264 replies to this topic

[Dr Who]

recimo da je subjektivna namera
hoćeš nešto i to i napraviš, služeći se onim što znaš, za šta si kadar (talenat, veština, osećaj, znanje...). nisi instrument neke sile koja se zove umetnost, i koja se izliva kroz tebe
a to je sve sticaj okolnosti, a ne predodređenost

nešto sam zapetljala jel da? aj sutra?

Ne brini. Otprilike sam tako i shvatio. Laku noc.

[Sheridan]

Gledam i citam, i onda...da li smo dosli do toga da se ne moze iskljuciti ni izvodjac ni posmatrac da bi delo bilo potpuno, niti da se moze dodati nesto (neko) treci pa da sve ono sto smatramo umetnoscu bude tako i svrstano? To je ono na sta ova rasprava navodi; to jest, izvodjac i posmatrac(i) su obavezni i jedini akteri u postojanju umetnickog dela. Dodatni sastojak, implicitan u ovome, je poruka. Salje je izvodjac, prima je i tumaci posmatrac.

Ostaju nam kao sustina neslaganja:
Po cemu razlikovati onda druge vrste komunikacije, odnosno, da li je svaka komunikacija umetnost?
Gde su granice poruke koja je "umetnicka"?
Da li su sve poruke jednako "vredne"?

I naravno, ovo bi nam dalo odgovor na pitanje da li je Maliqi umetnik ili "samo" politicki provokator.

Elem, moji odgovori:
Po cemu razlikovati onda druge vrste komunikacije, odnosno, da li je svaka komunikacija umetnost?

Po inspiraciji, nadahnucu, osecanjima koja su probudjena u primaocu poruke. Svaka komunikacija moze biti umetnost, u zavisnosti od primaoca. (e.g. ljubavna poruka u spomenaru moze u detetu kojem je upucena izazvati pravu buru umetnickog dozivljaja i estetske spoznaje; ko ce odrediti vrednost tih osecanja?)

Gde su granice poruke koja je "umetnicka"?

Opet nigde, jer ko ce izmeriti "umetnicku vrednost" necijeg (svacijeg) umetnickog dozivljaja, ko bi o tome sudio? (Takvo merenje je neophodno da bi se odredilo da li je nesto unutar ili izvan tih granica) Sva vrednost poruke umetnickog dela je u dozivljaju koji ce izazvati - to ce uvek biti subjektivno, uvek ce zavisiti od interakcije izvodjaca i posmatraca - i nicega vise. Stoga, ocenjivanje vrednosti same poruke je nista manje nego ocenjivanje vrednosti i kvaliteta aktera (izvodjaca i posmatraca podjednako), to jest, citavog sloja (grupe) ljudi k ojima je poruka upucena ili koji je primaju. Dakle radi se o donosenju moralnog suda o delovima drustva; prihvatanje cega neminovno ukida sekularnost istog.

Da li su sve poruke jednako "vredne"?

Nisu. To jest, jesu jednako "vredne" u smislu da ne postoji univerzalni arshin (vidi gore) po kojem se moze meriti; medjutim postoje individualni arshini po kojem ce svako meriti vrednost svakog dela na koje naidje. Odnosno, ne postoje dvostruki arshini - postoji ih vise milijardi, i svakako ne moraju biti konsistenti, jer su potpuno subjektivni (kao moj drug iz srednje skole - tezak panker, chiroki and all, i onda izjavi da voli Galiju "jer umeju da naprave laganu stvar").

Dakle, kada kritikujemo delo, mi mozemo bez arogancije i sa punim integritetom kritikovati izvedbu, znanje, trud i popularnost, ali poruku ne. Poruku mozemo ismevati, na jednako umetnickom (subjektivnom) nivou, najcesce kao prevaru ili bezobrazluk. Kritika poruke po njenoj vrednosti u nekom univerzalnom moralnom frameworku je jednostavno arogantna, licemerna agresija.

Kritikovati politicku stranu poruke umetnickog dela, samo zato sto je politicka je prilicno naivno - svaka poruka umetnickog dela je zamisljena kao poruka brojnoj publici i samim tim politicka (ne bih se bavio uskim shvatanjem politike kao hobija zlih ljudi na vlasti koja se "nas" inace mnogo ni ne tice).

