Jump to content


Photo
- - - - -

Istorija vina


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
50 replies to this topic

#1 mile curcic

mile curcic
  • Members
  • 10,837 posts

Posted 26 February 2005 - 10:54

QUOTE(Teja @ 26 Feb 2005, 10:47)
Mislim da ova tema zasluzuje zaista posebno mesto!

Ide vikend ( ja jedem , a narocito pijem vino samo za vikend, preko nedelje
se hranim pivom), pa koj voli nek izvoli!

Још су стари Египћани знали да........

Шалим се. Како си то насловила тему? Да причамо заиста о историјату вина и једноставно о винима?

#2 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 26 February 2005 - 11:08

Mile moram da Ti priznam da si jako lepo (za laike vise nego jednostavno) opisao
sustinu vina.

Imam samo jedno dodatno pitanje u vezi mediteranskih vina a to je u koju
kategoriju smestas Bordo vina ( nije mediteran a nije ni tipican kontinent),
a priznaces da su onako brat bratu jako delikatna i poprilicno sofisticirana.

Mom dragom soprugu moram uvek da prepricavama sta Kinik,Ti i Indy pisete
(odnosi se samo na jedenje, a narocito na pijenje, jer je sa politikom i religijom
raskrstio jos odavno)

E sad u ime i za racun mog sopruga imam jos jedno dodatno pitanje !

Da li poznajes "UHUDLER" vino koje je iz Austrije, granica sa Hrvatskom,
Südburgenland - Graz - Güssing. To vino se pravi od jako primitivne sorte
grozdja , koje ja poznajem iz svojih decjih dana (moj deda je imao vinograd
i to grozdje su baba i deda zvali bela i crvena viola) Moze da se jede, vrlo je
slatko, ima debelu opnu koja se s oprostenjem pljuje. Mirise opojno kao basta
mirisljavog cveca. Mene je jako iznenadilo da je ta sorta 1900 godine ( kada je
filoksera (skoro?) celo evropsko vinogorje, iz Amerike vracen u Evropu , ali
upravo u istom neoplemenjenom , izvornom, poreklu , s tim sto je u kaliforniji
postala otpornija.


Za mene je ovo vino predstavljalo kulturni sok i mogu da ga pijem samo
kad sam tamo na "licinom mestu" .

#3 mile curcic

mile curcic
  • Members
  • 10,837 posts

Posted 26 February 2005 - 13:32

Moj suseljanin, Milanković, tvrdio je, i pri tome ostao, da ako bude još ljudi na zemlji (ne znam tačno koliko u budućnost) vinova loza će se gajiti u Skandinaviji.

Eto, Teja, već na prvom primeru moja klasifikacija vina pada u vodu!
Namera mi nije ni bila da napravim neku univerzalnu podelu. Bordo vina bi spadala, prema ovom modelu, u submediteranska. To bi po definiciji značilo drugorazredno vinogorje (nije mediteransko nego samo sub-, a nije ni kontinentalno)

Za ono štajersko vino nisam čuo. Bar ne pod tim imenom.
Radi se očigledno o nekoj divljoj sorti vinove loze. A te se sorte različito nazivaju u raznim regijama.
Kod nas je od tih divljaka bila delivara (bela), lipa (tamnocrvnena) i otela (otonel) indigoplav.
Svima je karakteristika mirišljavost i debela kožica. I upravo je problem u toj kožici. Prebogata je pektinom, a pektin u alkoholnom vrenju daje metanol, otrovni alkohol.
Država je nekad, od pedesetih godina prošlog veka vodila restriktivnu politku prema ovim sortama. Bio je nametnut specijalni porez na vinograde sa divljim sortama.
Danas tog grožđa ima još jako malo. Tek toliko da se mešanjem sa ostalim grožđem popravi boja i miris budućem vinu (seljačka posla!)
Nekad je bilo čistog vina od otele; plavo kao tinta! Na svečari, za Sv. Jovana, napolje puca drvo od studeni, a unutra, u prednjoj sobi gde su astali i gde se slavi, prijatno toplo od banka zemljane hlebne peći, nema televizora, a ni politika se ne bistri, nego red razgovora o tome kako je nekad bilo, pa red starih pesama, iz sveg grla, kao da se radi o pitanju života i smrti, a na astalu, posle večere, kiflice sa salom i bokali puni tinte.
Kad se u neko doba krene kući, obuče svečani kaput koji služi samo "za kod doktora i svečare", a na glavu stavi jagnjeća šubara, sneg škripi pod nogama od suvomrazice, nozdrve se lepe, a uši gore kao da ih je neko fajercagom zapalio, od lude otele, koja je udarala samo u glavu.

