiga nije ni pojavila.

Miloš Ćirić je bio čudesan lik, stvoren za sve. Čak i za gnomoniku, ali se ispostavilo da sunčani časovnici koje je pravio pokazuju približno tačno vreme svega 2 meseca u godini jer ih je postavljao odoktivno, kako mu se činilo da treba. E tako je radio i sve drugo u životu verovato i srpsku heraldiku. Ćirićeve monografije su inače katastrofa...

Svi ti ljudi o kojima je ovde reč su jedan usko povezan interesni klan koji povlačenjem ličnih i političkih veza opstaje. Ne zahvaljujući kvalitetu ili uspešnosti.

Najmračnije je što su oni sami izazivači mraka ali se uredno ističu u medijima kako su za borbu protiv mraka. Ovaj Kršić pokušava da nametne stavove o kvalitetu a pritom nije u stanju da napravi objektivnu analizu. On izdvaja kao svetli primer izdavača čiji se vizuelni identitet vezuje za likovni izraz čoveka čije su karikature klasična parodija ili najniži oblik humora. Pritom se radi o vrlo neodmerenim i često vrlo politički nekorektnim karikaturama koje obiluju stereotipnim zabludama. Ali to je nekome smešno a Kršiću i dobro.

Slična je priča bila i sa redizajnom Politike. Urađeno je nešto što je u prethodnih 5 godina uradilo 90% evropskih dnevnih listova. ali je od toga ovde naprevljen spektakl i sve je predstavljeno kao bog zna kakav pomak... I? Nismo dobili ništa novo, Politika nije i nikada neće vratiti staru slavu ali je epilog da je famozni redizajner i ekipa oko njega medijski veća za glavua da pri tom zaista nisu uradili ništa posebno važno. Ima ljudi koji neprestano rade mnogo

No, sve će to tržište vremenom regulisati...

[Mioba]

Slična je priča bila i sa redizajnom Politike. Urađeno je nešto što je u prethodnih 5 godina uradilo 90% evropskih dnevnih listova. ali je od toga ovde naprevljen spektakl i sve je predstavljeno kao bog zna kakav pomak... I? Nismo dobili ništa novo, Politika nije i nikada neće vratiti staru slavu ali je epilog da je famozni redizajner i ekipa oko njega medijski veća za glavua da pri tom zaista nisu uradili ništa posebno važno. Ima ljudi koji neprestano rade mnogo

pa nešto ne znam da je ilić došao da pravi nešto bogznakako novo i revolucionarno sa politikom
doterao je slog, naručio novi font, provetrio hedove - sve u skladu sa savremenim trendovima
ako se ne varam, u medijsku kampanju hvaljenja novog vizuelnog identiteta politike krenulo se pošto je savet staraca počeo da gunđa (zbog izbacivanja starog zaglavlja, sa spiskom osnivača i datumima njihove pogibije)

na ostatak sam već navikla, ali mi spec. dodaci još uvek izgledaju lepo (naime, u ostatku lista ne primećujem dizajn od silnog sadržaja koji mi ide na živce, dok ana (ili kako se već zove), subotnji kulturni dodatak i sl. još uvek rado prelistavam jer lepo izgleda, a od sadržaja ni ne očekujem nešto naročito)

[Bebler]

pa nešto ne znam da je ilić došao da pravi nešto bogznakako novo i revolucionarno sa politikom
doterao je slog, naručio novi font, provetrio hedove - sve u skladu sa savremenim trendovima
ako se ne varam, u medijsku kampanju hvaljenja novog vizuelnog identiteta politike krenulo se pošto je savet staraca počeo da gunđa (zbog izbacivanja starog zaglavlja, sa spiskom osnivača i datumima njihove pogibije)

na ostatak sam već navikla, ali mi spec. dodaci još uvek izgledaju lepo (naime, u ostatku lista ne primećujem dizajn od silnog sadržaja koji mi ide na živce, dok ana (ili kako se već zove), subotnji kulturni dodatak i sl. još uvek rado prelistavam jer lepo izgleda, a od sadržaja ni ne očekujem nešto naročito)