Kritikovati politiku poruke, njeno postenje i njenu sadrzinu je svakako opravdano. Osetiti se uvredjenim, cepati, paliti, nasilno uklanjati je nista do kukavicji bes; agresivni obracun jer se nema snage i vestine za raspravu, kritiku, dijalog (bez obzira da li je u pitanju nacista iz obraza ili "art terorista"). Naravno, cinjenica da u srbijici pesnicarski diskurs predstavlja legitimno izrazavanje nezadovoljstva isfrustriranih mutavih bednika je strasna. (dakle nije strasna njihova zelja i potreba da se tako iskazu, ne umeju drugacije, strasna je podrska koju dobijaju - od klimanja glavom, do tihog navijanja u ime vishih ciljeva, kao sto je ocuvanje cistote umetnosti, do neaktivnosti milicije, ignorisanja valde itd).


Mislim da sam nadoknadio nejavljanje tokom vikenda

[Sheridan]

danas, na putu za posao, vidim ovo (ispred Tate Modern)



DOKLE VISHE?!
Dokle ce vise zabari da rade sta hoce? Da dolaze da nas provociraju u sred Londona?!?! nema 500 metara do St Pauls'a, manej od milje do Southwark Katedrale - praktiocno pod prozorom presvetlog nadbiskupa od kanteberija doktora rowan williamsa?

Mamuimmaminu burzujsku!

Samo cekam sta ce biti veceras...Engleska se (vishe) saginjati nece!

[Gojko & Stojko]

Ovo je jedan od radova iz serije tipa po imenu Sidney Nolan u kojoj je pre vise od pedeset godina ovekovecio jednog bradatog razbojnika koji je nekad otimao i ubijao Australijance:



(visi u Nacionalnoj galeriji u Kanberi).

Sad, sto umetnik Malici u Beogradu nije dobio tretman slican onome koji je ovde pretprosle godine dobila njegova 'zastitnica', umetnica Milica Tomic - pa kod svesnih (na svim mogucim stranama) vestina nije nikad bila toliko bitna.

SaE

[BeatrisDal]

Elem, moji odgovori:
Po cemu razlikovati onda druge vrste komunikacije, odnosno, da li je svaka komunikacija umetnost?

Po inspiraciji, nadahnucu, osecanjima koja su probudjena u primaocu poruke. Svaka komunikacija moze biti umetnost, u zavisnosti od primaoca. (e.g. ljubavna poruka u spomenaru moze u detetu kojem je upucena izazvati pravu buru umetnickog dozivljaja i estetske spoznaje; ko ce odrediti vrednost tih osecanja?)

Gde su granice poruke koja je "umetnicka"?

Opet nigde, jer ko ce izmeriti "umetnicku vrednost" necijeg (svacijeg) umetnickog dozivljaja, ko bi o tome sudio? (Takvo merenje je neophodno da bi se odredilo da li je nesto unutar ili izvan tih granica) Sva vrednost poruke umetnickog dela je u dozivljaju koji ce izazvati - to ce uvek biti subjektivno, uvek ce zavisiti od interakcije izvodjaca i posmatraca - i nicega vise. Stoga, ocenjivanje vrednosti same poruke je nista manje nego ocenjivanje vrednosti i kvaliteta aktera (izvodjaca i posmatraca podjednako), to jest, citavog sloja (grupe) ljudi k ojima je poruka upucena ili koji je primaju. Dakle radi se o donosenju moralnog suda o delovima drustva; prihvatanje cega neminovno ukida sekularnost istog

.

mislim da je ovo sustina celog problema i naseg pitanja: da li delo koje pobudjuje drustveno nedozvoljene emocije spada u umetnost? da li "umetnicko delo" koje raspiruje nacionalnu, versku ili bilo koju drugu (zakonom) nedozvoljenu netrpeljivost spada u umetnost? pa to moze da bude delo vrhunskog majstora svog zanata.
ono u tom slucaju nece biti izlozeno javnosti, da li to znaci da je umetnost nedozvoljeno cenzurisana?

Kritikovati politicku stranu poruke umetnickog dela, samo zato sto je politicka je prilicno naivno - svaka poruka umetnickog dela je zamisljena kao poruka brojnoj publici i samim tim politicka (ne bih se bavio uskim shvatanjem politike kao hobija zlih ljudi na vlasti koja se "nas" inace mnogo ni ne tice).

apsolutno, takvo razmisljanje je bas "usko" (odnosno ograniceno). politika je deo naseg zivota i imamo i pravo i duznost da se njome bavimo. od politicke aktivnosti se uopste ne moze pobeci, odnosno nekad potezi koje preduzimamo neminovno imaju politicke posledice- mogu se samo zatvoriti oci pred time, tj. mozes odluciti da budes slep i glup, ali nikad ne mozes odluciti da budes nulti politicki faktor, bar, po meni, dosta neupucenoj u ove stvari, od trenutka sticanja birackog prava.