#4 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 26 February 2005 - 13:53

Jeste divlja sorta ( nekultivisana).I u pravu si zove se i kod nas otelo(a).
(Moje kuce se takodje zove Otelo , ali vise po Sekspiru - Othello)

O toj sorti se radi.

Moj deda je tu sortu mesao sa svim i svacim tako da je moglo da se pije
samo kao spricer ( totalno primitivno). Ali ovaj Uhudler se pravi samo od
ove vrste grozdja . Ne mesa se. Tek su 1992 dozvolili da registruje ovo
ime Uhudler , jer su se drugi vinari iz Austrije bunili da ovo vino (proizvodnja
jako jeftina jer ne treba da se prska i mnogo neguje jer je otporno na sve i sva)
dobije status registrovane marke. Ali je dobilo i ima svoje ljubitelje.

Ako nekada naletis na isto probaj, s obzirom da volis ukus tih "staromodnih
ili bolje receno starostavnih" vina.

#5 balu

balu
  • Members
  • 896 posts

Posted 27 February 2005 - 09:28

Evo igrom slucaja znam detaljcic iz istorije vina ali nit znam gde se to desilo niti kada. Samo da vas upozorim, prica ima tuzan kraj.

Neka Vamilija, ajde neka bude iz okoline tog Bordeauxa, bila cuvena po nekom rujnom vinu. Ocas posla prodaju sve sto su napravili. Koliku god cenu da zatraze dobiju. Otimaju se dvorovi, sheici, maharadze i ostali sultani. Ne mora ni da odlezi taj neki minimum, vec sve razgrabljeno.

Komsije naravno zavidne (mora da su bili Srbi poreklom, jebaga niknu i gde ih ne sejes u okolini Bordeauxa, u ko zna kojemu veku). Ma spijunirali oni njih. Radili sve isto. Ista sorta grozdja, isto negovano, brano i muljano u isto vreme, burici od istog majstora, 'rastovina iz iste sume al' vino nije isto. Niko, pa ni komsije ne uspese da naprave tak'o vino.

Medjutim dodje i toj Vamiliji crni petak. Berba recimo 1856 nije to vise ono vino. Musterije probale, podelile ga dvorjanima, nek i plebs popije nesto, i pomislile mozda godina nije bila dovoljno suncana, omaklo se nesto domacinima, bice bolje iduce godine. Iduce godine isto. Musterije prestale da se otimaju. Vamilija vise nije imala naj-vino, bez konkurencije, tako da je postalo cupavo. Em moras da snizis cenu, em ne uspevas sve da prodas.

Oni nasi rodjaci znatizeljni, u cemu je trik. Znaju da je 1856 u prolece umro komsijski deda (poglavica) ali nije moguce da im nije ostavio recept. Nije umro iznenada, a i licno su se uverili da su komsije sve skupa radile. Nista deda nije radio u potaji, nista nije bajao tom vinu a da ostali nisu znali i nisu prisustvovali.

Ovi nasi toliko bili dosadni da im nakon nekoliko godina novi komsijski gazda priznade istinu. Kaze, sve je to zbog smrti dede. Ovi nasi, pa nemoguce da nije predao tajnu naslednicima. Ma znamo mi u cemu je tajna. Pa u cemu. Tajna je u tome da je deda licno gazio grozdje. E, velika mudrost gaziti grozdje. Pa i nije, ali deda nikada u zivotu nije oprao noge.

Tuzan kraj je u tome sto to rujno vino nikada vise nije ponovljeno. Nije da nisu pokusali. Prestali svi da peru noge, i ovi nasi. Gajili gljivice medju prsticima, ali dedine gljivice niko vise nije uspeo da zapati.

Disclamer note: Ako sam vas slagao i mene su.

#6 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 28 February 2005 - 04:13

Za one koji mogu da citaju bugarski (probajte, ide iznenadjujuce lako): Виното

Ovde mozete da vidite neke od lepih misli o vinu (ili inpsirisanih vinom wink.gif) koje su skupili citaoci ovog sajta. Evo jedne:

Н.А.Кун. Старогръдски легенди и митове. ДИ „Наука и изкуство”, С., 1960, с.74.

„Великият бог Дионис ходи по целия свят, от една страна в друга, придружен от шумна тълпа менади и сатири, украсени с венци. Той върви отпред с венец от лозови пръчки на главата и с тирс, украсен с бръшлян, в ръце. Около него в жив танц се въртят с пеене и викове младите менади и скачат опиянените от вино тромави сатири с опашки и кози крака. Подир шествието карат на магаре стареца Силен, мъдрия учител на Дионис. Той е много пиян, едва седи на магарето, опрян на метнатия пред него мях с вино. Бръшляновото венче се е смъкнало настрана върху плешивата му глава. Поклащайки се, той язди, добродушно усмихнат. Млади сатири вървят успоредно с предпазливо стъпващо магаре и внимателно поддържат стареца, за да не падне. Под звуците на флейти, сиринги и тимпани шумното шествие весело напредва по планините всред сенчести гори и по зелени полянки. Радостно върви по земята Дионис – Бакх, покорявайки всичко на своята власт. Той учи хората да отглеждат лозата и да правят от нейните тежки, зрели гроздове вино.”