Na ovu temu bi moglo mnogo toga da se kaže. Radi se o sledećem: ma kave reakcije staraca bile na ovakvim poslovima se gradi reputacija. Pritom reč je upravo o onome što si rekla, tehničkom doterivanju novina a ne o nekoj spektakularnoj inovaciji. Međutim i u dizajnu kao i u svakom drugom poslu postoje miljenici medija čijen se radu poklanja pažnja bez obzira na njegovu težinu i vrednost. Kroz taj redizajn iskorištena je prilika da se u Politiku postave i art direktori izdanja čiji ja doprinos stvarno ne vidim. Bazar izgleda kriminalno, Borut Vild se istakao ne TV Reviji, Huper luta izmeđdu krajnosti iz broja u broj. Ali sve jedno, nekim ljudima se kao referenca računa sve, pa čak i notorne gluposti dok se drugi jednostavno ignorišu. Politiku konkurencija gazi, i ona postoji samo zahvaljujući čudesnom spletu političko-ekonomskih igara, ali

Ista priča je i sa Kršićem, Grozdom i konfuznom omladinkom. Dvojica su anahroni do DNK a i kada su bili aktuelni nisu valjali. No njima se uredno daje za pravo da nam oni razjasne šta ne valja. A pritom lupetaju.

[Bebler]

U to da ova zemlja odavno nema kompas u odnosu prema kulturi uveravam se svakog dana. Najnoviji primer da para vrti gde burgija neće i da je u ovom gradu nepotizam veći od razuma jeste i nova postavka u Grafičkom kolektivu. Neću da se bavim trivijalnostima o odnosu ove galerije i autorki i pitanjem skrnavljenja Vorholovštine karikirane u nazivu Fabrika pa još i knjiga već samom postavkom.

Dakle reč je o gomili grafičkih ikebana lišenih kreativnosti i autorske lucidnosti a u nedostatku autentičnog vizuelnog izraza radovi su oslonjeni na konfuzno gomilanje vizuelnih informacija što je pak jasan pokazatelj nedostatka elementarne svesti o postupku rada na oblikovanju štampane publikacije.

Mistifikacije tipa krajnje lični odnos prema dizajnu i slične idealan su paravan za amaterizam dok je za ozbiljno bavljenje grafikom knjige potrebno mnogo više. A ova izložba je upravo jasan pokazatelj u kojoj je meri amaterizam prisutan u svim strukama ali i akademskim krugovima.

Još jedan simptom kulturne dezorjentisanosti ovog društva je i samoreklamerski imertaiv čija je maksima izlagati pošto - poto jer nije bitno šta kačiš po galeriji, važnije je da o tome izveste naklonjeni mediji.

No, bilo kako bilo, ovaj sajt je uredno propratio ovo dešavanje i moglo bi se reći na afirmativan način izvestio o ovoj opskurnoj postavci u GK, ističući još jednom u kojoj meri gaji dvostruke standarde u izveštavanju o kulturnim dešavanjima.

Fabrika knjiga u okviru BDW

Od 5. do 17. maja, u okviru Beogradske nedelje dizana (Belgrade Design Week), u Galeriji "Grafički kolektiv" biće otvorena izložba "Fabrika knjiga" dizajnerki Olivere Batajić i Jane Oršolić. Poslednji dan ove izložbe biće uklopljen u u manifestaciju Noć muzeja.

Ova izložba zamišljena je kao celovito predstavljanje procesa rada u „Fabrici knjiga”, iz ugla dizajnerki, Olivere Batajić i Jane Oršolić.

Na izložbi Olivere Batajić i Jane Oršolić predstavljene su knjige koje su njih dve dizajnirale za izdavačku kuću „Fabrika knjiga”. Izložba će predstaviti čitav proces rada, od skica do realizacija edicija, od sirovog materijala do gotove knjige.

Osim prikazivanja ovog procesa, bila bi to i lična priča autorki. Izložba će predstaviti njihov odnos prema ovom poslu, tako da bude zanimljiva ne samo profesionalcima koji se bave dizajnom, već i „običnim” posetiocima koji vole knjige.

Izložbu prati katalog, koji se razlikuje od klasičnog. Pored toga što prenosi atmosferu izložbe, katalog je koncipiran tako da posetioci u njemu mogu i kasnije da uživaju i da mu se vraćaju, nasumično bacajući pogled na ovu knjigu o knjigama „Fabrike knjiga”.

Olivera Batajić diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek Primenjena grafika.

Bavi se grafičkim i veb dizajnom, fotografijom i tipografijom. Trenutno je na postdiplomskim studijama na Fakultetu primenjenih umetnosti na predmetu Tipografija.