Kritikovati politiku poruke, njeno postenje i njenu sadrzinu je svakako opravdano.

da, i to je sustina cele frke u vezi Malicijevog dela oko koga se lome koplja. odnosno, koliko sam shvatila, da li i delo koje je politicki neposteno i drustveno nedozvoljeno spada u umetnost.

Ovo je jedan od radova iz serije tipa po imenu Sidney Nolan u kojoj je pre vise od pedeset godina ovekovecio jednog bradatog razbojnika koji je nekad otimao i ubijao Australijance:



(visi u Nacionalnoj galeriji u Kanberi).

pa mozda sam totalni duduk za umetnost, ali po meni je on na ovoj slici predstavljen kao negativac.

[king louie]

pa mozda sam totalni duduk za umetnost

Najvjerovatnije, Beatriče. Al slušaj šta veli Warhol:

o umjetnosti

Sve je umjetnost. Odete u muzej i kažu vam da je to, što tamo imaju, umjetnost - a na zidu vise nekakvi kvadratići. Ali umjetnost je sve i ništa nije umjetnost. Jer ja smatram lijepim sve, ako je ispravno.

još o ljepoti

Ako nisu svi lijepi, onda nije lijep niko.

o ljubavi

Svako ima drugačiju predodžbu ljubavi. Jedna moja poznanica mi rekla: Znala sam da me voli po tome što mi nije svršio u usta.

o svojoj umjetnosti

Ne mislim da moja umjetnost ima neku trajniju vrijednost

[BeatrisDal]

osim da sam duduk, malo sta drugo razumedoh iz tvog posta. ali ti volis da stvari govoris izokola i generalno, a ne samo kad su osetljive teme u pitanju.
tvoj stav o ovome mi je jasan, inace, iz ovog ranijeg posta:

A to se tiče i onog, što Sheridan piše o "poruci". Umjetničko djelo ima vlastiti život, u kojem intencija autora s obzirom na "poruku" ne igra ama nikakvu ulogu. Uzmimo Nazi Kunst. Explicitne političke poruke Speera i Riefenstahl poslije svih tih godina predstavljaju tek jedan od glasova u vrtlogu višeznačne komunikacije s publikom. I dalje je riječ o posve legitimnoj umjetnosti, koju je, iz razloga, koje je Platon davno reguliso, neophodno odvojiti debelim ramom od ostatka društvene zbilje.

[Gojko & Stojko]

pa mozda sam totalni duduk za umetnost, ali po meni je on na ovoj slici predstavljen kao negativac.

<Govori Vasa Pelagic>

Ovo na slici nije americki Divlji Zapad, slikanje nekoga crnog bojom ne znaci automatski da je neko predstavljen kao negativac. Niti je to da li je uopste predstavljen kao negativac ovde uopste bitno - bitno je da gomila ne juri da skine umetnicki rad koji predstavlja jednog bradatog razbojnika koji je pljackao i ubijao njihove sunarodnike sa zida Nacionalne galerije (a naravno i da je taj rad na zid Nacionalne galerije dospeo zato sto je autor u njega ulozio malo vise vestine nego umetnici Malici i Milica Tomic).

</Govori Vasa Pelagic>

SaE

[CowBoy]

. mislim da je ovo sustina celog problema i naseg pitanja: da li delo koje pobudjuje drustveno nedozvoljene emocije spada u umetnost? da li "umetnicko delo" koje raspiruje nacionalnu, versku ili bilo koju drugu (zakonom) nedozvoljenu netrpeljivost spada u umetnost? pa to moze da bude delo vrhunskog majstora svog zanata.
ono u tom slucaju nece biti izlozeno javnosti, da li to znaci da je umetnost nedozvoljeno cenzurisana?

Umetnost je besmisleno cenzurisati jer umetnost ne iskazuje neki stav i ne favorizuje neku ideju - umetnost oseca ljudsku stvarnost ali nista ne konstatuje..

Ali, nije sve sto je izlozeno umetnost - ponesto je i imitacija umetnosti, sa svojom upotrebnom vrednoscu, u ovom slucaju u politicke svrhe.

