321 replies to this topic

[Rad-oh-yeah?]

Lotus predvodjen Kolinom Cepmenom je dugo godina bio na celu razvoja i uvodjenja novih tehnologija i ideja u F1. Oni stoje i iza revolucije sa efektima tla sa svojim modelom 78 na kome su ovaj princip prvi put primenili i sa cuvenim modelom 79 koji vazi za najlepsi bolid F1 koji se ikada pojavio na stazi i u kome je Mario Andreti superiorno osvojio titulu 1978.


(Nije egzotika ali je mnogo lep - Lotus 79 sa Ronijem Petersonom)

Problem sa ovom tehnologijom je predstavljalo to sto su bolidi bili jako neudobni za vozace jer da bi efekti tla funkcionisali ogibljenje je moralo biti jako tvrdo pa se prakticno svaka neravnina na stazi direktno prenosila na telo vozaca izlazuci ga pravim batinama za vreme voznje. Cepmen je ovaj problem resio tako sto je konstruisao bolid sa dve sasije - spoljnjom na kojoj su ogibljenje, motor i tockovi i unutrasnjom u kojoj se nalazio kokpit sa vozacem i koja je ponovo bila ogibljena u odnosu na spoljnu sasiju. Rezultat je bio fascinantni Lotus 88.



Iako spolja izgleda sasvim konvencionalno ovo je jedan u svakom pogledu revolucionaran bolid i bio je toliko superioran na prvim testovima da su ostali timovi protestvovali tako da je zabranjen (unutrasnja sasija je proglasena za "pokretni aerodinamicki uredjaj") i nikad se nije pojavio na zvanicnoj trci.

Jos jedan zanimljiv koncept se pojavio tih godina, dominantno pobedio u svojoj jedinoj trci i zatim odmah zabranjen a to je Brabamov BT46B "ventilator". Naime oni su se dosetili da poboljsaju efekte tla tako sto ce na rep bolida da montiraju "ventilator za hladjenje motora" (ustvari elisu koja je vukla vazduh ispod bolida stvarajuci potpritisak i tako ga lepeci za tlo). Niki Lauda je 1978 pobedio na trci u Svedskoj sto je jedino pojavljivanje ovog bolida na zvanicnoj trci.



Ova era sa prelaska 70-tih u 80-te predstavlja i doba najefikasnije aerodinamike u F1 kada se uz najmanji otpor vazduha ostvarivala najveca sila prianjanja. Danasnji bolidi ni blizu nisu onima iz tog vremena.

[Rad-oh-yeah?]

Jos malo aerodinamickih ludorija, sada iz nesto skorijih dana, Meklarenov MP4/10 iz 1995. Ovaj radikalni koncept sa visoko podignutim i veoma spicastim nosom bolida i sa trecim krilom na usisniku za vazduh nije bio bas mnogo uspesan a bogami ni narocito lep:



FIA je ubrzo zabranila toliko visoke noseve zbog opasnosti da iseku gume drugim vozacima.

Inace prvi koji su se setili da "podignu nos" su bili Tirelovci, da bi poboljsali strujanje vazduha ispod bolida, 1990 sa svojim modelom 019:



Jos jedna zanimljiva i radikalna primena ovog koncepta (ali takodje ne mnogo uspesna) je Vilijamsov FW26 iz 2005, od miloste nazvan "morz":

[Downforce]

To ljudi! Samo nastavite...

btw. Lotus 88 je ultimativna masina. Genijalno konstruisano. Evo nesto za ljubitelje ovog bolida: Lotus T88 history by Peter Wright

Detaljnja tehnicka analiza ovog bolida, kao i istorijat...

edit: p.s. mogu li se ovde ubacivati i neki ludi bolidi iz LeMans takmicenja?

Edited by Downforce, 20 November 2007 - 20:00.

[Rad-oh-yeah?]

edit: p.s. mogu li se ovde ubacivati i neki ludi bolidi iz LeMans takmicenja?

A sto ne bi moglo, samo ud'ri.

Dosta ovih aerodinamickih koncepata je i doslo sa Leman sportskih prototipova, Saparal je bio pionir na mnogim poljima od krila do efekata tla (ako izuzlemo nemacke predratne pokusaje sa gorepomenutim Mercedesom a takodje i Auto-Unionom na kome je poginuo Bernd Rozemajer).

Ali ostavicu nekom drugom da pise o tome...

[Rad-oh-yeah?]

Eh da, ostao sam duzan objasnjenje o onom Ferariju sa pocetka price, to je nesudjeni adut za sezonu 1974, model 312B3 "snezni plug" (tako nazvan zbog oblika nosa i prednjeg krila). Iako su testovi obecavali umesto ovog bolida na trkama se pojavio onaj drugi 312B3 koga svi dobro znamo i koji je, kad mu je dodat transverzalni menjac postao osnova za sampionsku seriju 312T sa kojom je Lauda uzeo dve titule (1975 i 1977) a Sekter jos jednu (1979).

Opet "plug":


A evo ga i standardni 312B3:

[alpiner]

Evo nešto novijeg datuma.
Arrows A22 u Monaku 2001.

[Rad-oh-yeah?]

Evo nesto slicno - onaj nos na Ajfelandu sa prve strane sto sam spominjao je ispod njega bla standardna Marcova sasija i da su kasnije vratili veci deo Marcove karoserije, pa evo ga i original.

Verovatno najruzniji bolidi koji su se ikada pojavili na stazi, Marc 711 za 1971 i godinu dana mladji 721 koji su prvi patentirali to podignuto prednje krilo u obliku tacne:


711


721

Na obe slike vozac je Roni Peterson.

