Ne mora da znaci,dovoljan je samo trenutak da se pomraci um.
Novine(eto opet novine)su pisale da je pokojni otac Antalov bio veseljak i postenjacina,uostalom otac mu se ubio prije godinu dana kad je Antal vec bio formirana licnost,stoga mozemo da zakljucimo da to i nije uticaj na Antalovu licnost,jer mu otac nije mogao vuci 19 godina depresiju.
Eto, a ja mislila da sklopismo malopre pređutni dogovor da sve što pročitamo u novinama primamo s rezervom, al' ništa od toga, je l da?
To da je Antalov otac veseljak i poštenjačina (a verovatno i jeste bio, ne bih znala) nema veze s vezom. Čovek se ubio, što valjda dovoljno govori o tome koliko mu je bilo zabavno. A kako znaš da je Antal formirana ličnost? Hoću reći, zakonski jeste punoletan, ali čovekova realna starost nije uvek u srazmeri sa njegovom zrelošću (tj nezrelošću). Ja ni ne kažem da je smrt Antalove majke, ako je uopšte Antal odgovoran za njenu smrt, direktna posledica toga da mu se otac ubio, kažem samo da ne vidim odgovornost celog društva za to. Onda, kako bre smrt jednog roditelja može da ne utiče na nekoga zato što... šta, nisam te ovde razumela. Kako možemo da zaključimo da to nije uticaj na njegovu ličnost, na osnovu čega? I konačno, ljudi žive sa depresijom i duže (doduše na lekovima). A opet, gde ja pa kažem da je čovek bio depresivan?
I mislim, ako je samo trenutak dovoljan da se pomrači um (i da čovek uzme i obesi se, a da se razumemo, ja u to jednostavno ne verujem, ali to je moj problem) onda se i Antalu (opet, ako je uopšte tako bilo) pomračio um na trenutak. Kakva je tu odgovornost društva? Svakome može da se desi, ne?