Dionysus again, some fun-times:



#7 balu

balu
  • Members
  • 896 posts

Posted 06 March 2005 - 03:07

Opet ja. Opet sa pricicom iz istorije vina. I naravno opet ne znam gde je to tacno bilo, niti kada. Al' to i nije tako bitno, cu d' izmislim ako treba. A da je bilo, bilo je i to negde u Vrancuskoj.

Neki Vrancuski vlastelin resi da pokupi svoje kmetove i krene recimo u pomoc knezu Lazaru. Nacuo bice neka bitka za krst casni i jos neku sicu, pa ko veli da se ocese i on. Sto da ne, a i dosadno mu u toj nekoj Vrancuskoj provinciji pa malo da promeni ambijent. Tako se oni maja 1389 upute na Kosovo ravno, a da nisu znali ni gde je to (isto kao 1999). Nema veze, krenuli oni kobajagi iz uzvisenih razloga tako da mucene zene nisu mogle ni da se bune.

Na imanju ostala deca i starci i naravno te mucenice. Zasto mucenice, pa sve palo na njihova nejaka pleca. Te deca, te starci, te kuce i okucnice, te njive, te vinogradi. Tada nista nije bilo instant, virtuelno, digitalno, na brzaka nego moralo da se rmba (opaska za ove mladje koji misle da mleko raste u ducanu u vec koje-kakoj ambalazi u zavisnosti od sorte). 'Oces vodu, izvoli na bunar, potok, kladenac. Oces ogrev, izvoli u sumu pa skuplaj ili seci, pa tegli & cepaj. Oces ansambl za vecernje izlaske: shishaj (ovce), peri, cesljaj, predi, farbaj, tkaj, kroji i shij rucno. Oces neke lepe cipelice uz the ansambl, slicno sranje. Plus kuvaj, peri, cisti, kopaj, seji, sadi, plevi, zalivaj, djubri, zalamaj, orezuj, vezuj, zanji, beri, melji, mesi etc. Jedino su stoku uvalile klincima i starcima, bar o tome da ne brinu.

One muske zamlate k'o svi muski od pamtiveka, kakvi uzviseni ciljevi, kaki bakraci zamajali se negde usput. K'o pusteni s' lanca, malo shanirali (shanirati - staro-beogradski glagol nepoznatoga porekla, bar meni, znacenje: maznjavanje po ducanima i dzeparenje, smatran patriotizmom kada se praktikovalo u inozemstvu; shaner(ka) - imenica, oznacava strucnjaka za shaniranje) malo sharmirali (vise shilovali) te ih nema, pa ih nema, a stigla jesen.

Mucenice obrni, okreni rese da zrtvuju berbu grozdja. Vec im je svega bilo preko glave. Septembar neki gadan, kisovit. Treba to brati, pa iznositi u onim cudima na ledjima (the zamlate obicno radile taj sofisticirani deo) i to jos po blatu do kolena. E necemo, rese one. Zasle mucenice i u oktobar bez zamlata. Vreme se malo popravilo, promenise one misljenje (cud je zenska cudna rabota) te brze bolje nabrase grozdja tek nesto malo, koliko za sebe, i to samo onog zdravoga.

Poceo i decembar, kad evo zamlata. Skoro svi se vratili jer u boju nisu ni bili. Samo nekolicina pala dok su shanirali. O radosti mucenica, stigli muzjaci. Medjutim kad zamlate cuse da grozdje nije obrano i da nece biti vina za zimu snuzhdishe se. Tuzni, pretuzni.

Vlastelin, the konte od tog'neceg'bilocegaux, bio neki odlucan tip. Nije se tako lako predavao te obidje vinograde i vide da puno tih budjavih i nikak'ih grozdova jos stoji na cokotima. Naredi ti on branje u decembru, po zimi, pa kako bude. Naravno svi prionu na posao, cak i mucenice, bilo im zao zamlata. Sve se to obere i izmulja i tu bi mogao da bude lepi-end, al' nije.

Da skratim, od takvog grozdja ne da oni napravise nekakvo vino nego bude to najbolje vino koje su ikada napravili. Od tada stalno prave vino po tom sistemu i to je taj neki Chateaux od Tog'neceg'bilocegaux-a, kome je cena da usi otpadaju.