Njen rad na knjigama obuhvata izdanja kuća "Samizdat B92", "Fabrika knjiga", "Lingva Franka", "ACEP" iz Lisabona, Filmski centar Srbije, Narodnu biblioteku Srbije… U Lisabonu je radila u novinskoj kući "Público" i agenciji "SDesign". Radila je na internet stranama "Cinema Rex", "Galateia", B92, "Público" i drugim. Učestvovala je u redizajnu dnevnog lista "Politika". Jedna je od osnivača veb sajta "Tipometar", posvećenog tipografiji i dizajnu.

Jana Oršolić bavi se grafičkim dizajnom, projektovanjem pisma, opremom knjige, ilustracijom. Asistent pripravnik FPU na predmetu Pismo profesorki Oliveri Stojadinović. Jedna je od osnivača i autora na veb projektu "tipometar.org" i art direktor u "Coba&associates".

E nakon ovog tako galantno sročenog teksta u kome se više govori o tome ko je gde tezgario i koga je Ocika gotivila pa primila pod svoje skute no o samoj izložbi (o kojoj i nema mnogo toga da se kaže) bilo bi lepo i videti te eksponate koji masama razotkrivaju proces rada na knjigama FK i ličnu priču autorki.

Dakle na sajtu koji je kod obe autorke naveden kao referenca otkriva nam svu infantilnu ushićenost otkrića šarenih zupčanika kao elemenata web dizajna. No pored toga mogu se videti i neki od radova čuvenog autorskog tandema.



Ovo gore se nekada zvalo neukus, ali danas je to lični odnos autora prema grafici knjige.



Ili npr. ovo bi dotuklo Pita da je živ..



A ovaj se pristup dizajnu može okvalifikovati kao isključivanje kreativnosti iz procesa grafičkog oblikovanja čak i na nivou koncepta.

Da zaključim, hipoteza o tome da se danas svako bavi umetniošću je nedvosmislenio je empirijski dokazana ovom i mnogim drugim izložbama koje prestonica ima u bednoj ponudi. U životu sam video nebrojeno mnogo daleko, daleko boljih grafičkih radova od ovog bauljanja kroz svet oblikovanja knjige koje se danas može videti u Grafičkom kolektivu ali mediji jednostavno ignoriišu njihove autore jer nisu ničije senajke ili jetrve a o potomstvu da ne pričamo. Mogu da zaključim i to da je mnoštvo mediokriteta iskoristilo emancipovane umetničke doktrine koje dolaze iz mnogo razvijenihjih društava od ovog i zloupotrebilo ih u cilju nalaženja izgovora za sopstvenu bezidejnost i nedostatak talenta. A ako u tim namerama mediokriteti dobiju i medijsku podršku - još jedna vajdica za njih. Zato i jesmo kulturna selendra. Voleo bih da vidim kako bi izgledala Vorholova verzija Fabrike u Beogradu. Cenim da bi ličila na štalu sa mnoštvom toniranih ogledala po zidovima.

No, Bobe, netko ima medijsku potporu, a netko je pak nema.

A da su hipokrizija, nepotizam, neukus i nedostatak kriterijuma uvukli u medijski dom Velikog brata i Kuće snova već dugo nije tajna. Čitao pre neki dan, i RA je sročio koju o tome...

Edited by Bebler, 19 April 2008 - 15:13.

[Luther Blissett]

...

pogledao sam izlozbu i mislim da preterujes s negativnom kritikom.

narocito u pogledu izgleda 'reci'...

tvoj prvi post ima dobrih poenti, kao i materijala za raspravu ali mnogo si, brate, ljut.
a ni ne da mi se, trenutno, da kucam toliko.

Edited by Luther Blissett, 12 May 2008 - 21:50.

[Bebler]

pogledao sam izlozbu i mislim da preterujes s negativnom kritikom.

narocito u pogledu izgleda 'reci'...

tvoj prvi post ima dobrih poenti, kao i materijala za raspravu ali mnogo si, brate, ljut.
a ni ne da mi se, trenutno, da kucam toliko.

Ne radi se o ljutnji, ne bi se moglo reći da imam dirktan razlog za otovreno srdžbu.

Radi se tako kako se radi već godinama i većina je oguglala mireći se sa načinom na koji sistem funkcioniše. Klanovi i kumstva.

