Aleksandar Popovic – SUDBINA JEDNOG CARLIJA
KAKO JE MALI MACAK STRASNO PROVEO STRASNU NOC
Mali macak je najedanput ostao sam u crnom mraku... Drhtao je mnogo i tuzno maukao, jer je bio mali i nije znao sta je to crno... I nije znao sta su to crni sanduci...
Mali macak nista nije znao jer je bio sasvim mali i glup.... Zato je samo znao da voli svoju zutu mamu, mesarovu macku, i nista vise. Samo je plakao, plakao i zvao svoju mamu da mu obrise nosic sapicom... A mame nema... Samo ima crno... Siromah mali macak, zacenice se od placa... Zagrcnuce se, a niko ga nece sapicom lupiti po ledjima da ga prodje sto se zagrcnuo...
- Krrrr – krrr – krrr... – grca mali macak u crnom mraku, a neko ga tek najednom lupi po ledjima... Sasvim malo ga lupi... Pomilova ga...
Kad tamo, a ono ptica... Neka mnogo dobra ptica...
I ptica je mala pa joj zao sto mali macak place... Krilima mu mala ptica brise suze i hrabri ga... Zove ga da podje s njom nekud daleko, tamo...
Tamo na jednom proplanku cuci jedan panj... A oko crnog panja igraju kolo bele rade i plave sase.... Pa igraju kolo dugo, dugo... Sve dok se ne pojavi sumski coveculjak. On ima kariranu plasticnu trubicu. Jeste. Rekla je malom macku ptica:
- U sumi je najzdravije drvo dren! Stapovi su mu jaki kao slonovi!
Zato svi sumski coveculjci imaju drenove stapove, pa onda... pa onda, kad se pojavi sumski coveculjak s kariranom plasticnom trubicom, onda svi prestanu da igraju.... I svi brzo zavezu razvezana dugmeta i zakopcaju otkopcane pertlice... I svi brzo ostave drenove stapove u spajz, pa potrce u susret crvenom vozu kojim dolaze mali macak i mama ptica... Istina je! Crveni voz nije bio oduvek crveni voz. Nego je...
Crveni voz je nekad, kad je bio sasvim mala beba, bio crveni paradajz... Hteli su od njega da naprave slatu, a njemu se to nije svidelo... I onda je negde u basti nasao dva dinara, pa je bio na velikoj muci! Nije znao da li da za dva dinara kupi kaljace i postane opasan cHicHa u kaljacama, ili da kupi tockice i postane crveni voz... Zato je pitao decu:
- Da li najvise volite namrstenog cicu u kaljacama ili najvise volite crveni voz?
A deca su rekla:
- Pssssst... Nemoj tako glasno, da cica ne cuje... Mi najvise volimo tockove od kaljaca...
I paradajz je kupio tockove... I cim je kupio tockove, postao je crveni voz!
Sumski coveculjak se vozio uzbrdo-nizbrdo... A mali macak i mala ptica su virili kroz prozor... Mahali su krilcem i sapicom, ovoga puta...
A drugi put, kad je sumski coveculjak u svom crvenom paradajzu na tockovima zalutao u jedno skolsko dvoriste, deca su se okupila oko njega. Jedan bata je rekao:
- Ja imam frizider s ledenim kockicama!
A jedna seka je rekla:
- Ja imam televizor sa slikama!
A drugi decak je rekao:
- A ja imam usisivac za prasinu s dugackom surlom!
I onda su svi slozno upitali sumskog coveculjka:
- A ti!?
Siromah sumski coveculjak, on je mucao... A da je bar imao mikser za mucenje jaja ili magnetofon s klavijaturom, nego: nista... Bio je sasvim oskudan u aparatima. I rekao je:
- Ja imam pticu...
A deca su pitala:
- Je l’ se pali na dugmeta ili na klavijaturu?
- Ima li prikljucak za magnetofon?
- Je l’ ima druge i trece kratke talasice?
A sumski coveculjak je rekao:
- Sad tek vidim da ste zakrzljali kad ne znate da je ptica nesto zivo i milo! Moram da vas vozim u sumu na specijalizaciju!
I zaista, nije bilo dovoljno uciti u skoli prirodne nauke, treba cuti kako u sumi peva sumski tranzistor okacen gore visoko o najvise grane hrastove... I cuti kako mali macak prede od radosti sto je nasao tako dobru drugaricu pticu...
I jos da je on nju nasao odistinski, to bi jos bolje bilo, a ovako... Kad se mali macak probudi, on vidi samo crno... I – vidi da je sve ono drugo samo k’o bajagi...
Ali macak je jos sasvim mali i glup, ne zna on ni sta je to odistinski, ni sta je to k’o bajagi... Ni sta sve ne zna on, siroti mali ostavljeni macak... Cini mu se u mraku da su crni sanduci neka crna velika usta koja ce ga progutati...
Drsce mali macak u mraku i place, place... Mamu trazi, pod sanduke se zavlaci i po prasini grebe...
Pa opet place mali macak... Nikad dotada mali macak nije toliko plakao... Ovo mu je strasna noc, najstrasnija noc u njegovom malom zivotu...
Nema ko suze da mu obrise... Nema ko po ledjima da ga potapse kad se od plakanja zagrcne... Nema... Zato sto dobra pticica postoji samo u jednom dobrom sanjanju... A u jednoj strasnoj crnoj noci nema te jedne dobre drugarice ptice...
O, dobra pticice, gde si? Dodji, dobra mila drugarice!