Disclamer: Ako su me slagali, lazem i ja vas.

#8 banacanin

banacanin
  • Members
  • 547 posts

Posted 06 March 2005 - 23:49

QUOTE(balu @ 6 Mar 2005, 03:07)
Opet ja. Opet sa pricicom iz istorije vina

--------------------------------
Da skratim, od takvog grozdja ne da oni napravise nekakvo vino nego bude to najbolje vino koje su ikada napravili. Od tada stalno prave vino po tom sistemu i to je taj neki Chateaux od Tog'neceg'bilocegaux-a, kome je cena da usi otpadaju.

Disclamer: Ako su me slagali, lazem i ja vas.

balu, pričaš o markizu Bertrandu de Lur Salucesu, vlasniku zamka Chateat d'Yquem koji se 1847. godine kasnije vratio sa jednog puta u Rusiju
u medjuvremenu, prezrelo grožđe u njegovom vinogradu napala je blagoslovena plesan Botrytis cinerea
markiz je od njega napravio vino i dobio prvo od čuvenih prirodno slatkih plesnivih vina iz Sauternesa....

na sličan način su i Nemci došli do svojih plesnivih vina,i to pre Francuza 1775. godine, a sve zahvaljujući knezu od Fulde, vlasniku manastira Johannjisberg i pripadajućih mu vinograda, koji je kao i njegov francuski kolega zakasnio sa berbom, a u međuvremenu je plesan odradila svoje.....pa tako danas imamo, na primer divni plesnivi rajnski rizling.mhm, mljac

e, a sad na kraju da spomenemo i naše komšije Mađare koji su ipak šampioni, jer su pre svih spoznali blagodeti Botrytisa, - još 1650. !!! i to naravno, opet sasvim slučajno: ovaj put glavnu ulogu su odigrali Turci koji su mnogo zamajavali mađarsku vlastelu, koja nije stigla da se na vreme pozabavi svojim vinogradima zasađenim Szamorodnim, Muskatelerom i Lipolistom... i tako dobismo čuveni i najbolji od gore navedenih, "Kralja vina i vino kraljeva", njegovo visočanstvo TOKAJI....

#9 balu

balu
  • Members
  • 896 posts

Posted 07 March 2005 - 09:14

QUOTE(banacanin @ 7 Mar 2005, 00:49)
balu, pričaš o markizu Bertrandu de Lur Salucesu, vlasniku zamka Chateat d'Yquem koji se 1847. godine kasnije vratio sa jednog puta u Rusiju.

u medjuvremenu, prezrelo grožđe u njegovom vinogradu napala je blagoslovena plesan Botrytis cinerea
markiz je od njega napravio vino i dobio prvo od čuvenih prirodno slatkih plesnivih vina iz Sauternesa....

Uh bre Ser Mile,

Ja ga preterah za bar cetiri i-po veka. Jebaga ja kad preterAVAM, ja ga preterIVAM. To mi onaj moj rudimentarni srpsko-vlaski gen ne da mira. Sve ostale sam pretvorio u fine i civilizovane kanadsko-britansko-kolumbijske gencice, al' taj jedan, da ga 'besh, nece pa nece.

Pazi tu pricicu sam procitao pre vise od dva'es godina. Dobro sam ja i upaNtio esenciju (koja nema veze sa esencijom za tursiju): kasno branje-budjavo grozdje-super vino. Al' vidis pojma nisam imao da je isti stos i kod Tokajca i da su braca Madzari bili prvi tj. shampioni. Svaka im cas'.

Kad spomenuh tursiju, kod mojih farmera sam zimi jeo i grozdje iz "tursije". I da vidis nije bilo lose. Ture oni to u neke kace, u 'ladno podrumce, naliju vodom, mozda dodaju i neku hemuju, za svaki slucaj, da to ne pocne da vri i zimi imas fino jedro grozdje. Vuce mozda malo na alkoKol ali meni kao klincu bilo super.

E sad Ser Mile posto si eHpert da te pitam nesto. Ustvari mora prvo mali pre-ludijum, odnosno pre(thodno) se ja malo ludi(ram) sto objasnjava etimologiju reci pre-ludijum.

Pre isto tako nekih dva'es i pet godina sam u Molu (nema nikak'e veze sa mall-ovima po Divljem zapadu, no je jedno fino vojvodjansko-backo naselje na Tisi) imao zadovoljstvo da okusam belo vino Krokan (mislim da je tako pisalo na etiketi, al' su ga neki zvali i KrokaNJ). Imalo je neki neponovljiv ukus i miris i mnogo mi se dopalo. U ducanima ga nije bilo. Nikada ga vise okusio nisam ali mi ostalo u pameti.