Neki će reći, to je tako u čitavom svet. Ipak sa tom razlikom što se u tom svetu stvar kvalitet a ovde se recikliraju u nedogled glavonjama bliski mediokriteti. To se ne odnosi samo na pomenutu izloćbu već na stanje u tzv. kulturi uopšte. Prosto, nemaju svi priliku i neki su pretplaćeni na sve a neki ni na šta. Dodatni iritira i to što se sve radi bez reda, poštovanja elemetarnih etičkih normi i estetskih kriterijuma. Interesne grupe se prvo malo medijski promovišu a onda iz čista mira počnu da kroje kapu svima. To tako ne ide...

[Number ONE]

Jos nisam stigao da procitam sve, ali ne bih se mogao vise sloziti sa tvojim kritikama dizajna onih knjiga. Zivimo u dobu niskih standarda. Dizajn bi trebali da imaju debelu osnovu na principima, a danas se sve svodi na neke hipi filozofije svi su kreativni i samo se drzi instinkta. To samo vodi ka slepilu i povrsnoj apsorpciji trendova. Bez ikakve osnovne ideje i forme, poput onih nesrecnih sarenih korica.

[Bebler]

Jos nisam stigao da procitam sve, ali ne bih se mogao vise sloziti sa tvojim kritikama dizajna onih knjiga. Zivimo u dobu niskih standarda. Dizajn bi trebali da imaju debelu osnovu na principima, a danas se sve svodi na neke hipi filozofije svi su kreativni i samo se drzi instinkta. To samo vodi ka slepilu i povrsnoj apsorpciji trendova. Bez ikakve osnovne ideje i forme, poput onih nesrecnih sarenih korica.

Nesporno je da su tipografski principi, materijali, hijerarhija grafičkih elemenata i još mnogo toga jako bitni za estetsko oblikovanje knjige, ali...

Ne mislim da je reč o bilo kakvoj filozofiji kada govorimo o aktuelnim standardima dizajna knjige kod nas. Pre se radi o jednom haotičnom i diletantskom pristupu oblikovanju knjige. Tu se čak i ne radi ni o instinktu ili trendu već o potpunom izostanku elementarne doze poznavanja problematike i afiniteta za istu.

Ja na toj izložbi nisam video ništa što bi je uvrstilo u sam vrh izložbene ponude kako je onda promovisana. Sem nekoliko fraza o dizajnu knjige i isto toliko primena tih stereotipa zaista ništa drugo nije ponuđeno.

Najveći je pak problem što su upravo oni koji nameću kriterijujme i promovišu autoritete i stručnjake i sami prilično nestučni sa jako niskim nivoom profesionlanog iskustva u vremenu sadašnjem. Grupa ljudi okupljenih oko katedre za knjigu na FPU godima uzurpira prostor oblikovanja knjige i ponaša se po principu malo pružamo ali nikom drugom ne damo.

Što se pak tiče površnog praćenja trendova mogu da kažem da svi, doslovno svi neselektivno otimaju jer u ovoj državi plagijat davno nije neprihvatljiv i sraman postupak već se smatra nekom vrstom visprenosti.

U datim okolnostima u kojima niko i nema pravu priliku da eksperimentiše u oblasti o kojoj govorimo u najmanju je ruku iritantan pokušaj da se jedna grupa ljudi vaznese u celoj priči uz malu pomoć prijatelja iz medija.

Više nema likova kao što su Miodrag Vartabedijan ili dobrilo Nikolić. Uzvišeni Kršić koji je godinama vladao obrazovanjem mladih oblikovalece nije postigao neke važne rezultate na tom polju pa danas imamo sve i svašta na tom tržištu.

treba reć i da pomenuta ekipa vrlo malicizno kvalisikuje svaki pokušaj bavljenja knjigom na drugačiji način od onog koji su oni zacrtali. Čak to ide dotle da samo određeni ljudi mogu da budu promovisani u toj oblasti dizajna. Tako smo se naslušali hvalospeva o raznim mediokritetima dok o nekim izuzetno talentovanim mladim ljudima ne čujemo ni reč.

FPU TENDENCIOZNO odbija da prizna realnost koja nedvosmisleno poklazuje da je katedra za oblikovanje knjige na Akademiji umetnosti u Novom Sadu koju vodi vanserijski talentovani Ivica Stevanović potpuno pregazila kvalitetom njihovu školu u svakom pogledu.



