Jump to content


Photo
- - - - -

Campfire stories


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
5 replies to this topic

#1 Mr.Smith

Mr.Smith
  • Members
  • 3,104 posts

Posted 25 November 2007 - 02:11

Sigurno svako ima bar po jednu ovakvu priču - baš sam skoro nekim prijateljima ispričao par mojih doživljaja, i ovo je jedan od njih...


Dakle, svi smo već ili čitali ili videli ponešto od Stivena Kinga, zna se da je njegova omiljena lokacija zabačeno malo mesto negde u Novoj Engleskoj ... i tako, eto mene pre par nedelja u jednom takvom mestu, na granici Nju Hempšajra i Mejna. Lep jesenji dan, lagana vožnja kroz idilični krajolik, šareno lišće kovitla po besprekorno ravnim seoskim putevima sa jasno iscrtanim žutim i belim trakama, sunce se probija bez ikakvog napora kroz poluogolele grane i pravi senke po kolima...Sat za satom prolazi, pada već noć, polako je vreme da se nađe neki hotel. Prođem prvi gradić (suviše je rano), drugi (ne sviđa mi se hotel), treći (nema mesta, konvencija pletilja), hm, opcije se sužavaju...Ljubazni noćni portir kaže kako ima tu blizu jedno mestašce, neće biti problem da se nađe soba. Dobro, i nema duge nego naći to mesto i taj hotel...međutim, na raskrsnici gde je trebalo skrenuti desno, nema 'desno'...ima pravo, ima levo i ima nazad, ali nema desno...Krenem ja pravo, pa dalje po instinktu, međutim, niti imam neku dobru kartu, niti mogu da odredim gde bi taj hotel sada trebalo da bude. Bliži se ponoć. Posle izvesnog vremena vidim znak da je u blizini železnička stanica - skrenem ka njoj, i zaista, posle otprilike dva kilometra vidi se mala seoska stanica...veliki parking, parkirano par automobila, pored ulaza stoji pet-šest bicikala ...međutim, napolju nikog živog. Probam za svaki slučaj da vidim da li je stanica otvorena, pa da pitam nekog da li može da me uputi ka hotelu. Bez mnogo nade probam da otvorim vrata, kad ono - otključano. Ulazim u glavnu čekaonicu, sve potpuno osvetljeno i sablasno prazno...levo šalter - nema nikoga...desno neke kancelarije, ni tu nema nikoga. Pogledam još malo po čekaonici, sve vrlo uredno, nigde nikakvog otpatka, svi papiri uredno složeni i postavljeni pod uglom, svi prospekti pravilno naslagani i od svakog jednak broj . Okrenem sa ka izlazu na peron, kad tamo pored vratiju stoji poveći radni sto i na njemu - šolja vruće kafe koja se još puši...Ništa drugo, samo šolja kafe...Otvorim vrata koja vode ka peronu, pogledam napolje, nigde nikog. Vratim se u čekaonicu i sednem, k'o velim, možda se taj koji sedi ovde i pije kafu vrati...Posle jedno deset minuta shvatim da neću nikog dočekati, pokupim par prospekata, sednem u kola i zahvaljujući jednom od tih prospekata nađem hotel (skretanje je bilo malo pre raskrsnice). U hotelu, falabogu, bilo mesta, kažem ja devojci koja je unosila podatke šta mi se desilo i kako sam ih našao zahvaljujući otvorenoj železničkoj stanici. Ona me sasluša i kaže 'Gospodine, stanica je nedeljom uveče zatvorena. Nema vozova posle tri sata popodne'...Nisam to proveravao, niti sam insistirao da saznam ko, kako i šta...samo sam sa Interneta pokupio ovu slliku - to je ta stanica u Mejnu, za slučaj da neko zaluta u nedelju...

Posted Image

#2 BeatrisDal

BeatrisDal
  • Banned
  • 5,317 posts

Posted 25 November 2007 - 09:01

ma to je neko došao da odradi neki nezavršeni posao u nedelju...pa izašao na trenutak ali ga je nešto zadržalo...ništa strašno :rolleyes:

#3 Mr.Smith

Mr.Smith
  • Members
  • 3,104 posts

Posted 25 November 2007 - 20:24

...mozda da, mozda i ne...ali da ne ubijamo atmosferu, ne pricamo oko logorske vatre samo jednu pricu...valjda ima i ostalih :rolleyes:

#4 shivaja

shivaja
  • Members
  • 1,828 posts

Posted 19 December 2007 - 10:19

Ajde jos prica. :rolleyes:

#5 nikita61

nikita61
  • Members
  • 85 posts

Posted 20 December 2007 - 09:00

Lepa prica. Prosle godine sam bila u toj oblasti, ali nisam znala za zeleznicku stanicu , pa da svratim :huh: Ja sam inace bila kod brata koji je kupio kucu u Newburyportu. Kuca naravno ima potkrovlje, a u njemu se svasta cuje, a Bogme ponekad i oseti nekakvo hladno strujanje, kao da vas neko mimoilazi. Moze biti da neceg ima, a i ne mora. Elem, posle nekih sest meseci, na vrata kuce je neko pokucao. Bila je to gospodja koja je pre mog brata zivela u kuci. Kaze da je u prolazu i samo je svratila da pita da li je duh jos uvek u kuci. Objasnila je jos da je u pitanju dete i da ne treba da strahuju. Moze biti, a i ne mora :rolleyes:

#6 Nikola S.

Nikola S.
  • Members
  • 1,147 posts

Posted 21 December 2007 - 19:50

Jedne godine sam u Budvi, starom gradu, video Cecu Ražnatović.

Edited by Nikola S., 21 December 2007 - 19:50.