Tu sam se naslusao nekih bajki o tom vinu i o tom grozdju. To je kao endemska vrsta, uspeva samo na Bisernoj adi koja je tu negde nizvodno. Lozu doneli jos Turci, ja l' Seldzuci ja l' Osmanlije. Primila se tu i nigdI drugdI i to vino se samo tu pravi i skoro sve se izvozi. Ispade da na celom svetu od sto milja loze takve ni.

Valjda se u postojbini sorta zatrla, a sva presadjivanja sa Biserne ade, bilo gde drugde, zavrsila neuspehom. Tako bar ja to protumacih. Treba imati na umu da sam ja "glupi" masinac i da teze shvatam i tumacim ali kada uspem da si protumacim nesto, onda je to shvaceno za vjek-i-vjekova.

Elem da bi prica bila pikantnija spominje se tu i neki cikica Madzar namestenik PIK-a (u ta doba to mora da je bio neki PIK) ciji je jedini pos'o bio da posle muljanja probava taj nektar danima, izjutra pa izveceri. I kada cikica kaze dosta, zaustavlja se vrenje i to je to Krokan, alijas Krokanj. To znanje se kao ljubomorno cuva generacijama u chikicinoj porodici i njegov sin je sledeci Krokan maestro kada Pishta bachi ode u mirovinu.

Ser Mile pitanja su sledeca:

1) Koja je to sorta grozdja?
2) U koju sortu vina spada taj Krokan?
3) Koliko istine ima u ovoj sagi o Krokanu?

Unapred zahvalan cak i ako nikada cuo nisi za doticno grozdje i vino. Al' nesto cisto sumnjam.

#10 banacanin

banacanin
  • Members
  • 547 posts

Posted 07 March 2005 - 11:52

QUOTE(balu @ 7 Mar 2005, 09:14)
Ser Mile pitanja su sledeca:

1) Koja je to sorta grozdja?
2) U koju sortu vina spada taj Krokan?
3) Koliko istine ima u ovoj sagi o Krokanu?

Unapred zahvalan cak i ako nikada cuo nisi za doticno grozdje i vino. Al' nesto cisto sumnjam.

iako si me nazvao ser Mile, neću se naljutiti biggrin.gif , voleo bih da imam Miletovo znanje o vinima
a pošto sam ovo razumeo kao pitanje meni upućeno, da ti odgovorim..

1. Krokan, ili Muscat krokan je sorta grožđa koja se zove baš tako, a po literaturi možeš da je nađeš i kao Vanilijevka, Mađarski muskat, Mirisavka, ali je opšte prihvaćen i pravi naziv Muscat krokan, Francuzi ga zovu Muscat qrouqant ili Chasselas mousquc bianc crouqan

2. U sortu vina, pitaš? Hm, pa verovatno te zanima da je vino belo, ono sa Bisernog ostrva (a drugog i nema) uvek suvo, sa 12% alkohola, oko 5 g/l ukupnih kiselina, finog muskatnog mirisa, spada u kategoriju vrhunskih vina

3. Ima istine. Jedino neznam ko ti je ispričao to da su ga tu doneli Turci? Možda je to odatle što se Novi Bečej (kome Biserno ostro pripada) zvao Turski Bečej, odnosno Tőrok Becze (valjda sam dobro napisao). Naime sortu krokan na Biserno ostrvo doneo je iz Francuske u 19. veku grof Lipot Rohonci, koji je istu sortu pokušao da zapati na još nekoliko mesta u Evropi, medjutim bezuspešno, Krokan uspeva SAMO i ISKLJUČIVO na bisernom ostrvu, zapravo samo tamo se od njega pravi vino. Groždja te sorte ima na par mesta u Madjarskoj (oko Kečkemeta), ali to je ogledno i baš im nešto ne uspeva. Razlog što je krokan nestao iz ostalih delova Evrope, i što nigde ne može da se presadi, leži u činjenici da je preosetljiv na sivu plesan i promenu temperaturež
Za onog čiču Madjara što ima onako lep posao, zaista neznam, ali priča je lepa. Medjutim stvarnost je malo ružnija. Vlasnik Bisernog ostrva, znači i vinograda i Rohoncijevog dvorca je bilo preduzeće "Sokolac" iz Novog Bečeja. Kao i većina društvenih firmi, propalo je, pa je krenulo u tipično srpsku, dakle sumnjivu, burazersko-kumovsku, privatizaciju i tu poprilčno stradalo. Sad se sve razvlači po nekim sudovima, ne zna se ko je vlasnik, ko štrajkuje itd.
Ta priča se dotiče i vina. To blago je neki majmun, verovatno iz ličnog interesa, prodavao komplet u rinfuzu firmi "Bahus" koja ga je pakovala i izvozila za skupe pare. Ugovor je poništen (Bahus ih sad tuži, mislim), a napravljen je novi sa firmom IBIS, koja isto tako otkupljuje Krokan za male pare, pakuje i prodaje za velike pare i tako već 5-6 godina. Oni su se i setili pa su zaštitili ime Krokan. Inače stekao sam utisak da u pomenutoj firmi nemaju blage veze sa vinima, interesuje ih samo profit, ali to nije zlošin zar, ne? Kriv je neko drugi. Medjutin firmi IBIS imamo da zahvalimo to što Krokana sada ima u slobodnoj prodaji kod nas (Univereksport, C market i veći trgovinski lanci) po ceni od 800 - 1000 dinara po boci.