Najvjerovatnije, Beatriče. Al slušaj šta veli Warhol:
....
Ne mislim da moja umjetnost ima neku trajniju vrijednost [/i]

Ova poslednja recenica mu je vizionarska. Inace izuzetno inteligentan covek, sto je mnogo puta dokazao.

Edited by CowBoy, 25 February 2008 - 09:36.

[king louie]

Inace izuzetno inteligentan covek, sto je mnogo puta dokazao.

Stalno širiš temu. Zanimljiva primjedba o odnosu inteligencije i genijalnosti:

Andy Warhol is the only genius I've ever known with an IQ of 60, Gore Vidal, rođak Ala Gorea, neuspješni kandidat za kongres.

[CowBoy]

Stalno širiš temu. Zanimljiva primjedba o odnosu inteligencije i genijalnosti:

Andy Warhol is the only genius I've ever known with an IQ of 60, Gore Vidal, rođak Ala Gorea, neuspješni kandidat za kongres.

... ako je za tebe inteligencija (kao i umetnost) merljiva kategorija, ok - prihvatam da je Vorhol bio glupak. ostaje nejasno kako je izmanipulisao dobar deo "umetnickog" sveta svojim polovicnim likovnim i konceptualnim resenjima. Samo inteligentan covek moze da natera nabedjene intelektualce da par sati gledaju snimak dupeta njegovog ljubavnika.

Kinze, ne razumem tu tvoju blaziranost - krijes se iza gotovih pojmova i institucionalizovanih ideja koje zapravo ne postoje dok se ne napregnes da poverujes u njih. Fino se shalis pljuckajuci sa visine na koju si sam sebe stavio, sipajuci kontradiktorne stavove - jedan od onih sa kojim se npr. slazem je da umetnicko delo nema poruku. Nasuprot tome, uvodis demokraciju i politicku korektnost kao pojam koji igra u izlaganju i predstavljanju umetnickih dela.

Zasto bi pominjali politicku korektnost tamo gde poruke nema? Neinventivno i leprsavo - ali to je deo tvog sharma. Sa Vanaventuri bi se lepo slagao, oboje ste posebni na poseban nacin.

Edited by CowBoy, 25 February 2008 - 12:27.

[Mioba]

politička korektnost, dakle, ne sme* biti "pojam koji igra u izlaganju i predstavljanju umetnickih dela"?



* ne može/ne bi trebalo/nije uputno... zasad mi je svejedno koja je snaga restrikcije

[CowBoy]

politička korektnost, dakle, ne sme* biti "pojam koji igra u izlaganju i predstavljanju umetnickih dela"?



* ne može/ne bi trebalo/nije uputno... zasad mi je svejedno koja je snaga restrikcije

Ne da ne sme, nego je njeno uvodjenje besmisleno - kao sto je bilo besmisleno "oblacenje" sikstinske kapele. Nije problem u umetnosti, problem je u onome koji vidi uvredu ... da li su u pitanju gola tela na tavanici ili drumski razbojnik ili koljac - nacionalista: svejedno. Ako je delo zaista kvalitetno, ono nadraste "poruku" koju ima na prvu loptu.

edit: naravno, govorim o kvalitetnoj umetnosti kojoj je npr. aktuelno politicko dogadjanje samo povod da napravi nesto kvalitetno. E, ako povod preraste u svrhu - onda nemamo umetnost vec propagandu.

Edited by CowBoy, 25 February 2008 - 12:45.

[Mioba]

Ne da ne sme, nego je njeno uvodjenje besmisleno - kao sto je bilo besmisleno "oblacenje" sikstinske kapele. Nije problem u umetnosti, problem je u onome koji vidi uvredu ... da li su u pitanju gola tela na tavanici ili drumski razbojnik ili koljac - nacionalista: svejedno. Ako je delo zaista kvalitetno, ono nadraste "poruku" koju ima na prvu loptu.

misliš da je malićijev jašari morao biti izložen u beogradskoj galeriji?

[CowBoy]

misliš da je malićijev jašari morao biti izložen u beogradskoj galeriji?

Haha, pa o tome smo vec pricali - da sam ja bio selektor, ne vdim ni jedan razlog (sem politicke korektnosti) zbog kojeg bih izlozio onaj rip-off sa nemustim konceptualnim obrazlozenjem. Jashari postao pop-ikona tralala - zaista nije neki izgovor. Isto bih mislio i za Mladica, na primer.

To ne bi bila cenzura, to je jednostavno selekcija. A to su dve razlicite stvari.