Nažalost o tim ljudima se gotovo ništa ne čuje iako izlažu, prave čuda. Jednostavno su nevidljiv za medije koji prate kulturna zbivanja jer valjda nisu podobni ili nisu drugari ekipe sa Olimpa.

Edited by Bebler, 21 July 2008 - 15:09.

[mango]

a gde moze da se procita malo vise o principima dobrog dizajna knjige.

da li imas link na neki clanak ili sajt sa dobrim primerima itd...

zanimljiva tema.

[Bebler]

a gde moze da se procita malo vise o principima dobrog dizajna knjige.

da li imas link na neki clanak ili sajt sa dobrim primerima itd...

zanimljiva tema.

Upravo negde pri vrhu ove teme pomenuti mag Mile Grozd je nedavno objavio jedan takav prirucnik ali mislim da od njega nema mnogo vajde jer to izdanje predstavlja vise samoomaž no što je to udžbenik organizovan po nekim ozbiljnim metodičkim pa i didaktičkim principima. Pokušavali su i nesrećni Nedeljkovići da se time bave u svom delu Grafičko oblikovanje i pismo u izdanju ZUNSa ali je taj posao krenuo naopako pa se tako i završio.

Naravno, knjiga je prilicno slozen kulturno-potporni sistem, pa i industrijski proizvod u konačnom. Naravno, ona se može banalizovati kao što je to slučaj u nas...

Što se tiče literature dobrih primera ima jako puno. Teško pa i gotovo nemoguće je naći jednotomno izdanje - knjigu svih mudrosti oblikovanje - ali postoji mnogo izadanja koje se bave segmentima oblikovanja knjige. Tipografija, fotografija, layout, ilustracija su uglavnom dominantne teme ali upuštanje u neku sintezu ozbiljni autori izbegavaju jer je to neka vrsta forsiranja dogme. Tome služe monografije

Layout - making it fit je vrlo zanimljiva literatura za komercijalno orjentisane dizajnere koji se bave problematikom odnosa elementa u formatu štampanog ili elektronskog medija. Što se tipografije tiče uvek Oldrich Hlavsa i Karel Wick odnosno njihove Typographie, nezaobilazni Grid system Josef Muller-Brockmanna, Rockportovo izdanje Minimal Graphic Catharine Fishel, the Fundamentals of Illustration u izdanju AVA autora Lawrence Zeegen /Crush, pa i svi oni pomalo arhaicni prirucnici poput The Creative Calligraphy Source Book ili Digital color and type dobar izvor najčešće tehničkih informacija jer se razne dizajnerske veličine kod nas retko upuštaju u autorstvo udžbenika.

Jer kada nešto staviš u korice tu više nema vrdanja, improvizovanja i opravdanja. A kako je položaj neprikosnovenog kritičara uvek mnogo udobniji od položaja kritikovanog mudri se majstori ni za živu glavu ne upuštaju u autorstvo edukativne literature. Možda i zato da se ne bi otkrilo koliko zaista ne znaju. Ovako se stvar završava u misteriji klase i eksponiranjem u medijima. Taj im je recept i obezbeđivao dugo status zaštićenih međeda.

Edited by Bebler, 25 July 2008 - 14:14.

[mango]

okej. potrazicu knjigu ili dve nekih od autora koje preporucujes. ti si gore postovao sliku korica. mozes li da ukratko kazes za laike zasto je to dobar primer dobrog dizajna.

[Bebler]

ti si gore postovao sliku korica. mozes li da ukratko kazes za laike zasto je to dobar primer dobrog dizajna.

To nije slika korica no nebitno, radi se o visokoestetizovanom, prilično originalnom vizuelnom izrazu.

Najsažetije, pored ogromnog crtačkog umeća i veoma kultivisanog odnosa prema strip tradiciji autor vrlo uverljivo prenosi morbidnu atmosferu apsurda koja je naša stvarnost.

Za razliku od generacija pitomaca sina Ćirića koje ne savladavši ni elementarne zanatske pretpostavke dugo nakon studija pa i tokom cele karijere nemaju snage koja bi ih izdigla iznad mediokritetizma, jpgom citirani autor ulažući ogromnu energiju izvodi već sedmu ili osmu generaciju veoma uspešnih ilustratora i book designer-a dok pritom ne prestaje sa autorskim radovima.

Edited by Bebler, 26 July 2008 - 17:39.

[mango]

ne razumem se mnogo u ovu formu ali me, kao laika, crtez podseca na klimta.