Inače, komplet Biserno ostrvo je u posed grofa Rohoncija došlo kao miraz njegove žene, ćerke Petra Hadži Mihajlova. Pored Rohoncijevog, na ostrvu se nalazi još jedan dvorac u kome postoji spomen soba Lenke Dundjerski, iste one u koju je bio zaljubljen Laza Kostić, i kojoj imamo da zahvalimo za njegovu pesmu Santa Maria dela salute...
kakva srednjeevropska bajka, ha? wink.gif

#11 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 07 March 2005 - 14:40

Zinfandel, kralj Kalifornijskih vinograda

Agoston Haraszthy, emigrant iz Austro-Ugarske u USA (Kaliforniju) doneo je sa sobom 2 sorte grozdja Muskat Aleksandrijski, i ono sto je danas poznato kao Zinfandel. U Becu je, u to vreme, postojala kolekcija svih sorti koje su se gajile u imperiji. Inace, Agoston, koga su od sale zvali "grof" (a stvarno je imao plemenito poreklo), bio je jedno vreme sherif okruga San Dijega.

Danas se (kako sam vec pisao) zna da je Zinfandel, u stvari, Crljenak Kasteljanski (ili Crljenak Runjavac), dalmatinska sorta, za koju je - istim DNK testiranjem - takodje ustanovljeno da je potomak dve druge dalmatinske sorte: Dobricic i Plavac mali. Dakle, sumnje nema vise, Zinfandel je dalmos. Interesantno je da su, prilikom ovih istrazivanja, prof. Edi Maletic i Ivan Pejic uspeli da nadju svega 20 zivucih cokota Crljenka kasteljanskoj u celoj Dalmaciji!

Inace, Crljenak je nekako zalutao i do Italije, gde se, tek da zabuna bude veca, zove Primitivo di Gioia (ili samo Primitivo).

Elem, kako je grozdje iz poseda naseg grofa dobilo to cudno ime? Niko ne zna tacno, proslo je od njegovog puta skoro 2 veka. Moja pretpostavka je da je grof i sherif Agoston nekako pomesao sorte koje je nosio. Moguce je da je mislio da ima sortu Silvanac (ili Sylvaner), sto za jednog austrougarina ne bi bilo ni malo neobicno. Sylvaner, za koga pomenuh da ima puno sinonima, izmedju ostalog je poznat i kao Zierfandel (u Austriji).

Da stvari budu jos cudnije, ime Zinfandel (ili, mozda Zierfandel?) nestaje iz upotrebe odmah posle grofovog vremena. Dugo se ova sorta u Kaliforniji vodi pod imenom Black St Peter.

Jedno vreme su kruzile price o tome kako je to, u stvari, Vranac. Ipak, DNK 'fingerprintovanje' je tome stavilo tacku.

Prof. Kerol Meredit sa univerziteta Dejvis u Kaliforniji veruje da gore-pomenute dalmatinske sorte vuku poreklo iz Grcke. "Undoubtedly, the work of this Indiana Jones of the ampelographic world goes on." (citat sa jednog amer. sajta)

#12 banacanin

banacanin
  • Members
  • 547 posts

Posted 07 March 2005 - 23:57

Zvanican naziv: Muscat Fleur D'oranger

U Australiji je najpoznatiji kao Orange Muscat (ako je uopste poznat, a nije).
Prave je, izmedju ostalih, u Brown Brothers vinariji (u kombinaciji sa sortom Flora).

evo , kažem ja koje pravi znalac

hvala, Indy i svaka čast, razbio si jednu zabludu, dakle, Severni Banat nije jedino mesto na svetu gde se proizvodi vino od Krokana (ali je sigurno jedno od retkih, možda jedino u Evropi? ispravi me ako grešim)

evo šta je u jednom od starih brojeva časopisa "Vino" napisao prof.dr Lazar Avramov:

" Ekološko-geografsko poreklo: Proles orientalis (Ncgr.).
Rasprostranjenost u svetu: sem u ampelografskim kolekcijama ne gaji se u proizvodne svrhe tako da bi centar sadašnje proizvodnje bio u severnom Banatu, odnosno u lokalitetu "Biserno Ostrvo" kraj Bečeja. "

trebalo bi čoveka obavestiti...