Kad smo vec kod tacni i ostalog posudja, evo ga i cajnik - Lizjeov JS5 iz 1976, nazvan od miloste "leteci cajnik". Nije dugo potrajao jer su uskoro ovakvi usisnici za vazduh zabranjeni - danas oni ne smeju da budu visi od rol bara i obicno se integralno ugradjuju u njega.







Ono sto je zanimljivo je to da su u Lizjeu koristili kompjuter da dizajniraju ovo cudo sa ciljem da smire turbulenciju vazduha koji stize do ventila motora da bi se postigao maksimalan efekat. Erboksovi su koristeni vec nekoliko sezona, sa ciljem da dovode vazduh pod pritiskom do motora i tako dodaju par konjskih snaga ali taj fenomen jos nije bio u potpunosti shvacen - mnogi su poceli da kace ovakve komponente cisto iz mode zato sto su videli da ih drugi stavljaju i da im to donosi rezultat, misleci da je u pitanju uredjaj za hladjenje. Lizje je celu stvar digao na novi nivo, sto je odmah i dalo rezultate - i naravno usledili su protesti pa je tehnologija zabranjena...

[Rad-oh-yeah?]

Ne toliko zanimljiv bolid sam po sebi, vec vise egzotika po izboru sponzora - Hesket 308D iz 1976 u bojama Penthaus Rizla Rejsinga:


Kad god ga vidim uvek me potseti na one crteze sa nosova aviona iz drugog svetskog rata sa sve golim zenskinjem i ostalim

[alpiner]

Još malo o sponzorima.

Edited by alpiner, 20 November 2007 - 23:59.

[Rad-oh-yeah?]

Onaj sa brojem 24 i Penthaus reklamom je isto Hesket Penthaus Rizla Rejsing ali iz 1977. Interesantno je da je za ovaj tim svojevremeno debitovao svetski prvak Dzems Hant (doduse tada jos nije imao ovakvo sponzorstvo iako bi uz Hantovu reputaciju savrseno islo), ustvari lord Hesket je i osnovao tim samo zato da bi njegov prijatelj hant imao gde da vozi. Tih godina kad je nosio ovakve reklame lord hesket se vec povukao iz tima koji je bez njega nastavio jos koju godinu da bi se ugasio 1978.

Zanimljivo je da je iz Hesketa nastao jos jedan tim, kad je Kanadjanin Slovenackog proekla Valter Volf kupio Hesketov bolid i bankrotiranu tadasnju ekipu Frenka Vilijamsa sa ciljem da osnuje novi F1 tim. Frenk Vilijams uskoro napusta tim da bi osnovao ovaj sadasnji Vilijams a Valter Volf belezi 3 pobede u svojoj debitantskoj sezoni (sa Dzodijem Sekterom za volanom) ali to je bilo sve - posle serije losih rezultata i ovaj tim se ugasio 1979.

[alpiner]

Ensign N179 iz 1979. sa hladnjacima napred. Sistem je bio suviše kompilkovan i pravio je loš balans težina na bolidu.

[alpiner]

Tyrrell 012 "Boomerang" iz 1983.

Edited by alpiner, 21 November 2007 - 09:02.

[alberto.ascari]

Nije baš egzotika, ali lep bolid koji se vozio na Indy trkama, Brabham BT25.

Edited by alberto.ascari, 21 November 2007 - 11:57.

[alberto.ascari]

I još poznati lobster claw, BT34, auto u kome je Graham Hill 1971 uzeo poslednju pobede. Dva hladnjaka ispred prednjih točkova. Te godine je BE kupio tim za £100,000.

Edited by alberto.ascari, 21 November 2007 - 12:08.

[Rad-oh-yeah?]

Jedna od najbizarnijih ideja isprobanih u F1 je koriscenje turbofen motora. Turbofen je vrsta gasne turbine srodna turbomlaznim motorima koji se koriste na avionima ali se za razliku od njih pogon ne ostvaruje direktnim potiskom izduvnih gasova vec njihovim delovanjem na turbinu - ova tehnologija se uglavnom koristi na helikopterima ali takodje i na brodovima i nekim vojnim vozilima. Prednost - ogromna snaga prema velicini i tezini agregata, mane - velika potrosnja i nemogucnost kocenja motorom sto je zahtevalo od vozaca da prilagode stil voznje. Prvi su sa ovakvim pogonom za trkacke automobile eksperimentisali Amerikanci, a iz sveta F1 se za to zainteresovao (a ko bi drugi) Kolin Cepmen i tim Lotus. Prve Lotusove "turbine" (kako su ih popularno zvali) su se pojavile na Indi 500 na samom kraju 60-tih da bi 1971 Cepmen preneo tehnologiju u F1 sa modelom 56B. Pogonjen Prat-Vitni turbofen motorom od preko 500 KS ovaj bolid je takodje imao i vucu na sva cetiri tocka jer su u Lotusu verovali da je to neophodno za efikasnu eksploataciju tolike snage. Nazalost toliko radikalno nove tehnologije je imalo za posledicu da je model 56B bio izuzetno nepouzdan i posle par startova uglavnom na nezvanicnim trkama bez nekog znacajnijeg uspeha Cepmen je odustao od njega i koncentrisao se na razvoj legendarnog modela 72.

Ovako je to izgledalo u pocetku, Indi 500 1968:


A ovo je Lotus 56B F1 iz 1971:

Edited by Rad-oh-yeah?, 21 November 2007 - 17:02.