#13 PURGER

PURGER
  • Members
  • 1,218 posts

Posted 08 March 2005 - 12:46

Mile moram da Ti priznam da si jako lepo (za laike vise nego jednostavno) opisao
sustinu vina.

Imam samo jedno dodatno pitanje u vezi mediteranskih vina a to je u koju
kategoriju smestas Bordo vina ( nije mediteran a nije ni tipican kontinent),
a priznaces da su onako brat bratu jako delikatna i poprilicno sofisticirana.

Mom dragom soprugu moram uvek da prepricavama sta Kinik,Ti i Indy pisete
(odnosi se samo na jedenje, a narocito na pijenje, jer je sa politikom i religijom
raskrstio jos odavno)

E sad u ime i za racun mog sopruga imam jos jedno dodatno pitanje !

Da li poznajes "UHUDLER" vino koje je iz Austrije, granica sa Hrvatskom,
Südburgenland - Graz - Güssing. To vino se pravi od jako primitivne sorte
grozdja , koje ja poznajem iz svojih decjih dana (moj deda je imao vinograd
i to grozdje su baba i deda zvali bela i crvena viola) Moze da se jede, vrlo je
slatko, ima debelu opnu koja se s oprostenjem pljuje. Mirise opojno kao basta
mirisljavog cveca. Mene je jako iznenadilo da je ta sorta 1900 godine ( kada je
filoksera (skoro?) celo evropsko vinogorje, iz Amerike vracen u Evropu , ali
upravo u istom neoplemenjenom , izvornom, poreklu , s tim sto je u kaliforniji
postala otpornija.


Za mene je ovo vino predstavljalo kulturni sok i mogu da ga pijem samo
kad sam tamo na "licinom mestu" .

Po ovome kako si opisala mislim da se radi o Izabeli.
IZABELA spada u direktno rodne hibride. Ne iziskuje veliku pažnju, jer je otporna je na sve bolesti vinove loze.
Grožđe je specifičnog okusa i mirisa, koji mnogi vole.
Ima izrazito debelu i gorku ovojnicu pa kad se jede daje gorkast okus.
Inače unutra je slatka i tvrda.
Poznata je po izuzetno lijepom mirisu, pa je ljudi u zagrebačkoj županiji najčešče stavljaju iznad terasa.
Osim mirisa ima vrlo gusto i veliko lišće pa daje i lijepi hlad.
Inače je poznata i po imenima isabela blau, captraube, raisin du cap.
Vuče porijeklo od ''vitis labrusca''.
Uvezena je iz Amerike u Njemačku 1823. godine.
Vino proizvedeno od ''izabele'' ne možemo svrstati u kvalitetna vina i ne smije se stavljati u promet. Možemo ga koristiti za vlastite potrebe.
Kod nas se još uvijek koristi, mada sve manje i to najčešće miješanjem s drugim sortama, jer stariji ljudi koje proizvode za vlastite potrebe vole njezin miris.

#14 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 08 March 2005 - 12:58

[


Po ovome kako si opisala mislim da se radi o Izabeli.
IZABELA spada u direktno rodne hibride. Ne iziskuje veliku pažnju, jer je otporna je na sve bolesti vinove loze.
Grožđe je specifičnog okusa i mirisa, koji mnogi vole.
Ima izrazito debelu i gorku ovojnicu pa kad se jede daje gorkast okus.
Inače unutra je slatka i tvrda.
Poznata je po izuzetno lijepom mirisu, pa je ljudi u zagrebačkoj županiji najčešče stavljaju iznad terasa.
Osim mirisa ima vrlo gusto i veliko lišće pa daje i lijepi hlad.
Inače je poznata i po imenima isabela blau, captraube, raisin du cap.
Vuče porijeklo od ''vitis labrusca''.
Uvezena je iz Amerike u Njemačku 1823. godine.
Vino proizvedeno od ''izabele'' ne možemo svrstati u kvalitetna vina i ne smije se stavljati u promet. Možemo ga koristiti za vlastite potrebe.
Kod nas se još uvijek koristi, mada sve manje i to najčešće miješanjem s drugim sortama, jer stariji ljudi koje proizvode za vlastite potrebe vole njezin miris.

U pravu si - To moze samo ta vrsta da bude.

Ima bozanstven i neponovoljiv miris.

Pozdrav
Teja

#15 Hefestus

Hefestus
  • Members
  • 6,822 posts

Posted 08 March 2005 - 23:50

Mali dodatak za istoriju:

Sto se tice kultivacije loze i pavljenja vina tragovi kroz istoriju vode cak do daleke 7-8k BC. i vezani su za podrucje Shat el Araba nekadasnje Mesopotamije pa sve do danasnje Syrije, uz dolinu Eufrata. Vino je cak dospelo u Hamurabijev zakonik. Egipat, Palesttina, Mala Azija, Krit, Grcka su imali razvijenu i brizno negovanu viticulturu.

Grci su pridavali posebno veliku paznju vinu. Slikane vazne jos iz proto geometriskog stila pa sve do "lekythoi" su cesto bile ukrasene lozom, sa obaveznim Dionisusom i njegovim rogom (nije bilo casa) kao i vinovim liscem.
Ljubitelji vina su sigurno culi za retsinu, tipicno stono Grcko vino aromatizovano borovim iglicama. (Kourtaki je good). Taj obicaj potice jos iz pre-anticke Grcke.. Grci su voleli da flawor raznim zacinima vino, i skoro su ga uvek pili razblazeno sa vodom.

Za danasnju viticulturu na starom kontinentu su najzasluzniji Rimnjani. Ta velika civilizacija zaljubljena u anticku Grcku je pored mitologije, umetnosti od Grka preuzela i ljubav prema lozi i vinu. Rimsko carstvo kao organizovana drzava je zasluzno za sirenje viticulture na neke danas najpoznatije vinske regione u Evropi, Spaniju, Francusku, Nemacku. Pojedini vinogradi vode poreklo jos iz rimskog doba.

Propast Rimskog carstva, velike seobe, kulturni i civilizaciski vakum Zapdne Evrope je skoro unistio vitculturu koja je ostala kao nasledje velikog Rimskog carstva. Loza i pravljenje vina se svelo na okvire manastira. Monasi su zasluzni za neke pred sorte danasnje loze, a sasvim sigurno za vinske derivate kao sto su liqueuri i cognac. Takodje ono sto se zove "vinski podrum" je nastalo u okviru manastirskih podruma, retke cvrste gradjevine za to doba.

Evropa masovno otkriva vino tek u renesansi. Vino pocinje da bude trzisni exportni artikal, izmedju francuza na jednoj strani i flamanaca i engleza na drugoj. Vinski trejd putevi su utrti u kasnoj renesansi da bi svoj peak doziveli u zrelom baroku. Bordeaux i dolina Loire postaju opsesija engleskoj kruni, a sve vise i engleskim, flamanskim plemicima.

Radoznali Colombo, Cabot i ekipa su utrli put za razvoj viticulture u "novom svetu" . Well, to je mnogo kostalo stari svet. Sredinom XIX veka iz Amerike u Francusku stize Phylloxera (bubica) koja je skoro opustosila evropske vinograde. Intresantno je da je loza iz Sonoma i Nape u Californiji otporna na phylloxero. Iako sam cuo da su imali neke pronlem 90'. btw Napa ima izuzetan sastav zemljista loza je jako otporna a koren je zasticeniji jer je oblozen mnogo debljom opnom,korom (english: bark).

Primucstvo Bordeauxa i Loare pocinje polako da se gubi u XX veku a i ranije. Englezi otkrivaju Spanski sherry, Portugalski Port, divna vina sa Madeire, takodje pitka bela Rajnska vina .... Danas smo svedoci da nove regije kao AU, Chile, S. Arika pocinju polako da prilaze samom vrhu svetskih proizvodjaca vina, kvalitetom kao prvo, cenom takodje.


-off history

Madjarska!

U zadnjih deset godina Madari su nastavili relativno prekinutu tradiciju vinarstva. Dobro je sto kolhozi i zadruge nisu potpuno ubile tradiciju. Ali nove vinarije su stvarno able to deliver. Divna pitka bela vina, pristupacne cene (jos uvek). My favorite
su iz sorte Grüner Veltliner (Zöld Veltlini) originalno Austriska sorta, ali me prefer Madjarska. Region Szekszárd i nesto jugozapadnije od Balatona, e ne secam se imana.
Bio sam u nekoliko vinarija. Tehnologija vrhunska, prohromski kazani, pneumatske prese, efektan i brz transport od branja do cedjenja, male kolicine, gazde zaljubljenici i fanatici... sve to daje izvrstan kvalitet. Takodje brdoviti Villány ima odlicna bela vina.

Moj tip: uz lokalno jelo lokalno vino (kada je god moguce)
Bas bi me legle dve tri Gerbeaud kocke sa casom Tokaia Fordítas u Muvesz cafe-u

Edited by Hefestus, 08 March 2005 - 23:51.